Književnost i jezik

1. Књижевност иј език, LV II/ 1- 2, Београд, 2010. 155
УДК : 821.163.41.09-992 Nenadović Lj .
ВЕСНА ТОД ОРОВ
Висока школа струковних студиј а
за васпитаче, Крушевац
Прегледни рад
Примљен: 03. 03. 2010.
Прихваћен: 20. 04. 2010.
ЕТ Н И Ч К И С Т Е РЕ О Т И П И У П И С М И М А И З И ТАЛ И Ј Е
ЉУ БОМ ИРА НЕНАДОВИЋА
У овом раду се на примеру путописа Huc.ua ui Ит алиј е Љубомира Ненадовића
показуј е како аутор Писама пише о Странцима - Италиј анима, Енглезима, Немцима, Тур-
цима, Французима (хетеро-слике) и како, дај ући слику Других, дај е и слику себе и свог
етницитета (ауто-слике). Навођењем етничких стереотипа и етничких предрасуда указуј е се
на етноцентризам - како се он манифестуј е код Ненадовића и где се нај боље може уочити
синдром ми-они као кључни елемент сваког етноцентризма. Ненадовићј е представљен као
писац за кој ег ј е путовање извор знања о људима и приликама у кој има они живе, пај е по-
казано како се Писма могу читати као препознавање писца/себе и Других. Зато Писма из
Ит алиј е и нису представљена као некакав документ о догађај има, прост фактуалитет, већ
посебан фактуалитет кој и открива и писцаи онео кој има он пише. У том контексту путопис
ј е схваћен као жанр кој и има практичну функциј у - да откриј е и пружи знања о народима и
њ и хо ви м о со бен о ст им а.
Кључне речи: путопис, етноцентризам, етнички стереотипи, етничке предрасуде,
Странац, синдромми-они
Традициј а„духовног географизма" потичеј ош од средњовековних путника,
али ј е у потпуности утемељена тек са аутобиографиј ом Доситеј а Обрадовића
Живот и прикључениј а, кој а у другом делу прераста у путопис, а наставља се
код писацаследећегенрациј екао што су Герасим Зелић, Јоаким Вуј ић, Нићифор
Нинковић. К од Љубомира Ненадовића путопис се осамостаљуј е и добиј а под
Када се помене имеЉубомира Ненадовића, оно што
нам прво пада наумј есте неки од његових путописа,
а када се помене реч путопис, прво српско име кој е
нам сеј ављајесте, опет, имеЉубомира Ненадовића.
Предраг Протић
Ненадовић као путник и писац путописа

2. 156 ТодоровВ., Етничкистереотипи..., Књижевност ијезик, LVI1/1-2,2010, стр. 155- 166
утицај ем Гетеовог и Хај неових путописа - облик путничких писама. Овакву
традициј у наставићекасниј е и наши други путописци.
Ненадовић ј е путник као што су путници били Доситеј и Вук, теј е, као и
они, у путовању провео век и за његов живот се може рећи дај е био путовање у
правом смислу те речи. Та његова жеља за путовањем огледа се нарочито у оно-
мештој еписаоу прози - дакле, у путописима.Писма из Ит алиј е1су прво вели-
ко и целовито путописно дело о Италиј и у српској књижевности. Ненадовић ј е
т ворац м од ерн ог ср п ског п у то п и са.
Јер сви српски путописци пре Ненадовића, посматрали су путопис више као део свој е
просветитељске, него као део књижевне активности. У време када су растој ања била већа
него што су данас, и већа него у Ненадовићево доба, описи пуовања по далеким земљама
били су ј една комбинациј а етнографских и историј ских списа, описа људи и животиња,
градова и предела и били више намењени поуци и информациј и, но што су представљали
литературу у оном смислу те речи у кој ој су литерату ра путописи Љубомира П. Ненадовића
(Протић1986: 104- 105).
*
Ненадовићј е свој аПисма из Ит алиј е замислио као писма некој непознатој
особи. Таписмамало подсећај у на писмакој апишу значај неличности. Свакако
да су те личности свесне свој е важности и док пишу писма оне претпостављај у
даће их неко други некада и читати. Таква писма пишу се савременику, али се
добрим делом пишу и за историј у. Међутим, Ненадовићева писма нису таква.
На то указуј е и сам необавезан тон писама, кој и говори да Ненадовић ниј едног
тренутканиј еимао намеру даобј ективизуј есвој еутиске. Он увек назначи место
и датум и стално се некоме обраћа: „Одавденеочекуј дугачких писама, као што
сам ти негда из других места писао"
(Ненадовић 1986: 13). Повремено подсећа
натодај ереч ој едном путнику кој и успут причасвој еинтересантнедоживљај е:
„Из Неапољазадовољи секратким белешкама,ј ер сваки тренутак што сеу соби
проведе изгубљен ј е за путника"
(Ненадовић 1986: 13). Дакле, писма су настала
спонтано, као писма приј атељу, без праве књижевне намере, што ј е истакао и
сам писац: „ Ова путничка писманису писана с том намером да се игде печатај у,
кој е ће се из њиховог простог и сасвим искреног приповедања видети, но кад
сеу свет пушћај у, сваки читатељ, комеј е воља, може држати да су управо њему
писана, почем њега ради само се и печатај у
".2Писма из Ит ст иј е се састој е из
18 путничких писама, писаних од марта до мај а 1851. године из Напуља, Рима,
Ливорна и Фиренце.
