Književnost i jezik

1. Књижевност иј език, LIV/ 1-2, Београд, 2007. 15 1
821.163.41.09:398(049.3)
СНЕЖАНА САМАРЏИЈА (Београд)
Иван Златковић, Епска биографиј а Марка Краљевића, Рад - КПЗ Србиј е -
Институт за књижевност и уметност, Београд, 2006, 271 стр.
Ниј едналичност српскеисториј екој ај едобиласвој еместоу традициј и ниј е
толико сложена и загонетна, као „ благоверни краљ Марко"
, познат и популаран
МаркоКраљевић.Ономалоисториј ских податакаи ктиторскакомпозициј ау ње-
говом манастиру не изгледај у, на први поглед, толико значај ни и подстицај ни за
стварање и дуговекост најразвиј ениј е епске биографиј е на Балканском полуо-
ст р ву.
Још 1547. певало се о њему, како сведочи ј едно писмо сплитског кнеза о
слепом вој нику, чиј у песму прихватај у сви окупљени натргу. Само неколико го-
динамлађиј еи запис бугарштице(1555/56), сачуван у Рибању ирибарском при-
говарању Петра Хекторовића. Током наредних векова ниј езгасло интересовање
за овог ј унака, те се мотивско-тематски круг непрекидно ширио, обухватај ући
готово све усмене облике код свих ј ужнословенских народа.
КраљевићМарко,при том,ниј ебиоприсутан самоу песмама,причамаи пре-
дањима, пословицамаи питалицамапука, већ сеживотни пут историј ског краља
Маркауклапао и у узгреднесредњовековнезаписе, али и у строгеканонеписане
књижевности.Такој еизмеђу 1433.и 1439.Константин ФилософКостенечки по-
светио Марку ј едну епизоду, састављај ући „ Житиј е и жизан увек спомињанога,
благочастивогагосподинадеспотаСтефана." Образовани „учитељсрпски" ипре-
водилац стилизованој едочараотренутак пред Маркову смрт.У вазалној обавези

2. 15 2 Књижевност иј език
краљ ј е свој е трупе придружио султану на Ровинама 1395, против хришћанске
вој ске. Његов трагичан положај згуснут ј е у последњем вапај у: ,,Ја кажем и мо-
лим господадабудехришћанимапомоћник, ај анекабудем први међу мртвимау
овом рату." Међутим, и тај фрагмент средњевековног житиј а, ближи трагедиј и
него историј и, неразрешаваброј недилемепроучавалаца. Јер, никаданећемо са-
знати у каквом су односу ове Маркове речи и његова епска слава. Могућеј е да
су околности погибиј епокренуле популарност, кој а од таданеј ењава.Али,редо-
ви из житиј амогли су бити и одразј еднефазевећ оформљеног портрета, неизбе-
жног у успоменамананационалну прошлост.Нису безосновани претпоставкеда
се, у околностимавазалних обавезапоследњих српских деспота, судбина првог
вазаланаметнула као особени симбол историј ских замки на овим просторима.
Сви народи наБалкану сенчили су Марков лик премасопственим схватањи-
ма, наклоностимаи антипатиј ама, аширеисториј скеи културнеоколности прела-
малесу сеи крозтрадициј у о Марку.У складу сасудом и ставом колектива, ано-
нимни и знани певачи такођесу остављали сопствене процене, уздижућиј унака
или гапрепуштај ући неприличним ситуациј амаи поступцима.
А, кадај е 1814. Вук Караџић о њему оставио кратку,ј езгровиту напомену,
започеој е засебан ток Марковог живота, гранај ући се временом у безброј рука-
ваца.Кроздвавеканараштај и научникаизразличитих области покушавали су да
докучеМарковетај не, допру до историј скеили митскеподлоге, укажу наодносе
интернационалног илокалног или наодликеусменеепике.Независно ододабра-
ног истраживачког угла,певањеи казивањео Марку Краљевићу давалој еобиље
материјалаи аргумената, управо зато штој е и самаприкупљенаграђа изузетно
бог ат а.
