strip

1. D2EK
SLEJD
[cm
10K U U
EDICIJA
DOK
HOLIDEJ
VMiREliAJi
BROJ
miris zlata

3. DŽEK SLEJD
miris zlata

4. EDICIJA VESTERN ROMANA
tBroj 1
SE JN
Glavni i odgovorni jii'edniik:
Svetozar TOMIC
Naslov originala:
Jack Slade
„GAMBLE FOR DEATH”
Recenzija;
Tomislav ICETIG
Prevoid 1 adaptacija:
Tomislav KETIG
Lektor;
Zorka CIRIC
Korektori:
Marija KECKES
Margit HORVAT-HARANGOZO
Tehničkil urednik:
Ferenc BARAT
Grafička oprema:
Fereiic BARAT
Štampa;
TržiSte: 16. juni 1979.
Izdaje i štampa N ISRO FORU M — OOUR M ARKETPHINT, Novi Sad,
Vojvode Mišića 1; Glavni i odgovorni urednik: Svetozar TOM lC; Naslov ori­
ginala: GAM BLE FOR DEATH; Copy^iSHt 1976. by Tower Pubiications, Inc.,
prema- ugovoru sa GPA iz M inhena.
Oslobođeno osnovnog poreza na Prom|t P o k r^
Jata za obrazovanje, nauku 1 k u ltu ru SAP Vojvodiae, broj. 413-12/79. od 28.
I»terttara X979. godine.

5. ■k'k'k Š E J N 'k 'k 'k
Septembar je mesec kaida sa neba seveme Arizone ne­
stane i poslednji oblačak. Isto^vrernemo nekako prestanu i
žege i onda se po klancima, prevojima i pustim peščainim za-
ravnima, između visokih kamenih kula, što kao da s.u izrasle
iz tla jednako kaiO i kržljavo drveće, usamljeni ili u manjim
grupama mogu videti konjanici kako putuju ili na severo-
zapad, u Nevadu, ili na jugoistok, u No-vi Melisiko.
Po natovarenim konjima vidi se da je pred ovim lutali­
cama duig put. Noi’u, u podnožju stena svetlucaju male vaitre,
na kojima se kuva kaia i jedaiolična suva hrana pretvara u
kasu mesa i škroba, koja treba da da snage za idući naporni
dain.
Svaki od jahača, što se uputio u ta beskrajna truckamja
na konju, imao je neki dobar sopstveni razlog za to. Nekog
je privukao glas o dobroj zaradi, drugO'g su nevolje ubacile u
sed'lo, za trećim je jurila poternica sa učenom na glavu, aJi,
već.iina je bila omih koji su od rane mladoisti krstarili Zapa­
dom, uloiali iz avanture u avanturu i nikaka i nigde nisu
mogii da se skrase. Lutanje, to je bio njihov život.
Mnogi od njih udruživaJi su se u mamje ban'de, pokuša­
vajući talco da se dočepaju oinoga što bi za pojedinca pred­
stavljalo pre'Veliki zalogaj. Tada bi, posle nekoliko uzastopnih
pljački poštanskih kola, prepada na železnicu ili upada u ban­
ke, brže--boilje napušt.aili vruć teren i selili su u kraj dovoljno
dalek da ih se ne domogne organizovana potera, harajući uz
put i seijući strah po retkim gradićima na svom puitu.
Negde, na sredini između ova dva suprotna- cilja dugihi
jahanja nalazio se Flegstaf. U ono vreme bi.o jp to gradić koj.i
se brzo ra.ivijao, iako nije bilo ničeg naročitog u njegovoj
Cikolini što bi privlačilo Ijuide. Plodnog zemiljišta bilo je ma­
lo, i rančeri su ubrzo zaposeli pašnjake i vode, mršteći se na
farmere koji su došLi poisle njih da pokušaju sa žitaricama
i sitnom sto:kom. Živom prometu u gradu očigiledno je dop-
rineo baš njegov položaj. Sve što je putovalioj zaustavljalo se
u njemu, snabdevalo namimicaima, čebadima, odećorn i mu-

6. •k 'k 'k Š E J N - k 'k 'k
ničijom, ili bi, ubeđeino solidnom zgradom n,a sprat i broj­
nim čuvarima zakona, ositavljalo novac u sei bamke, sigurniji
od bisaga sopstvenog sedla.
Nije se, međutim, sav novac ulivao u banku i džepove
trgovaca. Doibar deo ositaijao je u salunima za zaibaivu, sa do­
brim devojkama, osrednjom muzikom i lošim pićem, koji su
radili od ranog juira do mrklog mraka, u jeku sezone uveik
puni, a inače mračni i poluprazni. Vlasniciima nije smetalo što
su dobar deo godine jiedini gosti bili mešitani i vlasnici ima­
nja i njihovi momci iz oikorine, jer je vrtoglavi promeit u je-
een nadoiknađivao sve.
Naj'priisiojiniji od saluna u glavnoj ulici bio je nosujnnjivo
„Navaho” bar. Vlasnik Džon Haitavej, korpulentan, proćelavi
Irac, okrugllog, uvelk nas.mejanog lica i sa debelim sirebrnim
lancem za sat preko ispupčanog trbuha, o^čigledno je imao ra­
zvijenu maštu, jer njegov prag nikada nije prekoračio nijedan
Indijanac, sem onog maliog, drvenog na polici sa bocama,
kojeg mu je pre nekoliiko godina napravio jedan gost, koji
je izgleda imao premalo para za piće, ali dosta smisla za
rezjbaranje. On, jedini, nikada nije prodavao smućkane otrove
pod etiketom viskija, a i da je hiteo, ne bi miu palo na pameit
da njime služi sudiju, šerifa, lekara, bamkiara i uopšte sav
gradski kreni, koji je kod njega svake večeri igrao pokier ili
razimenjivaio novositi.
„Navaho” bar je imao prostranu prednju proistoriju, ne-
kolikio separea pozadi i šest soba na spratu za goste, koji su
za čistu posteljinu i mir želeli da plate po tri dolara za noić.
Klavirisita, sitan čovečuljak u crnom prsluku i beloij košulj'i,
prebirao bi čitavo veče po dirkama, a kada bi se temperatura
u sali podigla, pojavile bi se Allma Moreno, lepa Maksikanlca
sa glaisom preko očekivanja za ovaj kiraj u komie su koltoivi
proizvodili jedinu stalimu mutdku.
Bila je sredina septembra, kada je jednog tihog i ne pre­
topiog, sunčanog popodneiva u glavnu uiicu Flegstafa ujahao
Sejn. Njegioivo oko iskusnog Zapadnjaka odmah je uočilo
razliku iameđu „Navaho” baira i ostalih saluna, i zato se on
bez oikilevanja zaaiistavio pred njim. Kada je sišao s konja,
da bi ga zavezao za prečku, nekiolikio dokonih građana, koji
Ku grejali kosti na sunou, razrogačili su oči. Nije se, ipak,
često dešavalo da pred sobom ugledaju tako markantnu fi­
guru, koja je odmah odaivala da je pristigli jahač nešto po­
sebno.
Sejm je, koiračajUiči, držao uspravno svojih dva metra vi­

7. ■ k'k'k Š E J N - k 'k 'k
sine. laiko je poidosta prevalio tridesetu, imao je viitko telo I
široka, snažna ramena mladića, a na preiplanulom, bakarnom
licu visinski vajzduh urezao je samo one bore koge su diokazi-
vale njegov izgled odlučnog mušikarca. Hodao je elastično i
odavao je utiisali valiike, gipke maifike koja sve vidi i tačino
zna kuda će usmeriiti svoj odbrambeni ili napadaSki skok.
Bilo je nešto u njemu §to je upozoravalo IjU'de i gasilo im vo­
lju da se s njim upuštaju u una.pred rizične sukobe. Zato ga,
valjda, nikada niko nije napao sam, ili, ako je to činio, po­
starao se da mu priđe s oiružjem iza leđa, a to je reitiko uspe-
valo.
Nosio je samo jedan „.remiington”, smatrajući da j« to
dovoljno. Verovao je da se sve rešava sa prvih šesit metaka
i da bi drugo oiružje, aiko nije „vinčasterka’’, zadenuita u
sedlo, bilo samo suvišan badasit i dekoracija za zapiašivanje
naivnih.
Od ostaliih lutalica na konjima izdvajalo ga je to što je
ispod putne prašine uvek bilo pristojno odelo, što je sem na
sebi, i u glavi imao daleko više od ostalih, što je svojim op­
hođenjem, a ne novcem privlačio žene i što, najzad, uopšte
milje bio lutalica. Bio je isitovremeno i gonitelj i proigionjeni,
jeidan od. minogih kojie su velike aijikule sa mnoigo kapitala i
malo morala dovele na rub propasti, ali, jedan od rebkih koji
se nakon toga nije pomirio sa sudbinom, već je naistavio svoj'
rat sa banditiiimia čak i onda kada je iza njih već sitajao i za­
kon.
Danas u njemu više niko ne bi prepoznao Kristoiera
Sejna, dipliomiranog profesora istorije sa Harvarda, koji se
sa dvadeset četiri godine, oilisinuo na Zapad, ka uspehu koji
je kao fanitom tih godina lebdeo^ pred hiljadama očiju, zap­
ravo pred svima koji niisu kao sitni građani pnistajali da
sposobnosti. Sto su osećali u sebi, razmene za sitniš sigur­
nosti gradova na Istoku. Šanse da se u životu postiiigne nešito
veliko počinjale su tada zapadno od Miáisipija i rasle su što
se više priiMižavao snežnim vrhovima Stenovitih planina.
Mlaidi Kristoier Sejn se zaustavio u Kolorado Sip(ri)ng,sffl¿,
giradiću južno od Denvera, koji jie već postajao jednom od
najživljih posledinjih stanica pred vrletima koje je trebalo
savladati da bi se stiglo u „obećanu zemlju.” Sa skromnom
ušteđevinom kupio je dvoja kola i zapreigu, unajmio dva ve­
zara i pratioce transpoiiita i počeo da se bavi prevoiandštvom.
Prvo iz Denvera, a onda i iz udaljenijih gradova na Srednjem
zapadiu dowizio je noihu i odvozio oaio što se na tamošnjim

8. ★★★ ŠEJN
tržnicama moglo dobro pmda.fci. Njegov posao polako je ras-
tsio, i on ga je proširio, počevši đa prevozi i putnike i poštu.
U gradu su ga cenili, i, kaiko to već biva, uskod-o je počeo da­
leko manje slo'bodnog vremena da provodi za kafanskim sto­
lom a sve više u razgovorima sa gradskim sudijom i njego­
vom skromnom i lepom kćerkom Junis. Sudija je bio udovac
i svu svoju ljubav preneo je na jedinicu, koja je rasla okru­
žena njegovom pažnjom i bogatom hiblio't&koni, koju je njen
otac preneo davno sa Istoka.
Kristofer Šejn imao je još jednu pasiju: lov. Ne toliko
zbog samog lova, koliko zbog lutanja okolinorn Kolorado
Springsa, koja je bila predivna: puna gustih šuma, zelenih
livada, prozirnih planinskih rečica i slapova, pod kojima su
se u zelenim jezercima mirne vode igrale srebrne ribe. Tu je
otkrio i razvio sv&ju sposobniost o kojoj dotle nije imao ni
pojma: postao je nepogrešivi strelac. Nije ni slutio koliko će
mu ta osobina biti potrebna u danima što su ga očekiva.li.
U gradu je bio još jedaaa-prevoznik, neki Herbert Cedvik.
Bio je to stariji oovek, sa više kola i osoblja, ali između njega
i Sejna nikada nije dolazilo do sporova, jer je posla bilo za
obojicu, i to sve više.
Zemldba Kristofera Sejna sa mladom i lepom Junis bila
je za Kolorado Springs već gotova stvar, a svadbena ceremo­
nija pitanje dana.
Oinda se u gradu jadnog dama neočekivniio pojaivio izve-
sni mistetr Sidni Blad, jedna osoba neprijalaie spoljašnositi,
nadmen i surov čovek. S njim je došlo još de-sBtak tipova,,
kakvi su do tada mimoilazili ovaj kraj, i za koje bi se čovek
jedino dvoumio da li au izašli iz jedne li druge kaznionice.
Dotični mister Blad posotio je šerifa i gradonačelnika
i potkazao pa<pire koji su potvrđivali da je on ovlašćeni pred­
stavnik prevo-zničke kornipanije „Vels Fargo.” Zatim je za­
tražio dowolu da u Kodorado Springi.=u osnuje stanicu.
Gradoinačelniik i šerif nisu pokazali preveliko oduSevije-
nje, ali. nisu ni imali prava da mu to zahrane. Tako se brzo
u samoj glavnoj ulici, kuća sa proisiTanim dvorištem, dota­
dašnje vlasništvo jednog ostarelog trgovca, koga su sinovi,
tada već imućni i uspeli građani San Franciska, zvali da se
preseli kod njih u Kalifomiju, skoro budzašto preselila u
vlasništvo koimpanije „Vels Fargo.”
Sidni Blad je ubrzo pokazao svoje pravo lice. Počeo je
tnalteme đa otima kilijentolu doisadašnjim prevo-zinicima, a onda
je jadnog dana došao prvo kod Cedvika, a zatim i kod Sejna,

9. •k 'k 'k S E J N 'k 'k '^
nudeći im đa O'tkupi njihove komipanije. I Cedvik i Sejn su
ga odbili,' a Blad im je sa cinionam osmehoim predočio da će
uskoM sami pomuditi svoje firme za otkup, ali, da će onda
,,Vels Fargo” biti taj koji će diktirati cenu.
Ni Cedvik ni Sejn nisu ozbiljno shvatili njegovu pretnju,
dok jedne večeri, dok je Sejn sedeo sa sudijom i verenicom,
nije panično dotrčao šarifov iJomoćaiik i javio da njegova i
CedviJiova kuća gore.
Istrčao je kao bez duše, praćen sudijom i mladom Junis.
U građu je odjekivala zvonjava, a ljudi su u žurbi jurili na
mesto požara. Među njima je bio i predstavnik „Vels Farga”,
ali se nije mašio ni za jednu vedricu sa vo.dom, već je pos-
matrao s osmejkom na licu užasan prizor, dok su njegovi
ljudi, muvajući se na konjima, očigledno smetali građanima
u gašenju vatre.
Kada je Šejn uleteo u svoju zapaljenu kuću da bi poku­
šao iz nje da spase makar najnužnije stvari, za njim je po­
letela i Junis.
Taj trenutak više nikada neće zaboraviti. U trenutku kada
se okrenuo, sa narnerom da joj dovikne da ostane napolju,
video je kako zapaljena teška greda pada pravo na devojku.
Nišita se nije moglo učiniti, čuo je samo vrisak i ostao opko­
ljen plamenom.
Sutradan se na njenom grobu zakleo da će se osvetiti.
Herbert Cedvik to nije miogao. Izgoreo je zajedno sa svojom
kućom.
Poslednje veče proveo je, ćuteći, kod starog sudije. Sedi,
pogureni Č0'^ek gledao je nepomično pred sebe, a suze su mu
klizile niz lice. Više nije imao razloga da živi, i bio je sve-
stam toga. Kada je Šejn, dubolco u noć, ustao sudija ga p>o-
gleda i tiho, naprežući se, progovori.
— Celog života sam verovao da su pravda i zakon na
istoj strani. Izgleda da više nisu. Zakon, Krise, može da kaand
samo m.ale zločine, a veliike štiti. ^
Sejn je ćutao, a suze su mu navirale na oči.
— Mislio sam da sam sudbinu svoje devojčice stavio, u
sigurne ruke, Krise. Zeleo sam da mirno i zadovoljno sklopim
oči i da me sahranite ispod nekog velikog di-veta ianad grada-
A, eto ... — su,ze mu prekinuše na trenutak gilas — eto* ne­
ma više naše Junis, Krise. Znam, ko je kriv, ali, ove drhitave
ruke ne mogu da mu presude. Zakon ne da, a piiškom ne
mogu.
Ja ću mu suditi — prošapuita Sejau '

