3. КОНТИНЕНТАЛНА ДРЖАВА
Ограничена је Балтичким морем
на југозападу, Финским заливом
на југоистоку и Ботничким
заливом на западу.
Финска се граничи са Шведском,
Норвешком и Русијом.
Оландска острва, на југозападној
обали, налазе се под Финском
управом.
Континентална је земља без
обзира што излази на Балтичко
море.
5. ЗАСТАВА И ГРБ
Застава је беле боје са плавим
скандинавским крстом. Окомити део крста
је при левој страни заставе. Плава боја
симболизује финска језера и небо, а бело
симболизује снег и беле ноћи у финском
лету.
Састав грба : "Црвени (Gules) штит, између
девет сребрних (argent) ружа, усправни
(rampant) лав са златном (Or) круном,
уместо предње десне шапе са оклопљеном
људском руком, која носи мач, газећи по
сабљи окренутој надоле и десно."
Наша земља (Maamme) је финска химна.
Званични језици су фински и шведски.
7. За Финску се каже да је „амфибијска земља“,
земља воде и копна.
8. ЗЕМЉА ЈЕЗЕРА И ШУМА
Најшумовитија држава Европе - више од
две трећине њене површине (72%) је под
шумама.
Осим на крајњем југу где се могу наћи јасен,
јавор и брестово дрво, шуме су углавном
четинарске (доминирају оморике и борови).
Северни део земље покривен је мочварним
тлом.
Има око 60.000 језера.
Оморика, бор и сребрна бреза су
доминирајуће дрвеће.
10. ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ
Дивљач укључујући медведе, вукове,
поларне лисице, дивље мачке,
углавном живе у ненасељеним
северним регионима.
Дивље гуске, лабудови, пловке, снежне
жутовољке (птице) праве гнезда широм
северне Финске.
Од риба најчешће су слатководне:
лосос, пастрмка, штука, гргеч, а из
сланих вода харинга и бакалар.
Соб – врста јелена
11. ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ
Фински гонич
Фински гонич - ова велика и блага пасмина
ужива у активностима, добра је према деци
и са задовољством спава на отвореном за
време скандинавских летњих месеци.
Кратка длака не пружа неку заштиту од
временских непогода, али захтева врло мало
неге.
Због шпицасте њушке, правих ушију и риђе
длаке, фински шпиц истовремено подсећа
на лисицу и чау-чау.
Ова раса настала је пре неколико векова у
Финској, а усталила се почетком 19. века.
Некада је коришћен за лов на поларне
медведе и северне јелене.
Фински шпиц
12. ПРАЗНИЦИ
PALMUSUNNUNTAITAA (Цвети) је хришћански празник који се у Финској
слави недељу дана пред Ускрс и дан након Lasaruksen lauantai (Лазареве
суботе), познатије као Врбица.
13. Oсим овог лепог обичаја који деца у
Финској посебно воле, Финци имају
и посебан јеловник за тај дан.
На трпези се обавезно морају
наћи јагњетина, прегршт
чоколадних јаја и под обавезно,
традиционални десерт звани
Mämmi, који се прави од
раженог брашна, тамне меласе
која колачу даје црну боју и од
праха дехидриране севиљске
поморанџе.
14. ПРАЗНИЦИ
БОЖИЋ (Joulu) се у Финској слави 25. децембра.
Божић Бату зову Joulupukki, а Бадње вече Jouluaatto.
Славље почиње четири недеље пре Божића, а за Финце,
ово је други празник по важности.
16. КУХИЊА
Финска кухиња условљена је климом и положајем Финске.
Главно јело је риба (лосос, смуђ, харинга, гргеч, пастрмка) и врло је укусна
било свежа или димљена/маринирана с црним раженим хлебом у прилогу.
Месо соба и лоса такође се конзумира.
Лети је кухиња богата, будући да земља рађа богатство плодова.
Парадајз, копар (зачин), различите дивље печурке и фантастично
мноштво дивљих бобица дају свежу боју и текстуру финском тањиру.
Pulla
Kalakukko
Karjalanpiirakka
18. ФИНСКИ ТАНГО
Фински танго - варијанта које је
настала током тридесетих година,
јесте један од најпопуларнијих и
најдуготрајнијих музичких жанрова
у овој скандинавској земљи.
Настао током тридесетих, свој пуни
замах доживео је током четрдесетих
и педесетих година прошлог века,
када се танго из градова проширио
и у сеоске средине.
Основни мотиви финског танга су
жал за старим домом или жудња за
удаљеном земљом среће.
Олави Вирта и Унто Мононен су
најпознатији композитори - извођачи.
19. ЛОРДИ
Лорди су једина група у
историји Евровизије која је са
својом песмом Hard Rock
Hallelujah победила убедљиво у
истој години и у полуфиналној
и у финалној вечери.
Пре Лордија, Финска никада
није победила на Евровизији.