Довољној етек напоменути правцеизучавања, падапостанеј асносаколико
се тешкоћа проналази ваљани пут, кој и би ово многогласј е повезао, без опасно-
сти дасеизлагањерасплинеи постанеи самонепрегледнонизањеподатака.Ипак,
за свој у синтезу Иван Златковић ј етумачења поставио у можда нај поузданиј ем
ослонцу,у самим песничкимзаконитостимаусменог стваралаштва.Наоснову свих
чинилацатрадициј еоМарку,крупниплан припаој е,ј уначким" песмама,алинису
занемаренени осталеформе(посебнолирика, баладеи проза) сакој имасу епски
стихови били у ј ачим или слабиј им везама. Тимеј еуправо увид у целину епског
системаоткрио и тип динамичних, флуидних односа, свој ствених трај ању, изво-
ђењу,разумевању,процени и памћењу вариј аната.
Какој есам аутор упутиоу напомени,такваширинабилај ерезултат озбиљ-
ног упознавања саобимним корпусом записа. Систематичан и свеобухватан ис-
траживачки замахј есвој евиднерезултатеи квалитетевећ раниј епотврдио у Ан-
т ологиј и народних песама о Марку Краљевићу. Зај едно са Миланом Лукићем,
Иван Златковић ј е први пут ову антологиј у обј авио 1996, а њено друго издање
штампано ј е 2005.
Златковићев пресек кроз усмено стваралаштво обухватиој евариј антеиспе-
ване од 1555. до 1997, не само у српској средини, већ и у поезиј и суседа. Аутор
ј е предочио особености Марковог портрета из број них збирки балканских наро-

3. Прикази 15 3
да, као и записе обј ављиване у периодици („ Босанска вила"
, „ Вила"
, „ Даница"
,
„ Караџић"
, „ Коло"
, „Летопис Матице српске"
, „ Народни коледар
" итд). За све
кој и би пошли истим путем,библиографиј аизвораи богателитературеукључена
ј е међу прилогедрагоценог „Додатка" .
Сваки одељак књиге, при том, издвој иој езасебан сегмент епскебиографи-
ј е, да би се пој единости размотриле кроз укрштање различитих истраживачких
приступа.Указиваној енадосадашњатумачењаМарковепопуларности, наразно-
ликост тематикеи различитости у приказивањуј унака.Ниј езанемаренани слој е-
витост традициј е,тимпрештој епевањеи казивањеоМарку почивалонаархаич-
ниммитолошкимкомплексима,напроцесимахристиј анизациј е,утицај иманепо-
средних културно-историј ских оквира, ширећи сеи обухватај ући реалиј еразних
средина, певачаи казивача.Златковићј етакођетоком излагањадискретно и уме-
сноупућиваонаинтернационалну распрострањеност пој единих мотиваи природу
њихових локалних обрада.
Издвој енапоглављатако су свеобухватно истаклаи сложеност самог фено-
мена епске биографиј е, кој а се успоставља као особен збир стабилних елемена-
та, али уз активнепроцесеиндивидуализациј е, свој ственеепској народној поези-
ј и. Какој ето у поднаслову књиге истакнуто, средишња преокупациј а односи се
на тематско-мотивску основу песама о М арку. К ао полазишта коришћени су од-
ређени теориј ски пој мови,знатно чешћепримењивани у истраживању морфоло-
гиј е других усмених облика. На том путу, Златковић се определио за Пропову
дефинициј у „ функциј е"
,подразумевајући под њом „ поступак ликаодређен соб-
зиром нањеговзначај заток радње".Нашашавај ући дасеисти термин непреузи-
ма механички, већ уз битан удео законитости епске технике, Златковић ј е обј а-
снио у уводном одељку истраживачкаполазишта: „ К ао примарнеузимане су све
значај неМарковефункциј е, али и они поступци других ликовакој и су у нај непо-
средниј ој вези са елементима Маркове карактеризациј е"
(стр. 14).
