Downloaded 13 times
More Related Content
Klimatski činioci
- 1. KЛИМА – КЛИМАТСКИЧИНИОЦИ клима климатски чиниоци
- 2. • • • • • • • • • • • • Неки климатски елеменатиза Београд Температура ваздуха: 11,6°С Број дана са снегом: 26 Атмосферски притисак: 1017 мб Број магловитих дана: 32 Количина падавина: 653 мм Број ведрих дана: 73 Број дана са падавинама: 144 Број тмурних дана: 107 Влажност ваздуха (у 14 часова): 58% Трајање Сунчевог сјаја: 2 112 часова Ведри дани - дани током којих облаци просечно прекривају мања од две десетине неба. • Тмурни дани - дани током којих облаци просечно прекривају преко осам десетина неба. • Прогноза времена даје се на основу обраде података које дају метеоролошке станице широм света.
- 3. • Када наснеко пита какво је време, ми једноставно погледамо кроз прозор и кажемо: ведро, тмурно, кишовито... Али, ако питање гласи какве су одлике времена код вас уопштено говорећи, какав тада треба да буде одговор? На то питање се може одговорити само на основу дугогодишњег праћења времена. • Просечан вишегодишњи режим времена у некој области на Земљи назива се клима или климат (поднебље). Клима се одређује на основу средњих вредности метеоролошких елемената (климатски елементи), у првом реду температуре и влажности ваздуха, у периоду дужем од десет година. • Климу проучава посебна географска дисциплина која се назива климатологија.
- 4. КЛИМАСКИ ЧИНИОЦИ • Климусвојим међудејством одређују климатски чиниоци - географска ширина, распоред копна и мора, морске струје и ветрови, надморска висина и рељеф, па и сам човек.
- 5. Географска ширина каоклиматски чинилац • Основни узрок различитости климе јесте неравномерна расподела Сунчевог зрачења на површини Земљине лопте. Са повећавањем географске ширине (са удаљавањем од екватора) Сунчеви зраци падају под све мањим углом и пролазе дужи пут кроз атмосферу. Зато, повећањем географске ширине до површине Земље доспева све мање Сунчевог зрачења; области око екватора добијају много више топлоте од области у умереним и поларним појасевима. • Због Земљиног лоптастог облика, идући од екватора ка половима, исти снопови Сунчевих зрака расподељују се на све већу површину. Истовремено пролазе и дужи пут кроз атмосферу, што још више смањује загревање подлоге – односи се на наредну слику.
- 7. Распоред копна имора као климатски чиниоци • Огроман значај за формирање климе има распоред копна и мора. Уз исту количину топлоте, океани и мора се загревају два до три пута спорије од континената, али се исто тако спорије и хладе. У летњој половини године они приме огромну количину топлоте, коју одају зими, када се копно већ увелико охладило. Тако океани уравнотежују климатске елементе на својим обалама и постижу да су њихове промене много блаже него у унутрашњости континента. • Места под утицајем океана имају климу са топлијим зимама и свежијим летима, са више облачности и падавина него места на континенту. Европа је на пример, са запада широм отворена према Атлантском океану и океански утицај продире дубоко у њену унутрашњост.
- 8. • Пет европскихградова на приближно истој паралели (50 СГШ), са уписаном температуром ваздуха најхладнијег и најтоплијег месеца. Како се те температуре мењају удаљавањем од океана?
- 9. • Ваздух надконтинентима је сувљи него океански ваздух. Зато је мала количина падавина главна одлика унутрашњости континената. Температура се мења у већем распону, а годишња доба су јасније изражена. Зиме и ноћи су хладније, а лета и дани топлији него у областима где се осећа утицај океана. Са залажењем у унутрашњост континента те су одлике све израженије.
- 10. Морске струје иветрови као климатски чиниоци • Морске струје чине систем својеврсног „парног грејања“ наше планете. Топле морске струје загревају приполарне области, а хладне расхлађују тропске области. Прве тако повећавају, а друге смањују влажност ваздуха. • Монсуни у јужној Азији су типичан пример утицаја ветра на климу. Сушни период се поклапа са зимским, а кишни период с летњим монсуном.
- 12. Надморска висина ирељеф као климатски чиниоци • Температура ваздуха опада с надморском висином, тако да је на планинама високим преко 5 000 м средња годишња температура нижа од 0°С чак и око самог екватора. • Планине и планински венци мењају својства ваздуха који прелази преко њих. Издижући се, ваздух постаје све хладнији и на ветровитим странама излучују се падавине. Када пређе преко планинских врхова, он се спушта убрзано губећи влажност. Пример гигантских климатских препрека су Хималаји, Анди, Кордиљери и Кавказ.
- 14. • За оценуклиме једног места најважније су средње месечне температуре ваздуха и висина падавина у дугогодишњем периоду. Када се споје дијаграм температура и дијаграм падавина, добијамо климадијаграм или климаграм. Тако се може упоредо пратити годишњи ток оба климатска елемента. Погледајте климадијаграм Београда и реците који је месец најтоплији, а који најхладнији. У ком се распону мењају температуре? У ком годишњем добу има највише падавина?
- 16. • Питања • Штаспада у климатске елементе? • Каква су обележја климе која се формира под преовлађујућим утицајем океана? • Како морске струје утичу на климу? • На који начин планински венци представљају климатске препреке?