Deo kursa "Osnovni oblici mišljenja" na kif.filozofijainfo.com

1. Moderno
Osnovni oblici mišljenja

2. Pojam modernog
• Kada razmišljamo o pojmu modernog, najčešće pomislimo na tehnološka
dostignuća poslednjih vekova. Reči “moderno”, “novo” vezuju se i za
promene koje su Evropu izvele iz Srednjeg veka, za pojavu nove plastične
umetnosti, preporod zanata, pojavu teleskopa, štamparske mašine, kompasa
i drugih instrumenata.
• Ali, moderno vreme karakteriše i jedna promena u načinu mišljenja koja nije
jednostavno vidljiva, poput ovih promena u spoljašnjem svetu.

3. Moderno i
srednjovekovno/starovekovno
• Ovaj novi oblik mišljenja koji je nastao sa modernom i danas još uvek postoji,
kao što još uvek postoje i stari oblici.
• Naime, modernod doba nastupilo je onda kada je znanje o božanskom
poretku, odnosno, znanje o Ideji Dobra na osnovu koje je stvoren svet,
dovedeno u pitanje.
• Stari filozofi smatrali su da je glavni zadatak filozofa da otkrije sadržaj ove
ideje, međutim, moderni sumnjaju da je čovek sposoban za takve poduhvate.

4. Sokrat, Platon i Aristotel
• Ideja Dobra je ušla u filozofiju dosta jednostavno, preko jednog eksplicitnog
Sokratovog zahteva.
• U “Fedonu” Sokrat priča o svom interesovanju za Anaksagoru koje je splaslo
kada je Sokrat utvrdio da mu Anaksagora ne govori ono što ga jedino
interesuje: zašto je za svaku planetu i druge stvari “bolje” da budu takve kakve
jesu,a ne drugačije. Sokrata je interesovalo da mu Anaksagora objasni idealni
poredak sveta, a nije čak ni dovodio u pitanje hipotezu da je svet i napravljen
prema nekom idealnom modelu.

5. Ideja Dobra
• Dakle, Sokrat pretpostavlja da ljudi mogu doći do Ideje Dobra. Iz nje će
saznati kakve stvari treba da budu, i ta jedna Ideja biće i istina o stvarima i
model za ljude. Naravno, za sve ljude.
• Ova ideja proizilazila je iz plemenite potrebe da se razmišlja o tome kakve bi
stvari trebalo da budu, ali “stari” filozofi, da ih tako nazovemo, nisu smatrali
da je oblik mišljenja u okviru koga su tragali za dobrim sporan.
• Moderni filozofi će taj oblik dovesti u pitanje.

6. Mane starog modela
• Kada su se suočili sa starim filozofima, moderni su bili impresionirani njihovom
širinom i strašću za istinom. Ali, kao i nekada u slučaju Aristotela i Platona, vlastita
mišljenja su morala doći do izražaja.
• Najpre su primetili da je Ideja Dobra po kojoj je napravljen svet možda nedohvatljiva
za ljude. Njihove zamisli o tome kako Dobro izgleda često su vodile ka pogrešnim
zaključcima (npr. “Mesec je savršeniji od zemlje” ili “Zemlja je u središtu sveta”)
• Zbog toga su odbacili shvatanje prirode preko “svrha” (Dobra), koje je formulisao
Aristotel. Dekart, Spinoza i drugi moderni filozofi na više mesta insistiraju na
ovome.

7. Napuštanje svrha i jednog modela
za sve ljude
• Kada su ustanovili da otkrivanje Ideje Dobra prevazilazi ljudske
moći, otvorili su prostor za slobodno i neopterećeno istraživanje prirode, koje
su pratili otpori Crkve i ljudi koji su bili verni starim običajima.
• Međutim, napuštanje jedne Ideje Dobra imalo je posledice i u etičkoj sferi.
Nekada, da bi dobili uputstva za dobar život, trebalo je samo iz Ideje Dobra
izvući konsekvence i svi ljudi dobili bi uputstva za dobar život.
• Oni koj ih se nisu pridržavali bili su osuđeni kao poročni, a ako se
procenjivalo da im nisu dorasli držani su u nižem statusu, npr. robova.
• U svakom slučaju njihov status obrazlagan je njihovim moćima.

