Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

JOAKIMINTERFEST 2014

215 views

Published on

JoakimInterFest se održava svake godine od 7-15. oktobra u Kragujevcu, Knjaževsko–srpskom teatru.
Festival je dobio ime po Joakimu Vujiću (1772-1847), direktoru prvog srpskog teatra osnovanog u Kragujevcu 1835. godine.
Domaćin Festivala je Knjaževsko–srpski teatar, a glavni pokrovitelj Grad Kragujevac.

Published in: Travel
  • Be the first to comment

JOAKIMINTERFEST 2014

  1. 1. JoakimInterFest 2014 PRI A O NAMA I IDEOLOŠKO ZAGA ENJEČ Đ Pun pogodak pratećeg programa ovogodišnjeg JoakimInterFesta bilo je premijerno prikazivanje dokumentarnog filma Boška Savkovića „Bog da prosti” prikazanog na Maloj sceni teatra u petak, 10. oktobra. Dugo najavljivano dokumentarno svedočanstvo o uništavanju nacionalne intelektualne elite od strane komunističkih novih vlasti 1944. godine imalo je svoje prvo prikazivanje tri dana pre beogradske premijere zakazane u bioskopu „Akademija”. Kroz priču o članovima amaterske pozorišne trupe sa Čukarice „Čika Duško” Savković je prikazao sudbinu čitave generacije i građanske klase ubijene neposredno odmah po oslobađanju od Nemaca. - Posle kragujevačke projekcije film će biti prikazan i u kruševačkom pozorištu, jer smatram da građani Srbije imaju pravo da nešto vide pre Beograđana, kaže autor filma dodajući da je logično da se „Bog da prosti” prikaže u ove dve teatarske kuće jer je u njemu reč o streljanim glumcima, kao i da je u tim partizanskim posleratnim čistkama stradao i jedan broj glumaca iz našeg grada. Iako se u svojim, često nagrađivanim (prestižnim priznanjima u zemlji i inostranstvu) dokumentarnim filmova bavio različitim temama tematika ovog ostvarenja je izuzetno teška i bolna. - Neko mora konačno da kaže istinu. Kod nas nema mnogo ljudi koji nisu kompromitovani, a imaju pri tom i dovoljno hrabrosti da to iznesu na videlo. Film je „ni po babu, ni po stričevima” nego baš onako kao što se desilo. Svi mi znamo koliko je ljudi, u Kragujevcu ubijeno od strane Nemaca, ali, znamo koliko je streljano i od strane partizana - samo to niko ne želi da priča... Svi ćute i pognu glave, a zna se da je između 55 i 60 hiljada ljudi ubijeno od strane nove vlasti u Srbiji u periodu jesen 1944. - proleće 1945. godine. Takođe, znamo da su njihova tela pokopana u 215 masovnih grobnica. Znamo i gde se te grobnice nalaze. Ali niko nikada nije hteo ni na koji način da ih obeleži. Samo u Beogradu u prvim danima nove 1 Dan - "Nosonog"četvrti 5 11
  2. 2. JoakimInterFest 2014 vlasti ubijeno je oko osam hiljada ljudi. Neki od današnjih najlepših beogradskih parkova, šetališta i izletišta su stratišta i kosturnice žrtava „onih koji pišu istoriju” - pobednika. Nad kostima su: park Manjež, stadion „Obilića”, Topčider,Ada Ciganlija, donji deo Kalemegdana gde se danas održavaju koncerti..., u Užicu stadion „Slobode” ... mi, igramo, plešemo i hodamo po kostima, revoltiran je Savković, čiji je rođeni stric stradao u ovim čistkama. On smatra da te kosti ne treba sada, iskopavati ali da je sramota da ostanu neobeležena njihova stratišta. - Trebalo bi da se makar postave table sa natpisima: „Ovde leže nevino stradali ljudi”. Zašto nevini?! Pa, svi oni - do jednog ubijeni su bez ikakvog suđenja, ističe autor filma koji je za to više nego kompetentan jer je završio pravo na „Kolumbija” univerzitetu u SAD. Po njemu u Srbiji je tada počinjen najveći ratni zločin nad civilnim stanovništvom ikada urađen. - Počinila ga je legitimna