Финска победа на Евровизији 2006. године
Неки су били згрожени
њиховом појавом и победом,
али је огроман део Европе и
света био одушевљен њиховом
оригиналношћу и енергијом.
20. СПОРТСКА НАЦИЈА
Финци воле све спортове, од фудбала
до скијања.
Свету су подарили неколико
врхунских спортиста, од којих је данас
најпознатији возач Формуле 1 Кими
Раиконен.
Најпознатији и најбољи фински
фудбалер свих времена је Јари
Литманен, који је фински рекордер
по броју наступа за репрезентацију.
Светска фудбалска асоцијација га је
ставила на листу, као 53. најбољег
фудбалера света, свих времена.
21. ЛЕТЕЋИ ФИНАЦ
Paavo Nurmi је на три узастопне
олимпијаде освојио 12 медаља,
9 златних и 3 сребрне, а 25 пута рушио
је светске рекорде.
Први је спортиста коме је за живота
подигнут споменик.
Колико је био популаран, говори и
податак да је по њему назван један
астероид, улица у Хелсинкију, а његов
лик се налазио и на новчаници и
поштанској маркици.
22. ОНИ БАШ ЗНАЈУ ДА УЖИВАЈУ!
Поред боравка у природи, Финци се најрадије одмарају у саунама. То су собе или
кућице обложене дрветом у којима постоји пећ или уређај из ког излази врела
пара. Пара опушта људе, а знојењем се из тела избацују штетне материје.
Боравак у сауни је добар и за тело и за дух.
Једна стара финска пословица гласи: " У сауни љутња испарава, а бес се исушује".
Овај дан се у Финској обележава разним обичајима.
Један је да се у домовима налазе врбине гранчице, украшене разнобојним перјем и шареним тракама од креп папира, а други је да се деца облаче у костиме вештица и чаробњака и носећи украшене гранчице врбе, звоне редом на врата, где им домаћини отварају, након чега им мале слатке вештице бајају за добро здравље и успешну годину, изговарајући магичне речи „Virvoin, varvoin, tuoreeks, terveeks, tulevaks vuodeks, vitsa sulle, palkka mulleeeeeee...“ које имају за циљ да отерају демоне. Домаћини им „плаћају“ за добре жеље, дарујући им чоколадне зеке, чоколадна јаја и остало, а деца им, у знак захвалности дарују по једну гранчицу.
За време поста, на столу домаћина налази се венац са 4 свеће које симболизују 4 недеље поста. Ово време служи за припремe (спремање куће, набавку намирница, слање честитки, куповину поклона драгим особама и планирање шта ће се сервирати за Божићну вечеру. У многим градовима Финске, време поста званично почиње отварањем Божићних сајмова, обично на главном тргу у подручју пешачке зоне, на коме се продају разни украси, пецива, рукотворине, уметнички предмети локалних уметника, честитке, празнична храна и остали симболи Божића.
Деца у Финској, на први дан поста добијају Адвент календаре који имају датуме од 1. до 24. децембра и он им служи како би са радошћу ишчекивали сваки дан до Божића.
То наравно није обичан календар већ календар са 24 кутијице у низу, а у свакој кутијици која се отвара ујутру, крије се по неки мали дар, чоколадица, играчка… па свако дете једва чека сутрашњи дан како би видело шта ће добити.
Традиција коришћења ових календара у Финској датира из 1940. године.
Финци обожавају функционалну и здраву исхрану, користе доста житарица, воле да уживају у специјалитетима, умерени су у јелу и пазе да храна буде лагана и здрава.
Pulla (слатко, ароматизирано пециво традиционално се служи с кафом).
Karjalanpiirakka (укусно тесто од раженог брашна пуњено пудингом од риже).
Kalakukko (дебели ражени хлеб пуњен ситном језерском рибом, специјалитет Kuopia).
Јохан Лудвиг Рунеберг био је највећи фински национални песник. Написао је текст химне Maamme.
У читавој Скандинавији не постоји жена која не зна да направи чувени Рунебергов колач, од Рунеберг теста, који је управо измислила и објавила Фредрика у част свога мужа. Идеја јој је била да смисли рецепт за колач, који би се правио од остатака кекса од Божића. На Рунебергов дан (05. фебруара), овај колач налази се на трпези сваке куће у Финској.
Финци имају склоност да измишљају врло неуобичајене спортове које третирају крајње озбиљно.
Једина је земља на свету која има национална такмичења у тотално откаченим дисциплинама (ношење жене (Еуконканто), вуча трактора, убијање комараца, бацање мобилних у даљ, бацање гумених чизама...).
Када говоримо о најбољим финским спортистима, многи прво помисле на возаче Формуле 1, хокејаше, скијаше, клизаче... додуше, нису ни далеко од истине, јер они данас доминирају у овим спортовима, али прави Финци ће се увек сетити чувеног атлетичара по имену Paavo Nurmi, који је још за живота ушао у легенду из више разлога.