10. ★★★ S e j n ★★★
— Ono najdragocenije, §to sam želeo da ti dam, Krise —
nastavi stari sudija, gušeći se od bola — to više nemam.
Moigu ti dati samo svoj blagoslov. Noka te sreća pratti i naka
ti pomogne da ¡avrši;" j- f/dii.
★
Od te večeri prošlo je mnogo godi.n.a. Strah koji teora
krivca da prvi napada gonio je Sidni Blada da napusti Ko-
loirado Sprimgs i krene za Sejnom. A Šejm je udarao po
„Vels Fargu” gde god je mogao. Nije mogao da uništi to
čudovište od kompanije, ali su njegovi udarci bili precizni,
mumjeviti i oetavljali duboke tragove.
Luitao je od grada do grada. Kako je „Vetts Fargo” pleo
evoju mrežu, tako je on u njoj bušio rupe. Surovi život večLte
bor'be ostavio je tragove na njegovom licu, ali je u duši ostao
onaj,isti Kristoier Šegn, samo što više mije imao iluzija i ide­
ala. Umesto njih, uselEa se mržnja, a gorčinu je lečio krat­
kotrajnim avanturama sa lepoticama po salunima Koloirada,
Nevade, Arizone, Novog Meksika i Teksasa, gde je jednom
poverovao da je ponovo našao svoju Junis i novi zavičaj,
ali ga je sudbina grubo vratila u stvarnoisit.
U mnogo čemu se prilagodio ljudima među kojima je ži-
veo. Ponašao se i govorio kao jedan od njih, navikao se na
duvan i oštra pića, stekao je brze reflekse i istančan in,stinkt
za postupke drugih. Postao je izuzetno izdržljiv, podnoseći
strpljivo i žegu i hladnoću i glad i umor. Akcije, koje je iz­
vodio, učinile su ga poanaitim i polako se oko njegovog ime­
na prela legemda kao i oko imena drugih čuvenih Zapad­
njaka.
Dok je on vezivao komja pred „Navaho” barom, praćen
radoznalim i zadivljenim pogledima, s drugog kraja grada
ujahao je u glavnu ulicu Flegstafa čovek na vitkom vrancu
plemenite pasmine. Bio je suviše elegantno odeven za oviu po-
liidivlju zemlju. Odelo mu je bilo od finog crnog šitofa, skro
jeno kao da ga je šio prvoMasni bostonski krojač. Bela, na­
brana košulja i somoteka mašna boje orvenoig vina potpuno
Bu se slagale sa tamnozelenim prslukom, oipšivenim crnim ve­
zom. Ispod omo.g „sitetisona”, na bledom, fino oibi'iikovanoim
licu isticale su se prodorne ledenoplave oči. Ako je Sejn po­
lako ulazio u legendu, ovaj čovek je to već davno bio. Na
ipuin prema daleko*j Sijera Nevadi, kuda je pošao da pod mi­
risnim četinarima, u tišini planiinskog jezera Tehoe nađe lelka
opakoj bolesti što je raizarada njegova pltića, kraauvli sa juga^

11. 'k 'k 'k SEJN 'k 'h k
iz dalelciog Tombstona, doMor Džon Heriri Holidej stigao je đo
grada, u kome je nameravao da nekoliko dama ostame, pre­
dahne i skupi snage za dalji put.
Stigao je pred „Navaho” bar i nepogrešivo zastao u tre-
nutiku kada se Sejn, sa ramcain u ruci, penjao ka sobi koju je
upravo ka;parisao sa pet srebrnih dolara. Preko lica mu je pre
leteo grč bola doik je silazio iz sedla. Ipak, on uspravno pođe
ka vratima bara, gurnu ih nogom i obre se u tihoj, polu-
mračnoj prostoriji. Dotače prstima oboid šešira u znak pozdra
va i ode do stola u uglu, kraj prozora prema ulici i sede.
Džon Hatavej se pomače iz svoje uobičajene poze za šan­
kom i priđe gostu.
— Do-bar dan, ser. Ser želi?
I to je bila karakteri-stika vlasnika „Navaho” baira. Od­
mah je zinao ko je džentlmen, a ko bitanga. I posluživao ie
samo one goste koj« je mogao da oslovi sa ser. Ostale je pre­
puštao svojim konobarima đa ih po volji posluže, ili izbace.
Jer, konobar kod Džona Hataveja morao je da ima obe naj­
važnije osobine: veštu ruku za posluživanje i iake in'š'ce za
slučaj gužve.
Dok podiže po.5led prema vlasniku.
— Bocu škotskog brendija i čašu.
Hatavej se trže od Holidejevog pogleda. Omda poniisli:
Prečista device, drugi izuzetan gost u toku pet minuta! Kakav
je to sabor Zapadnjaka večeras u Flegstafu?
On se lako nakloni i ode, ali ne do šanka, već nekud kroz
mala vrata iza pulta. Uskoro se ponovo pojavi, noseći u ruci
bocu, koju je pedantno brisao čistom belom krpom. Priđe
Doku, poikaza mu etiketu i pogleda ga upitno. Dok klimnu
glavom.
Hatavej otvoiri bocu, nasu gostu čašicu i reie značajno.
— Piće za specijalne goste. Šest dolara boca.
Dok uze čašicu, okrete je malo prema spoljnjem svetlu,
zaitim otpi gutljaj, osmehnu se i odgovori.
— Pogrešili ste, mister. Deset dolara je boca. KO'd Neli
Kešmen u Tombstonu.
Hatavej zinu od čuda. To još nije doživeo! Da neko pro-
,testuje, jer mu se učinilo đa je piće skupo, to se dešavalo.
Ali, da se neko buni što je piće jeftino ...
— Kako vi kažete, ser... — promuca.
— Zeleo bih i jednu pristojnu sobu — nastavi Doik. — I
toplu kupku — dodade. — A poisle toga pristojan stek.
— Odmah, ser. Naravno, ser. Budite bez brige, ser!

12. 'k 'k 'k ŠEJN k 'k 'k
Hatavej se .siilanjao i povlačio natraake ka pultu. Onda
pozva moinaica dade mu upute. Momak priđe Dokovom stolu
i upita.
— Va.š prtljag, ser?
— U bisagama je. — Dok se majši za džep i izvadi sre­
brni dolar. — I pO'brLnite se za konja.
Mladić se pokloni sa poštovanjem.
f — Odmah, ser. Budite bez brige, ser,
Bolidej se osmehnu. Ovde su ga u roku od dva-tri minuta
više puta oslovili sa „ser”, nego u proteklih godinu dana uku­
pno. Civilizacija ipak stiže, pomisli, i doli u čašu.
Zapali dugu crnu rusku cigiiretu, ali se zakašlja odmah
posle prvog dirna. Treba ato pre O'iići u Skvo Veli sinu mu
kroz glavu. Oisečao je da mu je dah sve kraći. Snagoau duha
nadoknađivalo je fizičku iscrpljenost.
Vaijat je sada u Dodžu, nastavio je da razmišlja. Sedi sam
u „Lo«g Breneu” i misli mu lutaju kao i memi. Dobar brendi
kao da mu je polako .smirivao kašalj.
Na stepeništu se pojaviSejn. Isbrijan i umiven, u čistom
odelu, preleteo je pogledom prazan lokiil. Za trenutak su mu
oči počivale na Doku, a onda naistavi da silazi. Priđe pultu
i upita.
— Možeife li mi reći gde je ovde lekar?
Dž'O-n Hatavej se počeša po glavi.
ii — Njegova kuća je na prvom sledećem uglu, a li...
' — Sta; ali?
— On je oko podme otišao na jedan udaljeni ranč da po­
rodi ženu i ne verujem da će se vratiti pre jutra. Nije valjda
hitno?
— Prilično — promrmlja nezadovoljno Šejn. Izgleda da
sam uz put zakačio neku otrovnu, bodljikavu biljku i zag-
nojila mi se rana.
— Gde? — upita Hatavej.
— Na podlaktici. Nisam ol>račao paižnju za v.remejahanja.
Primetio sam da je loše tek gore u sobi.
— Ima ovde i jedan vidar. Nije izučen lekar, ali, ume sa
rajnama. Mogao bi on da vam ...
— Meni ne bi mogao — odlučno odbi Šejn.
— Hoćete li dozvoliti da ja to pogledam? — začu se glas
iz ugla.
Šezn se osvrta i susrete miran Dokov pogled, koji ništa
nije kazivao osim spremnosti da pomogne.
10

13. 'k 'k 'k SEJN
KaTcve koristi od toga, ako niste lekar, mister..
Sejn se osmehnu. — Uostalom, izdržaću. Nije me ujela puma.
Doli ga je i dalje mimo posmatrao. Nijedan mišić na
njegovom licu nije se jiokrenuo, dok je uputio sledeće pitanje.
— A šta mislite da sam, m ister...
— Sejn. KristO'fer Sejn — odgovori Zapadnjak, želeći da
ovim predstavljanjem skrene razgovor. U svakom poslu ce-
nio je isključivo stručnjake, ali, nije želeo da uvredi ne­
znanca.
— U redu, mister Sejne.'Dakle ...
Nije se znači moglo izbeći.
— Ne znam — priznade. Pogleid mu zape za Dokove
sjajne koltove sa srebrnom drškom. — U svakom slučaju,
rekao bih, bez uvrede naravno, da bolje baratate pucaljkom
nego hirurškim nožem.
. Dokove oči odjednom veselo zaigraše.
— Ja ne znam šta to znači i,izgleda.”
Na prikazuju, me verno
Ni moj ogrtač crni, niti ova
Uobičajena svečana crnina.
Jer sve bi se to moglo glumiti,
— Odrecitova poluglasno, pa odmahne rukom. — Izvi­
nite — reče.
— Nema razloga. Naprotiv. Dikcija vam je odlična.
— Molim? — sada je Holidej raširio ženice.
— Hamlet. Prvi čin, scena druga.
Nastala je tišina. Onda Sejn zavrnu polako rukav i priđe
Dokovom stolu.
— Žao mi je što sam pogrešio — reče tiho. — Obično mi
se to ne dešava.
— Ni meni — odgovori Dok — do maločas. — Brendi?
— Rado! — Sejn se osvrte, ali Je Hatavej već žurio s ča­
šom. Radoznalost u njemu narasla je do vrhunca i sav se za­
japurio od uzbuđenja.
Dok nali Sejnu piće i nazdravi mu.
— A sad da vidimo tu vašu ogrebotinu.
Pogleda pažljivo Sejnovu nadlakticu.
— Boleće vas samo dok zasečem, Zarašće brzo i neče vam
smetati. Dolazite iz Grand kanjoiia?
— Otkud znate — začudi se Šejn.
— To šiblje' nisam sretao na drugom mest« — objasni
11

14. ''k 'k 'k SEJN 'k 'k 'k
Dok. .— Naravtno, vi čete me iizviniiti đok malo sebe i garde­
robu do<vedem u red... Upravo sam stigao.
Sejn je zadMjeno gledao za Holidejem, dok se ovaj pe­
njao na sprat. Dakle, tO' je Dok, p.omisli. O njCimu je slušao
mnogo tako različitih priča i sasvij-n suproinih mišljenja da je
od svega toga bilo vtIo teško sastaviti jedinog jedimog čoveka.
Stara garda Zapajdnjaka, poimiisli. Sve na njemu: inteligen­
cija, maniri, refleksi, bilo je ekstra klase. Oiseitio je odjednom
zahvalnost prema sudbini što mu je dodeiila jedno takvo po­
znanstvo, o kome nije ni sanjao.
Nali sebi još jednu čašicu. Oseti poštovanje prema vlas­
niku bara koji za specijalne goste drži i ovakvo piće.
Napolju se spuštao sumrak i Hatavejevi moimci upališe
u baru svetiljke. Šejnove miisli odlutaše do Junis. Nikada se
mije vratio. Sada oseti čežnju za Kolorado Springsom i od­
luči da prvom zgodnom prilikom ode na seveir. Tamo je pro-
živeo svoje najsrećnije dane, dok ga zla kob nije naignala na
ovo luitanje bez kraja.
Najpre je stigao klarvirista, pozdravio se sa Hatavejem i
seo za sto rezervisan za njega i pevačicu. Jed^n momak mu
priđe i stavi pred njega priboT za jelo. Klavirista je očigledno
želeo da večera na miru. Doonije za to sigurno neće imati
vremena.
Dok Holidej se pojavi na vrhu stepeništa i dade znak
Sejmi da se popne. Šejn uze bocu i čaše i krenu gore. U istom
trenutku otvorila su se vrata i ušli su prvi večernji gosti.
Bilo je gotovo brže nego što je očekivao. Kada je ušao u
Dokovu sobu, instrumeniti su već bili spremljeni. Dok munje­
vito proseče zagno.jeno mesito, očisti ranu i stavi melem i
zavoj.
— Tako — reče zadovoljno — a sada možemo na večeiru.
Ja sam prilično gladan. A vi?
Sejn se osmehinu.
— Kao, vuk.
Kada su sišli, Hatavej ih je ličnio odveo do stola za ko­
jim su i ranije sedeli. Bar je već bio skoro pun. Osećali su na
sebi ispitivačke poglede, ali se nisu osvrtali.
■'^ečera je bila izvrsna. Odnekud je stigla na sto i boca
francuskog vina, prilično retka u ovim fcrajevima. U jednom
trenutku, srknuvši tečnost žuitu kao dukat, Doik primati.
— Sve izgleda tako savršeno u redu, da to već počiaje
da me uanernirava.
— Niste valjda sujevemi? — upita Sejn.
12

15. SE JN
— Ne, ali iz iskustva zmama đa se najveŽe gužve doga­
đaju obično posle tako savršenog sklada.
Za većim oikragilim stolom, desno od njih, poiSeo je po­
ker. Na jed'noim od četvorice igrača videlo se da je šerif, jer
mu je na odelu blistala zvezda. Za ostalu trojicu samo se mo­
glo pretpostaviti da su takođe ugledni građani Flegstafa.
Klavirista, koji je dotada svirao poznate kaubojske balade,
zastao je, prebirajući nevezano po dirkama i čekajući oči­
gledno Almu Moreno da siđe iz svoje sobe. Za ostalim sto­
lovima sedeli su mahom građani i rančeri, a sasvim u dnu su
tri bradaita momika pila viski i nešto bučno raspravljali, ge­
stikulirajući rukama.
— I šta ste zapravo vi? — upita Dok Seijna.
šejn sleže ramenima. '
— Sad, zapravo, više i ne ziñam §ta sam. Istorlíar, pre-
vozinik, osvebniik, desperados, sve poimalo. Kad takve ljude
kao što smo vi i ja, sudbina odjednom iabaci zi koloseka, on­
da je njima teUko da nađu neki doivoljno oabiljan razlog da se
u njega ponovo vrate.
— To osećamje mi je po'znato — Dok je zamiSIijetno vrteo.
čašu u ruci. — Iz počeitka sam namemo samog sebe pretva­
rao u matu za banditske revolvere, ali, kao što vidite — on
se osmehnu — meci me zaobilaze. Dok nisam upoizinao Va-
jata Brpa, vodio sam prilično besciljan život. Tako, od danas
do sutra. Od jedne partije pokera do druge. Od jedtne puc­
njave do druige. Nisam cenio svoj živoit,.pa nisam ni tuđ. —
Izvadi iiz džepa zlatnu tabakeru i ponudi Sejna. Zatim, pri­
paljujući obojici, nastavi.
— Nikada nisam pucao prvi. Ali sam se trudio da budem
efikasan; Tako sam malo proradio zločinački soj, ali, ta vrsta
Ijiudi se uvek brzo ponovo namno-ži... — KroiZ plavičaeti dim
gledao je Almu, koja je upravo počela da pava jednu senti-
menitailniu meksikansku pesmu. — Posle, uz Vajata, prihvatio
sam njegov način boirbe, a i vratio sam svojoj omiljenoj za­
baci: razmišljanju, o svemu i svačemu. Naravno, protivnika je
najlalkse iabaciiti iz borbe ako ga ubiješ. Ipak, ja to sada či­
nim jedino alko nemam izbora.
— Ja obično nemam izbora — promrmlja Sejn. — Više
nama čiste borbe. Sve su redi dtvoboji, a sve češći sitrelci iz
zasede.
— D a ... kgleda da site u pravu — odgovori Dok. Onda
se odljednom nasimeja,
— Znate šta sam pomislio? — reče. — Da smo vi i Ja
13