vojska, priznata od strane saveznika kao i od strane kralja Petra Drugog koji je u to vreme kao prestolonaslednik zvanično i dalje vladar u egzilu... Ta legitimna vojska ulazi u mesta, sela i gradove, oslobađa ih od okupatora ali i nemilosrdno ubija civile bez ikakvog suđenja, dok rat još traje, navodi Savković pravni aspekt te ove priče, dodajući da ovaj zločin, najveći nad civilnim stanovništvom, nisu činili pojedinci već organizovana grupa ljudi - OZNA koja je bila pod komandom ministra Rankovića. Što se samog Tita tiče, njegov potpis ne nalazi ni na jednom od ovih naređenja za likvidacije. - Kada se na ovaj način „ukloni” i „počisti” intelektualna elita jednog naroda, onda ti više niko ne stoji na putu da njime manipulišeš, zaključuje Savković, dodajući da je sem njega i istoričar Srđan Cvetković, autor izložbe „U ime naroda” u Istorijskom muzeju Srbije stisnuo petlju da na pravi način, kroz svoju postavku, progovori o tome, ali, „izložba, bude i prođe”, a dokumentarni film je drugačiji medij. - Nije isto kada se čuje živa reč, ili kada vam direktno svedoči čovek koji ima 97 godina i kaže: „Bilo je to tako i tako”, navodi on, dodajući da očekuje reagovanja „druge strane” i na njegov film, ali ne preterana. - Očekujem, naravno, da će me „popljuvati” ali ništa više od toga. Šta bi moglo da mi se desi, već su tukli dok sam izdavao „Našu krmaču” i nemam tu vrstu problema jer govorim istinu, zaključuje on. Film bi trebalo da bude prikazan i na RTS-u... - Potpisan je ugovor sa RTS-om i film je trebao da se na nacionalnoj televiziji emituje od 15. do 18. oktobra. Međutim, dogodilo se da dolazi Putin, pa je termin emitovanja pomeren, ali biće..., kaže Savković koji smatra: „Da smo iskopali naše grobnice ranije i suočili sa onim što se zaista dešavalo - ne bi se dogodilo ono što je izbilo na teritoriji bivše SFRJ”. Film „Bog da prosti” koji autor završava ovim stihovima iz poznate pesme Jovana Jovanovića Zmaja, pomoglo je i Ministarstvo kulture. - Dobili smo na konkursu od ministarstva nešto malo para za ovaj projekat. Simbolično ali nam je bilo bitno da ta, državna institucija stane iza ovakvog projekta. Naravno da se ovakav film nije mogao snimiti sa tim parama, pa je tek usledilo moljakanje od prijatelja i sponzora, završava Savković, najavljujući da će „Bog da prosti” imati svoj dalji „život” i na inostranom tržištu i festivalima. Polovina festivala idealan je trenutak da njegov selektor Goran Cvetković, oceni koliko je zadovoljan razvojem i dinamikom manifestacije koju je sam osmislio, kreirao... - Festival funkcioniše i razvija se u dobrom pravcu i ima dinamiku uspona. Tek nas čekaju dobre predstave od „Nosoroga, „Našeg razreda” - koji je zaista svetska predstava - videćete, zeničkog „Majstora” Ronalda Harvud, i gledališta iz Gorice sa poslednjom predstavom Primoža Beblera, apostrofira selektor. Da ne bude samo po onoj - da parafraziramo „selektor hvali svoga festivala” (ponovo Čika Jova Zmaj) on ističe da je i pre njegovog „selektovanja” na InterFestu bilo dobrih predstava. - Bilo je dobrih i izuzetnih predstava, ali tadašnji selektori nisu toliko brinuli o kontinuitetu festivala nego se on dešavao nekako na preskok, bude dobra predstava, pa neka lošija... Sada je on ujednačena celina, sve predstave imaju veze sa odabranom temom, publika zna „gde je, šta prati i šta na njemu može da očekuje u svakom smislu: pozorišnom, estetskom angažovanom...”, i sa scene biva „podsećana” na neka pitanja koja je interesuju, kaže on, želeći