2. • Срце је двофазна мишићна
пумпа која својим
ритмичким контракцијама
прима крв из вена, и потискује
је у артерије, на тај начин срце
омогућава стални проток крви
кроз циркулациони систем и
нормалну размену материја
у ткивима
• Физиолошки механизми
регулишу срчани ритам и на тај
начин прилагођавају његов рад
(упумпавање крви
у циркулацију), тренутним
потребама организма
3. ОСНОВНИ ПОДАЦИ:
• Дужина: 13-15cm
• Ширина:9-10cm
• Просечно људско срце тежи од
250-300 грама
• Током једног часа кроз срце прође
300 литара крви
• У једном дану људско срце
направи 100.000 откуцаја
4. ПОЛОЖАЈ СРЦА
• Срце је смештено асиметрично у
средњем и доњем делу средогруђа
грудног коша, готово увек с леве
стране, између унутрашњих, страна
левог и десног плућног крила, иза
доње половине грудне кости и
суседних ребарних хрскавица, а
испред грудног дела kичменог
стуба, аорте и једњака
5. • Срце је обавијено танком фиброзном мембраном, срчаном
кесом, док је изнутра обложено слојем ендотелних ћелија које
чине унотрашњост
• Има леву и десну комору , а свакој комори је додата по једна
појачивачка пумпа,лева и десна предкомора
• Састоји се од два одвојена, али међусобно слична дела, која
заједно делују као пумпа за крв
• У десну страну срца долази крв из читавог организма, та крв је
сиромашна кисеоником, јер га је организам већ узео и потрошио
• У леву страну срца долази крв из плућа, а та крв је, кроз процес
дисања, обогаћена кисеоником
6.
7. ДЕСНА ПРЕДКОМОРА
• У десну предкомору улива се горња и доња шупља вена. Пошто
се горња шупља вена улива са горње стране, доња шупља вена
са доње стране вертикални пречник десне преткоморе је ту
најдужи
• Испред и испод ушћа доње шупље вене улива се коронарни
синус
• Горња шупља вена доводи крв из главе, врата, обе руке и грудне
шупљине. Доња шупља вена доводи крв из трбушне и карличне
дупље и обе ноге. Коронарни синус доводи крв из срчаних вена.
Тако се у десној преткомори сакупља целокупна венска крв из
тела
• Током систоле из десне преткоморе крв се потискује кроз десно
атриовентрикуларно ушће у десну комору.
8.
9. ЛЕВА ПРЕДКОМОРА
• У леву преткомору уливају се четири плућне вене . По две
вене доводе артеријску крв из сваког плућног крила. Најдужи
пречник ове шупљине је попречан што одговара смеру
плућних вена.
• Зид леве преткоморе је глатка и равна изузев у предњем
издвојеном делу који се назива аурикула .
• Крв из леве преткоморе потискује се кроз лево
атриовентрикуларно ушће у леву комору. Залистак левог
атриовентрикуларног ушћа образују два листића; предњи и
задњи.
10. ДЕСНА КОМОРА
• Десна комора има облик тростране пирамиде којој је база
окренута према преткомори, а врх према врху срца. Попречни
пресек ове шупљине је троугласт. Леви зид се избочује у
шупљину, и образује међукоморну преграду. На бази десне
коморе налазе се два отвора: десно преткоморно-коморно
или атриовентрикуларно ушће, које лежи десно и ушће
плућног стабла који лежи лево.
• У десној комори присутна су три папиларна мишића, од којих
је најразвијенији предњи папиларни мишић. Он излази из
предњег зида коморе и шаље тендинозне хорде на предњи и
задњи листић тролистог залистка.
• Крв из десне коморе потискује се током систоле кроз десно
артеријско ушће у плућну артерију.
• Десно артеријско ушће образују три полумесечаста залистка.
11. ЛЕВА КОМОРА
• Лева комора има облик купе. База комора је окренута према
преткомори, а врх се подудара са врхом срца. Попречни
пресек леве коморе је округао. Мишићи леве комора су
изражено дебели, и дебљи су од зида десне коморе. Десни
зид образује срчану међукоморску преграду која претежно
образује мускулатуру леве коморе и има већу дебљину .
Мањи (мембранозни) део међукоморне преграде је танак и не
садржи мишићна влакна.
• На бази леве коморе налазе се лево атриовентрикуларно
ушће које лежи лево и аортно ушће које лежи десно. На левој
комори такође се разликује улазни део који носи
назив лат. trabeculae carneae и излазни део који је глатких
зидова.
12.
13. ВЕЛИКИ КРВОТОК
• Велики крвоток почиње у левој
комори из које полази аорта.
Она разноси оксидовану крв по
читавом организму. У ткивима
се ћелијама предаје кисеоник, а
у крв улази угљен-диоксид.
Редукована крв се шупљим
венама враћа у десну
преткомору срца, а одатле иде
у десну комору.
МАЛИ КРВОТОК
Мали крвоток почиње у десној
комори из које полази плућна
артерија која се затим грана на
леву и десну артерију које
редуковану крв односе у плућа. У
плућима се крв оксидује (отпушта
се CO2, а прима
О2, хемоглобин у еритроцитима п
релази у оксихемоглобин) и
враћа плућним венама у леву
преткомору.
14.
15. СТВАРАЊЕ И СПРОВОЂЕЊЕ ИМПУЛСА
• Почиње у десној комори из које
полази плућна артерија која се
затим грана на леву и десну
артерију која редуктивну крв
односи у плућа. У плићима се
крв оксидује и враћа плућним
венама у леву предкомору
16. ЗАНИМЉИВОСТИ
• Срце почиње да куца 4 седмице након зачећа и не зауставља се све до смрти
• Стари египћани су веровали да срце и други главни органи имају своју вољу и да
се крећу у телу како желе
• Сваки дан, срце ствара довољно енергије да се вози камион 32 километра.
Током живота, еквивалентно путу на месец и назад
• Волумен крви коју срце пумпа доже да варира у широком опсегу, од 5 до 30
литара у минуту
• С обзиром да срце има свој електрични импулс, оно може наставити куцати чак
и када је одвојено од тела, све док има адекватно снадбевање кисеоником
• Откуцаји срца код фетуса око два пута брже него код одрасле особе, што износи
око 150 откуцаја у минути
• Женско срце куца брже од мушкарчевог. Срце просечног муђкарца направи оо 70
откуцаја у минути, док просечна жена има 78 откуцаја у истом временском
интервалу