16. •k 'k 'k SEJN - k'k'k
verovaitmo poslednji obrazovani ljudi sa revolvsrim?». Ovi što
sada dolaze sa diplomama već se bave svojiim prvobiitmim po­
slom. Za dvadesetak godina od svega ovog oko nas ostaće
samo legenda. Možda će neki od najpoznatijih saluna pretvo­
riti u miuzej i to je sve.
~ Kada čoveli postane nesrećan, neće više imati gde da
se skloni — zaključi Šejn rastuženo.
— I psvačice su bolje nego ranije — primeti Đok, ne ski­
dajući pogled sa Alme.
— Dopada vam se? — upita Sejn, opazivši Dokov pogled,
j — Podseća me na jednu drugu ženu.
— Mene na tu drugu ne podseća nijedna — prošaputa
Sejn.
— Samoća nije najbolji lak — Dok zapali drugu ciga­
retu.
— Pogrešno ste me razumeli — odvrati Sejn. •— Ja se,
naprotiv, dobro zabavljam, ali ne uporeaujem.
Odjednom se otvoriše vrata i u bar upadaše petorica
prašnjavih momaka, dosta zapu.štonih i očigledno žednih.
Stadoše uz pult. Najstariji, očito vođa, tresnu pesnicom po
pultu tako da je sve zazvečalo.
— Krčmaru! Bocu pića i čaše!
i Hatavej se namiršti, ali se uzdrža i samo upita.
— Zašto gospoda ne bi sela za onaj slobodan sito? Tamo
iemo ih odmah uslužiiti.
— Ne lupaj, matori! — iskezi se vođa. — Ja 6u da pijeim
gde ja hoću. Jasno?
Vlasnik bara ućuta. Ispravno je prooonio da njegova dva
pomoćnika niisu dovoljna za dirukčiji ra^ovoir sa pridošlica-
ma. On stavi boou na pult i poiređa čaše.
— Tako vidiš! — zabrunda galamdžija. Onda se okrete,
opaai Almu i povika.
— Hej, lutkice, dođi ovamo!
Šerif, po kome se videlo da mu se u duši kuva, složi
karte na sito, ustade i prihližii se puiltu.
— Znaš šta — reče. — Povedi svoje momke za onaj sto
i ne smetaj drugim gostima, ili se preseli u neiku bučniju ka-
fanu. Takvih ima i levo i desno od „Navaho” bara.
— Gle, gle — podsmehnu se pridošlica. — Zvezdonosac
Se kočeperi.Je li? — on uhvati šerifa za rever. — Jesu li u
ovom Sugavoin Flegstafu svi takvi?
U prvi mah za ostalim stolovima nastade tišina. Cak je
14

17. 'k 'k 'k ŠEJN -k 'k 'k
i Mavirilista prestao sa svirkom. Onda se zaSu škripa sitolice
odlučain glas:
— Niisu svi, ali ima ih još.
Pogled na Sejnovih dva metra visiine za trenutak je po­
kolebao izazivača. Onda je, sigurno sabrao dva i dva i zak­
ljučio da je jioš uvak jači. Zato odgovori-
— Oh, oh! Mali je slušao mamicu, pa je porastao veli­
k i... veliki... — Onda odgumu šerifa, izvadi revo'lver i »k-
rete se leđima prema šanku.
*— A sad dosta šaleI Ko me Još bude ometao, neka prvo
naruči saniduik za sebe!
Niko sem Sejna nije ni primetio mali blesaik ođ mesta
gde je sedeo Do,k. Tek, u siedećem trenutku napadač više nije
držao revoilver u ruci. Zbunjeno se osvrtao, a onida urliknu.
— E, sad ću ovu jazbinu da prevm'em na gilavu!
Ohrabren neočekivanom pomoći sa strane, šerif munjevi­
to iavuče okružje i uperi ga grmalju u stomak.
— Nišita ti nećeš da prevm-eš na glavu, nego ćeš da po­
kupiš svoje moimke i da ih izvedeš odavde... zauvek! Hajdel
Ne volim da čekam!
To kao da je imalo efekta. Momci se okrenuše. Na izlazu
njihov vođa prooedi.
— Srešćemo se mi još!
— Uvek isto — sleže šerif ramenima. Onda se obrati Sej­
nu i Doku. — Zahvaljujem vam na pomoći. Šteta bi bilo ža
Džonov lepi lokal... Zapravo, igrate Id?
Dok se ljubazno Oismehnu.
— Ne, hvala. Ja to skoro i ne umem.
— Šteta! — Šerif ga je gledao sažaljivo. — Ali, mogli
biste da posmatrate. Covek tako najbolje nauči.
Sejn se uzdržavao da ne prsne u smeli.
— Stvarno, Dok! Zašto ne iskoristite priliku da naučite
koji dobar trik?
— Ne vredi — nastavljao je Dok da se zabavlja na svoj
način. — Meni taj poker jednostavno ne ide u glavu. Zao mi
je.
— Kako hoćete. U svakom slučaju, drago mi je što smo
se upoznali. M i... čekajte! UopSte se nisimo upoznali. — On
pruži roku. — Ja sam Herbert Meklaren.
— Džon Henri Holidej — reče Dok svoje pravo ime. —
Zubar.
“ Šteta Sto ste na proputovanju — reče šerif. — Ovde
bi za vas bilo dosta poc.U. A vi? — obrati se Sejnu.

18. 'k 'k 'k ŠEJN -k 'k 'k
— Kriistofer Sejn. PreroaniUč.
— Za svojiu struku dobro barataite oružjenv^, — primeiti
Seirif.
— Taiko se najlakše ostaje živ — osmehimi se Sejn.
— Da. limate pravo ... Gde smo stali? — okrete se šerif
partinarima.
Poker se nastavio.
— Kada nastavljate put? — upiita Dok Sejna.
— Ujutru rano.
— Onda bolje da se sada poadravimo. Verovatno ću su^-
tra spavati duže.
— U redu, Dok. Hoću da zrnate da sam srećan šito sam
vas upoizmao.
— I meni, mister Sejne, bilo je ovo jedno od retko pri­
jatnih večeri. Ne zaboravite da suitra promeniite zavoj.
— Neću.
— Idete na jug?
— Da. U Silver Siti.
— Desetak dana jahanja.
— Tako, otprilike.
— Ja ću pokiišati da malo dovedem u red svoje zdrav­
lje. Znate gde je jiezero Tehoe?
— Znam. Na Sijera Nevadi.
— Dabome. Tamo, u Skvo Veliju, ima jedan lep planinski
hotel. Naimeravam da ostanem duže, pa ako vas puit na­
nese ...
— Voleo bih, Dok.
Cutali su neko vreme. Onda Sejn ustade i pruži ruku no­
vom prijatelju.
— Do viđenja, Dok. I srećno!
— Do viđenja, Krise!
Sejna kao da je proitresla struja. Znao je da je to pečat
prijateljstva koji se lomi samo životom.
Krenuo je u zoru. Grad je bio tih. Na istoku je nebo bi­
lo bledoižuito. Sejn je pustio konja da ide hodom. Znao je iz
iskustva da i životinji treba nekoliko kilometara dok uhvati
ritam. Sita me to vuče u Novi Meksiko, pitao se. Nije zapravo
znao ni sam. Verovaitno je hteo naprosto da se malo izvuče
is ovih surovih planina. Seti se Alme Moreno. Da. Tamo će
sigurno naći neku cmokosu lepoticu da zaboravi na sve.
16

19. - k 'k 'k Š E J N - k 'k 'k
Pogirešio je što se tiče boje kose. Ali to ovde, n.a izlazu
iz Flegstala još nije znao.
Put je prevalio za deveit dama. Uz puit nije tiipao ni u ka­
kvu gužvu. I sam se čudio koliko je ova jesen na Divljem zar-
padu mirna sezona. Ali, zaito je u, KliJtonu saztnao' da ne-gde
iza njega,, sa danom zakašnjenja, trči zaprega „Vels Farga”
i nosi u sanduku platu za rudare. Ispričao mu je to uz piće
jedan neoitarijan, sedi čovek.
— I zašto vi to piričate baš mani? — upita ga siumnjičavo
Sejn.
. Pričam svima, prijatelju. Namemo.
— Zašto?
— Zato što računam da će nekome zaipeiti za ako taj no-,
vac. Srce bi mi zaigralo da neko „Vels Fatrgu” pusti krv.
— šta vam je ta kompainija sikrivila — počeo je Sejn op­
rezno da se raspituje. Nikad ne znaš na štta m'ožeš da naletiš,
pomisli.
— Ne sam.o meni, mister — jeOmu stari. — Svima, koji
imaju imanja od Silver Sitija do Deminga. Upropastili su
nas.
Sejn je polako, reč po reč, saznao od sitaroig sve. Sada je
znao za.što je krenuo u Silver Siti. Predosećanje ga nikad ni­
je izidalo.
Kada je ponovo pojahao, pomisli: E, pa, gospođo, Sejn će
se postarati za doitarodošliou!
Stigao je pre zalaska sunca. Smestio je stvairi u soto-u i si­
šao da popije piće. U bolu je sedeo jedan mladić, koji je ubr­
zo po njegovom dolasku izišao. Sejn na to nije oibraćao paž­
nju. Hoteil je mesto gde ljudi sitalno ulaze i izlaze.
Posle izvesnog vremena uđe jedna izazovna plavuša, na­
ruči piće za pultom, zaitim odmeri salu i uputi se sa čašom
u ruci pravo prema Šejinu,
— Slobodno? — upita ga i poigdeda na sitolioa.
Sejn nikad nije odibijao žene.
Plavuša sede.
— Prilično je dosadno danas — reče.
— Ne anam — dovraiti Sejn. — Tek sam došao, pa nisam
imao prilike da upoređujem avaj dan sa prethodnima u Silver
Sitiju.
— Upravo to me kod vas i zanima — plavuša je igrala
otvorenim kartama. — Ako biste hiteU da laačas diođeite kod
S Sejn 1 M

20. ic -k it: S e j n 'k 'k 'k
mene u sobu, čuli biste jednu reSeaiiou koja vas ne bi osta­
vila ravinoduSniirn.
Sejn je pre svega želeo da se odmori i dosta mu je biio
svih rečenica na ovom svatu. Ipak, pošto je računao da je to
najkraći način da je se otarasi, on pristade.
Ušli su u sobu. Plavuša sitade naspratm njega.
I — Dakle? — upita Šejn. — Koja je ta i-ečenica?
j — Deset hiljada dolara u zlatu.
Glas je ostao da lebdi u sobi. Ne samo ziboig cifre koja je
izgovorena. Glas je bio tih i baraunasit i više je mamio nego
što je nudio.
Na mladoj vlasnici toga glasa pogled se mogao spokojno
odmarati. Ali, samo pogled. Sejnu je to odmah bilo jasno.
Suviše je samosvesli i proiračunatoisti bilo u tom sklajdmom
telu da bi se uipustilo u neku avanturu tek tako.
— Ledi kao da me je očekivala — procedio je opreeKio
kroz zube.
— Pa čemu to zaiključujete?
— Tek sam jedan sat u Silver Sitiju. Premalo da me iz­
nenada opaziite, a još manje da vara to da nefcu ideju.
Ko je, do đavola, ova plavoikosa vešitica? Lupao je glavu,
a od toiga mu je uvek postajala tesno u sopstvenoij koži.
— Posao je brz i jednoistavan. — Osmeh na njenom licu
»u polako hladio. — I, kao^ .čito sam reikla...
— Deset hiljad a... — ponovi Šejn njemu ponudu kao na­
učenu lekciju.
— Ili tame u leđa — čuo se muški glas iz pozadine.
Sa koltom u futroli šanse su bile ništavne, i zato se Sejn
nije ni okrenuo.
— Argumenti su vam sve ubedljiviji.
Safkastičam dvoboj rečiana bio je sve Sto mu je preostalo.
Zato je odmah nastavio.
— Očekivao sam da ćete se prvo predstaviti čoveku kome
nudite da vam bude partner. A i onaj momak iza mene ve-
rovatno je kršten.
— Radoznalost nije uvek zdrava, mister.
Dama je očigledno bila dorasla sivakoj situaciji.
Vampir, zaključi Šejn, a ne veštica. Pijavica s anđeoskim
krilcima. Dujgokosa vila s otrovnim zubom.
— Još uvek mi niste rekli o kakvom se poslu radi — bio
je uporan.
— PoStamaka koia. Sutra ih o«čekuju u gradu i Ja protiv.

