2. СИМЕТРИЈА

3. АСИМЕТРИЧНИ
ОРГАНИЗМИ
• тело не може се
поделити на једнаке
делове јер немају
сталан облик тела

4. СФЕРИЧНА СИМЕТРИЈА
• Кроз центар њиховог тела је
могуће повући неограничен
број хомополних оса и кроз
њих поставити исто толико
равни симетрије.
• Хомополна оса је права чији
су крајеви (полови)
међусобно једнаки.
• Раван симетрије дели тело на
две симетричне (једнаке)
половине.

5. Радијална симетрија
• Тело у облику цилиндра
• Кроз њихово тело је могуће
повући једну хетрополну осу и
кроз њу поставити безброј равни
симетрије.
• Хетерополна оса је права чији се
крајеви разликују тако што се
нпр. на једном крају налазе уста
(орални крај), а на другом анус
(аборални крај).
• Ова симетрија карактеристична
је за сесилне (већина жарњака),
и пасивно пливајуће организме.
• Ова симетрија може се јавити и
у нешто измењеном облику
каква је нпр. петозрачна
симетрија бодљокожаца.

6. Билатерална симетрија
• Билатерално (двоструко или
двобочно) симетрични организми су
они кроз чије тело је могуће повући три
осе, али се само кроз једну од њих може
поставити раван симетрије.
• Највећи број животиња има билатералну
симетрију при чему ту убрајамо и човека.
Карактеристична је за организме који се
активно крећу у једном правцу.

7. • Две осе су хетерополне и то су :
– леђно-трбушна (сагитална), која одређује леђну
(дорзалну) и трбушну (вентралну) страну тела и
– уздужна (лонгитудинална) која одређује предњи,
главени (кранијални) и задњи, репни (каудални)
део тела.
• Раван која пролази по уздужној и сагиталној
оси (сагитална раван) дели тело на две
симетричне половине – леву и десну.
Хомополна је попречна (трансферзална) оса и
она одређује леву и десну страну тела.

8. СЕГМЕНТАЦИЈА
• Правилно, серијско понављање истих
органа
• СПОЉАШЊА
• УНУТРАШЊА
• ПРАВИЛНА – хомономна (кишне глисте)
• НЕПРАВИЛНА – хетерономна (инсекти)

9. ЦЕФАЛИЗАЦИЈА
• Формирање главеног региона
Само
• Концентрација чула у нервних ћелија у
напред!!!
главеном региону
• Усни отвор локализован у главеном
региону

10. ТЕЛЕСНЕ ДУПЉЕ

11. Ацеломате
• Животиње без телесне дупље
• Простор између ектодерма и
ендодерма испуњава паренхим

12. • ПСЕУДОЦЕЛОМ
се јавља први пут код облих црва.
Примарна бластулина дупља остаје празна, тј. око
црева остаје шупљина

13. • CELOM
– sekundarna telesna duplja.
– Potpuno nov prostor koji nastaje razmicanjem ćelija središnjeg sloja.
– Poseduje svoj epitel – peritoneum.
– Visceralni peritoneum naleže na unutrašnje organe, a parijetalni
naleže na telesni zid.
– Sustiču se iznad i ispod creva pružaju ći mu potporu.
– Prvi put se javlja kod člankovitih crva