1. 1.HIPOKRATOVA ZAKLETVA
’’U času kada stupam u red onih kojima se daruje zadovoljenje svih
životnih potreba kojima je predodređeno da žive u blagostanju,
kunem se Apolonom, lekarom Asklepijem, i Higijom i Panakejom i

2. svim bogovima i boginjama, pozivajući ih za svedoke da ću po svojoj
savesti i svim snagama držati ovu zakletvu i svoj zavet.
Da poštujem svog učitelja u ovoj veštini kao svoje roditelje,da ću ga
učiniti učesnikom u izdržavanju života i da ću po potrebi deliti sa njim
svoj novac, da smatram njegove potomke jednake sa svojom
braćom, da ću ih učiti ovoj veštini ako im je potrebno, bez nagrade,
da dajem pouke, usmenu nastavu i druge oblike učenja svojim
sinovima, sinovima svog učitelja i učenicima koji su potpisali ugovor i
zakleli se na poslušnost lekarskom zakonu, ali nikog drugog;
upotrebiću svoje znanje da pomognem bolesniku prema svojim
sposobnostima i rasuđivanju, ali ga nikada neću upotrebiti da
bolesnika povredim ili mu nanesem zlo ili nepravdu;
neću davati otrova bilo kome čak iako me neko pozove da to učinim,
niti ću to ikome predložiti;
isto tako neću nekoj ženi dati sredstva za izazivanje pobačaja ;
neću nikome vaditi kamence, neću operisativeć ću to prepustiti onima
koji se tim poslom bave;
živeću čisto, savesno i pobožno,čuvati svoj život i vršiti svoju veštinu
časno;
ma u koju kuću ulazio radiću u korist bolesnika kloneći se svakog
namernog nanošenja zla i oštećenja, a naročito zavođenja žena i
muškaraca, robova i slobodnih;
sve što u poslu vidim ili čujem, pa čak i izvan prakse, ukoliko se to ne
bude smelo javno znati i iznositi, neću otkriti, nego ću takve stvari
smatrati svetom tajnom;
budem li održao ovu zakletvu i ne budem li je prekršio, neka mi bude

3. srećan život i uspešna praksa, neka steknem slavu među ljudima za
sva vremena, a ako zakletvu pogazim i krivo se zakunem, neka me
snađe suprotno.
2.ŽENEVSKA DEKLARACIJA
’’U trenutku stupanja meću članove medicinske profesije:
svečano se zaklinjem da ću posvetiti svoj život služenju humanosti,
da ću s dužnim poštovanjem i zahvalnošću odnositi prema svojim
učiteljima;
da ću obavljati svoju profesiju savesno i dostojanstveno;
zdravlje mog pacijenta biće moja osnovna obaveza;
poštovaću tajne koje su mi poverene,čak i posle smrti pacijenta;
čuvaću svim sredstvima koja su u mojoj moći, časnu i plemenitu
tradiciju medicinske profesije;
moje kolege biće moje braća i sestre;
neću dozvoliti da verska, nacionalna, rasna i politička pripadnost ,ili
socijalni položaj, utiču na ispunjenje mojih obaveza prema pacijentu;
gajiću najveće poštovanje prema ljudskom životu od njegovog samog
početka, čak i pod pretnjom, i neću koristiti svoje medicinsko znanje
protiv zakona humanosti;
sva obećanja dajem svečano i slobodno i u njih se zaklinjem svojom
čašću;’’
****