21. - k'k'k ŠEJN - k'k'k
toga nemam nižta. Naravno, pošto prethodaio skinete jedajn
sanduk sa njih.
Poštans'ka kola ... sanduk ... Sejn saimo što nije prsirmo
u smeh. Ista ko'la i isti sanduk zbog kojih je i on došao u
Silver Siti. A u sandtvku brat bratu sito hiljada dolara! Nad­
nice za kopače u rudnicima, grada i okoline. Novac koji „Vels
Fargo” prevozi i za koji jaimči.
Do pre nekoliko minuta je bio isključivo njegov sanduk.,
I otkud sad ova zmija otrovnica u njegovoj kombinaciji?
— U red'U, ledi, ubadidi ste me.
Zenice su joj se sumnjičavo suzile.
( — Tako brzo? — Nije se moglo razaiznati da li je u nje­
nom glasu bilo više ironije ili nepoverenja.
— Vi, draga, a ne kolt iza mo-jih leđa — smeškao se
Sejn. Ponovo je vladao situacijom. — Posao sa vama pravo
je zadovoljstvo.
Izraz njenog lica nije govorio da li sujeta lepe žene pre­
vagnula nad prevejanoišću. Šejn se nadao da jeste. Zato je od­
mah produžio nemamo i samouvereino.
— Recite tom dečaku iza mene da svoj tO'p može da sklo­
ni i da nesitaine.
Sada je u njega gledala divlja mačka.
— O kej, Džek, čuo si. Možeš da ideš.
— Zar ne bi bilo bolje da ja ipak ...
— Gubi se! — glas joj je bio ošitar kao fijuk biča.
Ćulo se škljocanje brave. Vrata i^^a Sejnovih leđa su se
zatvorila.
— Izgleda da ovde vi nosite paatalone, medena.
— Ne nazivajte me tako — odvtratMa je Ijutito. -r- Ja
nisam vaša „medena”.
Njene mačje oči su ga prezrivo odmeravale. Bilo mu je
potpuno jasno šta on za nju predstavlja. Revolveraša i ban­
dita, skitnicu, eto šta. Uostalom, nije se toime ničudio. Već
davno. Jer, bio ga je takav glas. A taj glcs je uvek stiza« u
svako šugavo mesto aia Zapadu pre njega. Taj glas su pre Sve­
ga širile novine, i one loikalne i one veće, a da ne govorimo
6 „Vels Fargiu”, kompaniji za koju je on uvek predis>tavljao
crvenu maraaniu. Naročito zaSidnija Blada, šefa obezbeđe-
nja ove firme, za koju bi se moglo reći sve pa.’enego da je
bolećiva i senitimentalna.
Glas žene prenuo ga je iz razmišljanja.
— Znate li gde se nalaze Đavolje bodlje?
Sejn potvrdno klimmu glavom. Još kako je dobro pozna-
U

22. ■k'k'k Š E J N -k'k'k
vao to mesto! Toliko dobro đa je upraivo njega predviđeo za
svoj prepad na poštanska kola. Zato je skrenuo pogled da ga
ne iada smešak koji mu je izidajnički lebdeo nad usnama.
— Suitra popodne tuda će proći kola — nastavila je že­
na poslovno is uverenjem 'da je uvodni deo razgovora bio
dovoljan i uspešno okončan. — Pratilac koji će sedeti kraj
vozara zove se Sol Henli. On nije običan pratilac kola, ako
vas to zanima, a bilo bi po vas zdravo da vas zanima. Sol
Henli je član specijalne ekipe „Vels Fargovih” revolveraša.
Sem toga, u kolima će biiti i Vil Krek, o kome ste vercivaitno
već nešto čuli?
I Cuo? Nebesa, ala O'va žena ima smisla za hixm&r!
1 Vil Krak!
Sedam ljudskih života na savesti i uveik dokazana sa-
moodbrana. Ali poslednji put, u Bafelou, nešto se za dlaku ni­
je poklapalo i mister Krak je već imao solidnu omču oko
Vrata. Onda je naišao Sidni Blad i bukvalno ga skinuo sa ve-
šala.
Od onda ovaj hladnoikrvni ubica jaše za ,,Vels Fa.rgo” ili,
bolje rečenO', za Sidnija Blada.
Zaiivalnoist nije, naravno, bila osnovni razilog ovakve Kre
kove ođluike. U pitanju je bila obostrana računica, koja je za
Vila Kreka zaiačEa pat stotina dolara meseono, i premije za
uispeh.
— Nadam se da ćate uspeti.
Plavokosa zavodnica, gledala ga je kao što se glada ra­
sno grlo.
— Pričaju prava čuda o vama — nastavila je nešto mek-
Se. — Poda sam, naravno, bacila u vodu, ali, i s onom drugom
polovinom morali biste izaći na kraj sa Henrijem i Kretkom.
Vozara, jasno, ne računam ni u šta.
— O kej — saglasi se Sejn. — Samo još jadno pitanje,
ledi. Zašto stvar ne izvadate sami? Ušitedeli bisite dosta para
na taj načim.
— Već sam vam rekla da ste suviše radoiznaJi, Sejne —
odraza blondina. — Uositalom, moje virame za razgovoa: je is-
teMo. Do viđenjal
Sejn se pemjao mz stepenice „Silver Džajenta”, naijiottme-
nijeg hotela u graidti. Kotraci na bogatom tepiiiu nisu se čujli.
Mozak mu je ra<^ giroaničavo.
30

23. Š E J N
Nije uspeo da vidi momka koiji je držao revolver uperen,
u njegova leđa. Jedino što je saznao to je da se klinja zove
Džek. A plavog vampirici nije znao čak ni ime. Jedino u šta
je bio siguran, da je predviđen da za njih vadi ketstenje iz
vatre, samo je podstaklo njegovu radoanalost.
Zato se i vratio u ovu luksuiznu kućeriinu.
Istina, uz put je poslagao, dosta kockica. To goloibrado
moimče s pucom biilo je očigledno samo pomoćno oisoiMije, malo
veimo štene. Sam toga, koliko je on čuo, bande se ne bave
ianajmljivanjem drugih re'(olveiraša. Bar ne ove bande u
Silver Sitiju i sličnim jazibihama Zapada. Sve ga je to navo­
dilo na zaključak da je ledi „Zvečarka” solista. Došavši do
tog zaključka, isitoivrememo je stigao i do recepcije i naviJk-
nutim pokretom putnika lupio .dlanom o zvono na pultu.
Iz hrastovih vrata u pozadini pojavi se suvonjavi čove-
euljak i pogleda ga kroz debela stakla naočara, temeljno na­
sađenih na dugački, šiljati nos.
— Goispodin želi?
— Broj četrnaest na p.rvom spraitu. Možete li mi reći ko
stanuje u toj sohi?
Svetloipilave oči recepcionera izigledale su buljave i vod­
njikave. Čovečuljak je tako reći kolutao njima, dok je odre-
čno odmahivao glavom.
— Broj četrnaest ste rekli, ser? Soiba je trenutoo slo­
bodna. Ako je želite ...
— Polako, stari — prekide ga Sejn. — Mara da Je nes­
porazum. Soha je sasvim sigurno izdata.
— Ne, ser... nije, ser. Evo, urverite se sami!
On doturi Sejnu bnji,gu gostiju.
— Vidiite da nikog nema u njoj!
Sejn prelista na brzinu zadmje dve sifcrane.
— Zaista nema...
— Eto vidite!
— U knjizi, mislim.!
On pogleda u plafon i huJktnu.
— Do vraga — omače mu se kroz ziuibe.
— Kaiko rekoste, sea*?
Sejin ne odigovori. Pogleda s^umaiijaičavo oko sebe, pa iisifer-
ča uz stepienice. Još zadihan stiže do vrata kiroiz koja ga je
pre jedva pola salta ispratila plaivofcosa. Pirdttiisniuo kvaiku. Zai-
ključano. Pogileda na broj iznad vrata. Sve se silagalo, i ni­
šta nije bilo u rediu! Lapo ga Je naisanikala ta „umiljata” aj-
kulal Zalkiucao Je, ali ianiuitira se mije čulo ništa. Naglo se od­
31

24. 'k 'k 'k Š E JN k k k
luči i zaleti se telom, ali je brava izdržala. Tek pri drugom
naletu vrata uz prasak i lomljavu popustiše.
Sejn S8 Oisvrte i opsova,
i Soba je bila prazma.
Tek se sada setio da ni malopre sobanije odavala utisa
da neko u njojstanuje, ali, on prvi put nije tome pridavao
anačaj.
Proikleti stari trik!
Sejn se i nehotice nasmešio. Počeo je da ceni tu blon-
dinu koja je uspela da ga bukvalno upredne u svoja kola, a
da pri tom ne oistavi ni traga za sobom.
Poiako siđe niz stepenice. Čovečuljak ga je podozrivo
merio. Sejn zavuče ruku u džep i nekoliko dolara zazveča na
pultu.
— Bojim se da je brava na broju četrnaest postala neu­
potrebljiva. Nadam se da je ovo dovoljna nadoknada, za nju.
— Cuo sam loim, ser — mrmljao ječovečuljak, mršteći
se.
— Okej! Nema ražloga za nespora.zum.
Smeškajući se, Sejn položi još pet dolara na pult i zagle­
da se recepcioineru u oči. >
— -Svetloplave kase i otprilike ovakvog stasa.
Sejnove ruke opisaše po vazduhu dve krivudave linije.
Zatim se nalakti na pult i pogleda ponovo čovečuljika s išče­
kivanjem.
Mora da je ovde. U nekoj sobi ili možda apartmanu, Pre
pola sata je još bila tu.
Mali čovek je treptao i belo gledao u Sejna. Zatim ja
file©nuo ramenima.
— Zao mi je, ser. Zaista mi je veoma žao, ali, takva jed­
na ledi, kakvu ste malo čas opisali, ovde zibilja ne po.-stoji. Da
je tu, ja bih to morao da znam.
Sejn je uvideo da je dalji razgovor bespredmetan. Zato
odmahnu rukom.
. — Onda ništa, mister. Hvala.
■ Okrete se i napusti „Silver Džajent.”
Uđe u salum. na suprotnoj strani ulice i namesti se za sto
kra>j prozora, odakle je imao izvrstan vidiik na ulaz u hotel.
Moižida mu ta sovuljaga preko nije htela da kaže istinu? Možda
ga je ona zvečarka tako podmazala da Sejnovih nekoliko do­
lara nije bilo dovoljno da mu otvore usta? Raizmotrlo je po-
iaiko «ve »ncgiiaoosti i oa kraau ipak poverovao da recepci-
n

25. ★★★ Š E J N ★★'A''
oner zaista nema pojma. Ipak je čeikao za tim stolom puna
tri sata, ali, niko nalik na plavu lepoticu nije ušao u hotel.
Uostailoim, ako ne pre, sutra kod Đavoljih bodlji sigurno
će je videti. Doći će po lovu, to je van suimnje.
Sto je više razmišljao, sve mu se manje dopadala ceia
stvar. Sm.aitraju ga dovoiljmo doibrim da zaustavi poštanska
kola i pred nosem dvojice takvih pucaroša po-čiisti sanduk sa
novcem, a istovremeinio ga •smatraju i dovoljno ¡glupim đa im
posle taj novac preda za nešito sitmiša.
Nešto tu nije štimalo, ali šita, to joiuie Ui?peo da atikrije ni
posdfe toećeg viskija^ ' ,
Opazili SU' jedan drugog u istom trenutku. Gorostavni
šef obezbeđenja „Vels Farga” zastade kao ukopan, tako da su
dva njegova pratioca naletela na gazdu. Biii su to dugonogi,
mršavi momci hladnog i mračnog pogleda. Bravi tipovi po
ukusu Sidnija Blada. Nazivao ih je svojim „vukovima.” I
zaista, bili su vukovi. Momci koji su kao po konopcu hodali
ivicom zakona. Kada bi izgubili ravnotežu na pogrešnu stra­
nu „Vels Fargo” ih je vadio iz ralja zakona da bi ih ščepao
u svoje.
— Sejn! — prO'Cedi Blad. Pomoćnici su stajali kraj nje­
ga i keziili žute čeljusti.
— Helou, Side — Šejn je progovorio već smireno. U me­
đuvremenu, u magnovenju je procenio ljude u salunu koji su
ga okružlivali. Među njima je sigurno bio^ dobar broj onih
koji bi rado naplatili prem'iju od kompanije. To im se čitalo
sa lica. Kada je Blad izgoivorio njegovo ime, nastao je tajac
i svi su se netremice zagledali u njega kao u progoinjenu div­
ljač.
Počeli su da se tiskaju u polukrugu oko njega.
— Kakav srećan slučaj — brundao je Blad, približava­
jući se. Telesna garda se prilepila u.z njega.
— Za ovim tipom je raspisana poternica, ako se ne va­
ram, mister? — povika jedan od ljudi koji su užagrenih oči­
ju buljili u Sejna. — Tko vam je poitrebna pomoć, računajte
na mene!
. — Na mone takođe! — poviik^i su još neki.
— Hvala, džemtlmeoai — mrmljao je Sixini Blad sa ne-
' 23

26. ★★★ Š E J N ★★★
skrivenim trijumfom u očima. — Ja mislim da će mister
Sejn biti rado moj goist.
— Otkopčavaj le, ali levom! Desnu poidigni! — naređi­
vao je u međuvremenu jedan od Bladovih telohranitelja.
Zvao se Rodžer Timibi i iziglledao kao izgladnela vrana. Sva­
ki čas je fiuvo kaš'Ijao, što je bio očigledan anak da mu pluća
nisu u redu. Sejnu to, međuitim, u ovom trenutku nijt; ni­
malo moiglo da pomogne.
Drugi se zvao Bil Šnajder. Cutljiv i glaidaik kao jegulja,
bio je pravi tip i,z koga je dopirao hladni dah smrti.
Sejn je zmao da je iznad njega veliiko stakleno okno, i
razmišljao je da li da rizikuje sikok kroz njega. Ali, brzo je
došao do zakIj'Ulöka da po'stoje jednostavniji i lepši načini sa-
moubistva nego liipsati izrešatan na gomili srče od stakla.
Beiz reči podiže desinu ruku i levom oitkopča pojas sa re-
voilverom. Gomila u salunu posmatrala ga je podsmešljivo.
— Zašto ga odmah ne obesimo? — predloži jedan pre-
duzimijivko sa baburom oitečenom od viskija. Hor hajkača,
£ odo'bravanijem proprati predlog.
—’ Ckii mi se da ćeš još biiti srećan i do bliskog groba
zahvalan meni, ako te izvučemo oidavde — oihrati se Sidni
Blad Sejnu. Zatim dade mig dvojici svojih momaka, koji se
priljubiše uz uhapšeni,ka i prolkirčiše put do izlaza.
Ekspozitura „Vels Fairga” nalazila se na oko sto koraka
odande, s druge strane glavne ulice. Bila je to jednostavna
jednosipratnica sa velikim dvoirištem za kočije i štalom. Tu
»u do.veli Sejna, odvukli ga u podrum i zatvorili ga u ostavu,
zalluipivši za soibom teška vrata od balvana.
Voda, ikomad hleba i smrdljiivo ćebe, to je bilo sve Sto su
imi dali.
— Ujutru, čim šerif Veber buide imao viremiena, sas.taće
se sud — saopšti mu. Sidni Blad s izraizom zadovoljs-tva na
licu ,pre nego što je zamandalio vrata. — Ako sve bude išlo
kako treba, još pre zalaska sunca Ijuljaćeš se na grani.
Jednoig od revolveraša ostavili su da čuva stražu ipređ
vratima. Sejn ga je čuo kako koirača po podrumstkom hodnika
tamo-amo.
Jedna kotso probijena rupa za provetravanje bila je je­
dina Sejnoiva veiza sa spoljnim sv«tom, i on je počeo da. se
brine. Manje za sivoj život, jer nikad nije gubio nadu da će
i u najtežoj situaciji naći neki ialaz, a viže zatto da se u pravo
vreme ne nađe kod ĐavoOg'ili bodüjjL
a