da njegova selekcija poput dobre predstave bude bez slabih mesta. - Festival se odvija tako kao da je svake večeri nastavak prethodne predstave i tako uklapa u idealnu celinu. Napravili smo pošten posao, svaka predstava ima svoj smisao, razlog zbog čega je na smotri ali i odgovor na pitanja koja tište današnjeg čoveka - festivalskog gledaoca, što je po meni smisao pozorišta, završava Cvetković. Novinarka Radio Beograda Miška Knežević, pravi je hroničar ove smotre, prateći je još od njenog nastajanja pre devet godina (ne krije iskrenu žal i za drugim - ugašenim JoakimFestom) ističući d aje on od svog početka dovodio predstave ne baš „iz čitavog” ali „širokog” sveta. - InterFest nikada nije ni pretendovao da bude BITEF, niti je to njegova uloga. On ima misiju da ovde u centru Srbije prikaže našoj pozorišnoj javnosti, kragujevačkoj publici i 2
  3. 3. JoakimInterFest 2014 gostima festivala, šta se dešava na scenama u regionu kao i da svet vidi našu, regionalnu pozorišnu produkciju, smatra ona, dodajući kako je kao i prethodnih godina selekcija Gorana Cvetkovića, odlična, i da je sam izbor teme „Rat u nama i oko” baš „pogođen”. - Čujem i vidim jasne reakcije publike koja ne krije da joj se to dopada, a to je i najvažnije. Ne manje važno je što se to se dopada i pozorišnim poslenicima - precizna, jasna, tačna i u datom trenutku određena koncepcija repertoarskog dela festivala, iskrena je Miška Knežević. Ono, na šta mnogi ne obraćaju, makar ne punu pažnju ili zaborave da pomenu, ne promiče iskusnom oku dugogodišnjeg hroničara festivala: - Prateći program InterFesta je ne malo značajan segment same smotre. Svake godine, pa i ove, na samom otvaranju u Galeriji „Joakim” imamo odlično osmišljenu i postavljenu izložbu. Promocije knjiga i filmske projekcije kao što je bila sinoćna „Bog da prosti” imaju svoju, zainteresovanu publiku. Ja, kao novinarka iz Beograda imala sam prilike da pogledam to ostvarenje nekoliko dana pre beogradske premijere. To nije beznačajno, ističe ona velike napore domaćina da osmisle i zaokruže i tu festivalsku celinu. Za kraj, ona izdvaja još jednu, po njoj, najveću vrednost JoakimInterFesta: - Ne samo zbog festivala već i prateći premijere kragujevačkog Teatra (pre)poznajem ljude koji redovno prate ovdašnji repertoar. Kragujevačko pozorište istrajava na dobrom putu a pokazatelj koji nas hrabri na njemu je činjenica da u sali imate neprekidan priliv nove, mlade publike. To je prava misija ovog festivala i u tom smislu je ona ispunjena, zaključuje ona. Četvrtog dana na repertoaru 9. JoakimInterFesta bila je predstava Narodnog pozorišta iz Kikinde „Nosorog” koju je po poznatom tekstu Ežena Jonseka režirala Snežana Trišić. Komad u kojem je autor imao intenciju (kako je sam zapisao) da „prikaže ideološko zagađenje” i „nacifikaciju jedne zemlje” kragujevačka publika je dobro primila i što je još važnije - jasno razumela. Na razgovorima posle predstave njihov medijator Goran Cvetković napomenuvši da je Jonesko kao jedan od najznačajnijih pisaca prošlog, svojim opusom, to očigledno i u ovom veku. - Nismo se nadali ni da će ljudi postajati „nosorozi” ali, na žalost, to se očigledno dešava, istakao je on dodavši da se ovaj Joneskov komad veoma retko igra (za razliku od njegove „Ćelave pevačice” koja je postala sinonim za teatar apsurda), pre svega, kako on ocenjuje zbog pogrešnog načina „postavljanja” na scene, najčešće na nivou pogrešno protumačenog prizemnog humora koji potpuno suprotan od duha ovog teksta. Po