Savremene pomotehnicke mere u intenzivnoj proizvodnji jabuke
1. Savremene pomotehničke mere
u intenzivnoj proizvodnji jabuke
Dragan Radivojevid
Univerzitet u Beogradu
Poljoprivredeni fakultet
2. povedanje prinosa po jedinici površine ?
povedanje kvaliteta plodova
povedanje njihove trajašnosti
smanjenje cene koštanja
Ciljevi u savremenoj
proizvodnji jabuke
4. Biološki ciklus voćke
• Rezidba pri proizvodnji sadnica
• Rezidba pri sadnji
• Uzgojna rezidba (rezidba u mladom voćnjaku)
• Redovna rezidba (rezidba u voćnjaku koji je u punoj
rodnosti)
Rezidba je pomotehnička mera kojom se reguliše odnos između
rastenja i rodnosti voćaka. Podrazumeva pravljenje rezova u kruni ili
drugim delovima (stabla) voćke. Zbog toga može biti rezidba krune i
rezidba korena
Podela rezidbe krune
REZIDBA JABUKE
5. Vreme izvođenja
• Letnja rezidba
• Zimska rezidba
Način izvođenja
•Skraćivanje grana i grančica
•Proređivanje grana i grančica
Intenzitet rezidbe
•Slaba
•Umerena
•Jaka
6. • Primenjuje se u mladom voćnjaku (1-4 godine)
• Od druge godine delom se poklapa sa
redovnom rezidbom
• Cilj ove rezidbe je formiranje odgovarajućeg
(projektovanog) oblika krune
• Oblik krune mora biti u potpunosti prilagođen
kombinaciji sorta/podloga, rastojanju sadnje i
rasporedu voćaka
Uzgojna rezidba (Formiranje krune
voćaka)
7. Sorte i podloge u novim zasadima
jabuke
SORTE
• Gala
• Jonagold
• Crveni Delišes
• Zlatni Delišes
• Ajdared
• Greni Smit
• Fudži
PODLOGE
• M 9 i njene klonske
selekcije (M9-T337 i dr.)
• M 26 i MM 106 (samo
za sper mutacije sorte
Crveni Delišesa (Red Čif,
Super Čif)
8. Rastojanje sadnje
Preporučeni rastojanje sadnje:
3.0-3.5 X 0,7-1,0 m
bujnost kombinacije sorta/podloga,
plodnost zemljišta i način njegovog održavanja,
vrste mehanizacije koja se koristi u zasadu jabuke
mogućnost navodnjavanja,
ekspozicija i nagib terena,
• U novim zasadima jabuke primenjuje se isključivo sistem
jednoredne sadnje koji omogudava najvedi mogudi prodor
svetlosti unutar krune, najmanje korišdenje herbicida i
efikasnu distribuciju sredstva za zaštitu biljaka u sve delove
krune
10. • Uska konusna kruna, osvetljena u svim delovima
• Uspravna centralna vođica je jedina skeletna, trajna
grana
• Rod se obrazuje na slabim obrastajudim granama koje
su izmenljivog karaktera
• Visina stabla je od 2,2-3,0 m, a minimalna visina debla
je 60 cm
• Neophodna je potpora (stubovi i žica) koji drže stablo u
uspravnom položaju
• Rana rodnost ograničava bujnost stabala
• Puna rodnost se postiže u 4, a najkasnije u 5 godini
Karakteristike vitkog vretena
12. Način formiranja zavisi od izbora tipa sadnice
Opcija A) Sadnica visokog kvaliteta sa velikim brojem bočnih
grančica
Knip sadnice jednogodišnje sadnice
Formiranje vitkog vretena
18. Orezivanje sadnica sa
prevremenim
grančicama posle
sadnje:
1)Bujne grančice (>1/2
prečnika voĎice)
skraćuju se u osnovi
2) Gornje grančice sa
suviše oštrim uglom
rasta
3) Ako su prevremene
grane previše dugačke
skraćuju se na 40-60 cm.
19. Nikada se sadnica ne skraduje prejako. Visina skradivanja sadnica
bez prevremenih grančica vrši se na visini 90-120 cm
REZIDBA SADNICA BEZ BOČNIH
GRANČICA POSLE SADNJE
24. Rezidba u drugoj i tredoj godini
•U drugoj i tredoj godini NE VRŠI SE
SKRADIVANJE PRODUŽNICE CENTRALNE
VOĐICE, niti njeno prevođenje na prvu
susednu granu, jer se dobija kriva
centralna vođica
•Primenjena rezidba je slaba i
podrazumeva:
1)orezivanje debelih i uspravnih grana na
cen.vođici
2) orezivanje letorasti koji konkurišu
centralnoj vođici
3)orezivanje uspravnih letorasta na
bočnim granama
4) proređivanje rodnih grančica
30. Razvođenje mladara pomodu
čačkalica (krajem maja početkom
juna)
Postavljanje tegova ručne izrade
na granama
Postavljanje plastičnih
odbojnika
Neprihvatljivi
načini savijanja
grana
31. • Zimska rezidba je pomotehnička mera koja
uvek utiče na regulisanje bujnosti.