27. ★★★ Š E J N ★★★
Blago škripanje probudi Sejna iz dremeži. Ni po 6emu
nije mogao da zaključi koje je ,doba dana, ali je pretpostav­
ljao da su proišli sati od kako čuči zaključan u ovoj mračnoj
rupi.
Odjednom se potpuno razbudio. U prvi mah nije verovao
soipstvemim očima. Miisil'io je da mu se pri čkiiljavoj svetlosti
zarđale lampe na zidu sve to piriviđa. A onda je konačno shva­
tio da iSU vrata njegove tamnice dopola o'tvorena.
Sa meiS'ta gde je sedeo video, se samo deiić hOidnLka. Ni-
§ta se n,ije micalo. Čekao je šta će se dogoditi, ali trenuci su
prolazili, a ništa se nije događalo. Sto je više gledao u od­
škrinuta vrata bivalo mu je sve nelagodnije. I sve je manje
shvatao šta se zapravo događa.
Možda hoće da mu nameste Mopku da bi ga docnije lik­
vidirali?
Da, to bi moglo da bude. Ako bi on sad krenub nap-olje iz
ove mišolo'vke, tada bi nagrada pripala onom ko ga prvi
ubije. Ali, ata je zapravo sa stražarem čiji su ga monotoni
koraci pred vratima i uspavali?
Stotinu pitanja na koja nije nalazio odgovor. Sekunde
su prolazile brzo, ali rešenja nije bilo, pa su se minuti ote­
zali u večno.it.
Napolju je i dalje bilo tiho. Sejn se be.§umno podigao .sa
ćebeta. Tamo u hodniku vrebala je smrt da ga dočeka
promoli glavu kroz otvor. Di’ukčije nije moglo biti. Nije po­
znavao nikog u Silver Sitiju ko bi bio spreman da rizikuju-
ći sopstveni život njega vadi iz. ove jame. Cak i da postoji
neko, zašto se nije javio? Ne, n e .... to je klopka i ništa više.
Stajao je, napregnuto osluškujući, stisnutih pesnica i ’ za­
državajući dah. Ali, nije se čuo ni najmanji šum.
Hajde da pogledamo stvar izbliza, šaputao je u sebi
Sejn, sada već pun srdžbe na mačku koja je njega proglas'la
za svog miša. Uostalom, da li danas tane ili sutra uže, za nje­
ga je to poistalo potpuno svejedno. Poigledao je po ostavi ne
bi, li našao bilo šta što bi se moglo upotrebiti kao oružje,
makar nogu od stolice ili obično parče drveta. Ali, nije bilo
ničega- ’ »
Tiho se provlačio kroz odškrinuta vraita, pri čemu ih je
potpuno otvorio. Pred njim se prostirao hodnik podruma tih
i jedva osvetljen. Kao čađ orna, zijapiila je preiteći poinirfyna
na kraju hodnika. A u n jo j... Odjednom se Sejn trže. Ot­
25

28. -k'k'k S E J N k k - k
krio je Oipasač sa koltom na patosu. Bio je to njegov revol-
ve-r! U njegovim inače lo'gion.iim i pi'ecianim misiima ' nastala
je zbrka. Jer situacija je zaista postajala sve čudnija. Po­
gleda prikovanog na kraj liodinika, približio se o.ružju i po­
digao ga. Bio je skoro siigurain da će za delić sekunde s one
strane zapucali, ali se prevario. Izvadio je oružje iz futrole
i proverio dobo.5. Možda je neko hteo da mu poturi prazan
kolt, pa da se onda, naoružan do zuba, isprsi pred njim. Kolt
je, međutim, bio nabijen, a ostatak metaka ležao je poredan
u pojasu.
Sumnjičav i zbunjen, Sejn je vadio metak po metak prvo
ÎZ do-boša, a potom i iz pojasa, ali, nisu bili čorći. Oisećao se
Eve gluplje. Ovi, koliko ih je da ih je, mora da su bili sigurni
da će ga isbušiti kao sito, kad su mu vratili rođenu nabijenu
pucaljku.
Ali, ostalo mu je jedino da ide do l<.raja. Zakopčao je po­
jas i s revolverom u ruci krenuo duž hodnika, doik nije stigao
do stepenica koje su vodile u gornji hodnik kuće. Oprezno
se penjao, stapeoiik po steperiik, da bi o-du.žio vreme do sus­
reta sa vrućim olovom. Ipak, oružje u ruci vraćalo mu je iz-
vesnu sigurnost i nadu u sopatvenu brzinu i spretnost.
Vrata .su bila zatvorena. Sejn opreano pritisnu kvaku, a
zatim snažno lupi čizmom o vrata i ova tresnu.še o zid.
Jurnuo je naipred i name'rno pao da bi izbegao metke. U pu­
nom zamahu, skotrljao se niz drveno steipenište čak na ulicu.
Ali, niko nije pucao u njega.
Bio sam toliko brz da sara ih iznenadio pomisli Sejn, zgr­
čen u tlu, ali, tada ugleda konja. Bio je to njegov konj, osed-
lan, a ,,vinčesterka” se nalazila zadenuta za sedlo.
To mu je sasvim oduzelo dah. Više ništa nije razumeo.
Budno se osvrtao na sve strane, kao lisica, on se došunja do
konja. Svuda oko njega bile su nastrešnice, svuda senke. U
svakoj od njil, mogao je da trioji neko s oružjem uperenim u
njega.
Znao je da je odlična meta na ovako jasnoj mesečini.
Ipak, morao je da rizikuje. Za tren oka je odvezao povodac
i u jednom skoku našao se u sedlu. U sledećem trenutku, pri­
pijen uz vrat konja, galopirajući je projurio glavnom uli­
com.
Kada su i poslednje kuće grada ostale za njim, Sejn se
zaustavi i osvrte. Ni traga od pot,ere. Da li se sve to stvarno
događa ili je samo san? Možda on to hali.icinira, sedeći još
uvek u onoj m;račnoj podrumskoj rupi? Snažno se uštinu za
26

29. nogu i oseti bol. Znači, nije san. Bekstvo mu je zaista xxs-
pelo!
Ali ko je taj, do đavola, ko mu je pomogao? Zar je ne­
kom u Silver Sitiju ipak bilo stalo da lutalica Sejn ponovo
postane slobodan čovek?
Naglo se lupi po čelu. Dabome da je neikom sítalo. Jednoj
jedinoj osobi. Ali, ne zbog Sejnovih lepih očiju već z'xi.g sop-
stvenog interesa. Slika tajanstvene plavuše titrala mu je u
mraku. Jedino je ona htela i jedino su njeni spretoi prsti
mogli da dosegnu do onog podruma. Prvi put je imao koristi
od toga što je bio tuđe oruđe. Oruđe koje će sutra udesiti da
sto hiljada dolara promeni vlasnika.
Nasmejao se. Uraditi tako nešto tako reći ispred no-sa
Sidniju Bladu! Zavrteo je glavom. Ne, ne, ma kakva ona bi­
la, on je tu ženu veoma poteenio.
— Dobro jutro, mister Blađe!
Sef obezbeđenja „Vels Fargoa”, koji se u društvu šerifa
Vebera i njegovog pomoćnika pojavio u hodniku podruma,
pogledao je iznenađeno mladića što je stajao pred vratima iza
kojih je Sejn bio ■zamandaljen.
— Sta ti tu radiš. Kori? ^— procedi kroz zube. — Koliko
ja znam, sada je smena Berta Large?
— Large ... on je rekao da mu je zlo — zamiuckivao je
mladić. Iako nije navršio devetmaestu, ižđikao je propisno u
visinu i ceo Silver Siti je anao da ima samo jedan cilj: poslati
revolverski as koga se svi plaše. Za „Vels Fargo” jedva da je
radio godinu dana i nije bio ni blizu svoga sna: da postane
član Bladove moančadi. Bio je neka vrsta devojke za sve, što
mu je bilo ispod časti, ali, imao je dovo'Ijno mo.zga da radi
i ćuti.
—-Đavo da vas nosi obojicu — Ijutito je brundao Sidni
Blad. — Koliko ti je taj tvor platio da ga zameniš? Uostalom,
možda si to prihvatio džabe. Možda si ga čak lepo zamolio:
„dragi Berte, pusti me da čuvam ovog vuka. . . ”
Momak je cupkao s noge na nogu, trudeći se da izbegne
Bladov ljutiti pogled. U ovakvim situacijama soipstvena koža
postajala mu je tesna.
— Largea da mi pošalješ čim ga vidiš! Da ga ja naučim
pameti! A i tebe ću, u to možeš biti uve^-ai — siktao je
Blad. — Hajde, otključavaj ta vrata!
27

30. • k 'k 'k Š E JN ★★★
— Sto je siiguimo — sigurno — smeškao se nesiigiuimo še­
rif i namignu zameniku, pa oibojica izvukoše koiitove iz fut­
rola. Napeto su gledali u v,rata aa kojima je Koti povukao
tešku rezu.
Vrata su se vuz šOsiripu po&renula.
— Najbolje da ga vežemo — glasno je razmišiljao šerif.
— Ako, je istiina sve ocio što ste md vi, mister Blade, ispričali
O njemiu, onda je to opasan tip koji zna hiljadu triikova...
Blad ne odgoivari. Izvadi i on revolver i zagleda se u
mrak.
— Do viraga i sa lampom! Ugasila se.
— Helou, Sejne — nastavio je da reži. — Imaš posetu!
Hajde, izvuci se već jednom iz te tvoga rupe! Napolju je sun­
ce. Poigiledaj ga još jednoan, jer na onom svetu...
On odjednom zaneme.
— ProMetiniče! — Glas mu je drhtao. — Kori, utzmi dru­
gu lampu i ofiivetli orvu jazibiinu!
Mladić donese lampu koga je visila na ziidu hodnika. Bila
je oblepljena prašinom i jedva je svetlela. Ali, bilo je i toliko
dovoljno da Sidini Blad potvirdi sivogu suminjiu.
Tamnica je bila prazna.
— Sta je sad ovo — šerif se zabulji u prostoriju. Pa, tu
nema nikoiga, miister Blade! Kakva je to šala?
— Hilajdu mu kojoita! — zaurla š&f obezibeđeiija i šerif
umuče.
Njegov pomoićnilk Haiker bio je manje mudar. S osmehom
na li'ou poigleda u Blada i ujede ga za srce.
— To ... to me obara s nogu! Vi ste toldiko fantastičnih
stvari ispričali o tom Sejnu, ali, nije lepo što ste prećutali
da on ume i u vaaduh da se preitvori!
Blad je u licu izgledao kao da će ga kap udarite, a ruke
EU mu nesvesno pošle prema Hakero-voj guši. Šerif se umaša
da zataška sitvar i sprefii najgore.
— Po vama, mister Blade, ovde je sve vreme sitagala stra­
ža. Kako onida objašnjavate to što od dotiranog Sejna ovde
nema ni krpice? Dođe čoveiku da poiveruje HaikerU, što će reći
da je Sejn veštac.
— Timbi je, koliko znam, prvi držao stražu — giunđao je
Blad, sasvim neraspoložen za ša.lu. — Onda ju je preuzeo
Šnajder. Posle njega je došao Bani. A poisleidngd je trebalo da
straži Large.
— Tu se krije neika velika svinjarija — „lumiovao” je Ve­
ber.
28

31. ★★★ S E JN ir k ir
— Da li je Bani bio tu kada si umesito Largea sišao u
podrum? — ispitivao je Sidni Blad Korija,
— Ma jeste, misiter Blade! Još je rekao da sam mogao
da dođem i pialo ranije, iako sam stigao tačino u tri.
Mladić je zbunjeno i zaplašeno oborio pogled.
— Kaiko sada stvari stoje, to je mogao da uradi bilo koji
od vas. — Šerif ispitivački poiglleda u Korija. — Svaki od vas
mogao je da ga pusti. Sem, aiko 'niste prt preuzimamnu steaže
zavirivaiti unutra da utvrdite da je zarobljenik jo.š tu?
— To je bilo stroigo zabranjeno — usplahlrio se Kori. Bar
mi je tako rekao Large.
Sidini Blad je potvrdio.
— To ie tačno. Ja sam im zabranio i da pipnu rezu. Taj
Sejn je oijfeisan i bez oružja. Naročito proitiv dva bunovna
momka.
— Čudna mi je ova stvar sa Largeom — nije odustajao
Haker. — Mada je om najmanje sumnjiv, jer nije ni zavirio
u podrum.
— Za nas ovde, u svaikom slučaju više nema posla — za­
ključi Veber. — Kad ponovo uhvatite tog Sejna, mister Bla­
de vi mi javite. — On dotače obod šešira i krenu uz stepe­
nice.
— Nemojite mu zameriiti, misiter — topio se Haker od Iju
baiznosti u kojoj je bilo i dosta sprdnje. — Šerif prosto ima
suviše simisila za humor, po čemu potpuno odudara od drugih
ljudi.
On požuri za gazdom i ubrzo se sa stepenica čuo grom­
ki smeh.
— Ne sekirajte se zbog vaše premije. Nije ona baš sas­
vim propala — poikušavao je Kori da oraspoloži svog šefa
na najgori mogući način. Ovaj se odmah raizdera.
— Pokupi mi ćelu bandu! Za pet minuta hoću sve đa Si
vidim u svojoj kancedariji! Jasno!
Kada su revolveraši, jedan po jedan, počeli da ulaze u
kancelariju, Sidni Blad je, sa cigarom u zobima, sedeo za pi­
saćim stoloim i prodorno i ispitivački ih gleidao. Vukovi!
Seprtlje a ne zveri u ljudskom obliku, razmišljao je besno.
Ali, ko mu je kriv. Sam ih je odabrao. Ako je neko od njih
to učinio, kako da dokaže? I zašto je pusitio Sejna? Sita mu je
ovaj obećao? A ako' jesite, zašto onda nije klisnuo zajedno s
njim?
Obavijalo ga je čuitanje, §to ga je još više r^izjarilo.

32. 'kk-k SE JN ★★★
•— Sta je?' Large joiš nije tu? — grrtmuo je đa se sve ori-
lo.
Momci ni da trepnu. Samo se Kori uplašeno,oglasio.
— Bio sam u njegovoj so'bi, mister Blade, ali od njega ni
traga ni glasa.
Blad s'tisiiiu pesnice. Došilo mu je da tu ravnodušnu go­
milu lenština povali preko pisaćeg stola i isprebija.
— Spomenuste Berta — javi se najzad Rodžer Timbi i
poće „.značajno” da se ceri. — Njega, dakle, tražite, šefe?
J a ... ja bih na vešem mestu poslao nekoga kod „Krezi Svin-
ga.”
— Sta hoćeš time da kažeš, Timbi? Budi malo jasniji!
, Blad ga je gledao kao da hoće da ga proguta.
i Sad se Bani umešao.
— Rodžer misli da se Large prošle noći uvuikao u krevet
Za kojim već odavno čeizne. Rodžer misli, šefe, na lepoticu
Klaru. Jer, Bert je sinoć nešto kao pomenuo u vezi s njom.
Mi mu, jasno, nismo verovali ni reči, jer, svi znamo da kod
Klare ne ide to tek tako. No, kako sada stvari sitojc ...
— Možda je to bila samo neka Klarina devojka — cerio
ee Tim;bi. — Posle onoliko viskija, koliko je Large sinoć sa­
suo u sebe, o-bično su sve mačke crne. — Pakost ga je među­
tim, skupo stajala. Uhvatio ga je strašan napad kašlja. Pri-
neo je maramicu ustima i na njoj se pojavila crvena mrlja
koja se širila.
Sidni Blad se uplaš). Moram ga otpustiti pre nego šito nas
sve zarazi sušicom, pomisli, ali je bio svestan da to ipak neće
učiniti, jer je Rodžer Timbi bio njegov najbolji čovek s kol­
tom. Htar kao munja i samoubilački hrabar. Zna da su mu
dani izbrojani, .nastavi da razmišlja Blad, pa izaziva smrt.
U međuvremenu se Timibi oporavio i ponovo došao do da­
ha.
— Ako tražite krivca, Largea slobodno otpišite, šefe.
Bilo gde da je bio, u podrum nije ni nosa promolio. Prema
to.me ostajemo još samo ja, Šnajder i Bani. I, naravno, Kori,
ako računate i decu.
Bladova vatra hladila se na Timbijevom ledu. Polako
mu se vraćala hladnofcrvnost i sposobnost za trezveno raz-
mišnjanje.
— I šta zaključujete na osnovu toga, Timbi? — upita su-
vonjavoig revolveraša.
— Nije moj posao da izvlačim zaključke, šefe, nego vaš
— odvrati mršavko suvo i izazivački. — Razume se, vi mo-
30

