Takmičenje na portalu www.nasaskola.net "biramo najbolju lekciju" februar 2012. godine, Njutnovi zakoni, Računarstvo i informatika, Vladimir Pavlović, Staniša Stojanović, Gimnazija Aleksinac

1. Њутнови закони

2. - Њутонови закони су скуп од три основна
закона класичне физике.
-Они описују везу између кретања тела и сила
које делују на тело и први их је представио
Исак Њутн.
- Објављени су у књизи „Philosophiae Naturalis
Principia matematica“ (у слободном преводу
Математичке основе физике) из 1687. године.
- Ови закони чине темеље класичне механике.
Њутн их је користио да опише примећене
резултате опита у вези кретања тела.

3. Први и други закон на латинском језику.
Њутнова Principia matematica, издање 1687.
године.

4. Први закон: Закон инерције
У оригиналу, на латинском, га је Њутн
записао:
„Lex I:
Corpus omne perseverare in statu suo
quiescendi vel movendi uniformiter in
directum, nisi quatenus a viribus impressis
cogitur statum illum mutare.“

5. Тело остаје у стању мировања или се креће
константном брзином ако на њега не
делује ниједна сила, или ако је резултат
свих сила које на тело делују једнака нули.
Овај закон описује принцип инерције и
може се исказати и другачије. Тело на које
не делују силе има тежњу да настави
кретање истим смером и брзином.

6. Други закон: Закон силе
Овај закон је Њутн написао овим речима, на
латинском:
„Lex II:
Mutattionem motus proportionalem esse vi
motrici impressae, et fieri secundum lineam
rectam qua vis illa imprimitur.“

7. Овај закон описује чињеницу да је промена
кретања (што је убрзање) неког тела могућа
једино дејством силе и повезује силу која
делује на тело са масом тела и убрзањем
којим се тело креће.
Величина силе на неко тело директно је
сразмерна убрзању и маси тог тела. Смер силе
има исти смер као и убрзање.
где је F- сила, m- маса, a- убрзање.

8. Трећи закон: Закон акције и
реакције
Текст закона како је Њутн записао на
латинском је:
„Lex III:
Actioni contrariam semper et æqualem esse
reactionem: sive corporum duorum actiones
in se mutuo semper esse æquales et in partes
contrarias dirigi.“

9. За сваку силу акције која делује на неко
тело постоји и сила реакције. Сила реакције
је истог интензитета и правца као и сила
акције али супротног смера. Важно је
истаћи да се оне узајамно не поништавају.

10. • Ови закони су важећи само у класичној механици,
где је брзина много мања од брзине светлости а
маса тела пуно већа него је величина атомских
делова (електрон, протон, неутрон).
• У случају изузетно великих брзина, упоредивих са
брзином светлости, или изузетно малих маса,
упоредивих са масом атома, појављују се други
ефекти који се прецизно описују законима квантне
механике и релативистичке физике.
• Из закона квантне и релатвистичке механике се
добијају Њутнови закони тако што се апроксимира
да су брзине бесконачно мале спрам брзине
светлости.