4. 3.ZAKLETVA FLORENS NAJTINGEJL
’’Svečano se obavezujem pred Bogom i u prisustvu ovog skupa ,da
ću provesti ceo svoj život u moralnoj čistoći i da ću se odano baviti
svojom profesijom.
Ja ću se uzdržavati od bilo kakvog nekontrolisanog postupka sa
bolesnikom i neću svesno primeniti lek koji bi ga moga oštetiti.
Sve što je u mojoj moći, učiniću, da poboljšam nivo svoje profesije i
držaću u tajnosti sve lične informacije koje sam saznala i sve
poverljive informacije koje doznajem prilikom obavljanja mog posla.
Sa punom lojalnošću, do kraja ću pomagati lekaru u njegovom poslu i
odano ću obavljti sve poslove oko bolesnog čoveka’’
****
4.INTERNACIONALNI KODEKS MEDICINSKE ETIKE
1.Opšte dužnosti lekara
’’Lekar se uvek mora pridržavati najviših merila profesionalnog
ponašanja.
Lekar ne sme da dopusti da materijalna dobit utiče na slobodu i
nezavisnost njegove stručne procene u vezi s pacijentom.
Lekar mora da nastoji da u svim oblicima medicinske prakse tehnički i
moralno potpuno nezavisno pruži stručnu i medicinsku uslugu,
saosećajući sa pacijentom i poštujući njegovo ljudsko dostojanstvo.
Lekar mora da se pošteno ophodi sa pacijentima i kolegama, kao i da
razotkrije lekare sa nedovoljnim znanjem ili one lekare koji se
upuštaju u prevare ili obmane svojih pacijenata’’[….]
2.Lekarske obaveze prema bolesniku
’’Lekar uvek mora da ima na umu da mu je dužnost da čuva ljudski

5. život.
Bolesnik ima pravo da očekuje da će mu lekar biti odan i da će mu
pružiti sve što medicinska nauka omogućuje. Ako lekar zaključi da
neophodna ispitivanja i lečenje prelaze njegove mogućnosti, dužan je
da se obrati drugom, odgovarajuće osposobljenom lekaru.
Lekar je dužan da drži u tajnosti sve žto zna o bolesniku, čak i nakon
njegove smrti.
Humana je obaveza lekara da pruži prvu pomoć, osim ako se uveri
da tu pomoć može da pruži neko drugi koji je za to osposobljen.’’
3.Norme lekara, jednih prema drugima
’’Lekar mora da se ophodi prema svojim kolegama onako kako on
želi da se oni ophode prema njemu.
Lekar ne sme mamiti pacijente svoga kolege.
Lekar se mora pridržavati principa Ženevske deklaracije koju je
usvojilo Svetsko lekarsko udruženje.’’
****
5.DEKLARACIJA SVETSKE ZDRAVSTVENE ORGANIZACIJE
Medicinski radnici imaju etičku dužnost i profesionalnu odgovornost
da sve vreme rade u najboljem interesu svojih pacijenata.
Ako medicinski radnik uoči okolnosti koje mogu negativno da utiču na
zdravlje pacijenata, njegova je dužnost da obavesti odgovorne
autoritete kako bi se preduzele odgovarajuće akcije.
Ako odgovorni autoriteti ne preduzmu odgovarajuće akcije, dužni su
da obaveste medicinske radnike koji su ih obavestili o tim
okolnostima, o razlozima za takvu odluku. Ako to ne učine ili ako je

6. dato objašnjenjeneubedljivo, medicinski radnici su obavezni da
preduzmu odgovarajuće akcije.
Takve dalje akcije mogu biti u sukobu sa odredbama o poverljivosti u
ugovorima o zapošljvanju medicinskih radnika i stoga mogu da stvore
socijalne, radne i etičke dileme medicinskim radnicima.
Uvek kada su finansije zdravstva igraničene, budzetske mere štednje
mogu postati izvor konflikata medicinskih radnika i njihovih
poslodavaca po pitanju odgovarajućih i neophodnih službi
zdravstvene zaštite.
Rukovodioci zdravstvene službe su odgovorni za primenu vladine
politke i od njih može biti traženo da učine izbore sa kojima se ne
slažu zaposleni medicinski radnici. Protivljenje vladinoj politici
zdravstvene zaštite i njenoj primeni od strane rukovodilaca treba da
vodi kritici izvora političkih odluka ili kritici primene mera koje se
smatraju nezadovoljavajućim.
Moraju da budu ustanovljeni obostrano prihvatljivi i prihvaćeni
mehanizmi pomoću kojih medicinski radnici mogu da iskažu
zabrinutost, bilo za individualnog pacijenta, bilo za javno zdravlje bez
narušavanja odredaba svog ugovora o zapošljavanju. Ovi mehanizmi
treba da budu uključeni u ugovore o zapošljvanju medicinskih
radnika.
Ugovori o zapošljavanju treba da priznaju da su etičke obaveze
medicinskih radnika iznad ugovornih obaveza vezanih za
zapošljavanje.
Posebne teškoće mogu da se jave kada medicinski radnici sumnjaju
da su razlozi za donošenje administrativnih odluka sporni, kao što su