Треба имати у виду да се у овом путопису налази доста описа предела, ме-
ста, људи, свакој аких знаменитости, личних доживљај а, што води директном
откривању и приказивању личности самог писца.Акој етотако, ондаПисма имај у
субј ективни карактер. А то нас полако уводи у проблематику идентитета - кој е
писац, ко су „они" о кој има пишеи да ли су „ они" такви зато што их писац такви-
1Првобитни наслов овог путописа биој е Владика црногорскиу Ит алиј и и штампанј е у листу
„Србиј а"
, од децембра 1868. до мај а 1869. године.
2Ненадовић, цит. према Деретић, Јован, Ист ориј а српске књиж евност и, Требник, Београд,
1996, стр. 269.

3. ТодоровВ., Етнички стереотипи..., Књижевност ијезик, LVIl/1- 2, 2010, стр. 155- 166 157
ма види или зато што су они уистину такви. И ко су „они"
, а ко смо „ ми"? Дакле,
долазимо до питања идентитета уопште или етничког идентитета посебно.
У наукама о човеку, како наводи Ранко Бугарски, под идентитетом се под-
разумева скуп и континуитет суштинских особина кој има се нека група људи
или сам пој единац дефинишу наспрам Других/Другог и натај начин обезбеђуј у
свој у посебност.
Тој е, дакле, осећање припадности датом колективу (ми), односно свест о сопственој
личности (ја). При томеј еидентитет увек сложен од низакомпоненти,ј ерсесоциј ални про-
сто р ко нст иту и ш е у к рш т ањем и прек лапањем разли чит их д ру ш т вен их г ру па, сачи њен и х
од исто тако вишестрано ориј ентисаних пој единаца. Ове компоненте могу се легитимно
п осмат рат и и к ао разли чите врсте идент итет а, па тако го вори мо о ет ни чком, нац ио налном ,
културном, конфесионалном, социј алном, регионалном и другим врсгама или подврстама
идентитета. (Бугарски 2005: 67- 68).
Што се, пак, етничког идентитетатиче, онј еу овом раду схваћен као идентит
кој и се заснива наусаглашавању културе и њених елемената- вредности, симбо-
ла, митова и традициј а. У том контексту у ј едну етничку групу могу сеудружити
сви они кој и сматрај у дасу им зај еднички извесни симболички кодови, вредносни
системи и традиционална веровања и обреди. На тај начин етнички идентитет
постај е тесно повезан са културним идентитетом и можемо рећи да чак долази
до претапања етничког и културног идентитета. (То доводи до стварањај едног
новог термина - етнокултуралног идентитета.) Наше читање Ненадовићевог пу-
тописа подразумеваће уочавање етничких идентитета и то према особинама кул-
туролошког контекста у кој ем сеј авља. Неизбежно питање ће бити: Ко говори?
Комеговори?Кој е политичкеоколности су могледаутичу на одређени став? На
кој и начин писац уверава читаоцадај е његов став исправан? У нашем приступу
путопису биће важно питање како се етнички и културни идентитет преображава
у равни литерарног,у кој емдруштвеном контекстуј едело настало, кој аполитичка
позициј аи кој еисториј сконаслеђеподупиреауторитет писца.Обратићемопажњу
и на „обј ективизам" Љубомира Ненадовића, с обзиром на то да путопис читамо
као књижевно дело у кој ем обј ективизам може бити схваћен каој една стратегиј а
писања.Прематоме, с обзиром натодаНенадовић пишео Другом, само писањеј е
средишњи проблем, аненекакав преносилац обј ективних чињеница. Тако Писма
из Ит алиј е за нас не представљај у некакав документ о догађај има, прост фактуа-
литет, већ посебан фактуалитет кој и откривасамог писца и онео кој имаон пише.
У том контексту путопис ћебити схваћен као жанр кој и имапрактичну функцију
- даоткриј еи пружи знањао народимаи њиховим особеностима.
Ненадовићеви етнички стереотипи и етничке предрасуде
Љубомир Ненадовић ј е путописац кој и себе доживљава као ј едног тумача
Италиј еи њенеисториј е.Његов односпремаземљи о кој ој пишеи у кој ој сеналази
ј еспецифичанј ер сетемељи на одређеним типовимаселекциј е и комбинациј е. Он
пишео оним догађај има и искуствима кој а нај боље одговарај у његовом схватању

4. 158 ТодоровВ., Етнички стереотипи..., Књижевност ијезик, LVII/1- 2, 2010, стр. 155- 166
Других, а свесно занемаруј е неке детаље и нека искуства кој а се не уклапају у
његова идеолошка схватања. Он ј есте писац, он бира у коју ће земљу путовати,
али то путовање има и идеолошку димензиј у. Разлози његових путовања нису
књижевно-уметнички, већ просветитељско-политички. Он зна да се диви лепим
пределимаи градовима, али путовањезањегаимасасвимдругозначење.Путовање
ј еза његаизвор знањао свету и познавањаљуди и приликау кој имаони живе.