Определивши сезаовакав однос премаграђи, Златковићј е на првом кораку
избегао опасности од пуког низања особина епског ј унака, какој е то чинио део
стариј их проучавалаца. С друге стране, мотивско-тематско упориштеомогућило
ј е и систематичниј е обухватање обиљазаписа. Успостављен (условни) хроноло-
шки распоред водиој екасагледавању целовитог епског портрета, атакав посту-
пак истакаој есличности и ниј ансеу пој единим срединама, крозразнавременаи
чак пој единачнеодносепевачапрема епскомј унаку.
Задатак ј е у толико био сложениј и ј ер се епска биографиј а сабира из разно-
родних честица, док ј елик, у зависности од број них чинилаца, окарактерисан у
широком распону од идеалног усамљеног витезадо крвника. Противречности су
свакако биле последица дуговекости певања на изузетно широком простору. А,
овакњигадалај еи такав увид, пратећи синхроно и диј ахроно обликовање моде-
ла, мотива и целе поетске биографиј е. Уосталом, при вредновању ј унака, разли-
куј у сеи полазиштастваралацаиз сродних културних зона, пај енеретко истава-
риј антаобухваталаобаполакарактеризациј е.Паралелизмии контрастисклапају,
например, кроки Марковог животног пута. Кроз Рашковестиховепомаљасесво-

4. 154 Књижевност иј език
ј еврсна предодређеност судбине, усмерене очевом клетвом и благословом ку-
ма. И други певачи обј единили су крај ности, ј ер ј е то допуштала сама ширина
биографиј е.Напосебан начин и старац Милиј ај еу трагичној просидби сучелио
опречнетачкепроценеМарковог статуса. Сај еднестране, угледни поглавар одао
ј етипично епско признање:
„ Ти ако си, ceci po, наумила,
Узет'
, секо, доброгај унака,
Кој и ће нам образ освј етлити,
Освј етлити на сваком мегдану,
Н а мегдана сваког излазити,
Узми, селе, КраљевићаМарка."
(Вук, СНП, II, 40)
Већ ови стихови потврђуј у и заштој епоглављеоМарковим окршај има,мег-
данимаи бој евимапружило изузетно богату слику противника, али и начинањи-
ховог савладавања. Све супарнике, осимј едног, Марко морада победи,ј ерј ето
императивзнањаколектива.У Милиј иној песми,међутим, наспрам идеализациј е
постављенај еи тамнастранаистине:
„ Јелј е М арко турскапридворица,
СаТурцимабиј еи сиј ече,
Ни ћеимат' гроба ни укопа,
Ни ћес' Марку гробаопој ати.
Што ће мене код љепоте мој е,
Бидем љубатурскепридворице."
(Вук, СНП, II, 40)
Заразлику одосталих певачаиказивачакој ису правдали или ублажавалиМар-
кову улогу вазала, Милиј ај е изрекао осуду, неудаљавај ући се од општепознатих
елеменатаипредставаоформљених у колективу.Противречности у епској биогра-
фиј иделимичносу израсталеиизсамих слој еватрадициј е.Јер,каоштоисториј ска
скрамаможепрекрити и прикрити архаичнеслој еве,такој емогућедаепскапатина
надјачаисториј ску подлогу. Отудасеу ј едном истом портрету и у ј едној истој пе-
сми преливај у различити елементи: митолошко-обредни комплекс, моралне нор-
ме,хришћанскаетика,историј ски оквири,фантастика,хумор.Такој еи биломогуће
да Вишњић, сводећи Марков епски живот, сабере готово све компонентеј едне
епске славе, од одличј а и реминисценциј е на друге смрти, преко пој аве виле до
СветеГоре,од благородности до страха, од атрибутадомитских обриса,веровања
у магиј ску моћ речи и снагу Божиј еодлукекој ауправљасмртнима.
