napajanje motora gorivom

1. SISTEM ZA NAPAJANJE I
UBRIZGAVANJE GORIVA

2. SISTEM ZA NAPAJANJE I
UBRIZGAVANJE GORIVA:
1.Sistem za napajanje kod OTO motora
2. Sistem za napajanje DIZEL motora
Razlikujemo: konvencijalno napajanje, direktno
ubrizgavanje….

3. Sistem za napajanje
OTO motora gorivom
• Da bi benzinski motor mogao da radi i
proizvodi energiju, potrebno je da se u
njegov radni prostor dovede odgovarajuća
smeša vazduha i goriva.
• Pripremu te smeše obezbeđuje uređaj ili,
bolje rečeno, sistem uređaja za napajanje
motora gorivom i vazduhom.

4. • Ovaj sistem omogućava pravilan i
ekonomičan rad motora
• Kod nekih motora smešu pravi karburator,
a kod nekih se gorivo direktno ubrizgava
• Postoje:
-*karburatorsko napajanje
-direktno ubrizgavanje

5. U sistem za napajanje gorivom i vazduhom
pomoću karburatora, spadaju još i:
1. rezervoar za gorivo,
2. instalacija za dovod goriva
3. pumpa za gorivo,
4. karburator

7. Rezervoar za gorivo
• Smesten suprotno od motora
• Kapacitet zavisi od namene vozila, orjentaciono
jedno punjenje treba da je dovoljno za 400-600 km
• Izrađuje se od
čeličnog lima

8. Sastavni delovi rezervoara:
- Poklopac -2
- Davači merača nivoa-
plovak 10
- Otvor za atmosferski
pritisak-5
- Cev za odvod goriva-7
- Prečistač-filter 8

9. • Kontrolnik goriva ima zadatak da omogući
vozaču kontrolu količine goriva u rezervoaru
• U kontrolniku je ugrađena sijalica za minimum
goriva-rezerva

10. Instalacije za dovod goriva
• Cev za odvod goriva od rezervoara do pumpe
za gorivo -11

11. Pumpa za gorivo
• Zadatak: da obezbedi dotok benzina od
rezervoara do karburatora
• Pokreće je bregasto vratilo-mehanički pogon
• Može biti i električni pogon, elektromotorom

13. Način rada
I faza
• Ekscentar bregastog u krajnjem položaju
• Vrši pritisak na polugu 8 i ona deluje na krak 6
• Drugi krak okreće se oko tačke 7 i klipnjača
pumpe se pomera nadole
• Kada se klipnjača pomeri pomeri se i
membrana i tada se stvara podpritisak
• To uslovljava otvaranje ususnog ventila i
usisavanje goriva iz usisnog voda

14. II faza
• Zavojna opruga deluje da se dvokraka poluga
pomera u suprotnom smeru
• Tada se klipnjača pomera nagore i pokreće
membranu u tom smeru
• Kretanjem membrane stvara se podpritisak i
zatvara se ususni ventil
• Kako se yatvara usisni ventil zbog pritiska
istovremeno se otvara potisni pod pritiskom
goriva
• Ovo se ponavlja pri svakom obrtaju kolenastog
vratila

15. • Moguće je i ručno aktivirati pumpu
Ako dodje do kvara oseća se miris goriva blizu
pumpe

16. Karburator
• Stvara smešu benzina i vazduha
• Uglavnom se na motorima ugrađuje 1, ali
negde postoje i više.
• Prema položaju usisne cevi mogu biti
horizontalni i vertikalni
• Bolje punjenje je kada je karburator iznad
usisne cevi

20. Princip rada:
-stvara se potpritisak koji omogućaca ulazak
vazduha kroz prečistač
- Vazduh se kreće određanom brzinom sve do
difuzora gde se naglo povećava brzina
- Zbog povećanja brzine pada pritisak i gorivo se
isisava iz šikljača
- Benzin i vazduh se mešaju i u taktu sabijanja

22. • U grlu postoji šikljač koji je spojen sa lončetom
karburatora
• Vazduh struji 20 puta brže od goriva
• Kod startovanja hladnog motora javlja se
kondenzacija pare i slabije se smeša raspršuje
• Komanda moze biti ručna i automatska
• Kada aktiviramo sauh-čok dolazi do delimičnog
uatvaranja cevi za vazduh
• Tako se stvara bogatija smeša zbog manjeg
dotoka vazduha
• Posledica korišćenja je veća potrošnja goriva i
zagrevanje motora

