Download to read offline
More Related Content
Ocenjivanje
- 1. Оцењивање засновано на стандардима Факултетпедагошких наука Универзитета у Крагујевцу Темпус пројекат “Хармонизација и модернизација студија за образовање учитеља”
- 2. Појам и суштинаоцењивања заснованог на стандардима • Оцењивање ученика засновано на стандардима подразумева процењивањеиндивидуалног напредовања – праћење рада и напредовања сваког појединачног ученика на путу ка дефинисаном стандарду (укључујући и поређење са почетним или претходним стањем овладаности или развијености одређених знања, вештина, ставова и вредности). • На основу резултата праћења рада и напредовања сцаког појединачног ученика и на основу провере остварености дефинисаних стандарда могуће је стећи увид и у ниво квалитета образовања у систему у целини – колико ученика је остварило дефинисане стандарде. • У процесу оцењивања ученика и евалуације наставе главно питање којим се руководимо је да ли су ученици постигли оно што је планирано, предвиђено и дефинисано образовним стандардима и како даље треба радити да им се то омогући.
- 3. Предности оцењивања заснованогна стандардима
- 4. Стандарди као полазнаоснова за издвајање критеријума у оцењивању • У основи критеријумског оцењивања налазе се критеријуми или стандарди за сваку оцену. Критеријуми (стандарди) оцена описују релативно коректно и прецизно шта ученик треба да зна и какво треба да буде његово знање или које вештине треба да поседује да би добио неку оцену. Критеријумско оцењивање представља оцењивање које се заснива на утврђивању да ли је и у којој мери ученик достигао предвиђене стандарде, нез обзира на то да ли су остали ученици у одељењу успешнији или мање успешни од њега. • Када се различити наставници који раде у различитим школама придржавају истих критеријума приликом оцењивања, оцене ученика добијају стабилно значење.
- 5. Стандарди као путка индивидуализацији наставног рада и оцењивања ученика • Пратити рад и развој ученика у односу на дефинисане стандарде значи узимати у обзир претходно знање и искуство ученика, уважавати индивидуалне разлике у темпу учења и рада. Уколико желимо да сви ученици развију знања, вештине, ставове и вредности одређене кроз дефинисане стандарде, читав наставни процес треба засновати на принципу индивидуализације, а у процесу оцењивања пратити како се ученик креће ка оставривању утврђеног стандарда.
- 6. Стандарди као основапраћења ученика и разумевање идеје о развојним потребама ученика
- 7. Формативно и сумативнооцењивање Формативно оцењивање Сумативно оцењивање Усмерење Вредновање исхода процеса учења. Вредновање исхода процеса учења. Период Континуирано у току процеса учења, у свим фазама наставног процеса. На карају одређене програмске фазе која је јасно програмски и временски одређена. Циљ Вредновање исхода претходног учења је средство за обликовање, усмеравање и вођење даљег процеса учења. Одговара на питања: “Шта је ученик постигао?” и “”Шта и како ученик треба да учи даље?” Вредновање исхода остварених у одређеном периоду учења. Одговара на питања: “Колико је ученик научио у одређеном наставном периоду?” и “У којој мери је овладао садржајима и исходима који су утврђени школским програмом?”
- 8. Формативно оцењивање • Премаулози коју има у настави, формативно оцењивање се означава и као усмеравајуће или подстицајно, односно као процесно или развојно оцењивање. Оно је формативно управо зато што се одвија у процесу учења, што у току учења усмерава ученика на одређене циљеве, садржаје и исходе, што га подстиче да планира наредне кораке у учењу, а тиме да постепено преузима све активнију и конструктивнију улогу у сопственом развоју. • Формативно оцењивање је усредсређено на обликовање, усмеравање и вођење процеса учења. Формативно оцењивање региструје податке о успеху учења и о тешкоћама на које ученик наилази у активностима које су предмет оцењивања. У формативној оцени ти подаци постају информације о постигнутом успеху и о следећим корацима који су неопходни за даље напредовање у учењу.
- 9.
- 10.
- 11. Повезаност формативних исумативних оцена
- 12. На основу дефинисанихобразовних исхода/резултата учења разрађују се задаци којима се испитује остваривање образовних резултата. Одговара се на питања: • Шта ученик треба да зна, разуме и уме да уради? • Шта је стварно важно знати? • Шта је кључно за предмет, шта су базичне идеје предмета, дисциплине? • Шта је из програма предмета важно дубоко разумети да би било добра подлога за даље целоживотно учење? • Која специфична знања и вештине треба поставити као резултате учења јер су важна за даље учење и ефикасно деловање у животу? • Како ћемо знати да ли су ученици постигли пожељне резултате и развили нужне компетенције? • Како проверавати научено? • Како поставити испитивања и проверити остварење циљева?
- 13. Матрица постигнућа Димензиј е знања Димензијекогнитивних процеса Памћење Разумева ње Примена Анализа Евалуациј а Креација Чињенич но знање Концепту ално знање Процедур ално знање Метакогн итивно знање
- 14. Димензије знања: главнитипови и подтипови знања (Anderson, Krathwohl, 2001) Тип и суштина Подтипови Чињенично знање - основни елементи које ученици треба да знају да би били упознати са дисциплином и могли да решавају проблеме у области. •Знање терминологије •Знање специфичних чињеница и детаља Концептуално знање - повезаност основних елемената са ширим структурама које им омогућавају заједничко функционисање. •Знање класификација и категорија •Знање принципа и генерализација •Знање теорија, модела и структура
- 15. Димензије знања: главнитипови и подтипови знања (Anderson, Krathwohl, 2001) Тип и суштина Подтипови Процедурално знање - знање како нешто чинити, коришћење истраживања и критеријума, коришћење вештина, техника и метода •Знање специфичних вештина и алгоритама у одређеном предмету •Знање специфичних техника и метода у одређеном предмету •Знање критеријума за одређивање примене одговарајућих процедура Метакогнитивно знање - знање о когнитивним процесима, као и свесност и разумевање властитих когнитивних процеса •Стратегијско знање •Знање о когнитивним задацима које укључује одговарајуће контекстуално и когнитивно знање •Знање о себи
- 16. Литература • Anderson, L,W, Kratwohl, D, R (Eds.) (2001): A taxonomy for learning, teaching and assessing: A revision of Bloom’s taxonomy of educational objectives. New York: Longman • Правилник о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању (2011), Београд: Министарство просвете • Хавелка, Н, Хебиб, Е, Бауцал, А. (2003): Оцењивање за развој ученика, Београд