Амбивалентнаи слој евитау целини,Марковабиографиј атаквај еиу пој еди-
ним сегментима, издвој еним према ужим или ширим мотивским круговима: Ро-
ђење, Дет ињст во, Обележј а, Сродници, Просидба, Женидба, Мегдани, Заро-
бљавање, Ослобађање и Смрт , кој а у поезиј и ниј е ни Марка Краљевића заоби-
шла.Трећепоглављеобухватилој еепскеатрибуте, стицањеснаге,Марково оруж-

5. Прикази 15 5
ј е, коња и особен удео винау епским подухватима. Дуговекај е стилизациј а сва-
ког од ових елемената, а посебне улоге има и ј уначки Марков коњ. Доследно
захваћен фигурамаи епском техником,Ш арацј е,уосталом каои његовгосподар,
свој еврстан сигнал припданицимаодређенекултуре.Такав статус свакако сеус-
постављаотоком вековаширењаМарковебиографиј е, аособену потврду и Ш ар-
чеве славе пружај едан од записа, настао вероватно почетком 18. века, у неком
вој ном логору на Вој ној Крај ини. Из ергеле Бали-бегове издвај а се Ш ара беде-
виј а, купљена„ преко мора" за300 златних дуката,
„ кој аној еШ арцаоштребила
добракоњаКраљевићу Марку... "
(ЕР, 83)
Способности сеи даље, хиперболисано набрај ај у:
„ ...кој аможеСаву препливати
а о в а м о и о п е т о н а м о
и насеби принестиј унака
и ј уначко св(иј )етло оружј е
штој унаку ваљаи требуј е..."
Порекло Марково и успостављање „ сродничке вертикале"
, како Златковић
обележаваовај сегмент биографиј е,укрстиој еразличитемотивесаисториј ским
честицама, али и саелементимафантастике. Сви ти типски и типични чиниоци у
токовиматрадициј е„ тумаче" изузетност епских и митских ликова, паи историј -
ских личности. До кој е мере конкретна средина намеће свој е „ каноне" одређе-
н ом еп ск ом п орт р ет у одл и ч н о су п от врдил и од ељ ц и о д ет и њ ст ву и ст и ц ањ у сн а-
ге.Код осталих ј ужнословенских народаовесе стилизациј емного вишеприбли-
жавај у предањима, па и бај кама о додељеној судбини или захвалностима вила.
Потребадасеобј асниМарковаинициј ациј аниј етолико изразитау српској грађи,
аВуковазбиркаи Вуковраспоред песамаМаркај еувеонавеликаврата,каоМом-
чиловог сестрића, оформљеног и етички узвишеног заштитникаНемањиног цар-
ст ва и н асл ед н и к а к ру н е.
Златковић ниј езанемарио ни занимљиву пој аву, свој еврсни анахронизам са-
метрадициј е. Неретко седогађадамлађи записи носетраг већестарине, мадасе
тада могу отворити и сумњеу аутентичност вариј аната (какавј еслучај са збир-
ком Богољуба Петрановића).
Изузетно су занимљивеи странице ове књигеу кој има се посредством нао-
ко занемарљивог детаљаразабирај у обриси читаве епске биографиј е. Тако се у
склопу разматрањаМарковог оружј а, например, скицирај у сви елементи и етапе
епског животописа, од стицања сабље и удела буздована у окршај има, до пред-
смртног сатирања епског знамења. Сличне су и анализе усмерене на однос М ар-
ковпремавину,ј ер откривај у амбивалентност лика,разноликост функциј аи зави-
сност карактеризациј е од средине у кој ој песма трај е.