23. • Kada karburator radi pri min broju obrtaja
vozač ne deluje na papučicu
• Leptir za gorivo je zatvoren, stvara se
potpritisak i povlači gorivo iz dovoda za prazan
hod
• Gorivo se meša sa vazduhom iza leptira
• U lončetu deluje atmosferski pritisak
• Sam odnos goriva određuje se fabrički, a on
može da se podešava pomoću konusng
zavrtnja

25. • Pri radu karburatora pri naglim ubrzanjima stvara se
bogata radna smeša sa dodatnom količinom goriva
• Pri naglom ubrzanju
količina vazduha se
povećava i tada se
uključuje posebna
pumpa za dovod goriva
(klipna ili membranska)

26. • Rad karburatora na max br.obrtaja je kada je
leptir u vertikalnom položaju i tada u grlu
karburatora vlada max potpritisak
• Protok goriva
kontroliše se
Kalibrisanjem
cevčica

27. Prečistač vazduha - filter
• Pričvršćen na cev karburatora
• Sve čestice mehaničkog porekla (prašina,
opiljci) sprečava da ode u karburator i cilindar
• Mogu biti:
- Suvi prečistači
- Mokri (uljni) prečistači

28. • Suvi prečistači su sa uloškom koji se menja na
10,000km i u zavisnosti od eksploatacije
• Ako se filter ne menja na vreme motor se
greje, opada snaga i povećava potrošnja goriva
• Uljni prečistači – kod motora većih snaga
• Sastoji se od suda napunjenim uljem na koji je
uperen protok vazduha i sve mehaničke
čestice ostaju u ulju
• Ulje se menja pri promeni motornog ulja

30. OTO motori sa ubrizgavanjem goriva i
elektronska kontrola rada motora
Prednosti ovog sistema su:
- Smanjuju se otpori u usisnoj cevi – lakše
punjenje motora smešom
- Radne temperature smeše su niže – veći
stepen kompresije
- Ravnomernija je raspodela smeše po
cilindrima – koristi se gorivo nižih oktanskih
vrednosti

31. - Bolje je sagorevanje usled ravnomernije
raspoređene smeše
- Koristi se siromašnija smeša – ekonomičnije
- Veći slobodan prostor jer pumpa zauzima
manje mesta od karburatora
- Postižu veću snagu za 10-20%
- Podobniji je sa aspekta ekologije i toksičnosti
izduvnih gasova

32. Nedostaci su:
- Skuplji je
- Veći broj pokretnih delova, teža regulacija
rada, pouzdanost manja
- Teže održavanje i servisiranje
- Potrebni su filteri za fino prečišćavanje goriva
- Osetljivost ubrizgavanja na spoljni atmosferski
pritisak

33. Ubrizgavanje goriva može se ostvariti:
- U usisni kanal, neposredno ispred usisnog
ventila
- Direktno u cilindar kao kod dizel motora, samo
se ubrizgavanje odvija na početku sabijanja pri
nižem pritisku od 5-10 bara
Ubrizgavanje u usisni kolektor se više ne koristi

34. Elektronska kontrola rada motora (BOSCH)
• Svi podaci o uslovima rada motora dolaze od
odgovarajućih senzora
• Podaci (električni signal) dolazi do mikro
kompjutera (MK) – elekt.komandnog uređaja
• MK kontroliše i sistem ubrizgavanja i sistem
paljenja
Dodatne mogućnosti ovog sistema su: prekid
ubrizgavanja pri usporavanju vozilom,
optimalan ugao predpaljenja idt.

35. СИСТЕМ “BOSCH – MED 7 - MOTRONIC”
давач температуре
мотора
масени
протокомер
регенератор са
активним угљем
резервоар
горива
управљачка
јединица
бризгаљка
ламбда
сонда
сензор притиска
усисне цеви
запорни
вентил
EVAR вентил
регулације
индукционим
калемом и
свећицом
педала гаса са
потенциоме
тром
сензор фазе
сензор притиска
горива
вентил за
рециркулацију
издувниг гасова
пумпа високог
притиска

36. СИСТЕМ “BOSCH – MED 7 - MOTRONIC”

37. СИСТЕМ “BOSCH – MED 7 - MOTRONIC”

