1. Ugljeni hidrati ili seceri su organska
jedinjenja sastavljena od ugljenika,
kiseonika i vodonika. Nastaju u procesu
fotosinteze. Cine veoma znacajni hranu
za veliki deo populacije. Prema strukturi
se dele na: monosaharide, disaharide,
oligosharide i polisaharide.
2.
3. •
Monosaharidi se razgradnjom ne mogu razložiti na prostije.
Najznacajnija za organizam coveka je glukoza. Jedino se ona može
iskoristiti za dobijanje energije dok se ostali monosaharidi prethodno
moraju biti konvertovani u glukozu. Fruktozu nazivamo i vocni šecer
jer je u velikoj kolicini prisutna u vocu.
• Disaharidi su sastavljeni od dva molekula monosaharida.
Najpoznatiji disaharid je saharoza. Ona je sastavljena od glukoze i
fruktoze i veoma je zastupljena u ishrani savremenog coveka. Beli
šecer se smatra praznim izvorom energije jer je deficitaran sa
vitaminima i mineralima i sarži cak 99% saharoze. Laktozu
nazivamo i mlecnim šecerom jer je prisutna u mleku i proizvodima.
Maltoza se pretežno nalazi u žitaricama i klicama semena.
• Oligosaharidi su sastavljeni iz više monosaharida i prisutni su u
povrcu.
• Polisaharidi su sastavljeni od deset i više monosaharida. Skrob bi
trebao da bude najzastupljeniji ugljeni hidrat u ishrani ljudi, cak i do
50%. Njegov molekul je sastavijen iz dugog lanca molekula glikoze.
Mozemo ga naci u semenu, korenu, krtolama. Krompir, banana,
pirinac, kukuruz i pšenica su namirnice sa dosta skroba. On je
osnovni sastojak brašna.
4.
5.
6. Energetska uloga ugljenih hidrata
Glikogen se kod kičmenjaka (time i kod čoveka) skladišti u jetri i
mišićima. Kada se u krvotoku pojavi višak glukoze, jetra od glukoze
sintetiše glikogen (to je pod kontrolom insulina). Kada nivo glukoze
u krvi padne, u jetri dolazi do razgradnje glikogena u glukozu, koja
zatim prelazi u krvotok. Iz krvotoka glukoza prelazi u ćelije, što je
pod kontrolom hormona insulina (luči ga pankreas). U ćelijama se
razlaganjem glukoze oslobađa energija neophodna za njihov
normalan rad. Kada oboli pankreas pa se insulin nedovoljno
izlučuje, dolazi do nagomilavanja šećera u krvi, dok istovremeno
ćelije gladuju, tj. nemaju dovoljno glukoze. Oboljenje nastalo usled
toga je dijabetes(šećerna bolest) – smrtonosna bolest, ako se ne
leči. Dijabetičari insulin ne uzimaju oralno (preko usta), pošto bi,
kao protein, bio razložen u crevima.
7.
8.
9. Secerna bolest ili dijabetes je:
Hronicni, neizlecivi sistemski poremecaj metabolizma.koji se karakteriše
hiperglikemijom, tj. trajno povišenim nivoom glukoze u krvi. Uglavnom je
uslovljen naslednim faktorim.Nastaje zbog smanjene sekrecije ili smanjenog
biološkog dejstva hormona insulina, odnosno u kombinaciji ova dva faktora. Taj
nedostatak ometa razmenu ugljenih hidrata, masti i belancevina u organizmu
(što se ispoljava tipicnim tegobama), a nakon dužeg vremena utice i na
strukturu i funkciju krvnih sudova, živaca i drugih vitalnih organa i organskih
sistema.Dijabetes se danas ubraja medju najcešca endokrinološka oboljenja,
sa prevalencom u stalnom porastu.o je posledica modernog stila života i
povecanja broja spoljašnjih etioloških cinilaca, medju kojima se posebno
izdvaja gojaznost. Šecerna bolest se najcešce javlja u starijem životnom dobu
kao posledica opštih degenerativnih i skleroticnih promena u organizmu (koja
zahvataju i pankreas), a kod mladih osoba može nastati usled genetskih
poremecaja ili oštecenja pankreasa kod odredjenih zaraznih oboljenja.
10.
11. DIJETNA VLAKNA
•
•
•
•
•
Dijetna vlakna su biljna i nezamenljiv su sastojak u jelovniku zdrave
hrane, pogotovu u ishrani dijabeticara, jer ishrana bogata dijetnim
vlaknima sprecava skokove šecera u krvi. Dijetna vlakna se nalaze
u opni žiarica, mekinjama, pahuljicama, vocu, povrcu (narocito
mahunarkama), orahu, kikirikiju, korenastom bilju.Pri uzimanju
dijetnih vlakana ranije se javlja osecaj sitosti, jer ona bubre vezujuci
vodu za sebe, šireci lumen želuca.
Bubrenjem se povecava i lumen creva, pa se poboljšava peristaltika
(bolji rad i pražnjenje creva).
Dijetna vlakna, pogotovu rastvorljiva, prave finu zaštitnu gel mrežu
oko skroba koji unosimo hranom, pa time sprecavaju brzu
apsorpciju i skokove šecera, posle uzimanja hrane (smanjuju brzo
upijanje razgradjenih složenih šecera iz želuca u krvotok).
Poboljšavanjem pražnjenja creva smanjuje oboljevanje od tumora,
narocito debelog creva.
Dijetna vlakna mogu biti rastvorljiva i nerastvorljiva u vodi.
12.
13. Glikemijski indeks (Gl)
•
•
•
•
•
•
•
Je mera koja oznacava kolicinu šecera u krvi stvorenu prilikom varenja
odredjene namirnice, a samim tim i kolicinu hormona insulina koji se,
posledicno, izlucuje u krv.Posle svakog obroka u krvotoku se podiže
koncentracija glukoze koja se normalizuje lucenjem insulina (glikemijski
odgovor). Pošto su ugljeni hidrati iz hrane po svom sastavu razliciti, oni
izazivaju razlicite glikemijske odgovore, u zavisnosti od vrste i ”zrelosti”
namirnica, nacina njihove pripreme ili stepena preracenosti. Na osnovu toga
može se napraviti približna tabela namirnica sa vrednostima glikemijskog
indeksa.
VODITE RACUNA O TOME DA:
Za mnoge namirnice još nema podataka o glikemijskom indeksu i
glikemijskom opterecenju
Postoje individualne razlike u lucenju insulina, posebno kod obolelih od
šecerne bolesti, a osobe koje su fizicki aktivne moraju unositi više ugljenih
hidrata
Glikemijski indeks menja se u zavisnosti od nacina i dužine pripremanja
hrane (na primer, testenina kuvana 15 minuta ima veci GI od one koja se
kuva 10 minuta)
U kombinaciji sa drugim namirnicama, na primer, proteinima, mastima i
vlaknima, smanjuje se vrednost glikemijskog indeksa.
Razliciti izvori daju i razlicite vrednosti glikemijskog indeksa.
14.
15. • Ugljeni hidrati su uglavnom sastavni delovi
biljne hrane : Žitarice, odnosno brašno i hleb,
krompir, pasulj, grašak, kupus, celer,
rotkvice, cvekla, šargarepa, paradajz,
boranija, jabuke, kruške, višnje, trešnje,
šljive, kajsije i pomorandže.
• Dnevne potrebe u ugljenim hidratima zavise
od fizickog opterecenja; što je mišicni rad
veci treba više ugljenih hidrata. U proseku
ugljeni hidrati treba da daju 50-60% energije
u ukupnom dnevnom obroku.