Ненадовић не дефинише и не одређуј е Странаце/Друге у Писмгт а само
тако што манире тих Других и обичај е њиховог живота и поткултуре преводи
на наш ј език и сензибилитет, већ настој и да оно што сазна о Другима онео-
бичи и проблематизуј е и представи на основу мишљења, кој а више потичу
из предрасуда и традициј е зај еднице из кој е потиче, него из непристрасног
посматрања. Ненадовић не остај е равнодушан према Странцима, а виђење њих
самих ј е виђење на основу реакциј а у кој има су сачувани архаични елементи.
Ти архаични елементи су произашли из традициј е народа коме Ненадовић при-
пада и они постај у нужни фактор у сагледавању и схватању Других. То значи
да Ненадовић у Писмима из Ит алиј е дај е слику Странаца служећи се стере-
отипом. Ту слику чини скуп уверења, кој а постај у квалификатив групе људи.
„Нај познатиј и и нај раширениј и су несумњиво друштвени стереотипи, устаљене
представе о свој ствима пој единих људи и пре свега група: одређена свој ства се
приписуј у пој единцима и групама. Стереотипи се везуј у за познате социј алне
категориј е пола, старости, друштвене групе, религиј е, етноса итд."
(Рот 2000:
262). Стереотипи се могу схватити и као сазнај ни путокази ј ер они могу по-
служити дау бескрај ном шаренилу ствари и пој авакој енас окружуј у извршимо
некакву категоризациј у, што води ј едноставниј ем али типизираном схватању и
разумевању. Зато ј е за нас важно да у Писмима сагледамо основне опозициј е:
ј а-писац-култура насупрот другом-личности-приказаној култури.
У Писмима су видљиви и етничких стереотипи. Они су схваћени као
неутемељени и неосновани ставови и веровања ј едне етно-националне групе
о ј едној или више других етно-националних група, тј . о њиховим представни-
цима. Они су по правилу групни, тј . односе се на већи број људи, обично на
припаднике целе ј едне групе. Готово да и не постој е стереотипи кој е би имао
самој едан човек, тако дасу изузетно ретки стереотипи о самој едном човеку, тј .
индивидуални стереотипи. „ Стереотипи су увек део ширих погледа, схватања
и вј еровања групе, и по правилу одражавај у систем ставова и вј еровања групе.
Даље, стереотипи су увиј ек вриј едносни, евалуативни. Другим риј ечима, они
никад нису вриј едносно неутрални"
(Кецмановић 2001: 144). Стереотипи могу
бити и истинити и позитивни и, свакако, корисни.
Врло блиске стереотипимај есу предрасуде3и од њих Ненадовић не може
побећи. Он управо на основу стереотипа и предрасудадај е слику Странаца/Дру-
■' Познатој е да су предрасуде ставови према одређеној групи или пој единцу кој и не почивај у
на искуству и стога сеонетешко могу изменити. Напредрасудесе може гледати као на негативне ет-
ничке ставове у мери у кој ој постој и преклапање између етничких предрасуда и етничких стереоти-
па. Особи кој а има етничке предрасуде етнички стереотипи служе да рационализуј е неприј атељска

5. ТодоровВ., Етничкистереотипи...,Књижевност иј език, LVI1/1- 2, 2010, стр. 155- 166 159
гих. С обзиром на то да су у питању етнички стереотипи и етничке предрасуде,
данас се не би могло рећи дај е Ненадовићев говор о Странцима „ политички ко-
ректан" ај ош мање „демократски" . Ненадовићево истицање националног води
у етноцентризам, кој и подразумева величање свог народа и оног штој е његова
особеност, али каткад води и ниподаштавању Других. Ненадовић у осликавању
Других показуј е дивљење, као када говори о прошлости Рима, о лепотама
Напуља или лепоти Италиј е уопште. Међутим, чешћај е негативна слика Стра-
наца, где се осећа потцењивачки и подругљив став према Другима. Да видимо
како Ненадовић представља Италиј ане, а како Турке:
Чистоћаниј еособито свој ство Талиј ана.Да ниј еУскрсаи Божића, они сене би видели
од прљавштине; уочи та два празника они се шишај у, миј у, купај у, тресу поњаве, крече и
перу собе./.../
Турци су сметали те Срби, Бугари и Грци не стој е сада на оном степену цивилизациј е
на коме су други народи /.../ Што су год нашли стечено и подигнуто код покорених народа,
све су разграбили и оборили; ништа мј есто тога нису подигли. То све показуј едаТурци под
садашњим свој им обичај има и законима ништа друго не могу бити него оно што су за ових
пет векова били (Ненадовић 1986: 74, 87).
Ненадовић Странце идентификуј е на основу националног памћења, на
основу онога што ј е општеприхваћено као карактеристично за Друге, а што ј е
оцена и процена зај еднице кој ој Ненадовић припада. Тако поновно долазимо
до стереотипа, стереотипа о Странцима, као што су они о Енглезима; они ретко
ласкају, хладни су, богати и чудни.