38. СИСТЕМ “BOSCH – MED 7 - MOTRONIC”
СХЕМА УБРИЗГАВАЊА ГОРИВА

39. СИСТЕМ “BOSCH – MED 7 - MOTRONIC”
ОБРАЗОВАЊЕ СМЕШЕ

40. СИСТЕМ “BOSCH – MED 7 - MOTRONIC”
ОБРАЗОВАЊЕ СМЕШЕ
СЛОЈЕВИТО УБРИЗГАВАЊЕ БЕНЗИНА ХОМОГЕНО УБРИЗГАВАЊЕ БЕНЗИНА

41. Audi TT Coupè 8J3 1.8Tfsi
med motronic

42. Uređaj za napajanje dizel motora
gorivom
• Nemački inzenjer i inovator Rudolf Christian
Karl Diesel (1858-1913) mnogo je doprineo
razvoju motora SUS (motora sa unutrašnjim
sagorevanjem).
• U njegovu čast se danas jedna grupa motora
SUS naziva dizel motorima.
• gorivo se ubrizgava pod visokim pritiskom
• Delovi sistema : pumpa niskog pritiska, filter,
pumpa visokog pritiska

43. Pumpa niskog pritiska
• obezbedi dovod goriva iz rezervuara preko
filtera do pumpe visokog pritiska
• nalazi se na pumpi visokog pritiska
• pokreće je bregasto vratilo pumpe visokog
pritiska
• najčešće su klipne, retko membranske

45. Filter
• naziva se fini filter
• sve čestice mehaničkog
porekla zadrži i ne dozvoli
da dođu u uređaj za
ubrizgavanje
• gorivo dospeva u
filter putem cevovoda

46. PUMPA VISOKOG PRITISKA
• Pumpa visokog pritiska ima zadatak da ubrizga
odredjenu kolicinu goriva u cilindre, pod
odredjenim pritiskom, u odredjeno vreme i po
odredjenom rasporedu.
• Pogon dobija od bregastog vratila motora.
• S'obzirom na to da ova pumpa stvara veliki
pritisak, gorivo preko metalnih cevi stize do
brizgaljki koje preko otvora gorivo ubrizguju u
prostor za sagorevanje.

48. Pumpa visokog pritiska ima zadatak da ubrizga
odredjenu kolicinu goriva u cilindre, pod
odredjenim pritiskom, u odredjeno vreme i po
odredjenom rasporedu. Postoje dve vrste pumpi:
• - linijske – češće se koriste
• - rotacione
linijska pumpa visokog pritiska se sastoji od:
• - tela (spoljni deo)
• - centrifugalnog regulatora
• - bregastog vratila
• - dizel-elemenata (klip i kosuljica cilindra)
• - zupcaste pumpe
• - cevi visokog pritiska

50. • Centrifugalni regulator ima zadatak da obezbedi
normalan rezim rada motora, na taj nacin sto se
pomocu njega, posredno, regulise broj motora.
Prema rezimu rada, moze biti: jednorezimski,
dvorezimski i viserezimski.
• moze se videti da centrifugalni regulator (5) nalazi
na jednom kraju bregastog vratila (1) i da je preko
poluga spojen sa zupcastom letvom (11).

51. • Kada motor postigne maksimalan broj obrtaja,
tada se se tegovi centrifugalnog regulatora, pod
dejstvom centrifugalne sile, rasiriti i preko poluge
(8) izvrsice se zakretanje klipa u dizel-elementu za
odredjen broj stepeni.
• Zahvaljujuci ovom zakretanju, smanjuje se
kolicina goriva koja se ubrizgava. Na taj nacin se
automatski broj obrtaja motora svodi u
dozvoljene granice.
• Prema principu rada regulatora, postoje dva
konstruktivna resenja: centrifugalni i pneumatski.
Pneumatski se uglavnom, ugradjuje na manje
motore namenjene za putnicka vozila i traktore

52. RAD PUMPE
• Za vreme okretanja bregastog vratila motora,
preko odgovarajuce prirubnice, uslovljeno je
obrtanje i bregastog vratila pumpe (1).
• Zbog okretanja bregastog vratila pumpe dolazi do
pomeranja podizaca (2), a podizaca (2), a podizac
deluje na klip elementa (23), primoravajuci ga da
se krece pravolinijski, u cilindru (22) prema GMT.
• Pomeranjem klipa pravolinijski, u cilindru se
potiskuje (prethodno usisano) gorivo, koje vrsi
pritisak na propusni ventil (13), ventil se otvara i
gorivo pod pritiskom odlazi u cev visokog pritiska
(14).

