Prezentacija za pancevo 5.1, 2015

1. ПРИПРЕМАЊЕ СИЛАЖЕ

2. Силирање целе биљке кукуруза
• Силирана цела биљка кукуруза је највише
спремана и коришћена врста силаже код нас;

3. • Томе су, у великој
мери допринеле
особине кукуруза:
највећа
заступљеност ове
крмне културе код
нас, високи приноси
и задовољавајућа
хранљива вредност;

4. • Добра карактеристика
кукурузне биљке је и
што садржи довољну
количину
растворљивих
угљених хидрата који
омогућавају успешно
силирање, без икаквих
додатака;

5. • Kукуруз за силажу може да се гаји како у главној,
тако и у пострној сетви, чиме се може додатно
користити пољопривредно земљиште за
производњу квалитетне сточне хране.

6. • Кукуруз за силирање треба гајити плански, уз
примену свих агротехничких мера;

7. • Већи значај треба дати могућности
коришћења пострно сејаног кукуруза за
производњу силаже, пошто се због кратког
периода преостале вегетације овако гајен
кукуруз не може користити за производњу
зрна;

8. • Оваквим поступком
додатно се
искоришћавају значајне
пољопривредне
површине које остају
слободне усред
вегетације (после
скидања стрних жита),
при чему се може
добити 3-4 вагона
силажне масе по
хектару;

9. • Пострно сејани кукуруз се може користити за
спремање комбинованих (сложених) силажа, а
његова најбоља комбинација је са задњим откосом
луцерке, која се у јесењим условима теже суши у
циљу добијања сена;

10. • Сетва пострног кукуруза може да се обави у
комбинацији са сојом или бобом, и то у тракама, тако
да се при убирању сило-комбајном одмах врши и
мешање ових култура;

11. • Тим поступком се енергетска својства
кукуруза допуњавају високим садржајем
протеина пореклом из махунарки.

12. Избор хибрида кукуруза за
силирање
• До сада се у свету и код
нас мало радило на
стварању посебних
хибрида кукуруза
намењених производњи
силаже;
• Разлози су вишеструки,
а неки од њих су већи
трошкови и
компликованији
поступци тестирања
хибрида намењених
силирању;

13. • Осим тога, и код силажног кукуруза најважнији
производ је такође зрно, па и међу стандардним
хибридима за производњу зрна постоје хибриди који
имају одређене предности у односу на друге хибриде
исте групе зрења, када се користе као материјал за
силирање.

14. Оптимална фаза убирања кукуруза за
силажу
• Најповољнији
моменат за силирање
целе биљке кукуруза
је фаза воштаног
зрења зрна;
• Тада је завршено
наливање зрна и
прикупљена је
максимална количина
хранљивих материја у
клипу.

15. Пуњење сило-објекта, сабијање и
покривање силаже
• Начин пуњења сило-објекта зависи, пре
свега, од типа;

16. • Хоризонтални сило-објекти као најчешће коришћени
у производњи силаже пуне се или директним
уласком трактора са приколицом и њеним
киповањем, или преко посебно изграђених рампи са
бочне или чеоне стране;

17. • При уласку трактора и приколице у сило-ров,
обавезно би требало очистити гуме од евентуално
присутне земље, која може знатно да утиче на
квалитет ферментације.

18. • Пре сабијања унете исецкане масе врши се
њено распоређивање – ручно или
одговарајућом механизацијом;
• За гажење биљне масе може да се користи
људска радна снага и трактори;
• У ангажовању људске радне снаге, потребан
је један човек на три квадратна метра, па је
зато далеко ефикаснија употреба трактора;

19. • Гажење људском радном снагом долази у обзир
само за мале и кратке сило-тренчеве, као и за сило-
јаме и сило-торњеве, односно за оне димензије или
облике у које не може да уђе трактор.

20. • Сабијање уситњених биљака треба почети чим се у
сило-ров унесе првих 20–30 цм материјала;
• Сабијање треба да се обавља непрекидно све до
врха сило-објекта, када се убаци још један слој
дебљине 20–30 цм преко ивице рова и додатно
сабије људском радном снагом;

21. • Најбоље је да се пуњење и сабијање обави у
једном објекту за један дан, а максимално
може да траје до три дана.

22. • Водити рачуна о оптималним димензијама
објекта;
• Код исувише кратких објеката може доћи до
укопавања трактора и растресања претходно
сабијеног слоја;

23. Пример за праксу
• У циљу што тачнијег
планирања динемзија
сило-рова неопходно је
да се произвођач
определи у ком ће
времену током године
користити силажу;
• У већини случајева
силажа се користи као
зимска храна, а у задње
време све чешће током
целе године.