njemu ovakav repertoarski potez Narodnog pozorišta iz Kikinde je veoma hrabar jer zahteva i iskrenu i otvorenu publiku ali se, ceni Cvetković taj gest potpuno isplatio ovoj kući i glumačkom ansamblu koji je sa scene uspostavio „potpun i otvoren dijalog sa publikom”. - Velika stvar za pozorište, velika stvar za publika, još veća za kulturu uopšte, nije krio on svoje impresije o kikindskom „Nosorogu” koji se uklapa u moto ovogodišnjeg festivala temom sukoba u kolažu društvenih odnosa i okolnostima diktature u kojoj ljudi postaju masa i to nasilna. Za njega je on škola - kako ćemo proći ako se ne suprotstavljamo nasilju i sili koja proističe iz moći. - Za „Nosoroga” smo se kao repertoarski potez i opredelili zbog teme koja je, na žalost, aktuelna kad god i gde god se postavila na scenu. Predstava je iskrena, istinita i bolna, ne podilazi publici - zbog čega je ona dobro prihvata. Ansambl ju je radio sa velikim zadovoljstvom i radošću stvaranja kakva odavno nije viđena u našoj kući, otvoren je bio direktor kikindskog pozorišta Brane Marjanović, najavivši posle gostovanja na našem festivalu i njenu beogradsku i novosadsku premijeru. I za rediteljku Snežanu Trišić postavljanje „Nosoroga” jeste riskantan potez ali je po njoj to onaj rizik bez kojeg pozorište ali ni čitavo društvo ne može dalje. Ona smatra da pitanje koje ovaj tekst postavlja o pojavi fašizma u društvu današnja publika jasno prepoznaje i zbog toga ova predstava lakše komunicira sa publikom. Ni kragujevačka se po tom pitanju uopšte nije obrukala. Reč kritike SVI SMO MI POMALO NOSOSROG (NOSOROG – apsurdistička igra Ežena Joneska u režiji i adaptaciji Snežane Trišić – Narodno pozorište, Kikinda) Predstava Snežane Ttrišić i Narodnog Pozorišta Kikinda prati pažljivo tok tog zahuktalog preobražaja – sličice apsurdističke basne su razigrane i maštovite, razorna snaga nosoroga, preti iz pozadine scene – viri iz velikog rama, kao uvećana slika nekog predsednika, diktatora, suverena, generalisimusa... i najavljuje iščekivani totalitarni upad – na kraju predstave i fizički se ta velika figura – odličan rad vajara Milivoja Žarkovića – ušeta na scenu i osvoji je apsurdistički i stvarno, do kraja. Šta se sve tu u međuvremenu desi, to je cela predstava, puna duhovitih scena i oneobičenih karaktera. Svi su naravno – pomereni u nekom pravcu – ali svako je uhvaćen u nekom momentu krize – lične, zajedničke, identiteta, ideje, zanosa...stvarne, izmišljene ili indukovane. I baš u tom raskoraku ispraznosti – u gradiću kao na dečjem crtežu – sa kafanicama i crkvicama, sa biciklistima i biciklistkinjama, sa šeširićima i sa košuljama na cvetove, sa pijancima i službenicima u prolazu....zatutnji topotom nezadrživog osvajanja – NOSOROG! Otkud ovde ko nas nosorog?...Pa je li to afrički jednorogi ili azijski dvorogi...ili obrnuto?...Pa je li ga ko video ili ga samo čujemo?...Zgazio je mačkicu, polomio je ovo i polomio je ono...Pa ih je sad nekoliko, pa cela horda...ili je to ovaj isti samo se brzo kreće...I sve tako to, dok ne počne OPREDELJIVANJE za i protiv nosoroga... pa prihvatanje i podaništvo, stvaranje čvrste veze sa Novom Snagom koja postaje odlučna i zato joj verujemo! Mi postajemo NAŠI! A oni će biti njihovi – i eto ti NOSOROGA da to rešava! Tu silu koja se iznenada pojavljuje i rešava sve, možemo zvati kako god hoćete, ali 3
