Kako televizija utice na decu

4,046 views

Published on

Prezentacija o sagledavanju uticaja televizije i crtanih filmova na decu Autori su dva gimnazijalca koji suprilikom obrade koristili već gotove sadržaje na ovu temu, ali su iznosili i svoja gledanja.

Published in: Education
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
4,046
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
1,728
Actions
Shares
0
Downloads
39
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Kako televizija utice na decu

  1. 1. Аутори: Урош Голубовић, Алекса Јаџић, ментор: Симонида Вукобрат XV београдска гимназија Новембар 2013 КАКО ТЕЛЕВИЗИЈА УТИЧЕ НА ДЕЦУ? Увод 2. Цртани филмови 3. Закључак 1. 1
  2. 2. 1.УВОД  Медији у данашње време имају велику моћ и њихов утицај на формирање мишљења, става и стила живота је огроман, посебно код младих људи. Медији за децу и младе као и пробој нових технологија променили су у потпуности њихов стил живота, поставили неке нове границе, а померили постојеће. Дизнијеви јунаци претворили су се у измишљене животињске врсте троугластих очију Покемоне, а Барбике су замењене главатим луткама које спашавају свет. Зец, веверица и препелица замењени су жабом и змијом, а дечија музика и музика за младе попут рока и попа замењена је „Грандом“. 2 XV београдска гимназија, ментор:Симонида Вукобрат Новембар 2013
  3. 3.  Најподложнији утицају медија су млади људи и деца као део друштва који се налази у периоду живота у ком усвајају обрасце понашања. Етика у медијима, често, изостаје и то има разарајући утицај на психу, ментално стање и социјализованост младих људи. У садржајима којима су млади људи преко медија изложени, не изостају насиље, манипулација, лоши узори и девијантни модели понашања. Све то може да утиче на формирање моралних норми и ставова младих, што код њих ствара један, може се рећи, искривљни стил живота презасићен бригом о изгледу, престижу, угледу, а коме мањка правих вредности и реалних очекивања. 3 XV београдска гимназија, ментор:Симонида Вукобрат Новембар 2013
  4. 4.  Неоспорна је чињеница да време проведено у гледању телевизије одвлачи од важних активности као што су читање, израда домаћих задатака, играње, вежбање, тренирање неког спорта и социјализација.  Деца уче сваког минута, а учи се из искуства. Жива искуства стварају обрасце које посматрач може пренети у стварни живот.  Сматра се, такође, да телевизија осиромашује осећај заједништва. Деца која превише гледају телевизију мање верују другим људима и мање учествују у организованим дечијим активностима ван куће. 4 XV београдска гимназија, ментор:Симонида Вукобрат Новембар 2013
  5. 5.  Гледање телевизије је главна активност деце и адолесцената. Деца у просеку, дневно гледају телевизију три до четири сата. Тим темпом, до завршетка средње школе, деца проведу више времена гледајући телевизију, него што проведу у учионицама. Са једне стране, телевизија може забавити, информисати и правити деци друштво, а са друге може утицати на њих и на непожељан начин. 5 XV београдска гимназија, ментор:Симонида Вукобрат Новембар 2013
  6. 6. 2.ЦРТАНИ ФИЛМОВИ Некада је цртани филм био велики догађај, иако је био у другом плану. Емитовали су се једном дневно, пре Дневника и трајали око пет минута, после тога се обично ишло у кревет. Друга опција била је одлазак у биоскоп на дугометражни цртани филм. А данас су цртани филмови доступни деци 24 часа дневно на телевизији, а има и више канала који их приказују. Због тога се постављају питања: 1. Да ли су и који цртани филмови штетни за децу? 2. Да ли има разлике између оних који су се раније емитовали и оних који се данас нуде деци? 3. Да ли цртаћи васпитавају децу?  6 XV београдска гимназија, ментор:Симонида Вукобрат Новембар 2013
  7. 7.  Дечаци радије гледају цртаће у којима има сцена уништавања и борбе, попут "Трансформерса" и "Нинџа корњача", јер то иде уз мушки пол и омогућује им да се растерете и идентификују. Међутим, деца при том немају свест о томе да је у цртаћу неко стварно убијен, него осећају да је ту спроведена некаква моћ. Сензибилнија или деца мањег узраста, бирају оно што је на нивоу неке сензације, боје, умиљато...  Постоји разлика између цртаћа које радије гледају дечаци, а које девојчице, али је она данас све мања. Избор цртаћа зависи од развоја линчости. Многе цртане филмове радо гледају и девојчице и дечаци, нарочито уколико је у њима приказана борба једне групе с другом. 7 XV београдска гимназија, ментор:Симонида Вукобрат Новембар 2013
  8. 8.  Данас деца гледају разне цртаће, укључујући и оне који су предвиђени за одрасле. Програмска шема прати креативне потенцијале свих цртаних филмова, тако да, практично, нема оних специјално намењених деци. Свако дете може се определити за цртаћ који му одговара. С друге стране, психолози упозоравају на то да се лоше последице по децу, у виду агресивнијег или асоцијалног понашања, несанице, нервозе, могу јавити уколико дете предуго гледа цртаће или телевизијски програм, ако нема свој омиљени цртани филм или не разуме његов садржај. Наравно, штетно може бити и гледање искључиво цртаћа који су директно агресивни. 8 XV београдска гимназија, ментор:Симонида Вукобрат Новембар 2013
