Tehnike

1. 1. Систематско посматрање је директан пут упознавања и праћења дешавања са циљем
упознавања стварности онакве каква јесте. Врши се према унапред постављеном плану
и усмерено је према одређеном објекту посматрања: ниво интеракције међу ученицима,
иницијативу ученика у раду, садржај наставе, разредна клима
2. Анкетирање је поступак којим се испитаницима постављају питања у вези са појавом
коју пратимо а која је позната испитаницима. Испитаници одговарају писмено ( 2 колоне:
прва – одштампана питања, друга – колона за одговоре.)
3. Интервјуисање је планско изазивање вербалних реакција личности с којом разговарамо
да би смо дошли до нових, тражених сазнања. Увек представља и начин изазивања неке
појаве па се често сматра и врстом експеримента. Врсте интервјуа су: везани – најчешће
аналитички ( питања су унапред прецизирана и њима рашћлањујемо појаву коју желимо
да проучимо ) и слободни ( изазивање испитаника да изнесе своје погледе )
4. Скалирање се користи када се процењује квалитет и успешност нечијег рада,
карактеристика неке чиности. Помоћу скала се прикупљају подаци о оособинама или
поступцима ученика.
5. Тестирање је стандардизовани поступак помоћу којег се изазива нека одређена
активност ( знање, способност ), а онда се добијени резултати вреднује тако да се
индивидуални резултат упореди са резултатима који су добијени код других појединаца
у једнакој ситуацији.
6. Рад на документацији је скуп сачуваних података који су потребни да би се разрешили
проблеми ( анализа прошлости, садашњости и будућности ). Овај поступак се користи
када се појава не може директно проучити па јој треба приступити индиректно, преко

2. докумената ( прописи, закони, дневник, документација школе, радови ученика који се
чувају у школи, педагошка литература )