  4. 4. JoakimInterFest 2014 4 Jonesko joj je našao duhovitu formu, a Snežana Trišić sa ansamblom Narodnog Pozorišta Kikinda, uspela je da izrežira crtice sitnih karaktera i da sa glumcima predstavi mali svet sitnog građanina, koji se sreće sa tom silom i menja se. Glumci su našli stil zakučastog, grotesknog sitnog realizma, da se podsmehnu i sili i slabosti i sebi i nama – sve je delovalo pomalo naivistički iskreno i iščašeno zabezeknuto! Karakteri su prikazani kao nedorasli i nespretni stanovnici neke Zemlje Dembelije, nespremni za čudo koje ih je snašlo, a onda se u predstavi SNALAZE i zauzimaju svoja nova mesta u novom poretku! Goran Cvetković, pozorišni kritičar i selektor JoakimInterFesta Scenografija Dragane Purković Macan – sva od providnih zidova koji i kriju i otkrivaju, bila je odlično jednostavana, ali vrlo funkcionalna – pomerljivi ogromni paravani, postajali su ekrani kroz koje senaslućuje pozadina i na koju se projektuje video snimak života u kome se svi guše. Ta scenografija je i pomogla da se jedan komad koji bi mogao biti pravolinijski shvaćen i postavljen u crno-belom ključu, primi mnogo otvorenije, bez definitivnih i pojednostavljenih sudova o karaktertima, sa puno sumnji i gotovo sartrovskih ključnih, konačnih, graničnih pitanja, pitanja sa kraja životnih odluka, koje nas sasvim odredjuju i u trenutku nas uzdrmaju do potpunog preokreta. Utoliko je i ova poredstava NORE, bila moderna i savremena. Bravo! Goran Cvetković, pozorišni kritičar i selektor JoakimInterFesta Prateći program Mala scena Ljuba Tadić, ponedeljak 13. oktobar u 18 sati Promocija romana Marka Sosiča „BALERINA, BALERINA”, (u saradnji sa izdavačkom kućom „Arhipelag”) Večeras na repertoaru SUSRET O predstavi: Scena Joakim Vujić, subota 11. oktobar 20.00 Slovensko narodno gledališče Nova Gorica Nina Mitrović Prevodilac:Alja Predan Režiser: Primož Bebler Lektor: Srečko Fišer Scenograf: Pietro Lantieri Kostimograf:Tanja Zorn Grželj Autor muzike: Mirko Vuksanović Dizajn svetla: Samo Oblokar graju: Bine Matoh i Blaž Valič Predstava je rađena prema delu mlade hrvatske autorke, Nine Mitrović, u režiji Primoža Beblera – produkcija Slovensko narodno gledališče Nova Gorica. Večni je sukob sinova i očeva – tako je čak i u životinjskom svetu – izgleda, nismo daleko odmakli. U ovom delu za dva glumca – otac je bolestan od teške bolesti, ali i dalje tvrd i autoritarno zatvoren u odnosima sa okolinom – zato ga sin već godinama ne posećuje. Kada odluči da ga bolesnog, ipak vidi, na sceni se razvije pravi porodični rat. Vraćaju se sećanja, preti se osvetom, preispituje se moralnost, podmeću se intrige, vređa se slabiji, veliča se jednoznačna snaga odlučivanja... Sve to na fonu možda poslednjeg susreta, pred skoru smrt oca. Glumci su ovu predstavu prihvatili duboko, a poznati slovenački glumac Bine Matoh, u ulozi Oca, njome slavi jubilej i odlazi u penziju. Nažalost, reditelj Primož Bebler, poznat i kragujevačkoj publici, preminuo je u noći premijere – 21. novembra 2013. Ovo igranje na JoakimInterFestu biće i iskreni omaž ovom velikom umetniku i čoveku. Scena Joakim Vujić, nedelja 12. oktobar - 20 sati NAŠ RAZRED - produkcija Teatra za deca i mladinci, Skoplje,Tadeuš Svobodjanek, u režiji Vladimira Milčina Scena Joakim Vujić, ponedeljak 13. oktobar - 20 sati MAJSTOR - Bosansko narodno pozorište Zenica, Ronald Harvud, reditelj Dino Mustafić Scena Joakim Vujić, utorak 14. oktobar - 20 sati Predstava u čast nagrađenih KABARE NUŠIĆ - produkcija Pozorište Timočke krajine „Zoran Radmilović” Zaječar, adaptacija tekstova Branislava Nušića Dimitrije Kokanov i rediteljka Jovana Tomić Prijatelj teatra Novinarski tekstovi

×