Образац приј ат ељст во према унут ра - неприј ат ељст во према споља у
основиј еетноцентричног погледанасвет. Неприј ат ељст во према спољај е пока-
зано у наведеним примерима. Остај еда покажемо приј ат ељст во према унут ра.
Оној е видљиво већ на самом почетку Писама ј ер Ненадовић убрзо након описа
Напуља прелази на причу о Његошу. Тако долазимо до идиличне слике о „нама"
(ауто-слике), чиј е коренетреба тражити у већ толико помињаној традициј и:
Нећу ти више писати о лепоти Неапоља и његовог запива. Нећу ти досађивати с
описивањем икона, кипова и других знаменитости. Ма колико да су оне лепе и важне, све
ј е то од меремера, бронзе и бој е. Ма колико да су лепе и живо изведене, свеј е то мртво,
свеј е то хладно. Оно што у самом себи има осећања, побуђујеу гледаоцима само варљива
осећања. Наишао сам овде на ј едну српску, важну и живу знаменитост. Овдје ј е владика
црногорски. о њему ћу ти одсада писати више него о целој Италиј и. Могао сам овде про-
вестиј ош двадесет дана пада одем ада га и не видим. (Ненадовић, 1986:18)
Ненадовић отворено показуј екој ој групи припадаи причом осеби и о„ нама"
показуј екако сестереотипи не односесамо наДруге него и на сопствену групу."
То значи да стереотипнепредставе нису само опажања, категоризациј е, па тиме
осећања кој а гај и према одређеној етничкој групи. Дакако, то ниј еј едина функциј а стереотипа. И
као таква ниј е видљива код Ненадовића. Према структуралистичко-функционалистичком концепту,
стереогипи одређуј у природу различитих социј алних група, било унутар ширег друштва или изван
њега, и на тај начин подражавај у норме о томе какво се понашање очекуј е од група и пој единца,
и како их ваља третирати. Гледано из угла концепта о конфликтима, стереотипи оправдавај у или
рационализиј у постој еће обрасце међугрупних односа.

6. 160 ТодоровВ.,Етничкистереотипи...,Књижевност ијезик, LVII/1-2, 2010,стр. 155- 166
и дефинидиј е страног, него у исти мах опажања, категоризациј е и дефинициј е
себе. Оне тако учествуј у у стварању идентитета пој единаца и група, читавих
нациј а у односу надруге нациј е..."
(Рот 2000: 267).
Тако,дакле,свакагрупаимапредставу осеби- свомкарактеру исопственом
идентитету.Међутим, требаистаћиј ош нешто- Ненадовић говори о Странцима
и тако идентификуј е „ њих"
, тј . Странце, али и „нас". „Јер природа књижевног
посла ј е таква да ј е писцу готово немогуће сликати другога а да при том не
да сопствени портрет, или бар неку црту њега. Дај ући друге, ми се одај емо"
(Андрић 1977:42). Овденаводимодвапримеракако Ненадовић сликај ући Друге
дај е слику „ нас" :
Ненадовић одмах на почетку Писама каже за Италиј у: „Ово ј е та лепа и
топла земља. Дуго сам стај ао у ј едном воћњаку и гледао како се награнама жуте
п оморанџ е и лим у н ови ; прих ватао сам их ру к ама да се у верим да ни су од вос-
ка направљени, или да нису насликани"
(Ненадовић 1986: 14). Ако ј е Италиј а
лепа и топла, значи ли то да Србиј а ниј е? И ако треба проверити да ли су пло-
дови прави, значи ли то да су Италиј ани преваранти а Срби нису, или су Срби
преваранти, па се плашеда су такви и Италиј ани, илиј е, пак, само реч о нашој
неповерљивости, кој асе као таква манифестуј е код Ненадовића?
Затим Ненадовић у Писмима доноси и причу о владици Његошу кој и ис-
тински љуби Америку: „ Са одушевљењем ј е говорио и слушао о Америци,о
њеном напретку, о њеним установама, о њеној слободи"
(Ненадовић 1986: 31).
Ненадовић тако дај ући слику Америкеу ствари говори о „нама"
, тј . говори чега
све нема у Србиј и - ни напретка, ни установа, ни слободе.
Друге, кој и су нам страни, можемо волети, али и не морамо. Оно што ј е
сасвим сигурној естеда их вреднуј емо.
Можемо се с њима идентификовати, можемо према њима бити индиферентни, или
им наметнути сопствену слику, то ј ест настој ати да их 'асимилуј емо' - увек спрам њих
развијамо неку конкретну праксу. Можемо, истотако, рећи. они ме неостављају равнодуш-
ним. можемо их познавати, знати како живе, говоре или тргуј у, па чак и зашто то чине; али
мож емо и н иш та о њ и ма не знат и, у неку ру ку не примати н ишт а на знање, зат ворит и се -
увек је претпоставка опажањестранаца и реакциј а нањих (Билефелд 1998: 163- 164).
Али, могу и они - познавати нас, вредновати нас и говорити о нама.
