Ваздушни притисак и ветрови

1. ВАЗДУШНИ
ПРИТИСАК И
ВЕТРОВИ

2. ● Ваздушни или атмосферски притисак
представља притисак ваздушног стуба од
горње границе атмосфере на хоризонталну
површину од 1 cm².
● Изражава се у милибарима (mb). На нивоу
мора, на географској ширини од 45° и при
температури од 0°C, ваздушни притисак има
вредност 1.013 mb. То је нормалан
ваздушни притисак.
● С повећањем надморске висине опада
ваздушни притисак.
● Притисак опада за 1 mb на сваких 8,4 m

3. ● Ваздушни притисак зависи и од температуре и
влажности ваздуха. Топлији ваздух је лакши и
ређи, па му је притисак мањи. Такође водена
пара лакша од ваздуха и зато, уколико је ваздух
влажнији, тежина и притисак му много мањи.
● Мери се живиним барометром, анероидом и
барографом.
● Изобаре су линије које повезују места једнаког
ваздушног притиска.

4. ● Области у којима је ваздушни притисак виши од нормалног називају се
антициклони, а оне у којима је ваздушни притисак нижи од нормалног називају
се циклони

5. Постоје области у одређеним географским ширинама где је
ваздушни притисак сталан током целе године, то су:
● екваторијални појас ниског притиска (због издизања топлог и влажног ваздуха)
● суптропске области високог притиска (због спуштања сувог ваздуха)
● субполарни појас ниског притиска (због издизања топлијег ваздуха из нижих
географских ширина)
● поларне области високог притиска (због стално ниских температура)

6. ● Хоризонтална кретања ваздуха из области високог ваздушног
притиска као бластима ниског ваздушног притиска.
● Има одређен правац, брзину и јачину.
Правац ветра означава се према страни света с које ваздух струји
( Вилдовог ветроказа)
Брзина ветра представља пут који честице ваздуха пређу у једној
секунди. Мери се анемометром и изражава се у m/s.
Ветрови

7. Постанак Ветрова

8. Постанак Ветрова

9. Постанак Ветрова

10. ● Током ноћи стање је обрнуто. Јер се ваздух изнад копна више расхлади
него издад мора и настају разлике. Што доводи до стварања другог ветра
из супротног правца који дува ноћу са копна на море и назива се ноћник.
● Због сличних разлика у притсцима на целој Земљиној површини између
нижих и виших географских ширина долази до појаве планетарних или
сталних ветрова
Постанак Ветрова

11. ● На општу циркулацију атмосфере утиче више
Фактора:
1. Облик Земље - неједнако загревање површине
2. Револуција Земље - неједнако загревање током
године
3. Ротација Земље- скретање ваздушних маса
4. Распоред копна и мора
Општа циркулација
атмосфере - Стални ветрови

12. ● У сталне ветрове спадају:
Пасати - дувају између 30⁰ географсе ширине и
екватора имају севороисточни и југоисточни
правац.
Западни ветрови- између 30⁰ и 60⁰ географске
ширине .
Поларани источни ветрови - између полова и 60⁰
географске ширине

13. ● Дувају током одређеног дела године.
Основна карактеристика периодичних
ветова јесте да мењају правац.
Настају услед сезонских промена
атмосферског притиска
Најпознати периодични ветрови су
монсуни , поветарци на копну и мору и
планински и долински ветар
Периодични ветрови

14. ● Прелазећи преко огромне водене површине ваздушне масе се засите огромном количином
водене паре, када дођу до јужних падина Хималаја излучују велике количине падавина.
● Најкишовитије место у свету Черапунџи (1562мм за један дан)
Монсуни

16. Локални
ветрови
Локани ветови су карактеристични само за поједине
области на Земљиној површини.
У локалне ветрове у нашим крајевима спадају:
1. Кошава
2. Бура
3. Југо
4. Вардарац
5.Фен

17. ● Кошава дува у севороисточним деловима
Србије . Најача је на уласку у Ђердапску
клисуру. Може имати брзину већу од
100км/h. Обично доноси суво време и
најчешће се јавља у хладнијем делу
године. Углавном дува неколико дана.
Рекорд дувања кошаве је 31 дан
КОШАВА

18. ● Представља јак, топао и сув ветар типичан
за северну подгорину Алпа, настаје када је
на једној планинској страни низак а на
другој планинској страни висок ваздушни
притисак.
ФЕН