2. РЕЛИГИЈА
РЕЛИГИЈА
Задржали се остаци тотемизма
Свака породица имала је своја божанства(заштитнике).
Богови чувари куће били су пенати (добри духови), ачланове породице изван
куће чували су лари
Отац ( pater families) породице вршо је обреде поводом важних празника
Првобитна римска религија се променила под утицајем грчке и етрурске.
Јупитер (грч. зевс) - Врховни бог
Нептун – (грч. Посејдон) бог мора
Јуниона - (грч . Хера)заштитница брака
Минерва - (грч. Атина ) богиња мудрости и знања
Аполону , богу лепоте и телесне хармоније нису ни мењали име
Сатур ( божанство усева) преузето од Етрураца, као и
Вулкан-бог ватре изаштитник ковачког заната
Митру- бог Сунца ( светлости ) преузет од Персијанаца
3. Бог Бог/Богиња
Аполон Бог свјетлости (код Грка: такође Аполон)
Церес, Церера Богиња земље (код Грка: Деметра)
Купидон, Амор Бог љубави (код Грка: Ерос)
Дијана Богиња Мјесеца и лова (код Грка: Артемида)
Јунона, Јуно врховна богиња (код Грка: Хера)
Јупитер врховни бог, бог богова (код Грка: Зевс, Зеус)
Марс Бог рата (код Грка: Арес)
Меркур Божји гласник (код Грка: Хермес)
Минерва Богиња мудрости (код Грка: Атина, Атена)
Нептун Бог мора (код Грка: Посејдон)
Плутон Бог подземног свијета (код Грка: Хад, или такође Плутон)
Сатурн Бог времена, Јупитеров отац (код Грка: Крон, Хрон(ос))
Венус, Венера Богиња љубави и љепоте (код Грка: Афродита)
Веста Богиња срца и брака (код Грка: Хестија)
Вулкан Бог ватре (код Грка: Хефест)
Уран, Целус Бог неба, Јупитеров дјед (код Грка: такође Уран)
4. Нептун Бог мора (код Грка: Посејдон)
Бог подземног свијета (код Грка: Хад, или такође
Плутон
Плутон)
Бог времена, Јупитеров отац (код Грка: Крон,
Сатурн
Хрон(ос))
Венус, Венера Богиња љубави и љепоте (код Грка: Афродита)
Веста Богиња срца и брака (код Грка: Хестија)
Вулкан Бог ватре (код Грка: Хефест)
Уран, Целус Бог неба, Јупитеров дјед (код Грка: такође Уран)
5. Књижевност
•Првим римским песником сматра се Ливије Андроник, Грк који је после
освајања Тарента доведен у Рим као роб.
• Његов господар га је ослободио и он је написао прву трагедију
на латинском језику и са грчког на латински превео Одисеју.
• Први домаћи писци били су Невије и Плаут.
• Гнеј Невије је писао драме написао је епско дело Први пунски рат.
• Плаут је писао комедије (Хвалисави војник).
Успон за време Августовог пријатеља Мецене- материјално помагао
даровите песнике, а његово име за све оне који помажу уметнике.
6. Књижевници
• У Августово доба живели су три најзначајнија римска песника
• Публије Вергилије Марон дело еп о земљорадњи Георгика и Енеиду
• ( по угледу на Илијаду и Одисеју)
• Квинт Хорације Флак дела Сатире, Оде и Посланице - стека светску
славу и
• Публије Овидије Назон – због везе са Августовом ћерком протеран у
Томи
• ( данас Констанца на Црном мору)
• Дела : Метаморфозе ( Преображаји ) и Љубавна вештина , ау
изгнанству је написао дело Писма са Понта.
• МАРКО терценије Варон .Августов саветник у сатири Троглаво чудовиште
исмејавао је потписнике Првог тријумвирата.
7. Беседништво
• Римљани су ценили беседништво
(реторику и ту вештину учили од ране
младости
• Познавање реторике било је услов за
сваки државнички посао
• сенатори су били у стању да сатима
течно говоре у сенату.
• Најчувениј беседници били су :
• Гај Грах,
• Марко Тулије Цицерон и
Марко Тулије Цицерон (лат.
• Гај Јулије Цезар Marcus Tullius Cicero; 3. јануар
106. — 7. децембар 43. п. н. е.)
је био римски државник,
књижевник и беседник.
8. Филозофија
• Неколико значајних имена:
Тит Лукреције Кар – дело О природи ствари
• Марко Аурелије (161- 180) –цар, филозоф на
грчком је објавио коментаре под називом
Самоме себи.
• Луције Анеј Сенека – изучавао реторику и
стоичку филозофију
• Дела : О смртности душе,
• О постојаности мудраца,
• О гневу.
Марко Анеј Сенека (лат. Marcus
Annaeus Seneca), такође познат и као
Сенека Старији и Сенека Ретор, отац
Сенеке Филозофа, био је римски
оратор и писац.
Рођен је у Кордуби (данашња
Кордоба) 54. п. н. е. а умро је 39.
9. Историја
• У мемоарском делу Галски и грађански рат,
Гај Јулије Цезар је описао догађаје у којима
је сам учествовао.