33. 'k 'k 'k SEJN 'k 'k 'k
žete svakoga ođ nas đa piiate da 11 je napravio neki posao sa
Sejnom. Samo, nekako slutim da 6e to sva.ki poricati. — Po­
čeo je prigušeno da se cereka, što mu se retko dcgađailo i uop-
šte nije ličilo na njega.
— Na vašem mesto, ja bih ipak pošao od drugih pret-
postavlki — dodao je.
— Od kojih, ako smem da pitam, mister Timbi?
Blad je poidrugljivošću pokušavao da sakrije rađoznaios't
i sačuva autoritet najpametnijeg u drušitvu.
— Pa, recimo, da li ste se zapitali zašto se Sejn pojavio
i to baš sada u Silver Sitijiu? Prema onome što sam slušao o
njemu, Sejnova životna potreba je da pakosti „Vels Fargu”
gde god stigne. MoMa mu je to nekakva fiks-ideja, đaivo bi
ga anao?
Da se ne radi ni o kakvoj fikis-ideji već o neutaživoj žeđi
za osvetom usamljenog čoveka kome je „Vels Fargo” naneo
veliku nepravdu, to je Sidni Blad najbolje znao. Adi, o tome
je nazrađe ćutao.
— Sad mi baš nešto pade na um novac koji danas preko
Demiinga stiže iz EI Pasa u Silver Siti — procedi Tim.bi. —
Ako i grešim u kombinaciji, nije važno. Ja nisam plaćan da
razmišljam.
Nadnice! Pa dabome! Sidini Blad se oisećao kao da su ga
mlatniuli toljagom po glavi. Kako se sam toga nije setio? Oša
mutio se od radosti što je uikebao Sejna, -pa je positao slep i
glup za sve ostalo! A onda mu se izmigoljio na neo-bjašnjiv
način... .To ga je psihički dotuklo, iako nije hteo sam sebi
da prizna. Dospeo je dotle da mu Timbi najprositiju stvar do­
nosi na tacni.
Trudio se međutim, da sačuva svoju reputaciju pred ovim
ljudima koje je i prezirao, ali je od njih i zazirao. Zato hla­
dno i pomalo nadmeno odvrati.
— Na to sam već odavno pomislio, Timbi. Samo... pi­
tam se kolika je u ovom trenutku Sejnova prednost. Zbog to­
ga bih morao što pre da znam i kako i kada je taj kojot na­
pustio grad. ' t
Timibi se ćuteći smeškao i pustio Blada da se peče na že­
ravici. Biad oiseti nesavladivu m;ržnju prema toj vrani od čo­
veka. Ali, sad je imao preča posla.
— Pronađite i dovucite ovamo tog prokletog Largea! —
povikao je na momike. — Makar i u gaćama. Ako je pijan,
vežite ga za konja da se ne skljoka. Za deset minuta krećemo,
31

34. ★★★ Š E J N 'trk rir
I
a za ovaij posao potrebni su nam svi ljudi. Šnajdere! Bani!
Krećite!
— Moigu Ii i ja s vama — urpitao je Kori užaigrenih oči-
jü. Bffla je to šansa kojoi je priželjkivao. Ali, Sidni Blad je
bio neumoljiv.
I — Ti ostaješ u gradu. U lov na pumiu ne vode se deca.
★
Segn je sitgao do Đavodjih bodlji. Podme je još biio daleko.
Osvrnuo se ofeo sebe. Mesto je bilo kao stvoreno za zasedu.
Sastojalo se od oiblih, visokih stena kakve još nigde nije vi­
deo. Stene su izgledale kao izrasle iz zemlje u usikom prevoju,
nasađene s obes'trane puita, sužavajući ga na taj način još
više. Sejinu se činilo kao da je pao na neiku diruigu, pustu pla-
neitu. Na sve strane su biii rasuti kameni bloikovi različitog
oMiika, a strane brda bile su okoimite kao zidovi. Put je vi­
jugao s juga kro'z oštre krivine, zatim je dolazio kratki, jed­
va pedesetak mertara dugačak deo puta, pa je cesta oštro skre
tala prema severozapadu, tako da je vidik stalno bio zatvo­
ren.
Sejn odluči da pametno islkoristi raspoloživo vreme. Prvo
je proučio ceo prevoj. Onda je počeo da traži tragove plavo­
kose i njenog pomoćnika, ali je posle uzaludnog osvrtanja
odustao, zaključivši da je sam na uzvišici. Sa mesta, koje je
odabrao za osmatranje mogao je da vidi i kočije kada budu
do'lazile, a ako se osvrne i put od Silver Sitija. Prema tome,
zaključio je, niko miu se neče 'moći neopaženo privući. Bilo
miu je to važno, jer je glavna igra sa plavom damom tak po­
činjala.
Víreme je proticalo beskrajno polako. Sejn pomisli na Sid
niija Biada i njegovu vučju hajiku. Kopkalo ga je kada su
primetiii njegovo beksitvo, jer od toga je mnogo šta zavisilo.
Ako su još u zoiru ustanovili da je odmaglio, onda će morati
i s njima da računa u Scvoj ovoj gužvi. A Blad je bio posled-
nji kOiji mu je u ovom trenutku bio potreban.
Onda odjednom, sasvim daléko u ravnici otkri oblačak
prašine koji je rastao, približavajući se kanjonu. Procenio je
da će kočijama biti potrebno najmanje pola časa da sitignu
na prevoj, a možda i više.
Priljubio se uz stenu, virelu ođ sunca, i koncentrisao svu
pažnju na kočije što su se kotrljale prema njemu, čovek po­
red kočijaša mora da je Sol Henli. Već ga je jasno rasipozna-

35. ★★★ Š E JN ★★★
vao. Bila je to sxeđove6na, naizgled troima figura. Ali, spo-
Ijaišnost često vara i Šegm je to znao. Jositaiom, Blad sigurno
ne bi obeizbeđanje pošiljke novca poverio nedcaikvom trapavkia.,
Kočijaš je, smejuči se, nešto doviknuo čoveiku pored sebe,
ali Sejm od tandrkanja tookova nije mogao da razabere šta.
Suvozač je odgovorio, takođe uz osmejaik, netremice osmat-
raj'ući okolinu i držeći pušiku na koleniima u položaju iz koga
bi jie m-unjevito mogao uperiti u metu.
Kroz prozor kočija promolila se glava čoveka koji je ne­
što doviknuo Heinliju. Sejm opazi kako Henlijev pogled na­
glo sfcreće prema njemu i odmah zatim začu pucanj. Nije,
međutim, pucao Henli, već čoveik iz kočija, dakle Vil Krek,
Olovo je udarilo u stenu tik uz Sejna. Ovag se baci na tie.
Nije smeo da gubi ni trenutka, jer je Henli već uperio „vin-
česterku” u njega. U •ikoku je udario Henlija nogama. Ovaj
u lulm slete sa sed'išta i ositade da leži ošamućen na jednoj gro-
madi. Puška mu je ispala iz ruku, ali mu je koit još ležao
u futroli.
Sejm podnese cev svoga revolvera kočijašu pod nos i ovaj,
kriknuvšii od straha, skoči sa kola. U međluvremenu, konji su
se zaustavili sami od sebe, kao da ih cela ova situacija nije
mnogo uzbuđivala.
Vil Kreik se još uvek nalazio u kočijama i Sejn je ta.ko
reći sedeo na njemu. Bilo je to isto toliko udobno kao da je
seo na Škorpiona. Zato se odluči n.a blef da ga izmami iz bu­
sije.
— Imaim jedinu finu šipfeu dinamita u ruci, Krek. Možda
goiriš od želeje da je pomirišeš?
Konji su sitrugali liopitama i smetali mu da čuje šumove
iz kola. Istovremeno nije smeo da ispusti iz vida Henlija,
iako se ovaj još nije micao. A onda je primetio da sa koiiiaš
pridiigao i hteo da se odšunja između stena.
— Ti liao da bi hteo promaiju u koži — podviknu mu
Sejn.
Ovaj očigledno nije pripadao onoj vrsti ljudi kojima je
život dosadio. Zato zaistade kao ukopan, zureći bespomoćno
u cev Šejnavog revolvera,
— Taiko... — promirmlja Sejn i značajno ga pogleda. —
A sada, opiši mister Kraku ovo parče eksploziva što držim u
inici!
Kočijaš je umeo da sluša kad mu se neito „jezgrovito**
kaže.. Odmah je rea(goiwa«u
»Seja i 3*

36. Š E J N k - k k
— Mister Krek, odustanite! Ovaj zaista ima dinamit!
Sve će nas pobiti!
Sejn je načuljio uši kao lisica, ali iz kočija još nije do­
pirao nikakav šum. Situacija je bivala sve opasinija.
— O kej, neka bude po njegovom — reče glasno i pod­
rugljivo se nasmeja, pa upali šibicu. Cvrčaaje fosfora moralo
se i unutra čuti.
Da bi onom unutra što „.slikovitije” predstavio koJač što
mu ga je umesio, Sejn trže revolverom kao da će da puca u
kočijaša. Ovaj kriknu. Sada je scena bila kompletna: fosfor
što cvrči, kočijaš koji urla od straha. Dovršio ju je glas iz
koda:
— O kej, izlazim!
Prvo su ispala dva kolta, pa puška, a onda su se otvorila
vrata i iz koči je ispala plećala muškarčina, odmah dignuvši
ruke uvis. Kaida se tako demointiran okrenuo ka Sejnu, lice
mu dobi polu zbunjen,, polu ljutit izraz.
—‘ Prokletstvo! Običan trik.
Sad se i Henli probudio iz snova, trljajući vrat. Krek se
okrete ka njemu i nastavi kao da se izvinjava.
— Odnić^h sam pomislio da ova.j blefira. Ali, kočijaš se
derao kao da ga' peku na ražnju, pa sam, zato.. .
— To možete da ispričate mistei" Ileiiliju i uz put do Si­
lver Sitija, Krik! — prekide ga hladno Cejn. Mnogo nas je u
ovom uskom kanjonu pa se bojim da ćete mi smetati u po­
slu.
Henli ćutke diže šešir i očisti ga od prašine. Ko.čijaš se
pribijao uz njega, a Kreik je naherene glave sitreljao pogle­
dom Sejna.
— Ako sretnete Sidnija Blada, poadravite ga u moje ime
■— doviiltnu Sejn za njima. — I predajte mu ovo što sam mu
ostao dužan za smeštaj prošle nc,ii!
On bac! za njiima dva dclaira, ali se tri pokisla momka i
ne osvrtoiše, već zam.aikoSo za o.fcuku.
— Bravo, mister Sejne — ;:aču se alt iza Sejnovih leđa.
— Čist profesionalni posao... Ne, ne! Ne okrečite se! Steita
bi bilo da me prinudiite da pucam ... A sada bacite svoj kolt
i to Sto dalje, da ne biste došli u iskušenje da se prućite za
njim!
šejn oseti kako mu se gorčina penje uz grlo. Više od
svega, mrzeo je da ga neko nasamari. Pogotovu kad taj neko
nosi suknju.
Ali, šta da preduzme? Držala je prst na obaraču i bez
34

37. •k 'k 'k ŠEJN k k k
dvoumljenja bi ga povukla na prvi njegov sumnjiv pokret. I
g'de je onaj njen pomoćnik? Možda je iza stene pred njim, što
znači da je u unakrsnoj vaitri.
Sve se to u Šejnovom mo.zgu odigralo za delić sekunde.
Odlučio je da ipak reskira i bacio se na.glo napred. Metak
fijuknu tik iznad njega. Dama je biJa đavolski hitra. Zamalo
da ga pogodi u letu.
— Ti, vašljivi prevarantu! — bes i raiZoCarenje u plavuši­
nom g'lasu govorili su da se situacija promenila.
Sejn bi se najrađe nasmejao, sada već sakriven iza ko­
čije, ali, nije smeo da se oda. Sem toga, kopkao ,ga je taj ba­
lavi Džek. Moada ga je ova luda žena već sredila i sada ceo
dvolioj poisniatra mirno s neba? Poštovanje prema njenoj
hrabrosti počelo je da raste u Sejnu. Ta vredi više od mnoigih
muškaraca koje je poz.navao. Saimo kad bi prestala da pucal
— Presitanite s vatromatom! Uplašićete konje — prode-
ra se najzad, ali prekasno. Zaiprega pojuri i Sejn se jedva uh­
vati za neke preoke na podu kočija. Naleteli su na krivinu i
za dlaku se nisu preturiili. A plavuSa je i dalje pucala kao da
je sišla s uma.
Usled jurnjave, Sejnu nekako pođe za rukom da se uspu-
za i najzad dopre do kočiješevog sedišta. Uzalud je međutim,
trzao uzde. Kola su vijugala nizibrdo, •Maitoći se između pro­
valije i stenovitog zida. Sejn se odluči na jedino ato m.u je još
preosatlo: pope se na krov kočinje i dopuza do p-rivezanog
sanduka. On preseče užad i zajedno sa sandukom slete s kro
va u trenutku kad su konji, vukući oidlomljenu rudu, odgalo-
pirali dalje, a kočija se survsla niz stenje.
Na ivici provalije, sanduk se Matio kao Ijuljaška. Sejn
savlada bol u ugruvanom telu i poseže za sandukom, taman
kad se ovaj spremao da produži za kočijama. Malo pomalo,
hvatajući vazduh kao riba na suvom, uspeo je da teški kov­
čeg povuče s ivice provalije.
Prilikom pada, na sanduku se polomila brava. Sejn sa­
da diže poklopac. Vrećice s metalnim novcem, naslagane je­
dna na drugu zapremale su više od polovine prostora. Ispod
njih ležali su svežnjevi banknota.
Začu topot kopita iza seebe. ■Okrete se i opazi plavuSu
kako mu prilazi, trgnuvši se iznenađeno.
— Spusti pušku na zemlju — najredi joj hladno.
Plavuša pogleda u cev njegovog kolta sa ljutnjom, ali bez
straha.