Навешћемо како Странци виде Његоша:
Ми смо ј ош путем читали тај дугачки допис кој и са нај лепшом хвапом говори о
јуначкој Црној Гори и о њеном владаоцу кој и ј е у свој ој земљи „главар вој ске, правице,
цркве и књижевности" . На више местасравњуј е га с енглеским песником лордом Бај роном,
кој и сеу овим крај евимаИталиј едужебавио и о комесеи данас погдешто прича. Описуј е
га као пребогата кнеза, коме се сва пратњау самом сребру и злату блиста. Вели да има свој
пароброд на коме путуј е. Причадај еј едном у млађедобаса четом од педесет Црногораца,
преобучен, путовао кроз турске земље да види Косово, па су га Турци познали и силном
вој скомопколили, ноон сејуначки кроз њих провукао издравосеу Црну Гору вратио.Даље
вели: „Биј е пушком као Бајрон, прави лако стихове као Бај рон, љуби Италиј у као Бај рон,
суморанј е као Бај рон"
(Ненадовић 1986: 95- 96).

7. ТодоровВ., Етничкистереотипи..., Књижевност ијезик, LVII/1-2, 2010, стр. 155- 166 161
У мнош м погледима, дакле, ко смо „ ми" а ко су „ они" проистиче из онога
што смо „ ми" или „ они"
учинили да то „ ми" или „ они" значи. Организациј а или
идентификациј акаопроцеској им сенашаразличитост користи дасеој ачаосећај
за „ нас"
у односу на „ њих" чини управо етницитет. За етницитет ј е потребно
двој е, па се он може догодити на граници „нас"
у контрастирању са „ њима" .
Како се осећај за „ нас" мења, тако се помера и граница између „ нас" и „ њих" .
Ненадовић жели свој у нациј у да прикаже као цивилизовану и као европ-
ску, тј . као достој ну Европе. Он истиче разлике између Срба и Италиј ана, али
и зај едничке црте и свој ства. Утолико ј е теже представити друштвени свет у
Писмимај ер не постој еоштре културне разлике већ преклопљене и преплетене
културне вариј ациј е. Зато ј е у овом раду дат општи модел етницитета. Он ј е
схваћен као друштвена организациј а културне разлике. Дакле, у центру пажње
ј есу сличности и разлике између „нас" и „њих" .
Синдром ми-они или прича о Странцима
Познавати друге људе кој и живе изван „ мог" простора, познавати људе
кој и нису каој а, могућној е наоснову личног и искуственог. „Знам зато што сам
ј а био тамо". Овакав став, рекли бисмо, требало би да карактерише Љубомира
Ненадовића и његово одређење Странаца. А да ли ј е баш тако? Да ли су ти
Странци они кој и су различити зато што их ј а видим таквима или зато што су
они уистину различити? Наиме, треба имати у виду да слика о себи/намај есте
слика, тј . начин накој и себе видимо и, штој емождај ош важниј е, на кој и бисмо
волели да нас виде. Дакле, како доћи до одређења ко су „ они"
, а ко смо „ ми"?
Да ли ј е та различитост између „нас" и „њих" нужна или ј е то само слика раз-
личитости?Термин „сликаразличитости" овденамерноуводимо имајући у виду
друштвену интеракцију кој а,дакако, постој ии кој абришеграницеизмеђу „њих"
и „ нас". Али, синдром ми-они постој и управо зато што смо „ ми" или „ они"
, сас-
вим свеј едно, учинили да та различитост постој и и тиме створили слику, пред-
ставу о различитости.„Ми" сечак и настој имо идентификовати у ономепо чему
сморазличити. У питању ј е, прематоме, традициј аили наслеђе, аод тогасевећ
не може побећи. Од тога ниј е побегао ни Љубомир Ненадовић, те су за њега
Странци: Италиј ани, Руси, Французи, Немци, Турци, Енглези.
Што сеСрбиј етиче, по мишљењу Ненадовића, онај еземља кој уј е слобода
родила и кој а не треба слободе да се бој и. „Шта се Србиј а има бој ати слобо-
де?Србиј а кој у ј е слободародила, кој а само са слободом може унаприј ед поћи.
Куд гођ мисли да корачи, очекуј у да им слободу донесе. Су чим ће поћи браћи
кој а су под Турцима, ако им слободу не понесе?"
(Ненадовић 1986: 23- 24). Ове
речи говори владика, алиј е сасвимј асно да су то, у ствари, речи и размишљања
Љубомира Ненадовића, кој и само користи власт и ауторитет владике да би
испричао причу о Србиј и. „Јадни мој српски народе! Кад ли ћеш ти постати
просвиј ећен, слободан и срећан као идруги народи!"
(Ненадовић 1986: 30), каже

8. 162 ТодоровВ., Етничкистереотипи..., Књижевност иј език, LVll/1-2, 2010, стр. 155- 166
владика, тј . Ненадовић и тиме дај е слику „нас". „Ми" смо непросвећени, али
осим непросвећеноси „нас" карактерише сиромаштво, робовање, поцепаност и
туга- онај е неизбежна: „У нас Срба имај една пј есма кој а каже: да се море пре-
твори у мастило, а небо у лист књиге биј еле, неби семогли нашиј ади исписати.