• Тит Ливије је написао римску историју од
оснивања града Рима Историју првог периода
царства (14 – 96)
• Корнелије Тацит је написао дело Анали и
Историје Гај Јулије Цезар, (лат. Gaius Iulius
Caesar) (Рим, 13. јула 100. п. н. е.
— Рим, 15. марта 44. п. н. е.),
римски војсковођа, политичар и
писац.
10. Право
• Право- римљани су утемељили правну науку,којом су задужили човенчанство.
• Писано право започето је Законима дванаест таблица, објављеним око
450.год. п.н.е.
• А у наредним вековима се развијала издавањем нових закона.
• Од 5. п.н.е века правници почињу да објављују збирке грађанских права
• Једна од познатих збирки објављена је средином 1. века п.н.е
• У 2. веку настао је уџбеник римског права Институције дело правника Гаја
• Теодосијев кодекс – објављен 438.године био је незаменљив све до појаве
Јустинијановог Зборника грађанског права.
12. ПРИРОДНЕ НАУКЕ
У области природних наука Римљани су имали малобројне представнике
међу њима најпознатијим су:
• Марка Теренције Варона - изучавао скоро све науке његово дело послужило
као основ за изучавање “седам слободних вешина
• Плиније Старији – дело Историја природе
• Аул Корнелије Целзус – енциклопедијски приручник ( пољопривреда,
медицина, војна вештина, реторика, филозофија, право
дело- Медицина – једно од
• Луције Јуније Колумела - агроном из доба Нерона, написао
енциклопедијско дело о пољопривреди и животу на селу у ком је
приказао знања Грка, Картагињана и Римљана
• Центри културе Атина и Александрија
13. Научници
• Херон (20? - 62) – математичар. физичар из Александрије
први открио принцип рада парне машине ( конструисао точак с погоном
на водену пару и применио га у раду водоскока –фонтане )
• Птоломеј Клаудије ( 2. век9 астроном, математичар и географ
• дело : Математички зборник који су Арабљани под именом
Алмагест пренели у Европу и дела Географија и Оптика.
• Гален ( око 131 – 201 ) грчки лекар, живео у Александрији и Риму, открића у
области анатомије
• Диоскурид ( 1.век ) пет књига са описом познатих лекова
(De materia Medica)
• Хипатија ( oкo 370 - 415 ) из Александрије - прва жена –филозоф,
математичар и астроном.
• Због даровитости, скромности и лепоте изабрана је фодитељ једне
филозофске школе.
14. Школство и
образовање у
Риму
• Школско образовање почињало је у седмој години живота, али о њему
није бринула држава већ сами родитељи, учили су их писању, читању и
рачунању, земљорадња најважнија- учили агрономиј и обичаје.
• У ток Републике учили напамет Закон дванаест таблица
• Деца богатих римљана имала су домаће учитеље. ( робови учитељи)
• Прве средње сколе у Риму отварају се средином 2. века п.н.е у њима је
стицано хеленистичко образовање.
• Изучавали су :грчки и латински језик, граматику, реторику и основе
филозофије, математику , астрономију
• Са шеснаест година младићи су облачили тогу и код римских учитеља
реторике и грчких беседника усавршавали реторско знање у Грчкој
(Атини и на Родосу)и Малој Азији ( у Пергаму), где су стицали највиши
степен образовања
• У доба Царства школе су осниване у провинцијама( Милано,
Бордо,Картагина, Антиохија, Бејрут)
15. УМЕТНОСТ
Архитектура
Највиши степен оригиналности Римљани су постигли у градњи амфитеатра,
аквадукта(водопада), вијадукта (мостова) и изванредних путева, који су по правилу
• Најкраћом линијом ишли ка Риму (,,Сви путеви воде у Рим”).
• У време Августа подижу се грађевине у Риму :
• (Жртвеник мира и Форум)
• Најблиставија грађевина је Колосеум саграђен је за време владавине цара
Веспазијана (69-79).
• Храм посвећен римским боговима је Пантеон (609.године претворен у хришћанску
цркву)
• Почетком 2.века подигнут је Трајанов стуб дело Аполодор из Дамаска
• (стуб висок 30.метара и исклесано 2 500 фигура са преставам из Трајанове
владавине ) Славолуци или тријумфалне капије ( Константинов славолук )
• О римској архитектури Августовог времена знамо захваљујући Витрувијевом
Делу о архитектури (Dе аrchiтеcтurае).
• Најзначајнији арихитекта римског царства био је Грк Аполодор из Дамаска
(саградио мост на Дунавукоји је повезивао провинције Горњу Мезију и Дакију
(данашње Србију и румунију )
Скулптуре копирао Хадријан и добио надимак Грчић
17. Колосеум
Колосеум, изворно назван „Флавијев
амфитеатар“, је амфитеатар у Риму.
• У Колосеуму су одржаване
гладијаторске борбе, које је могло
пратити 50.000 гледалаца.
• Одржавале су се и борбе са
животињама. У случају пожара
Колосеум би се испразнио за 10 минута.
•Градња је започета 72.год.п.н.ере ,
за време цара Веспазијана, а
довршена десетак година касније за
време владавине његовог сина
Домицијана.