38. ★★★ Š E JN ★★★
— Gore, u prevoju, bilo je čak i zabavno — nastaivi Sejn
pa začkilji ironično,. — Htela si da me pređeš, bebi, zar ne?
— Nisam ja za tebe, nikakva bebi! — frktala je divlja ma
čka iz Silver Sitija.
— Ti si najluđa bebi na koju sam ikada nabasao — pro­
dužio je mirno Šsjn. — I zato može da se desi da nam se
mnoge želje podudare.
Doterana do zida, pttaivuša odjednom okrete list. i ,
|t , — Zašto se nas dvoje zapravo ne poidnosimo, medeni? !
— I ja se pitam — prihva,ti Šejn novi (ton u njenom gla­
su. — Mogli bismo da. pokušamo. Pre svega da uklonimo taj
sanduk odavde dok je još naš. Samo reci mi prvo gde si sve
vreme skrivala kad te nisam primetio?
— U jednoj pećini, darling, odakle sam videla svaki tvoj
korak. Bila sam tu pre tebe. Bio si tako dirljiv dok si umi­
rao od bola što ne možeš da me nađeš!
— A Džek? Je ii siroti mladić već na onom svetu? Čime
ei ga 'dokusurila? Metkom ili otrovom?
— Džek je živ i ne moraš da partiš. — Na svako njegovo
podrugljivo pitanje odgovarala je s istom dozom ironije. —
Boije smisli način da odnesemo lovu.
Sejn uhvati jednu od vrećica s novcem, podiže je i ispu­
sti. Ova zazveča.
Plavuša odmah shvati situaciju. Usne joj zadrhtaše.
— Još i to.! Siitinjina! — izgledao je ,kao da joj neko na
pijaci vraća kusur od sto dolara u komadima od po jedan
cent.
Ne treba veroivati nikada da si impresionirao ženu do
kraja. Pogotvu ne ovakvu. To je osetio i Šejn, jer je trenu­
tak njegove nepažnje bio dovoljan da se ponovo zagleda u
cev ženine puške.
— Zabava je završena — podrugnu se plavuša, pa izvadi
iza sedla dve vreće i dobaci mu ih. — Potrpaj sve banknote u
njih, a sitniš ti poklanjam.
Sejn se jediva uzdrža da ne opsuje samog sebe. Cela ona
fiikrobacija u kanjonu ispaia je uzaludna. Sad je opat bio na
početku.
Bez reči poće da izvlači svežnjeve banknota ispod vre­
ćica sa metalnim sitnišom. Bilo je tu, po njegovoj proceni,
brat bratu pedeset hiljada dolara u papiru!
Plavuša je netremice gledala u njega. Kada je pretovario
banknote, naredila mu je da vreću veže čvrsto za sedlo, a on­
da da potovari vrećice u dnjgi džak.
36

39. ★★★ Š E J N ★★★
Šejn je gunđao, tovareći.
— U jedno sam sasvim siguran, bebi: nikada više. kada
boidem u tvojoj blizini, neću OidložLti kolt. Cak ni dok spa­
vaš.
Dotle nećemo stići, medeni. — Zena je očigledno iiživala
u poiziciji koja joj je omogućavala da deli lekcije. — Nekako
mi ne ležiš. Zar ni¡si to već primeitio? Šteta! Neki ljudi ima­
ju kasno paljenje. Na sreću, sa Ikoltom si brži, naročito kad
omirišeš pošiljku novca. Onda postaješ visoka klasa. A sad
zaveži džak. OiSitatak je, kao što rekoii, za tebe.
Konj, kome je Šejn nabacio džak na leđa, skoro se za-
neo.
— Lakše malo — Ijutnu se žena. — Ovaj konj ima još da
prevali dobro parče puta. — Zatim se pope u sedlo.
— Samo mi još nešto odgovori, bebi — Sejn je brisao
znoj sa čela. — Mene su izvetsni dežntlmeni prisilili da pro­
vedem .prošlu noć u podrumu kompanije „Vels Fargo.” Onda
je doletelo anđelče, otvorilo mi sva vrata, stavilo mi kraj uz­
glavlja rođeni kolt i vezalo mi mog konja za prečku pred ka­
pijom. Jesi li imala neke veze s tim, bebi?
— Mogao bi već da se civilizovanije ophodiš sa mnom —
opomenu ga plavuša blaže nego što je očekivao. — Da, to
sam bila ja. Ali, ne uobražavaj ništa. Bio si mi naprosto po­
treban za ovo danas. A sad jedan dobar savet: ne vraćaj se
u Silver Siti ako ti je stalo do sopstvene glave. A sad baci
kolt što dalje možeš, pa da se na miru rastanemo. Hoću da ti,
bez bojazni okrenem leđa.
Njena „vinčesterka je stajala uperena u njega. Sejn ne­
voljno zavitla kolt. Začu se zvek oružja koje je udarilo o ne­
ku udaljenu stenu.
— Požuri se da nestaneš odmah posle mene. — Zena je
očigledno bila zadovoljna i mogla je da dozvoli sebi prijatelj­
ski ton. — U ovom kanjonu će uskoro poetati sasvim nezdra«
vo. Adios!
Plavuša podbode konja.
Sejn nije oklevao. Pojuri ka ikoltu, ali se žena iz®uibi zM
stenama, a njegov konj ostao je daleko u prevoijU.
Zagleda se razočarano u preositale vrećice navca.. U nje­
mu je raisitao gnev.
; '-k
u Silver Sitiju sve se okrenulo naglavačke. Mada je več
bila skoro ponoć, svuida se osećalo komešanje. Cak je i u

40. ★★★ S E J N - t r k ir
„Krezi Svingu” bilo vrlo živo. Bio je to najveći lokal u, gradu
i pripadao je Klari Robins. Velika prizemna dvorana bila je
uređena kao kockarnica. Iza nje se nalazila sala sa pozorni­
com na kojoj je vlasnica lokala nastupala kao glavna zvezda
večeri. Izmad ovih prostorija za zabavu, bila su dva sprata sa
bezibroj soba u-koje su devojke iz lokala doonije odvodile svo­
je goste.
U kockarnici je odjednom zvaladala tišina. Svi pogledi
bili su uprti u sto za ruleit gde je glavni krupije sa zelenim
štitnikam iznad očiju stajao bled kao mrtvac. Glas mu je bio
tih i prom^ukao ali je reči razabrao svako u dvorani.
— Banka je razbijena, gospodo! Molim vas za malo strp­
ljenja, dok ne štigine mis Klara!
Tom Fajerstoun se opmehivao. OpuSteni krajevi usana
davali su njegovom liou saTkastičam iaraz.
Pio je to visok i vitak čovek, odeven s upadljivom ele­
gancijom. Za razliku od većine posetilaca, nije nosio opasač
sa revolverom, ali pažljiv pogled motgao je otkrivi ispupčenje
pod njegovim sakoom što je bio znak da mu je kolt u držaču
okaičenom o rame, kaiko kockari uobičajeno nose oružje. Za
Toma Fajeratouna bi se moiglo čak reći da je lap čovek, sa­
mo da hladne gotovo riihlje oči nisu kvarile taj utisak.
Ispred njega se nalazila oigromna gomila žetona. U dvo­
rani je još uvek vladala grobna tišina. Svi pogledi su bili
upe^reini u kockara i ikrupijea Mak Vorija.
— Hoćete li time da kažeite da site bankort, mister Mak
Vori? — glas kockara zvonio je kao staklo. Njegov osmeh se
zamrzmu u ruŽmu masku. — Ovo je treći put za poeledmja dva
meseca — nastavio je nadmetno — da sam razbio banku. Ko­
liko se sećam, vi ste svaki put poslali po sveži novac i igra
je bivala nastavljena.
— Sto je privremeno zatvoren — kreštao je Mak Vari
kao stara vrana. Pogledao je u ostale voditelje i o'bjavio. —
Mis Klara će odlučiti šta da se uradi.
Okrenuo se i hitro kireoauo uz stepenice do kancelarije
na spraitu.
Faj:©rstouin zapali dugačku crnu cigaru i isprati ga pogle­
dom u kome se videla nameštena dosada. Zatim iskrenu glavu
kao da nešto osluškuje.
— Sta se to događa taimo napolju?
Gužva u glavnoj ulici postajala je sve veća. Čuli su se
1 pucnjevi i vika ljudi.
J^iain nameštenik odgovoiri.

41. ■ k 'k 'k Š EJN k 'k 'k
— Ljudi su ivzrujami, ser. Zar ne znate da je ote-t novac
narnenjeii za isplatu rudara, pa vlasnici nemaju para. Sefovi
rudnika su upravo kod ,,Ve!s Farga” koji je vi'šio prevoz.
Pregovaraju sa njihovim upravnikom, mister Vokerom. Tra­
že novac. Ljudi na ulici su rudari. Upravo su zapretili da će
„Vels Fargo’ dići u vazduh.
— Ideja im baš nije simpatična ^— primeiti kockar. — Od
te bakljade mogao hi da izgori ceo grad. I ovaj lokal. On­
da je dodao ironično. — Nadam se da će mis Klara stići s
novcem pre toga, odnosno na vremel
U tom trenutku sve glave su se podigle, jer se Klara
Robinson zaista pojavila na, odmo'rištu stepeništa, a iza nje
je provirivao Medi krupije- Klara se zaustavila. 'Kao da joj se
pogled prikovao za Toma Fajerstouna-
On joj se smeškao, s , izrazom trijumfa na licu, svestan
svoje konačne pobede. Pola godine čekao je na ovaj trenu­
tak! Sada je hteo što duže da uživa u njemu. Lokal je ko­
načno bio njegov, a s njim i Klara ,..
Njeno lice Je, međutim, dolovala hladno i sigurno. Oči su
joj bi-ie polU'skl'O'pljene, kao da je sve ovo ne zanima.
je polako ustao i pogledao je s iSčekivanjem.
Klara je korak po koirak silazila niz stepenice.
— MiSilio sam da će vam biti milije da me pozovete u
vašu kancelariju — primeti Fajerstoun sa naidmoćnim osmej-
ko'm.
— Hteli ste zapravo reći u moj budoaa'? ne ostade mu
Klara dužna.
— To bi u svakom slučaju skraitilo naše pregovore i po«
jednoištavilo zaključenje posla — nije se dao smesti kockar.
Klara RO'bins se obrati Mak Voriju.' GIe'S joj je bio jasan
i miran.
— Koliko, misteT Mak Vori?
— Dvadeset pet hiljada — promucao je krupije kao a»
se boji da izgovori toliku cifru.
— Vi ste u poslednje vreme imali upravo neugodinu sre­
ću u igri, mister Fajerstoune — ponovo se obrati Klara koc­
karu, jedva ga ofcrzinuvši piogledom. Da Fajarstoun nije bio ta­
ko siguran u svoju stvar, njeno ponašanje moglo bi da ga
pokoleba i zbuni. U sebi joj se divio. Kakva hladnokrvnost u
bezizlaznoj situaciji! Njih dvoje bi bili idealan par,, bar dok
njena lepota ne svene.
— To je moja profesija, madatcn — odgovori Tom iro­
nično.
19

42. ★★★ Š EJN ★★★
Varali su je. Klara je to znala. Dva puta je menjala me­
hanizam ruleta. Po svakoj normalnoj računici u ruletu je sa­
mo banka mogla da dobije. Nije znala, međutim, ko se iza
toga krije. Bacila je letimičan pogled na Pairikinsona. Da nije
oii? On je nekada vrteo kuglicu. Pre tiri nedelje, posle slič­
nog događaja zamenila ga je Smitijem. A možda je Fajerstoun
kupio obojicu? i I
Smeškala se preslatko.
— Dođite, mister Fajerstoune. Dobićete vaš novac.
Okrenula se kao da će da pođe goire, pa se naglo okre­
nula.
Uositalom, da ne zaboravim! — obratila se zabezeknutom
kockaru, taiko glasno da- to svi u sali čuju. — Ovo je upravo
bila vaiša poslednja igra u mom lokalu. Od ovog trenutka vam
je zabranjeno da ulazite u moju kuću.
Zatim se, uz vedar osmeh obratila ostalima.
■— Igra se nastavlja, gospodo! Za nekoliko minuta ban­
ka će biti popunjena. Mnogo sreće, dženitlmeni!
Kockar se osećao kao da su ga udarili motikom po glavi.
Ne, to je nemoguće! Otkud njoj odjednom toliki novac? On
je uvek bio odlično obaveštem. Još juče je raspolagala smeš-
nom siunom od dvadeset sedam hiljada dolara, kojom je po­
krivala celu radnju. To je jedva bilo dovoljmo za glavni sto
na kome se igralo u velike sume i za kojim je on upravo se­
deo.
Klara Robins nastavi uiz sitepenice, ne osvrćući se više.
Tom Fajerstoun požuri za njom. Blef! mislio je. Kad se nađu
iza zaitvoirenih vrata zapevaće peismu koju je on očekivao.
Ušli su u Klarinu kancelariju. Bila je to velika i s uku­
som i elegancijom uređena prostorija. Klara je sigurnim ko­
racima prišla pisaćem stolu i izvukla fioiku. Tom Fajerstoun
je napregimuito posmaitrao. Mak Vori se zaustaviobod vrata.
M ara uze ključ od sefa i priđe velikom čeličnom trezo­
ru. Oismeh se zamrzinu na licu Toma Fajerstouna. Odakle joj
toliki novac? Niišta nije shivatao.
— Ta dođite već jedinom. Mak Vori — prela je Klara, —»
Ljudi čekaju da se igra nasitavi.
Krupije priđe. Klaira sitaivi" ključ u bravu i oitvori trezor.
Bešumno su se pokreniiila teška blindiirana vrata. Ali, pred
njom je zjapila velika tamna praznina! «
A još pre nekoliko minuita tu je bilo sedamdeset hiljada
dolara!
«0

43. S EJN
if
— Kolosalan šou! — usklikne Fajerstoun sa pobedničkim
osmehom na licu. — Vi sada svakako želite da me ubedite
kako vas je neko opljačkao?
Mak Vori je video Klarine prazne i mirtve oči i znao je:
igra je završena! Šita li je samio želela s ovom predstavom? A
^elovala je tako sigurno da je čak i on poverovao ... Iako je
najbolje zmao stanje stvari...
— Trebalo bi pozvati šerifa — predloži kockar i dalje se
smejući. — Možda bi on pronašao lo'pova? Sta mislite o to­
me, Klara?
Tada se jedan od nameštenika pojavi na vratima,
— Madam, gde je mister Mak Vari sa novcem? Ljudi za
stolom su već nestrpljivi!
Klara je čula njegove reči, ali joj se činilo kao da dopi­
ru iz velike daljine kao šum mora. Ko? pitala se. Ko mi je
to učinio?
— Da li da se igra nastavi ili ćete obavestiti ljude u sa­
li da ste bankrot, Klara? — insistirao je Fajerstoun.
Doživela je u svom životu hiljade strašnih situacija. Ali,
nikada je nije uhvatila takva panika.
— Preuzmite celu radnju, ona pripada vama — začu se
njen skrhani glas.
— Niko da se nije pomakao — viknuo je neko kraj vra­
ta izmenjenim glasom.
Klara podiže pogled, a Mak Vori i nameštenik što je upra
vo došao, seukočiše. Nisu se usudila da se pomaknu. Jedino
je Klara mogla da vidi čoveka koji je stajao u vratima. Čud­
no, glas joj se učinio nekako poznat, ali uljez je imao navu-
čenu kapuljaču preko lica. Sada je, s uperenim revolverom,
ušao sasvim u prostoiriju, zalupio vrata i navukao rezu.
— Skinite futrolu s oružjem sa ramena i bacite je pred
mene — naredio je maskirani. Nameštenik je odmah poslu­
šao, ali je Mak Vori oMevao, i tek kad aisi je šefica dala
znak glavom, i on je sledio primer prethodnika. Jedino se
Tom Fajerstoun nije micao.
— Ti tamo kao da slabo čuješ? — podrugnu se maskirani.
Taj glas! Opet se učini p o ^a t Klari. I ta glurpa maska!
— Ako je to nov trik sa vaše strane, Klara — procedi
hladno kockar — onda i sopstvenu glavu stavljale u omču.
Maskirani čovek kao da nije mnogo obraćao pažnju na
njega. Držao je glavu okrenutu ka Klari Robins.
41