6. 156 К њижевност иј език
Једно од нај чешћеосветљаваних научних питањатицало сетумачењаразло-
raМаркове славеи популарности. Од Вука кој иј едао свој е закључке, преко Ја-
гића, Новаковића, Маретића, Халанског, Серенсена, Кравцова, сведо Банашеви-
ћа, Ђурића, Кољевића, Зуковића, Деретића, Љубинковића низале су се теориј е,
претпоставкеи тумачења. Уз одговарај уће фрагменте Марковебиографиј еЗлат-
ковићј е наводио ставовепретходника, без намереда одгонетнеразлогеи понуди
(свакако немогуће) коначно решење.Насличан начин су се одељци дотицали пи-
тањаодносаисториј еи поезиј еили жанровских оквира, битних заизградњу лико-
ва и догађај а. Веома су драгоцени осврти на широк спектар мотива, кој и епског
ј унакау одређеним срединамапостављај у усред новелистичких згода(нереали-
зован инцест, опкладау верност жене, прерушавања, кушањељубинеоданости,
продај аљубе), али и баладичних преокрета(братоубиство,убиствосродника, се-
стрића, љубе, мај кеитд).
Златковићевапрегледнасинтезауказалај ене само на целину Марковебио-
графиј е и њене саставне честице, већ и на процесе кој и се одвиј ај у у токовима
традициј е, штој ебиломогућезбог број ности вариј аната,груписаних окоМарко-
вог имена. Ауторј е непрекидно водио рачунаи о нај ширем историј ском контек-
сту бележења, кој и сеодражаванасвим нивоимаконституисањаепског портрета
То севиди већ кроз разликеу описивањујунака, издвој еног уј едној бугарштици
по седој бради „до пој аса"
, али и у околностимадевој ачког отимањаоко Марка.
Породични односи, друштвена лествица и обавезе, безброј ни двобој и и особен
крај ј уначког живота ефикасно су сабрани у овој занимљивој монографиј и, уз
прегледан покушај систематизациј е, очит и кроз сегменте књиге и у њеном до-
датку.Азбучни низ наслова наведених вариј аната(170) Златковићј ераспоредио
крозиндексрадњи, стилизованих у епскомсазвучју.Кадасеброј издвој ених функ-
циј а (86) упореди са функциј ама бај ке (31) одмах постај е очито коликој е епски
систем, а посебно склоп епске биографиј е сложениј и од свих других усмених
облика. Мадај е свака класификациј аусловна, и сваки проучавалац може број и
однос функциј а повећати и сужавати, овај азбучни регистар истакаој е природу
односа међу стабилним елементима епскеконструкциј е.
Одређене радње су изузетно учестале, при чему њихова позициј а у тексту
можебити веомаразличита.Амбиј ент епског сукоба- пролажењекроз гору, чи-
ни се изузетно фреквентан, што ниј е нимало случај но, као ни испиј ањевина. У
први мах могло би се исхитрено закључити дај е таква учесталост повезана са
инициј алним формуламатипа: „ГоромјездиКраљевићу Марко" и „ВинопијеКра-
љевићу Марко" . Међутим, Златковић ј е управо показао како се ови елементи не
развиј ај у само напочетку, већ и у свим осталим нивоима„ текста" .Разлогесвака-
котребатражити несамо у техници спевавањаи динамици формуле, већ и у се-
мантичком потенциј алу пој мова-симбола(гора,вино- епскиј унак),кој и сеакти-
вирај у у етапамаи целом склопу епскебиографиј е.
Супротан пример пружај у функциј еу кој има се уочавапроменљивости но-
менклатуреучесникау радњи. Тако, например, обрачун дај епресек кроз разли-
читетиповеМаркових противника, али и кроз седиментекој и чинеслој евецело-

7. Прикази 15 7
купнетрадициј е.Марко сеобрачунавасамитским бићимаи демонима(аждај ом,
вилом, змај ем,ј унаком са више срца, каменитим или огњевитимј унаком, са џи-
ном). Његови противници одражавај у и историј ски оквиртрај ањаепике(гусари,
хајдуци и харамбаше,султан,ј ањичари,хоџа),али итипскеликовеизинтернацио-
налног фонда(невернеслуге, девој каи њен отац,љубаитд).Управо сету зачињу
сличности, например, сабај ком, али истовремено постај у изразитеи очигледне
разлике, засноване на осталим компонентама жанровских система. Јер, када би
ј унакабај кеименовали каоКраљевић Марко, бај каби серасплинулапод силином
епских законитости, кондензованих већ у самом имену ј унака. Сви остали еле-
менти морали би серазнизати,као urro би седеформисао и епски сижеизложен у
апстрактномпростору,уздоминациј у фантастике.Тип дистанце,покренут казива-
њем бај кесуштинскиј епротивречан емотивној ангажованости колективапри из-
вођењу епске песме.