Тој емалено мј есто занашу тугу
"
(Ненадовић 1986: 28). Срби сетакодефинишу
као народ. Ненадовићј есамој единкатог друштва, кој еј едалодефинициј у себе,
одредило свој е имеи свој у природу.Питањеј е коликој ењегово виђење српства
виђење њега као пој единца или ј е, пак, у питању став „ако знамо ко смо, то ј е
зато што су нам некада давно, ван досега свесних успомена, други то рекли" .
Дакле, поново се враћамо прошлости - прошлости пој единца (Љ. Ненадовића)
и прошлости колектива. Деда Љубомира Ненадовића био ј е обор-кнез Алекса,
учесник у Кочиној крај ини; његов отац прота Матеј а био ј е устанички вој вода;
његов стриц Јаков био ј е ј едан од нај моћниј их нахиј ских господара у Првом
устанку, а његов нај млађи стриц Симо, био ј е вој вода у Другом устанку и
херој скиј епогинуо наДубљу.У прошлостиј е, прематоме, породицаНенадовић
била славна и њен удео у стварању српске историј е очигледној е повезан сатим
херој ским временима. Како тих херој ских времена више нема у Србиј и у кој ој
Љубомир Ненадовић живи и из кој е путуј е, ондај еразумљиво што слободу ис-
тиче као битну карактеристику српског народа. У вези с тимј е и идеал српског
народа, идеал српског ј унака - Милоша Обилића: „Обилић ј е код свиј у Срба, а
нарочито код Црногораца, идеалј унака"
(Ненадовић 1986: 34). И док се Обилић
представља као идеал ј унака, дотле се као идеал владара представља владика
Његош. Његош ј е био владар ј едне слободне земље, земље за кој у се веровало
да никада ниј е признавала туђинску власт, а та земља ј е, уз то, била српска.
Полазећи од те претпоставке Ненадовић ј е у Црној Гори видео све оно што у
свој ој отаџбини ниј е, а у Његошу ј е видео идеалног владара.
Ненадовићев Његош ниј е Његош кој и шаље поклоне кнезу Метерниху, из нужде
пише, често, удворничка писма аустриј ском и руском конзулу, челичном руком слама сва
незадовољства у земљи, не либећи се ни крај њих мера, ни суровости, сам врши цензуру
књига кој е су му дате на преглед, ј ер никоме од свој их службеника не веруј е довољно. За
Ненадовића Његош ниј е просвећен деспот, какавј еу то времебалкански владарј едино могао
да буде, него либерални владар каквогј е Ненадовићева генерациј а из Србиј е прижељкивала
за Србиј у (Протић 1986: 114).
Причали смо о слободарству, славној прошлости, неј единству, непросве-
ћености.Постављасепитањекој есуј ош одлике„ наше" културе.Кој и су то „наши"
симболи? „Владикај еј уче преподне ишао краљу да се с њим опрости и рекао му
збогом. Том приликом метнуо ј е све ордене и ленту преко прсиј у и припасао ј е
сабљу
"
(Ненадовић 1986: 50).Истичемоли семи то свој ом гардеробом и орденима
и сабљама? Јесмо ли то „ми"?Да лиј е то наш етницитет имајући у виду да сваки
етницитет карактерише колективно име, зај еднички ј език, мит о зај едничком пре-
тку и златномдобу смештеному давну прошлост и жељазаодређеномтериториј ом
кој а искључиво припада само том етницитету? И да ли настој ање да се свој кул-
турни идентитет нађеу том етницитету води у етноцентризам?

9. ГодоровВ., Етнички стереотипи..., Књижевност ијезик, LVII/1- 2, 2010, стр. 155- 166 163
Осим дефинисања„ нас" овдећемо покушати дадефинишемо и њих. Дакле,
ко су „ они"? Ако Странца схватимо као сваког ко не припада „ мом" простору
и кој и нема исту националност као ,ј а"
(о чему ј е већ било речи), онда су у
Писмгш а Љубомира Ненадовића Странци - Италиј ани, Енглези, Немци, Тур-
ци, Руси, Французи, Американци (Ненадовић 1986: 21). И „ они"
(Странци или
Други) одређени су свој им етницитетом - имај у свој ј език, свој е симболе, али
и свој у прошлост. Ево прошлости Рима, кој а по мишљењу Ненадовића, почиње
к ао и све пр ош л о ст и , изм и ш љ ен и м г ат к ам а:
Нека рођака краља Нумитора, свештеница Реа Силвиј а, преступи свој завет и роди
близанце, Рема и Ромула. Ова деца буду бачена у реку Тибар; таласи нанесу их на обалу и,
на њихову дреку, дође курј ачица те их дој ила док их ј едан пастир не нађе, те их узме к себи
и одгај и. Они, кад одрасту, намисле основатиј едну варош, но сваде се и побиј у око тога ко
ће бити старешина; Рем погине а Ромул остане и оснуј е варош, кој а се по његовом имену
назове Рома, или, као штој е ми зовемо, Рим /.../ (Ненадовић 1986: 60).