44. ★★★ Š EJN ★★★
— Ne budite ludi, mister Fajerstoune — odvrati uzru­
jano Klara. — Nemam ja ništa s tim. I ukoliko ne poslušate,
bojim se da vaš život neće vredeti mnogo. Istiaia, ja ne bih
Za takvom varalicom prolila ni suzu!
Maskirani se polako približi. Kockar je znao da bi bilo
suviše opasno da se okreme. Treba sačekati dalji razvoj si­
tuacije, bila je uvek njegova deviza. Naročito kada se znalo
čije su karte bolje, ili to da će se Icuglica tačno za deset mi­
nuta zaustaviti na broju sedamnaest. Sme&kao se uzdržano.
Ovo saznanje ga je dosta stajalo. Ali se isplatilo. Sada je lo­
kal pripadao njemu. NiMa neće pomoći ova smešna maska-
rada. Trebalo bi da je i Klara toga svesma. Glasno je ipak
samo rekao.
— Pošaljite ovog klipana napolje, mis Klara da bismo
na miru porazgovarali.
Srete njen pogled koji je rečito govorio da on ne shvata
situaciju. Ali, Fajerstoun je još uvek bio ubeđen da je to nje­
na nameataljka.
— Ponavljam vam, Fajerstoune — uveravala ga je Klara
— da pojma nemam ko se krije iza ove maske. Ne znam čak
ni šta želi. Sem, ako to. nije isti onaj koji mi je isprazinio sef
dok sam bila u sali.
Kodkar se pokoleba. Možda oua zaista govori istinu? Sa­
mo, onda se više ne radi o novcu već o golom živo.tu.
Oiseti hladan čelik pod rebrima.
— Drži ruke gore inače ču ti probušiti to kicoško odelo
— začu se mukli glas iza njega. Tom Fajerstoun se nije mi­
cao. Ruka maskiranog je tražila oružje. Našavši ga, izvuče
mu ga iz- futrole i baci na gomilu gde je ležalo ostalo.
— Mogu li konačno da spustim ruke — upita kockar. —
Već su mi utrnule.
— Sad možeš — promrmlja napadač.
Fajertsoun spusti ruke, polako okrete ziglavak desne ruke
i pritisnu oprugu koja se nalazila pričvršćena uz podlakticu,
„Deringer” mu polako sklizinuo kroz rukav među prste.
— Mogu li konačno da se okrenem? ■— bilo je njegovo
sledeće pitanje upućeno maskiranom.
Ovaj klimnu glavom.
Fajerstoun se okretao polako, posmatrajući ispitivački
uljeza. Onda pritisnu sakriveni obarač. Prasak je nadjačao
glas maskiranog koji je jauknuo. „Deringer” je opalio i dru­
gi put i čovek sa kapuljačom se sruši na pod. Revolver mu
ispade iz ruke. Kockar vrati „derim.^er” na svoje mesto i žu­
42

45. ★★★ ŠEJN - k'k'k
stro zgrabi oružje bandita, ukoliko je, naravno taj čovek
uopšte bio bandit, a ne Klarin čovek.
Klara prođe kraj njega i nadnese se nad nepomičnog
čoveka. ,
— Dajte lampu, Mak Vori! — naredi krupijeu. Zatim ski-
de kapuljaču sa lica mrtvaca. Tom Fajerstoun je posmatrao i
primetio kako se zaprepastila.
— Poznajete li ga? — upita.
— Da. — odgovori Klara bladno. — Poznajem ga. Ra­
dio je za „Vels Fargo.” Vrlo je mlad. Nema ni dvadeset. Zo­
ve se Džek Kori.
— Da nije vaš novac u njegovom džepu? — bočnu je
kockar.
— Nije — odvrati Klara sumorno. Zatim se uspravi i po­
gleda ukočeno i čudno u Fajerstouna.
— O kej, mister. Malo pre ste hteli sa mnom poslovno
da razgovarate. Mislim da bismo sada mogli...
U sobi je nastala tišina. Samo je gust duvanski dim leb-
deo nad glavama prisutnih. Sa ulice se čula vika rudara i do­
pirao poneiki pucanj.
— Ako ne stvorite novac, mister Vokere, onda će mom­
ci tamo dole zapaliti grad, a rudnike dići u vazduh. —'
Džejms Vorli je kreštao od uzbuđenja. — Mislim da vam je
jasno šta bi to značilo.
Vorli je govorio u ime svih, jer je bio predsednik uprav­
nog odbora rudnika i vlaisnik rudarske konipamije čija su se
okna prostirala ispod dobre trećine grada. Ko je hodao po
gilavnoj ulici taj je praktično šetao na oknima ovog debelog,
astmatičnog šezdesetogodišnjaka. Silver Siti očigledno nije po
čivao na naročito solidnim temeljima.
— Svi ćemo zajedno odietiti u vazduh, ako se odmah
nešto ne preduzme — grmeo je Remzi, najmlađi među vlas­
nicima rudnika, robusatn, sa vratom kao u bika, ali vitaif.
Kada je počelo iskopavanje u Silver Sitiju svi su bili <-akvi.
U međuvremenu su se obogatili, ugojili i dalje nastavili da
slažu novac i salo. Sada su, međutim, strepeli da se ceo taj
život ne rasprsne kao mehur sapunice.
Džon Voker je bio mali, žilav četrđesetogodišnjak, koga
je teško bilo uplašiti. Sada su mu ipak izbile graške znoja po
43

46. Hrk-k SEJN k 'k 'k
ielu. Prešao je polaiko pogledom po ginevnim licima vlasnika
rudnika. Laiko bi on s njima izašao na kraj, pa čak i sa ovim
bufalom Rerazijem, ali, šta da radi s onom uzavrelom masom
na ulici? Bio bi to ogroman zalogaj i za Sidnija Blada, koji
je u međuvremenu na jugu jurio fantoma u spodobi Sejna ...
On podiže ruke kao da se brani:
— Ja sam sve pokušao, džentlmeni. Mister Rozfild je
spreman da nam priskoči u pomoć svim raspoloživim sred­
stvima.
— Kolika su ta njegova raspoloživa sredstva? — upita
Remzi.
— Dvadeset pet hiljada dolara — odgovori oklevajući
Vo'ker. Naistupilo je u tren oka ono čega se plašio.. Biznisme­
ni su skočili i obasuli ga psovkama.
— Sjajno! — podrugnuo se Remzi. — Mogu, dakle, mo­
jim radnicima da kažem da će svoju platu dobiti u roku od
četiri ili pet dana, pod uslovom da novac opeit volšebno ne
ispari uz put!
Neko zakuca na vrata i svi se okrenuše. Ušao je krupan
čovek, noseći veliku kožnu torbu.
— Trideset hiljada — reče i pogleda Vokera. — Nadam
se da će vam to pomoći. Više nisam mogao da skupim. Uko­
liko ujutru ne bude navale na moju banku, možda ću uspeti
da skupim još.
— Drugog izbora nemamo — šištao je astmatični Vorli,
papriđe stolu. Tada nešto snažno zvekdu i on se instinktiv­
no saže. Ogroman komad kamena proleteo mu je tik uz glavu
i udario u jedan ormar. Kroz razbijeno okno prodrla je sa
ulice paklena galama. Odjeknuo je i pucanj. Metak je udario
u tavanicu sobe.
— Za ime božje — zakukao je Vorli.— Požurite dole,
mister Remzi i umirite te ljude. Reci-te imda će za koji tr
nutak dobiti novac!
— Kada budu čuli koliko, rasitrgnuće me na komade —
odvrati Remzi, ali ipak izađe.
— Ne mogu da podnesem ovog tipa, gospodo — obrati
se Vorli ositalima, pošto je Remzi izašao. — Ali, jedino on mo­
že s tim ljudima da izađe na kraj.
I, zaista, Remzi je uspeo! Nije bio suviše dugo vlasnik I
još je govorio jezikom svojih radnika. I sada bi često uzeo
kramp u ruke. Za njegove kopače o-n je skoro bio jedan od
njih i to je dosta olakšalo stvar. Tome su doprinele i novosti
44

47. iH r k ŠEJ N ★★★'
0 „Krezi Svimgu” koje sn se širile kao prerijski požar. Dosta
ljudi se,već povuklo i navalilo u lokal.
U Silver Sitij'u su svi poznavali kockara, a tek lepu Kla­
ru! Sad su njih dvoje prinuđeni da postanu partneri. Kakva
atrakcija!
Ljudi u kancelariji zaustavljali su dah, osluškivajući raz
voj događaja. A galama se zaista postepeno stišavala, dok se
nije svela na uobičajeni noćni žamor i poneki bekrijski pu­
canj.
Vlasnicima rudnika je laknulo. A i Džonu Voke.ru.
Njemu ponajviše.
Viski u njegovoj čaši pdelivao se preko ivica.
— Vaša ruka drhti, mister Vokere. To nije dobro, jer
otkriva slabe živce. A čovek, zaposlen kod „Vels Farga” na
bi smeo uopšte da ih ima. Da niste vi izuzetak?
Sejnov podsmeh natera Vokeru krv u glavu. On tog čo­
veka još nije sreo, ali je odmah znao s ki mima posla. Sid­
ni Blad mu je najmanje sto puta u tančine opisao tu neman
od čoveika, a i poternice sa Šejinovim likom bile su izvešene
po svim filijalama kompanije „Vels Fargo.”
Ipak, brzo je savladao početni strah i staloženo odgovorio.
— Zar ne bi trebalo da ste sada neigde daleko na jugu,
mister Sejne?
— Zar zbog toga što me Sidni Blad trenutno tamo traži?
■— smeškao se Sejn. — Ali, kako da vi kao njegov dobar poz­
nanik ne znate da on uvek ide u pogrešnom pravcu? Nego,
šta je s tim visikijem? Hoću li ga konačno dobiti?
Njegov kolt je nemamo visio u futroli, pa ipak, osećalo
se da gospodari situacijom. Voker je, istina, u prvom trenut­
ku pomislio na oružje koje je ležalo u gornjoj desnoj fioci nje
govog pisaćeg stola. Trebalo je samo da ga otud iskopa, upre
u Sejna i povuče obarač. Ali, između ovih malih pokreta ruku
stajali su čitavi bregovi vremena. I verovabno smrt.
Pošto mju život nije dosadio., Voker je ovu. mogu.Ć3V)st od­
ložio za neku eventualnu bolju priliku.
— Izvolite — Voker mu s otro'vnim, smeškom pruži svo­
ju čašu. — Bićete bar sigurni da u njoj nema otrova.
Prihivatajući pomuđeino piće Sejn mu se obrati zaštitnič-
kim tonom:
45

48. [i — Sipajte i sebi, mister Vokere. Dobro će vam doći.
— Ne pijem alkohol kad vodim poslovnirazgovor — pro
mirmlja Voker. — A vi s,te, koliko sam shvatio, došli ovamo
poslovno. Mada zapravo ne>mattii pojma kakav biste to posao
sklapali sa mnom.
Šejn otpi gutljaj viskija i ne ispušitajući Vokera iz vi(|3a,
priđe vratima i zaključa ih.
— Ne volim da mi smetaju — objasni.
Voker se zbunjeno smeškao. Pri tome je ipak u sebi za­
hvaljivao nebesima šilo su vlasnici rudnika odneli onih tri­
deset hiljada dolara, inače bi ovaj tip verovatno i to inkasi­
rao.
— Ako želite novac ... — započe — moram vas razoča­
rati, mister Sejne. — Talas zadovoljstva prostruja mu kroz
grudi. Da, čovek se obično oseća jačim kad mu se nema šla
uzeti! Za život se nije bojao. Sejn je mogao biti sve drugo ali
ne ubica. Da li je on uopšte bio bandit? Voker je znao da
Sejn potiče sa juga, gde je pre rata imao sopetvenu planta­
žu. Pošto je osiromašio, hteo je da u Koloradu osnuje prevoz-
ničku fii’mu, ali mu je ,,Vels Fai'go” pom.rsio račune i to na
način koji se baš nije mogao nazva.ti zakonitim i časnim. Od
tog vremena je Šejn bio stalno za stopama ,,Vels Fargu” kao
pas mački. Samo što je mačka u međuvremenu izrasla u lava.
Voker se nasmeši na ovo upoređenje.
— Zbog čega ste tako veseli, misiter Vokere? — upita
Sejn.
— O, ni.šta naročito, m ister... — snašao se upravnik. —
Pomislio sam na onu praznu kasu tamo ...
— Ako se dobro sećam ■—■odvrati Sejn — mi smo počeli
da razgovaramo o poslu, a ne o pljački. Sem toga, ja uopšte
nisam došao da vam nešto uzmem, već da vam donesem.
— Da donesete? — japanji se Voker. —-A šita to?
— Nešto što vam je trenutno veoma potrebno. A ime mu
ju novac. Preciznije rečeno: sedamdoset hiljada dolara.
Upravnik „Vels Farga” očigledno je izgubio nerve.
— Hoćete da mi dokažete da sam hid? Ili, možda, da me
ubedite kako ste naše kočije ispraznili iz čiste zabave, da bi­
ste n?i sada taj isti novac stavili na sto? Tek tako, jel’ te?
— Ne, nikako tek tako — smeškao se Sejn. — Vi svaki
čas J’.aboravlja.te da sam ovde zbog posla. Uzgred, viski vam
je odličan. Biste li mi ponovo napunili čašu?
— O kakvom je poslu reč — upita ga Voker, sipajući mu
viski.
4S

49. ■ k 'k 'k ŠE J N ■ k 'k 'k
— O zemljištu koje je „Vels Fargo” u poslednje dve go­
dine pokupovao između Deninga i Silver Sitija.
Vokeru se osuši grlo. Na to nije ni pomišljao! Sta je mo­
gao da zna ovaj tip o četiri ogromna ranča koje je „Vels Far­
go” kupio iz sasvim određenih razloga. A kupio ih je za dža­
be, što je Voker znao bolje od ostalih, jer su upravo njemu
bili poverili zadatak da obavi taj prljavi posao. Ali su mu se
i odužili! Nije bio saimo u pitanju novac, nagrada što je do­
bio od „Vels Farga.” On je sada čvrsto sedeo u sedlu jer je
kompanija cenila ljude njegovog kova. Samo, odakle Sejnu
informacija, kad se radilo o super tajni, pa ni Sidni Bladu
nisu bili dostupni podaci. Sve se bilo odigralo na relaciji Di­
rekcija u San Francisku—Voker.
— Mislite na ranč od m ister... — jedva otvori Voker
usta.
Sejn ga preseče pokretom ruke.
— Nemojte se mučiti sa detaljima! Ja ih isto tako dobro
znam kao i vi. Znam kako se sve dogodilo, znam pozadinu
cele stvari i pobude kompanije.
Voker se još uvek smeškao, nadajući se da je do Sejna
doprlo samo ono na površini.
— O kej, izgleda da moram da vam dokažem ono što tvr­
dim — hladno nastavi Šejn. —^ Poznato je, 'na primer, da od
zatroivane vode i najzdravija stoka gine. Vaši ljudi su se po-
starali za to. Bio je to pomor stoke kakav se ne pamti u či­
tavoj Americi.
— Nemam pojma o čemu pričate, mister Sejne — mu­
cao je Voker.
— Ono što nije otrovala voda to ste pobili vi — nastavi
nemilosrdno Sejn. — Istrebili ste ih kao bizoine. Nešto je i uk
rađeno. Teik, vlasnici rančeva su bili upropašćeni. To vam je
zaista uspelo, Vokere!
— Bojim se da je viski prejako delovao na vas — poku­
ša Voker da se podsmehne, ali mu je lice bilo zeleno. — Ka­
kvu bih korist ja lično imao, a tek moja kompanija od tega
da upropastimo rančere? „Vels Fargo” je isključivo prevoz-
nička firma poznata širom Sjedinjenih Država. Mi niti odga­
jamo stoku, niti kupujemo zemljište...
— U ovom slučaju upravo je bitno to što ste prevozniSka
firma — nije se dao smesti Sejn.
Sada je došlo vreme da Voker i sebi naspe čašu. Poslovni
razgovor krenuo je u veoma opasnom pravcu. Ovaj ipak iz­
gleda sve zna!
47