24. • Као пример, узете су потребе за
породичну фарму са 5 крава просечне
млечности, за период од 1. новембра
(када је завршено врење у силираној
маси) до 1. јуна (када увелико
пристиже друга храна);
• Планирана је дневна потрошња
силаже од око 20 кг;

25. Укупне потребе се израчунавају на
следећи начин:
5 крава × 20 кг силаже × 210 дана =
21.000 кг силаже

26. • Надаље, добијена вредност од 21.000
кг силаже се мора увећати за 20% на
име различитих губитака, растура, као и
мањих резерви, тако да се добија:
21.000 кг + (21.000 кг × 0,20) =
21.000 кг + 4.200 кг = 25.200 кг

27. • Ако се узме да је просечан принос
силажног кукуруза око 40.000 кг/ха,
израчунате потребе од 25.200 кг
силаже се могу произвести на следећој
површини:
25.200 кг : 40.000 кг/ха = 0,63 ха

28. • За силажу од целе биљке кукуруза
узима се да је маса 1 кубног метра (м3
)
око 700 кг, па је неопходно да се за
утврђене потребе изражене у
килограмима израчуна запремински
простор, што се ради на следећи начин:
25.200 кг : 700 кг/м3
= 36 м3

29. • Запремински простор се, такође, мора
увећати за око 15 %, и то на рачун
слегања силираног биљног материјала
током времена:
36 м3
+ (36 м3
× 0,15) = 36 м3
+ 5,4 м3
=
41,4 м3

30. • Ширина сило-објекта треба да је 1,5 до 2 пута
већа од ширине трактора којим ће се газити
силажа, како би точкови могли да прелазе
целу површину масе која се силира;
• Ширина објекта треба да је таква да се за
што краће време ( најбоље за један дан)
утроши силажа из целог отвореног фронта за
30-40 цм у дубину објекта.

31. • За мање фарме обично се узима за
ширину сило-објекта око 3 м, док је
висина око 1,5 м, пошто ове
димензије омогућавају лако пуњење,
гажење и пражњење силоса;
• У том случају трећа димензија,
односно дужина, се израчунава:
41,4 м3
: (3 м × 1,5 м) = 41,4 м3
: 4,5 м2
= 9,2 м.

32. • Ширина и дужина се односе само на
корисну површину, па их треба увећати за
дебљину зидова.
• Треба узети у обзир и нагиб силаже на
почетку објекта где се почиње и завршава
гажење, па на рачун тога продужити
објекат за још 2-2,5 м, односно толико да
нагиб буде што блажи, ради што мањег
“укопавања” трактора.

33. Силирање зрна и клипа кукуруза
• За успешно конзервисање путем
природног врења неопходно је да зрно
или цео клип буду претходно уситњени
у млиновима чекићарима;
• Потребна влажност за успешну
ферментацију уситњеног клипа износи
28–40 %, а прекрупљеног зрна 25–35 %;

34. • Утврђивање оптималне фазе зрелости
се врши преко влаге;
• Осим лабораторијског метода који је
спор и скуп, у пракси се често користе и
посебни уређаји ,,влагомери’’, али се
код њих при влази већој од 25 %
јављају доста грубе грешке.

35. • Изглед црног слоја
на врху зрна
кукуруза указује да
је зрно физиолошки
зрело и спремно за
силирање.

36. Додаци при силирању
кукуруза
• Мада је кукуруз познат као култура која се
лако силира због обиља ферментабилних
угљених хидрата, и при његовом силирању
могу се користити различити додаци у циљу
повећања хранљиве вредности, повећања
квалитета силаже, смањења укупних
губитака, повећања аеробне стабилности,
везивања микотоксина и т.д.

37. Додавање урее
• Врши се у циљу повећања укупне
количине сирових протеина;
• Додаје се у количини од око 0,5% у односу на
зелену масу кукуруза;
• Неопходно је да се равномерно распореди по
целокупној маси кукуруза;
• То се најбоље постиже њеним растварањем у
води и прскањем масе раствором.

38. • Додату уреа, као и већи део правих протеина
из зелене масе (разградиви протеини)
микроорганизми у бурагу разлажу до
амонијака, из кога синтетишу микробијални
протеин;
• Микробијални протеин је доброг
аминокиселинског састава и вари се у танком
цреву заједно са протеинима оброка који су
кроз сложени желудац прошли неразграђени.

39. • Већина аутора је данас против додавања
урее у силажу, јер због њених базних
својстава расте пХ вредност и опада
квалитет силаже;
• Неки аутори наводе да при додавању урее у
кукурузну силажу расте проценат појаве
маститиса;
• Због тога се данас препоручује додавање
урее у концентратни део оброка, и то до 1%
од масе.