• Preterano skradivanje grana, POSEBNO JAKIH
de stimulisati lokalni prekomerni rast na mestu
reza.
• Minimalna rezidba i proređivanje grančica de
pomodi u redukciji rasta stabla.
Zimska rezidba u punoj
rodnosti (redovna rezidba)
32. Rezidba obuhvata:
1) Orezivanje vodopija izbacivanjem do osnove
2)Primena takozvane duge rezidbe, kojom se reguliše
rodnost.
• Duga rezidba ne dozvoljava skradivanje dvogodišnjih grana i
njihovo prevođenje na slabije jednogodišnje grane
• Jednostavno se jaki bočni letorasti na dvogodišnjim granama,
koje konkurišu produžnici uklone do osnove
• Ako ima previše dvogodišnjih grana sa rodnim grančicama one
se proređuju orezivanjem do osnove.
37. Slabe grane su nosioci rodnosti. Ne vrši se njihovo
skraćivanje. Povremeno se pojedine grane u kruni
mogu prorediti
38. Jaka rezidba podstiče rast drveta a ne plodova. Jako orezano stablo:
-ima malu rodnost,
-nizak kvalitet plodovo,
-jako izbijanje vodopija
-zahteva veliki broj radnika za rezidbu
42. Najisplativije sredstvo za kontrolisanje
stabla je održavanje adekvatnog
opteredenja rodom svake godine.
“Dobar rod jabuke je najbolji regulator
rasta koji je ikada razvijen”.
Rodnost kao sredstvo smanjenja
bujnosti stabala
44. Letnja rezidba jabuke???
• Primenjuje se samo kod
sorti jabuke čiji plodovi
se lošije boje (Fudži ili
Krips Pink)
45. Rezidba korena
• Izvodi se sečenjem korenovog sistema na
različitoj dubini i na različitom rastojanju od
debla.
• Vrši se oštrim sečivima koja ulaze u zemlju, a
postavljena su na posebnim mašinama koje
vuče traktor.
• Sečiva mogu biti postavljena vertikalno i koso
46. Vertikalna sečiva
Prilagođavaju se širini reda
Jednostavni su za prilagođavanje dubine rezidbe
Održava podjednakao rastojanje od stabla pri
nepromenjenoj dubini rezanja
Ploča zatvara
zemljište posle
prolaska noža.
48. Dubina na kojoj nož seče žile iznosi 30-35 cm
Najbolji trenutak za rezidbu je:
A) između cvetanja pa do 10 dana posle opadanja
kruničnih listida. Ako se uradi posle junskog
proređivanja izazvade opadanje plodova pre
berbe
Rezidba se obavlja sa obe strane reda na rastojanju
90-100 cm od debla sa obe strane stabla.
Može se ponoviti jedan mesec posle prvog
tretmana da bi se postigao jači efekat
49. B) Tokom mirovanja vegetacije - kraj zime početak
proleda.
Mora se završiti najkasnije 1 nedelju pre početka
cvetanja.
Rastojanje je 30-50 cm od debla
Kada ne postoji rod na stablu, kao što je slučaj posle
jakog prolednog mraza, rezidba korenovog sistema
nede biti tako efikasna kao kada postoji dobar rod
na stablu.
50. ISPRAVNO IZVEDENA REDZIDBA KORENOVOG
SISTEMA
PREDNOSTI
I. Redukuje vegetativni rast i pospešuje formiranje
cvetnih pupoljaka
II. Umanjuje alternativnu rodnost
III. Može usporiti opadanje plodova pre berbe
IV. Pojačava razvoj dopunske boje na plodovima
V. Povedava čvrstoču plodova i sadržaj šedera u
njima
VI. Snižava sadržaj magnezijuma, a povedava
sadržaj kalcijuma u plodovima
51. Nedostaci rezidbe korena
• Može imati negativni uticaj veličinu plodova
• Stabla čiji je korenov sistem orezan su pod stresom i zahtevaju
dobro zalivanje i ishranu dok korenov sistem ne započne
ponovni rast.
Stabla se mogu osušititi ako je suviše korenovog sistema
orezano, naročito za vreme tople suve godine.
Ako nije dovoljno korenovog sitema orezano, javide se preterani
razvoj korena i rast mladara
Odgovor na rezidbu korenovog sitema je veoma različit. Na njega
utiču sorta i bujnost stabla , opteredenje rodom, način izvođenja
rezidbe, nega stabla i klimatski uslovi
Izvodi se pažljivo i selektivno (NIKAD PO SVAKU CENU)
52. Smanjenje bujnosti stabla tretiranjem
hemijskim supstancama
• Tretiranje stabala sa sintetičkim hormonima
koji smanju izduživanje internodija (GA
antagonisti)
REGALIS (proheksadion-Ca)
• Regalis redukuje terminalni rast mladar preko
inhibicije sinteze giberelina
• Zahteva 2 nedelje da bi efektno usporio rast.