Међутим, и епскаконструкциј аи склоп бај кепочивај у насродним наратив-
ним категориј ама, штој еи Златковићев индекспоказао, стим што сеепскефунк-
циј ереализуј у симултаноу вишенивоа.Оненеобухватају саморадњу,већ и етичку
компоненту радње, кроз кој у серефлектуј еј едан шири културни, етнички, етич-
ки, паи психолошки комплекс знањаи одликаколектива. Зато овај индекс функ-
циј а, маколико онеизгледалеуниверзалнеи опште, одражаваи обичај ни кодекс
балканских народа, њихове навике, схватања и систем вредности. Иако одлазак
издома, женидба, пут,забрана, кушањеи кршењетабу-прописапостој еактивно и
у дру г и м п есн и чк и м вр ст ам а, т ек се у еп ск ом си ст ем у у сп о ст ављ а ет ич к и к ан он ,
кој и обухватанесаморадњу-чин-делање, већ и смисао и последицетих поступа-
ка.Отудадаривање,жалост,зарицање, захваљивање,исповедање, кажњавање, ка-
ј ање, клеветање, и кунидба,паи љубљење,љутња, молба, опкладаи освета, пева-
ње и плакање, праштање и превара имај у ј едан виши статус у структури епског
сукоба. Сви ти елементи чине свој еврсна, сложена, непрекиднапроверавања еп-
ског ратника,ј ер огрешењем лако постај е антиј унак, пародиј ска инверзиј ај уна-
штва,детронизовани лик без части, ауправој ето заепски свет многи тежи губи-
так од самесмрти.Уз светечиноце, Марко Краљевић обележенј еи свој еврсним
етно-психолошким валерима. Познатај епиталица о разлозима због кој их би се
Марко потурчио. Инат, при том, немора бити привилегиј а само српског народа,
мада се поред слоге свакако може уброј ати у национална обележј а. Међутим,
ниј едан другиј унак - ни Милош, ни светородни Немањићи, ни честити кнез, ни
самотник из маленеБањске,ни харамбашеили виђени ускоци и устаници немогу
са т ол и к о у в ер љ и во ст и п о ст ат и н о си о ц и и п ози т и в н и х и н ег ат и в н и х одл и к а к ак о
то оличава М арково име.
Писананепретенциозноиј асно, књигаИванаЗлатковићауспоставилај еви-
шеструки пресек кроз слој еве баштине, састављај ући из безброј делића ј едну
комплексну слику о животу нај познатиј ег епског ј унака.Занимљивој еуправотај
лик постао део и историј е српске књижевности. Независно од епоха, М арко ј е
инспирисаоЈованаСтериј у Поповића,Радој аДомановића,Михиза.Стериј ај епи-
сао о Марковом сну, Домановић о повратку, аБорислав Михајловић о смрти.Ни-

8. 15 8 Књижевност иј език
мало случај но, та се дела препознају као алегориј а, пародиј а и трагедиј а, иако
полазеиз истог фолклорног наслеђаи знањао истомјунаку.А, Маркој естеобј е-
динио свете и многедруге елементе баштине, културе и усменог стваралаштва,
као штој екњигаИванаЗлатковићасабралавековепевањаи проучавањазагонет-
ног и противречног,али неоспорнонај познатиј ег епскогјунакај ужнословенских
п рост ор а.