Zvuk

1. Карактеристике
звука

2. • висина звука
• боја звука
• јачина звука
• брзина звука

3. Висина звука одређена је фреквенцијом
(фреквенција већа – тон виши).
Прост тон има само једну фреквенцију.
Сложени тон поред основне садржи
фреквенције садржи и више хармонике.
Међутим и висину сложеног звука одређује
висина основног тона.
Промену фреквенције основног тона наше уво
региструје као промену висине тона.

4. Боја звука:
Карактеристична за сваку врсту звука (на
основу тога могу да се препознају и разликују
звуци). Боју тона одређују виши хармоници.
Зависи од броја хармоника, од односа њихових
амплитуда и фреквенција.

5. Звук инструмената има сложену таласну форму
– комбинација таласа разних фреквенци
Најнижа фреквенција= “Основна”, дефинише висину
Више фреквенције = “Хармоници”, одређују боју
тона. Оне су целобројни умножак основне
фреквенције.

6. Кларинет
Звучна виљушка
Флаута

7. Висина тона:

8. • Звук ниже фреквенце има већу талaсну дужину од
високофреквентног звука, јер су оба једнаке брзине.
• Ниско-фреквентни звук је емитован великим “woofer”
звучником, висoкофреквентни звук је емитован малим
“tweeter”звучником

9. Субјективној карактеристици осећаја висине тона
одговара као физичка карактеристика фреквенција
Висок тон = висока фреквенција
Низак тон =ниска фреквенција
1000 Hz 1500 Hz 2000 Hz
Висина тона:

10. Цео опсег тонова које прима човечје ухо подељен је на
интервале - октаве
Октава – интервал висине тона чији је однос крајњих
фреквенција 2.
Звучно подручје има 10 октава.
1 октава 1 октава 1 октава
125 Hz 250 Hz 500 Hz 1000 Hz
Октава:

11. Јачина звука
Јачина звука је бројно једнака енергији коју у јединици
времена пренесе звучни талас кроз јединичну површину
нормалну на правац простирања таласа, односно бројно
је једнака снази звучног извора по јединици површине.
S
P
tS
E
I 
Јачина звука дефинисана на овај начин назива се
објективна јачина звука.
Јединица за мерење јачине звука је ват по квадратном метру






2
m
W

12. Људско уво чује различито тонове који
објективно имају исту јачину. Значи, морамо да
разликујемо јачину звука, коју чује наше уво и
објективну јачину коју региструју инструменти.
Јачина звука коју чује наше уво назива се
субјективна јачина звука.
Субјективна јачина се заснива на непосредном
осећају. Људско уво на звуке исте објективне
јачине а различите фреквенције реагује
различито. Звуке више фреквенције
доживљавамо као јаче, мада они то објективно
не морају да буду.

13. Праг чујности
• она јачина звука која је потребна да звук
одређене фреквенције изазове у уву једва
приметан осећај звука код човек
• зависи од фреквенције и најнижи је за
средње фреквенције (1000-5000Hz). Ово
уједно значи да је човеков орган слуха тада
најостељивији.
2
12
0 10
m
W
I 


14. Граница бола
• ако је звук велике јачине осећај се
претвара у бол, па се та јачина назива
граница бола
• она јачина звука при којој човек још
јасно чује звук уз непријатан субјективан
осећај, који се претвара у бол ако се
јачина звука макар и мало повећа.

15. Јачина звука
између прага
чујности и границе
бола, у интервалу
фреквенција од
20Hz до 20kHz
назива се област
чујности.

18. Зависност субјективне јачине звука (L) од
објективне (I) дата је формулом:
0
log10
I
I
L 
Јединица за субјективну јачину звука је
децибел (dB).

19. Зависност прага чујности и границе бола од
фреквенције:

20. Објективна
јачина звука
Субјективна
јачина звука
праг чујности 10-12 0
тихи разговор 10-8 40
гласан разговор 10-6 60
густ улични
саобраћај
10-4 80
удар чекића 10-2 100
рок концерт 1 120
граница бола 10 130
 dBL



2
m
W
I
Објективне и субјективне јачине звука

21. Брзина простирања звука зависи од
особина средине кроз коју се звук простире и
од њене температуре.
у ваздуху на 150Ц - 340
у води - 1500
у гвожђу - 5000
у стаклу - 5400
у леду - 330
s
m
s
m
s
m
s
m
s
m

22. Брзина звука је већа у чврстим телима и
течностима него у ваздуху, јер су у њим
молекули који преносе осциловање, ближи и
зато се осцилације брже преносе.
H2O молекули су
ближи једни
другима
Молекули гаса
су мање густо
упаковани