Често чујемо да је време суво, кишовито, облачно,
хладно, топло и сл.
Време представља тренутно стање климатских
елемената изнад неког места у одређеном тренутку.
Наука која проучава време и временске елементе
назива се метеорологија.
Време
Климатски елементи
Климатски елементи су:
1. Инсолација
2. Температура ваздуха
3. Ваздушни притисак
4. Ветар
5. Влажност ваздуха
6. Облачност
7. Падавине Истражи и ти
Пратите дневне и метеоролошке
извештаје и прогнозе времена. Вредности
температуре ваздуха за 10 дана бележите
у табели.
Како температуре ваздуха утичу
на свакодневне активности?
Ако те интересује детаљнија временска
прогноза посети следећи сајт:
http://www.meteoalarm.rs/ciril/meteo_alarm.php
1. Инсолација
Инсолација је трајање Сунчевог сјаја изнад неког места.
Мери се хелиографом, а изражава у сатима.
Зависи од географског положаја места.
Хелиограф
Инсолација у Европи
2. Температура ваздуха;
Показује колико је ваздух топао.
Мери се термометром а изражава у степенима Целзијуса (Cо).
Сунчеви зраци пролазе кроз ваздух и загревају Земљину површину.
Земљина површина затим испушта топлоту и загрева ваздух изнад
ње. Због тога је ваздух изнад површине најтоплији, а са порастом
висине постаје све хладнији.
Термички градијент – опадање температуре ваздуха у просеку за
0,6 °С на сваких 100 метара.
Термометар
Метеоролошка кућица
Занимљивости
Највиша температура на Земљи
измерена је 1922. године у
Либијској пустињи
и износила је 57,8°С. Најнижа
температура измерена ја на
Антарктику 1983. године
и износила је -89,2
3. Ваздушни притисак;
Показује притисак ваздуха на тло. Мери се барометром, а
изражава у милибарима (mb).
Ваздушни притисак зависи од температуре и надморске висине.
Са порастом температуре, ваздушни притисак се смањује и
обрнуто.
Са пораастом надморске висине ваздушни притисак је мањи.
Област ниског ваздушног притиска назива се ЦИКЛОН. Област
високог ваздушног притиска назива се АНТИЦИКЛОН.
Циклон доноси нестабилно, а антициклон суво и ведро време.
Нормалан ваздушни притисак за наше поднебље је 1013mb.
Барометар
4. Ветар је хоризонтално струјање ваздуха из
области високог у области ниског ваздушног
притиска. Брзина ветра се мери анемометром а
правац ветроказом. Изражава се метрима у
секунди (m/s) или километрима на час (km/h).
Подела ветрова Ветроказ
1. Стални ветрови -пасати, антипасати,западни
и источни ветрови;
2. Периодични ветрови - зимски и летњи
монсун;
3. Локални ветрови - југо, кошава, вардарац, бура...
Анемометар
6. Облачност
Облаци настају кондезацијом водене паре. Покривеност видљивог
дела неба облацима назива се облачност.
Према свом облику облаци могу бити:
а) високи бели паперјасти
б) слојевити сиви
в) ниски тамни гомиласти
7. Падавине је излучивање влаге на Земљину површину.
Подела падавина:
Кишомер
1. Високе
- киша, снег, град;
2. Ниске
- иње, слана, поледица, роса;
Падавине се мере кишомером, а изражавају се у милиметрима (mm).
Град Иње Слана

Vreme i vremenski elementi

  • 2.
    Често чујемо даје време суво, кишовито, облачно, хладно, топло и сл. Време представља тренутно стање климатских елемената изнад неког места у одређеном тренутку. Наука која проучава време и временске елементе назива се метеорологија. Време
  • 3.
    Климатски елементи Климатски елементису: 1. Инсолација 2. Температура ваздуха 3. Ваздушни притисак 4. Ветар 5. Влажност ваздуха 6. Облачност 7. Падавине Истражи и ти Пратите дневне и метеоролошке извештаје и прогнозе времена. Вредности температуре ваздуха за 10 дана бележите у табели. Како температуре ваздуха утичу на свакодневне активности? Ако те интересује детаљнија временска прогноза посети следећи сајт: http://www.meteoalarm.rs/ciril/meteo_alarm.php
  • 4.
    1. Инсолација Инсолација јетрајање Сунчевог сјаја изнад неког места. Мери се хелиографом, а изражава у сатима. Зависи од географског положаја места. Хелиограф Инсолација у Европи
  • 5.
    2. Температура ваздуха; Показујеколико је ваздух топао. Мери се термометром а изражава у степенима Целзијуса (Cо). Сунчеви зраци пролазе кроз ваздух и загревају Земљину површину. Земљина површина затим испушта топлоту и загрева ваздух изнад ње. Због тога је ваздух изнад површине најтоплији, а са порастом висине постаје све хладнији. Термички градијент – опадање температуре ваздуха у просеку за 0,6 °С на сваких 100 метара. Термометар Метеоролошка кућица Занимљивости Највиша температура на Земљи измерена је 1922. године у Либијској пустињи и износила је 57,8°С. Најнижа температура измерена ја на Антарктику 1983. године и износила је -89,2
  • 6.
    3. Ваздушни притисак; Показујепритисак ваздуха на тло. Мери се барометром, а изражава у милибарима (mb). Ваздушни притисак зависи од температуре и надморске висине. Са порастом температуре, ваздушни притисак се смањује и обрнуто. Са пораастом надморске висине ваздушни притисак је мањи. Област ниског ваздушног притиска назива се ЦИКЛОН. Област високог ваздушног притиска назива се АНТИЦИКЛОН. Циклон доноси нестабилно, а антициклон суво и ведро време. Нормалан ваздушни притисак за наше поднебље је 1013mb. Барометар
  • 7.
    4. Ветар јехоризонтално струјање ваздуха из области високог у области ниског ваздушног притиска. Брзина ветра се мери анемометром а правац ветроказом. Изражава се метрима у секунди (m/s) или километрима на час (km/h). Подела ветрова Ветроказ 1. Стални ветрови -пасати, антипасати,западни и источни ветрови; 2. Периодични ветрови - зимски и летњи монсун; 3. Локални ветрови - југо, кошава, вардарац, бура... Анемометар
  • 8.
    6. Облачност Облаци настајукондезацијом водене паре. Покривеност видљивог дела неба облацима назива се облачност. Према свом облику облаци могу бити: а) високи бели паперјасти б) слојевити сиви в) ниски тамни гомиласти
  • 9.
    7. Падавине јеизлучивање влаге на Земљину површину. Подела падавина: Кишомер 1. Високе - киша, снег, град; 2. Ниске - иње, слана, поледица, роса; Падавине се мере кишомером, а изражавају се у милиметрима (mm). Град Иње Слана