А какви су „ они"?
Колико света у Неапољу зна читати и писати можеш судити по овоме што на свакој
пиј аци и на сваком углу улице седиј едан човек застолом на коме има све штој е потребно за
писање. Око њега сесвагда налази гомила људи, жена и девој ака, те им пише писма, рачуне,
молбе и друго кој ешта. Знати читати и писати, тој е овде занат (Ненадовић 1986: 35).
„Ми" имамо проблеме са слободом и владарима, али имај у и „они" :
М исао уставности, слободе и ј единства ј ако се развила у свим талиј анским држава-
ма. За садашње њихове владаоце мождај е већ доцкан да се поправе и да узму други пут.
Владаоцимај е последња медицина да продуж е ceoj ж ивот на прест олу . истинска, уставна
слобода. Тога да се прихвате искрено и поштено. Неаполитанци то желе много; крал. не
жели нимапо. Бурбони у свој им егзилима и страдањима нити што науче, нити што забораве.
Они свој е принчеве васпитај у онако како су их пре двеста година васпитавали. Краљ држи
да би осрамотио име свој их предака ако би народу какве повластице дао (Ненадовић 1986:
35- 36).
И „ми" имамо свој е знамените личности и идоле, али имај у и „они" . „Куд
год се обазреш, има се нешто знаменито видети: сваки те камен опомиње на
какво славно име"
(Ненадовић 1986: 71). „ Они"
, такође, имај у свој е симболе:
„Пред нама ј е свуда ишао ј едан дворски коњаник. На колима, на амовима, на
хаљинама дворских слугу што су нас пратили виђали су се извесни бели крино-
ви. То су знаци бурбонске династиј е"
(Ненадовић 1986: 52).
Наведени примери указуј у на сличности између „нас" и „њих" . Изгледа да
„ они" нису битниј е различити од „ нас" . Нека културна обележј а Ненадовић ко-
ристи као сигнале и амблеме разлика, друга игнорише, а неке разлике умањуј е
или пориче. Тиме се враћамо на почетак приче о синдрому ми- они.. „Ми" и
„они" нису толико различити када не бисмо инсистирали да се идентификуј емо
у различитостима. Заправо, „ они" нису битниј е другачиј и, већ ј е у питању ду-
боко уврежено схватање у зај едници чиј а снага пре потиче из предрасуда и
традициј е- о „њиховој
"
различитости, а „ нашој
" посебности.

10. 164 ТодоровВ., Етничкистереотипи..., Књижевноет ијезик, LVIl/1-2, 2010, стр. 155- 166
Закључак
Ненадовићева Писма нису обична путописна, дескриптивна проза,
већ и свој еврсно откривалачко писање - откривање писца/себе и Других.
Ненадовић ниј е аматер-путописац кој и сликапределе и људе. У центру његових
интересовањасу свој еврснаопажањавремена, простора, историј епомоћу кој их
одређуј е себе и Друге у погледу етничког и културног идентитета. У Писми-
Ma
'
)Qзато могуће пратити „препознавања" посматрача и посматраних и бавити
се етничким стереотипима и етничким предрасудама на основи кој их се врши
„препознавање".
Путници Ненадовићевог времена су склони путовањима у метрополе,
у центре у кој има цвета научни и космополитски дух: „То су све они свет-
ски вечити путници кој имај е хотел - кућа, кој имај е океан - ј езеро, кој имај е
Швај царска- домаћи парк, кој имај е читав круг земни - отачаство"
(Ненадовић
1986: 15). Италиј ај е, прематоме, повлашћено и виђено место, а Ненадовић ог-
крива тај познати свет на другачиј и начин. Његово путовање ниј е путовање с
циљем откривања нове териториј е, већ романтичарско путовање кој е треба да
откриј еместосопствененациј еу Европи.Он представљаразликеизмеђу Србаи
Италиј ана, али и зај едничкецртеи свој ства. Он тежидапредстави себе и Друге.
Незаборавимодај еЕвропадеветнаестог векабилапоприштетркепој единачних
култура за сопственом националношћу. Због тога су „велике" нациј е себе сма-
тралесветским, односноевропским културамаи каотаквебилеопажанеодДру-
гих - као у случај у сликеИталиј екод нашег путописца. Тако су „велики" произ-
водили стереотипе о културама и о себи и утицали на способност замишљања
Других. Отуда и наш путописац свесно или несвесно пишући о Италиј и улази
у ј едну литерарну авантуру у кој ој постој е представеј едних народа о другим,
као и њихових обичај а, понашања, традициј е. Зато смо ми у путопису Пис-
ма из Ит алиј е тражили и представили оне стереотипе и предрасуде, кој и нас
подсећај у нато шта смо ми били некад и како смо посматрали Друге.
Показали смо да имаголошке представе имај у двој аку природу: да су са
ј едне стране плод колективног искуства и личног ауторовог доживљај а, док са
друге стране, великим делом свој им фикционалним постој ањем уобличавај у ту
исту искуственост (доживљај ност).
Л И Т Е РА Т У РА
Примарна литература:
Ненадовић 1986: Љубомир Ненадовић, Писма из Ит алиј е, предговор на-
писао Мирко Марковић, Београд: Рад.

