Нови Зеланд- "Земља дугог белог облака"

1. Нови Зеланд

2.  Метријски подаци
 Географски положај
 Рељеф
 Клима
 Биљни свет
 Животињски свет
 Историја
 Становништво
 Привреда
 Већи градови
 Занимљивости
 Спорт
 Школство

3.  Површина:
268.680km²
 Становника:
4.200.000
 Главни град:
Велингтон
(170.000ст.)
 Службени језик:
енглески и маорски
 Валута:
новозеландски долар

4.  Нови Зеланд је острвска
држава у југозападном
делу Тихог океана.
 Састоји се од два велика
острва .
 Званично име државе на
маорском је Аотеароа,
што се често преводи као
„Земља дугог белог
облака“.
 Нови Зеланд је
географски
најизолованија држава
на свету.

5.  Нови Зеланд чине два главна и већи број мањих острва.
 Северно и Јужно острво раздваја Куков пролаз.
 Осим ова два острва, пет највећих насељених острва су
Острво Стјуарт, Четем отрво, Острво Велики гребен
Острво Дурвил и Острво Вајхеке .
 Јужно острво је највећа копнена маса Новог Зеланда, и
подељена је уздужно Јужним Алпима.

6.  На њима се налази више од 18 врхова висине преко 3.000
метара, од којих је највиши Маунт Кук са 3.754 метра што је
и највиши врх на целом Новом Зеланду.
 Северно острво има мање планинских венаца али има
велики број вулкана.
 Најактивнија је вулканска зона Таупо око које је формирана
вулканска висија коју обележава највиши врх Северног
острва, Маунт Руапеху (2,797 метара).

8.  Океанска клима
 Семиаридна клима
 Суптропска клима
*семиаридна клима-
сува лета и
делимично влажне
зиме

9. Јужна буква Каури
Похутукава
Сребрна папрат

10. Какапоа Жутооки пингвин КивиТакахе
Гекони Хохштетерова Арчијева Хамилтонова

11. Нови Зеланд је једно од последњих
насељених копна на Земљи.
 Нови Зеланд први пут насељен од
стране
источних Полинежана између 1250.
и 1300.
 Током наредних векова ти досељеници
су развили засебну културу данас
познату под називом Маори.
Уговор из Вајтангија

12.  Становништво је подељено на племена и подплемена.
 Први Европљанин који је дошао до Новог Зеланда био
је Холанђанин Абел Тасман, 1642.
 Европљани нису поново долазили на Нови Зеланд све
до 1769. када је британски истраживач Џејмс
Кук опловио целу обалу

13.  Већину данашњег становништва чине Европљани
(Британци), док је број Маора, којих је око 15%, у
порасту због високог природног прираштаја.
 Густина насељености је знатно већа него у
Аустралији, а Северно острво је насељеније од
Јужног.

14.  Заступљена је
пољопривреда
(сточарство).
 Гаје се житарице,
поврће, воће и агруми.
 Извозе се вуна, месо,
кожа и млечни
производи.
 Рудно богатство је
веома велико.
 Налазишта злата, угља,
руде гвожђа, урана,
азбеста и других
неметала.
 Заступљена је
прехрамбена
индустрија, а поред ње
текстилна, дрвна,
машинска, хемијска и
црна металургија.

15. Окланд
Велингтон
Крајстреч
Хамилтон

16. Планина Кук
Острва Туамоту

17.  На јужном острву
Новог Зеланда налази
се највише планина,
3 754м високи Кук
“Кров Новог Зеланда.”
Име је добио по
британском
проналазачу Џејмсу
Куку. Унеско је 1986.
године прогласио овај
парк светском
баштином. Око 40%
парка чине глечери.

18.  Француске прекоморске
територије у Јужном мору
спадају међу најлепше
архипелаге на Земљи.
Француска Полинезија састоји
се од више острвских група.
Главну групу чине друштвена
острва са Тахитијем. Туамоту
острва су атол.

19.  Већина спортова популарних на
Новом Зеланду су енглеских
корена.
 Највише људи
игра голф, нетбол, тенис и крикет
, међу млађима најпопуларнији
спорт је фудбал док највише
посетилаца има рагби. Коњске
трке су такође биле популарне.
Рагби
КрикетПлес „Хака“

20.  Основно и средње образовање је
обавезно за децу до 6 до 16
година, док већина у школу креће
са 5 година.
 Постоји 13 разреда ,а јавне школе
су бесплатне.
 Нови Зеланд има стопу
писмености одраслих од 99 %,
док половина становништва од
15 до 29 година има неки вид
вишег образовања.
 Постоји пет типова
високошколских установа,
универзитети, колеџи,
политехничке школе,
специјалистички колеџи и
„вананге“(маорски универзитети)
као и приватне високошколске
образовне установе.
 Факултетску диплому има 14,2 %
становништва, 30,4 % има неку
врсту вишег образовања, а 22,4 %
нема никакво звање.

21. Марија Илић
Кристина Тадић
Маша Веселиновић