7. religiozne, rasne ili seksualne predrasude ili pribavljanje finansijske
dobiti ili kada se klinička istraživanja izvode bez odgovarajućeg
etičkog razmatranja i supervizije. Tamo gde se javljaju ovakvi
problemi, negativni komentari lekara mogu u nekim sistemima
pravosuđa biti smatrani za klevete ili podrugivanja, što, zapravo
ponekad, i jesu.
Za specifična razmatranja ove vrste medicinski radnici treba da se
obrate odgovarajućem profesionalnom kvorumu u čijoj su nadležnosti
registracije i dozvole’’
****
6.LISABONSKA DEKLARACIJA
1.’’Pacijent ima pravo na slobodan izbor lekara’’
2.’’Pacijent ima pravo da ga leči lekar kojislobodno donosi kliničke i
etičke procene bez ikakvog uplitanja sa strane’’
3.’’Pacijent ima pravo da prihvati ili odbije lečenje nakon dobijanja
adekvatne informacije’’
4. ’’Pacijent ima pravo da očekuje da će njegov lekar poštovati
poverljivu prirodu svih informacija medicinske i lične prirode’’
5. ’’Pacijent ima pravo da umre dostojanstveno’’
6. ’’Pacijent ima pravo da primi ili odbije duhovnu i moralnu podršku,
uključujući i pomoć sveštenika odgovarajuće vere’’
****
7.TOKIJSKA DEKLARACIJA
1. Lekar ne sme da odobrava,dopušta ili učestvuje u torturi ili drugim
oblicima okrutnih, nehumanih ili ponižavajućih postupaka, bez obzira
na prestup za koji je žrtva u ovakvom postupku osumljičena,

8. optužena ili okrivljena, i bez obzira na uverenja ili motive žrtve, i to u
svim situacijama, uključujući i oružani sukob.
2. Lekar neće ustupiti prostorije,instrumente, supstance ili znanje za
izvodjenje torture ili drugih oblika okrutnog, nehumanog ili
ponižavajućeg tretmana ili da bi se umanjio sposobnost žrtve da se
suprostavi takvom tretmanu.
3. Lekar neće biti prisutan tokom bilo koje procedure tokom koje se
koristi ili preto torturom ili drugim oblikom okrutnog, nehumanog ili
ponožavajućeg tretmana.
4. Lekar mora da ima potpunu kliničku nezavisnost u odlučivanju o
zaštiti osobe za koju je medicinski odgovoran.
Osnovna uloga lekara je da ublaži patnje drugih ljudi i nikakvi lični,
kolektivni i politički motivi neće nadjačati ovaj viši cilj.
5. U slučaju kada zatvorenik odbija da uzima hranu i kada je, prema
mišljenju lekara, sposoban da ispravno i racionalno rasudjuje o
posledicama takvog dobrovoljnog odbijanja hrane,neće se hraniti
veštačkim putem.Odluku o sposobnosti takvog zatvorenika da
prosudjuje treba da potvrdi najmanje još jedan nezavistan lekar.
Lekar treba da objasni zatvoreniku posledice odbijanja uzimanja
hrane.
6. Svetsko medicinsko udruženje će podržati i ohrabriti Medjunarodnu
zajednicu, nacionalna medicinska udruženja i kolege lekare, da
podrže lekara i njegovu porodicu u slučaju pretnji ili represija koje su
posledica odbijanja lekara da učestvuje u torturi ili drugim oblicima
okrutnog, nehumanog ili ponižavajućeg tretmana.