54. • S obzirom na to da se gorivo nalazi pod
odgovarajucim pritiskom, ono dolazi u
brizgaljku (33) i kroz odgovarajuci otvor,
odnosno otvore, gorivo se ubrizgava u prostor
za sagorevanje.
• Ukoliko u brizgaljku dospe veca kolicina goriva,
ona se vraca preko cevi (35). Obicno su
pomocu ove cevi sve brizgaljke medjusobno
spojene.

56. Brizgaljka
• Treba da obezbedi ubrizgavanje goriva u prostor
za sagorevanje
• Konstrukcija brizgaljke je prilagođena prostori za
sagorevanje
• Zazaor između klipa i cilindra dizel elementa
iznosi 0,001-0,003mm isto je i kod klipa i igle
brizgaljke
• Pritisak ubrizgavanja goriva je 150-250 bara
• Postoje motori sa direktnim (potreban veći
pritisak 150-250 ) i indirektnim ubrizgavanjem
(80-150 bara) i razlikuje se kod njih konstrukcija
brizgaljke

58. GREJACI VAZDUHA U CILINDRIMA
MOTORA
• Koriste se kod dizel motora zbog specificnosti rada dizel
motora da bi brze doslo do uslova zagrevanja vazduha i
normalnog paljenja dizel goriva.
• Indikator na instrument tabli koji signalizira da su
grejaci u funkciji
• Pre nego sto pokrenemo hladan motor ukljucuju se
grejaci kada uspostavimo kontakt kljucem sacekamo,
dok nam indikator ne pokaze da se postigao potreba
stepen zagrejanosti. Nakon toga pokrece se motor.
• Grejaci se redovno kontrolisu pred svaku zimu i
menjaju po potrebi, dok bi njihov vek bio oko 50000
km ili cak i vise.

59. 2. Sistem pumpa – brizgač sa
el.regulacijom
Prva faza
• Za vreme pomeranja bregastog vratila dolazi do
pomeranja klackalice i tada nastaje pomeranje
klipa pumpe na gore pod dejstvom opruge
• Ventil pompe brizgaljke ne dobija komandu i
miruje
• Miruje i igla magnetnog ventila i gorivo iz
dovodnog voda popunjava prostor visokog
pritiska

61. Druga faza
• Kretanjem brega i klackalice klip menja smer i
kreće se nadole
• Pri tome potiskuje gorivo iz prostora visokog
pritiska
• Uključuje se EUJ (ECU) elektronsko upravljačka
jedinica koja deluje na ventil pumpe brizgaljke
• Pumpa obezbeđuje visok pritisak od oko 180
bara
• Pritisak savljadjuje otpor brizgaljke, pokreće
prigušni klip i u tom trenutku opada pritisak

62. • Po zatvaranju otvora igle brizgaljke dolazi do
porasta pritiska do oko 300 bara
• Pre početka ubrizgavanja dolazi do ponovnog
sabijanja goriva u prostoru visokog pritiska i
iznosi 2100 bar

63. Karakteristike ovog sistema:
• Ubrizgava se gorivo pod izuzetno visokim
pritiskom
• Nema pumpu visokog pritiska
• Nema vodove visokog pritiska
• Precizna regulacija ubrizgavanja i ugla
predubrizgavanja – kontrolise EUJ
• Primena na brzohodnim motorima

64. 3. Akumulatorski sistem ubrizgavanja
COMMON RAIL
• Proces potiskivanja goriva posredstvom
pumpe visokog pritiska je raydvojena od
procesa ubrizgavanja
• Pumpa VP neprekidno potiskuje gorivo u
sakupljač – akumulator 9
• Napajanje brizgača je iz sakupljača
• Elektromagnetni ventil otvara iglu brizgača, a
njega aktivira ECU

66. • Delovi elektronske regulacije su: ECU, ventil
regulacije visokog pritiska, senzor pritiska
sakupljača, davač temperature goriva itd.
• Sakupljač se naziva common rail – zajednička
magistrala
• Pumpa visokog pritiska 6 je u vezi sa ventilom
za reg.visokog pritiska u sakupljaču i ta se
info.šalje u ECU (povezan je i sa senzorima
rada motora)
• ECU određuje moment otvaranja brizgača
(podizanje igle brizgaljke), ubrizgavanja goriva
• Ubrizgavanje goriva se vrši pri 1200-1300 bara

67. Karakteristike:
• Primena na brzohodnim motorima
• Dinamičan rad motora
• Tih
• Ekonomičan