40. Инокуланти за кукурузну силажу
• Користе се инокуланти који поред
хомоферментативних, садрже и
хетероферментативне бактерије млечне
киселине;
• Ове бактерије стварају сирћетну киселину
која као фунгицидно средство зауставља
дејство гљивица квасаца у отвореној
силажи, што је нарочито важно при
нередовном и неправилном коришћењу
силаже.

41. Адсорбенти микотоксина
• Користе се у циљу везивања микотоксина;
• Додају се у “критичне” делове силаже,
односно поред зидова сило-објекта и у
површинском слоју;
• Постоје минерални и органски адсорбенти;

42. • Минерални адсорбенти су јефтинији али је
њихова лоша страна већа “селективност” за
микотоксине.

43. Силирање лептирњача
• Због малог садржаја ферментабилних угљених
хидрата и високе пуферне вредности, лептирњаче се
силирају уз претходно провењавање, комбиновање
са биљкама које се лако силирају, коришћење
угљенохидратних додатака и инокулацију;

44. Провењавање
• Провењавање, односно краткотрајно
просушивање, заснива се на већој
толерантности млечнокиселинских бактерија
према повећању осмотског притиска, у
односу на друге микроорганизме;

45. • Овим поступком се, такође, обезбеђује веће
конзумирање суве материје из волуминозних
оброка.

46. Мешање са биљкама које се лако
силирају
• Обавља се или у
моменту сејања
(једногодишње
легуминозе), или
приликом пуњења
сило-објекта
(вишегодишње
легуминозе);
• У ову сврху се
углавном користи
кукуруз, а ретко сирак,
стрна жита,
сунцокрет и др.;

47. • Комбајнирањем
таквих усева
истовремено се
врши њихово
мешање;

48. • Добијена смеша за силажу одликује се, не
само повољнијим хемијским саставом за
силирање, већ и за исхрану животиња.

49. • У више огледа је доказано да се гајењем
оваквих усева добија већи принос суве
материје по ха, већа количина енергије и
протеина, као и боље избалансиран однос
хранљивих материја;
• Једна од нарочито значајних предности је у
томе што се здуженим усевима решава
проблем високог пуферног капацитета и мале
количине ферментабилних угљених хидрата,
што је главна одлика лептирњача.

50. • У здруженим усевима грашка или грахорице
са неким стрним житом, жито представља
ослонац за полегљиву легуминозу.

51. • Грашак се за силажу користи када се образује две
трећине махуна, а жита искласају, како би се добио
што већи садржај суве материје;
• У смеши, пре свега са ражи, коришћење је пре
класања жита.

52. • Сточни боб као лептирњача са чврстим стаблом
гаји се у комбинацији са кукурузом или сирком;
• У том случају, косидба се обавља у фази
млечно-воштане или воштане зрелости зрна
доњих махуна боба.

53. • Ради обезбеђења шећерног минимума, соја
се најчешће сеје и силира у смеши са
кукурузом;

54. • Међутим, при оваквом
здруживању усева као
проблем јавља се
засењивање соје,
нарочито уколико се
гаји у истим редовима
са кукурузом;
• Због тога се за праксу
се препоручује гајење
соје у наизменичним
редовима, или још
боље, сетва соје и
кукуруза у пантљикама.

55. • Искуства из домаћих огледа указују на
значајну могућност гајења пасуља са
кукурузом у циљу производње сило-масе.

56. • Пасуљ расте
упоредо са
кукурузом па се
добија далеко већа
маса (учешће) ове
лептирњаче у сило-
маси, а самим тим и
већи садржај
протеина.

57. Угљенохидратни додаци
• Прекрупа жита је додатак који се може (без
већих проблема) произвести или обезбедити
на сваком газдинству;

58. - лако се дозира и
распоређује по
биљној маси, утиче
позитивно на укупну
хранљиву вредност
силаже, а такође
смањује влажност
силираног
материјала и
цеђење сокова;
- Препоручују се
дозе од 5–10 %.

59. • Од осталих угљенохидратних додатака могу
да се користе: меласа, репини резанци,
кромпир и др.

60. Хемијско конзервисање
• Први експерименти са коришћењем хемијских
конзерванаса за зелене биљке започети су
још крајем XIX века, тако да је до данас
испитано више од 1000 различитих
једињења;
• Данас се у свету користи само мали број;
• Једна од главних препрека томе данас јесте
тежња да се сточна и људска храна
производе на што природнији начин и да се
добију здравствено што исправнији
производи.

61. Киселине као додаци при силирању
лептирњача
• Принцип деловања минералних киселина
заснива се на брзом закишељавању
силираног хранива до нивоа концентрације
водоникових јона који зауставља деловање
биљних и бактеријских ензима;
• Органске киселине делују јонима и
недисосованим молекулима, бактерицидно и
фунгицидно;
• Оваква врста додатака је данас углавном
напуштена или чак законом забрањена.