  9. 9.  Генерална разлика између цртаћа некад и сад, јесте то да је сад та агресија вишеструка, што би отприлике значило да се свако бори за себе и да се не бирају средства да се спроведе жељени циљ. Mеђутим, свет деце другачији је него свет одраслих. Лоше или зло које је приказано у цртаћу није оно зло које постоји у свету одраслих. 9 XV београдска гимназија, ментор:Симонида Вукобрат Новембар 2013
  10. 10.  Постоје лоши и добри цртани филмови. Већина људи каже да су ранији цртани филмови били мање негативни по децу него данашњи који се приказују 24 часа дневно. Може се рећи и да је то делом истина, јер су се раније приказивали Птица Тркачица, Душко Дугоушко, Паја Патак итд. Неки ће рећи да су и ови цртани имали насиља, да су у “Птици Тркачици” радиле тољаге, динамити и остало оружје, у “Штрумпфовима” су плави људи, али су тад већ деца са 4 године схватила да то није реалан свет и то схватају смешно. Док данас, на пример, у цртаном филму “Брац ” се приказује Пепељуга у модерном животу како иде у шопинг, како се код једне од две сестре близнакиње налази фластер на носу што би требало да упозна децу са модерном естетиком и како могу већ са 6 година да оперишу нос и остале назнаке, што све сугерише да девојчице кад одрасту треба да постану спонзоруше. У једној епизоди “Брац ” лутака има сцена где једна од главних јунакиња не успева да се пласира у даљи ток такмичења у скијању, па јој прилази другарица и каже:,,Немој да се нервираш. Није важно победити , важно је како изгледаш на циљу.” У цртаном филму “Winx”, где постоји магичан свет и где главне јунакиње лете, позната је реченица:,,Будите једна од нас.” што јасно и директно шаље поруку деци и манипулише њима. београдска гимназија, ментор:Симонида Вукобрат XV Новембар 2013 10
  11. 11.  Без обзира на то да ли су цртаћи агресивни или нису, ранији цртаћи су имали дугачке кадрове, док модерни цртаћи имају много краће кадрове, имају јаке звукове и остале компоненте, чиме се подиже адреналин. Због тога деца имају смањену пажњу, њихови неурони су угрожени. То више нема везе са агресијом већ има везе са физиологијом која делује са том стимулацијом ока. Дизни је чак томе подлегао, па је Херкул био први који је пробио границу од сат и по, зато што је био увећан број кадрова и била је спотовска драматургија, али то доводи до тога да одрасли људи данас не могу да гледају црно-бели филм из 1990. године, не могу да гледају дугачке кадрове, имају проблем пажње. То је директан утицај убрзаног снимања и рада на цртаном филму. Телевизија је врло утицала и на пад пажње код публике и у позоришту јер они више не могу да прате дуге представе, које морају да буду толико спектакуларне да би све време људи били фокусирани на догађање на сцени. 11 XV београдска гимназија, ментор:Симонида Вукобрат Новембар 2013
  12. 12.  Агресивни цртани филмови различито утичу на различиту децу. Веома утичу уколико неко већ има црту насиља, подстичући је да се лакше испољи, док на осталу децу, која у карактеру немају агресивност, ови цртани филмови не доводе до пораста агресивности, али воде огуглавању на насиље! Због тога данас деца или људи не виде да су склони насиљу, јер је за њих то потпуно нормално пошто су, сталним излагањем агресивним садржајима, на агресију навикли. Сви цртани филмови имају извесну дозу агресије, само што је неки имају више. 12 XV београдска гимназија, ментор:Симонида Вукобрат Новембар 2013
  13. 13. 3.Закључак  Иако многи родитељи страхују да гледање цртаних филмова у којима има сцена насиља може имати штетан утицај на децу, психолози истичу да су цртаћи заправо креативна средства изражавања емоција и понашања, чија је сврха да растерете децу и омогуће им идентификацију с ликовима.  Цртани филмови постоје да би децу растеретили од унутрашњих пулзија које имају, било да су оне пријатне или непријатне. Цртаћи им служе и за идентификацију с различитим јунацима, представљајући улазницу у свет стварности, било преко чулних утисака, осећања или интелектуалног дела. Многи цртани филмови су и едукативни. 13 XV београдска гимназија, ментор:Симонида Вукобрат Новембар 2013
  14. 14. Да закључимо...  Све ово говори да постоје цртаћи који су едукативни, који васпитавају и образују, али и они који негативно утичу на децу. Не треба у принципу забрањивати деци да их гледају, већ баш њих и треба питати да процене да ли су ти цртани филмови за њих добри или не! Ако, уз помоћ родитеља, размисле - рећи ће за многе да нису, па им нешто од тога треба и објаснити. Све то захтева много родитељског стрпљења и времена, а првенствено љубави! Добар родитељ ће све време пазити на то шта дете гледа. Јер та прича је слична оној: «Не гурај прсте у штекер, не дирај ринглу, не трпај иглу у уста, не пипај ватру итд.», са једном малом разликом: у овим порукама се чува тело, а у оним везаним за гледање цртаћа чувају се ум и душа! 14 XV београдска гимназија, ментор:Симонида Вукобрат Новембар 2013
  15. 15. Материјал који смо користили за израду презентације: http://5sazvezdicom.medijskestudije.org/index.php?option =com_content&view=article&id=190:mediji-za-decukao-promoteri-stila-ivota&catid=43:nauni-rad&Itemid=61 15 XV београдска гимназија, ментор:Симонида Вукобрат Новембар 2013
  16. 16. КРАЈ УЧЕНИЦИ:  УРОШ ГОЛУБОВИЋ II-8  АЛЕКСА ЈАЏИЋ II-8 16 XV београдска гимназија, ментор:Симонида Вукобрат Новембар 2013

×