Primena je pri dužini mladara 2-4 cm (3-10
cm). To se obično poklapa sa završetkom
cvetanja ili sa opadanjem kruničnih listida.
54. • Koncentracije primene treba da bude u skladu sa uputstvom
proizvoĎača
• Efikasnija je višekratna primena (Često treba nadlegati rast
mladara. Slededi tretman treba primeniti kada na prvih
nekoliko mladara pokažu znake ponovnog rast. Treća
primena može biti neophodna kada je vegetativni rast
ekstremno jak)
• Ako se ne želi praćenje ponovnog rasta onda se dve nedelje
posle prvog tretmana primenjuje drugi tretman.
• Kada je voda tvrda u rastvor regalisa se dodaje ammonium
sulfat.
• Ne sme se mešati sa sredstvima koja sadrže kalcijum u sebi
npr (Ca hlorid)
55. Trenutak kada se primenjuje drugi (i
eventualno slededi tretman)
Probijanje pupoljaka (sekundarni
rast)
63. Najčešde korišdeni preparati za hemijsko
proređivanje plodova
Aktivna materija Trgovački naziv
NAD AmidThin W
Diramid
NAA Dirager
Nokad
BA MaxCel,
Globaril
Metamitron Brevis
64. NAD (amid alfa naftil sirdetne kiseline)
Momenat primene:
od kraja cvetanja do najkasnije jedne nedelje
kasnije (veličina centralnog ploda do 7 mm)
Koncentracija primene:
1)Zlatni Delišes 80-100 ppm
2) Jonagold, Elstar 65-80 ppm
3) Greni Smit, Gala 50-65 ppm
4) Ajdared 40-50 ppm
65. • Optimalna temperatura vazduha je 15-200C i vlaga
vazduha iznad 70%
• Najmanja količina vode je 1000 l/ha
• Slabije dejstvo od NAA
– nakon precvetavanja - suprotan efekat…plodovi ne
opadaju ni u toku junskog opadanja ; mnogo sitnih plodova
bez trzisne vrednosti
– Efektivniji je od NAA pri temperaturama nizim od 200C
• Ne preporučuje se za crveni delišes: dobijaju se mali
i deformisani plodovi
66. Faza razvoja plodova u kojoj se primenjuju NAD
(precvetavanje-7 mm centralni plod u gronji)
početak sredina
kraj
67. NAA (alfa naftil sirdetna kiselina)
Momenat primene:
Pri veličini centralnog ploda 10-12 mm
Koncentracija primene:
1) Zlatni Delišes i Crveni Delišes 10-16.5 ppm
2) Elstar 10-15 ppm
3) Jonagold 6.5-11.5 ppm
5) Gala i Ajdared 5-6.5 ppm
68. BA (benzyl adenin)
Daje dobre rezultate kod veoma rodnih sorti jabuke (Gala,
Zlatni Delišes, Fudži). Posebno je efikasan ako se u istoj
sezoni vrši kombinovanje sa preparatima iz grupe NAD i
NAA.
Koristi se u koncentracijama od 50-200 ppm
Vreme tretmana: Ø 8-12 mm mm, optimalno-kada su
plodovi Ø 10-12 mm
Doza: zavisi od meteoroloških uslova, stresnih faktora,
sorte i željenih rezultata.
1000 l rastvora po ha
Idealna temperatura za proređivanje plodova jabuke sa BA
je 18-25°C i više 2-3 dana posle prskanja
69. Faza razvoja plodova u kojoj se primenjuju BA I
NAA za hemijsko proređivanje (10-12 mm
centralni plod)
75. Pospešivanje zametanja partenokarpnih
plodova posle PPM
• Partenokarpija je formiranje plodova bez
razvijenog semena. Stimuliše se primenom
fitohormona
Koriste se slededi fitohormoni:
• GA3 ili GA4+7
• BA +GA4+7
• Momenat primene je odmah nakon PPM
77. Sprečavanje opadanja zrelih plodova
• Primenjuje se kod
sorti Ajdared,
Jonagold i Crveni
Delišes.
• Koriste se NAA (α-
naftil sirdetna
kiselina) i AVG
(aminoetoxy-
vinylglycine)
• NAA se primenjuje7-10 dana pre
planirane berbe (jednokratna
primena).
• Koncentracija je 10-20 ppm.
• Efekat se ispoljava 2 dana nakon
berbe i traje narednih 6-10 dana.
Drugi tretman primenjuje se 6-7
dana iza prvog ako plodovi ostaju
duže na stablu.
• Primena vecih koncentraciji može
ubrzati sazrevanje plodova i
smanjiti njegovu dužinu cuvanja
• Kasne aplikacije ne mogu postici
efikasnu kontrolu u sprecavanju
opadanja plodova