11. ТодоровВ.,Етничкистереотипи...,Књижевност ијезик,LVII/1-2,2010,стр. 155- 166 165
Секундарна литература:
Андрић 1977: Иво Андрић, Умет ник и његово дело, Есеј и II, Сабранадела
Иве Андрића, књигатринаеста, друго издање, Београд: Просвета.
Билефелд 1998: Урлих Билефелд, Ст ранци: приј ат ељи или неприј ат ељи,
Београд: Библиотека XX век.
Брај овић 2007: Тихомир Брај овић, Идент ичноразличит о: компарат ивно-
имаголошки оглед, Београд: Геопоетика.
Бродел 2001: Фернан Бродел, Медит еранимедит ерански свет у доба Фи-
липа II, Београд: Центар за геопоетику.
Бугарск и 2005: Ранко Бугарски, Језик и култура, Београд: Библиотека XX
в е к .
Бугарски 2009: Ранко Бугарски, Европауј езику, Београд: Библиотека XX
в е к .
Гвозден 2003: Владимир Гвозден, Јован Дучић пут описац: оглед из
имагологиј е, Нови Сад: Светови.
Голдсворти 2005: Весна Голдсворти, Измишљање Рурит аниј е:
империј ализам машт е, Београд: Геопоетика.
Деретић 1996: Јован Деретић, Ист ориј а српске књиж евност и, Београд:
Требник.
Дивј ак 2006: Слободан Дивј ак, Проблем идент ит ет а: култ урно, ет ничко,
национално и индивидуално, Београд: Службени гласник.
Ђордано 2001:Кристиј ан Ђордано, Огледио инт еркулт урној комуникациј и,
Београд: Библиотека XX век.
Ж иванчевић- Секеруш 2005: Ивана Живанчевић- Секеруш, Патриоцен-
тризам и представаЕвропеу путописимаЉубомираП. Ненадовића,у: Жанрови
српскекњиж евност и. Порекло и поет ика облика, бр. 2, Нови Сад: Филозофски
факултет - Орфеус, стр. 161- 169.
Кецмановић 2001: Душан Кецмановић, Ет ничка времена, Београд: Библи-
от ек а X X век .
Латк овић 1953: Видо Латковић, Чланци из књиж евност и, Савремени пис-
ци, књига друга, Цетиње: Народна књига.
Недић 1969: Љубомир Недић, Ст удиј ео српској књиж евност и, Нови Сад-
Београд: Матица српска- СКЗ
Протић 1986: Предраг Протић, Сумње и надања. Прилози проучавању ду-
ховних крет ања код Србау времеромант изма, Београд: Просвета.
Клаус 2000: Рот Клаус, Сликеу главама, Београд: Библиотека XX век.
Ступаревић 1976: ОлгаСтупаревић, Српски путопису Италиј и,у: Упоред-
на исраж ивања I , Београд: Институт за књижевност и уметност.
Тодоров 1994: Цветан Тодоров, Ми и други: француска мисао о људској
разноликост и, Београд: Библиотека XX век.
Џенк ис 2001: Ричард Џенкис, Ет ницит ет у новом кључу : аргумент и и
испит ивања, Београд: Библиотека XX век.

12. 166 ТодоровВ„ Етнички стереотипи..., Књижевност ијезик, LVII/1- 2, 2010, стр. 155- 166
Весна Тодоров
З Т Н И Ч ЕС К И Е СТ ЕРЕО Т И ГЊ1В П И СБМ АХ И З И ТАЛ И И
ЛКЗБОМ ИРА НЕНАДОВИЧА
РЕЗКЗМ Е
В зтомтруду, напримерезаписок с путиПињма из Ит алииЛкзубомираНенадовича
показмваетсл, как автор Писем пишет о иноземцах - италилнах, англичанах, немцах,
турках, французах (гетеро-картинБ1) и как, описивал Других, говорит о себе и своем
зтницитете (авто-картинм). Приведением зтнических стереотипов и зтнмческих пред-
расудковуказмваетсн назтноцентризм, то ecTb, как он проивллетсл у Ненадовича и как
ж е лу чше заметчаетсн синдром «МБ1- они», как кк>чевои злемент каждого зтноцент ризма.
Ненадовича покази ваем как писателн, котораму путешествин лавллго тсн источником
знанил о јноднх и обстомтелћствах в которБ1х они живут, а показано тоже и как Пип ма
можно читатв с целБШузнаванил писателн/себн и Других. Потаму Пињма из Ит алии и
непредставленакак какои-тодокумент особнтинх, просталфактуалБНОстБ, нозтоособан
фактуалБностБ, которан раскрнвает писателл и тех о котормх он пишет. В зтом контексте
записки с пути и понимаго тс^ как жанр имекзод ии практическуга функциго - раскрБ1ТБ и
передатБзнанил о народах и их особенностнх.
КлкзчевБт слова и ВБфаженин: записки с пути, зтноцентризм, зтнические стерео-
ти п б1, зт н Б1ческ и е предрасуд к и , и н оземец, си нд ром « МБ1- о н и»