8. Novi model za razmišljanje o dobru
• Dakle, ljudi su se u starom modelu mogli podeliti na one koji se rukovode
Idejom Dobra i one koji to ne čine ili ne mogu da čine. U sistemu mišljenja nije
bilo mogućnosti da svako za sebe odgovori na pitanje šta je dobro.
• Kada su utvrdili da je jedna Ideja Dobra, koja bi sadržavala model za sve
ljude, nesaznatljiva, moderni filozofi su otvorili mogućnost da svi ljudi postave
vlastite ideje o Dobru i da žive po njima.
• Postalo je moguće da dva čoveka imaju različite ideje o tome šta je dobro, a
da jedan u drugom ne vide ljude koji neće ili ne mogu da shvate šta je
dobro, jer se sada mislilo da niko ne može znati šta je konačno i jedno Dobro.

9. Moderni etički problem
• Kada su shvatili da se mogu razlikovati prema tome šta smatraju da je
Dobro, moderni ljudi su se odmah našli i u problemu.
• Naime, i u staro vreme, a i u moderno vreme, predstave o dobru služe i da se
u jednom društvu odredi šta je nedopustivo i šta se ne sme činiti. Oko tog dela
“dobrog”, odnosno, “lošeg”, društva se moraju složiti da bi funkcionisala.
• I moderni filozofi našli su svoje originalno rešenje ovog problema.

10. Moderno rešenje za moralna pitanja
• U staro vreme, dakle, Ideja Dobra, jedna i važeća za sve ljude, bila je osnov za
društvenu stratifikaciju (plemstvo, sveštenstvo, treći stalež, kmetovi, robovi).
• Pošto su moderni odbacili jednu ideju Dobra, oni su morali da izmisle nešto
novo što će biti temelj za osnovne društvene norme.
• Tada su utvrdili da će posmatrajući vlastite ideje o dobru, iz njih izvući samo
jedan deo oko koga će se složiti da ga ne bi trebalo kršiti.
• Ovaj deo ukupnog dobra biće predmet stalne rasprave i služiće kao osnova
zajednice.

11. Šema 1 – Ideja Dobra
Stari i Srednji vek

12. Šema 2
Moderno shvatanje dobra

13. Dva oblika mišljenja
• Ovako nastaju dva oblika mišljenja koja nastavljaju da postoje paralelno. U
okviru prvog, moral i uputstva za dobar život izvode se iz neke
transcendentne ideje koja je ista za sve i temelji se na nekom filozofskom ili
religioznom uvidu. Ljudi se stratifikuju prema tome koliko su sposobni da
ostvare i razumeju tu Ideju dobra. Argumentacija se poziva na ovu
transcendentnu istinu koja se tiče celokupnog obima pojma dobra.
• U modernom načinu...

14. Moderni oblik
• U modernom načinu ljudima je dozvoljeno da sami otkriju šta je dobro za
njih, ali se od njih traži da učestvuju u oblikovanju zajedničkog dobra.
Zajedničko dobro nije celokupno dobro, nego što manji obim onoga što na
jednak način koristi svima. Na primer, Imanuel Kant je obim tog dobra sveo
samo na međusobno poštovanje slobode. Kvalitet koji zajedničko dobro treba
da ima je da bude nepristrasno, da na jednak način koristi svima (svi su u
istom položaju u odnosu na njega), a ne mora da obuhvati celokupan obim
pojma dobra ili da objašnjava kosmos.

15. Posledice
• Moderni oblik mišljenja o dobru uticao je na sve promene koje su se
događale od vremena renesanse do danas. Slobode mišljenja, veroispovesti i
savesti proizašle su iz njega. Naučni napredak je bio posledica odustajanja od
toga da se novi modeli sveta mere nekom Idejom Dobra na osnovu koje je
svet stvoren.
• Međutim, paralelno sa modernošću opstajali su i stari oblici mišljenja. Učenje
Crkve i običaji skoro u potpunosti su se formirali u vreme preovlađivanja
starog načina mišljenja.

16. Nauka
• Vremenom, u toku modernog doba razvila se nauka čiji je autoritet toliko
porastao da su mnogi pomislili da ona može da zameni Crkvu u određivanju
Jednog Dobra.
• Moderni totalitarni pokreti su bili i posledica ovog amalgama starog i
novog, s tim da je autoritet Crkve zamenjen autoritetom nauke ili dogmatski
shvaćene filozofije. Individualna dobra ponovo nisu dozvoljavana.

17. Savremenost
• Mi i danas živimo u društvu u kome postoje oba načina mišljenja. Stari način
pruža sigurnost i mogućnost jednostavnog obrazloženja netolerancije, kada
se nešto ne slaže sa prihvaćenom idejom.
• Moderan način je zahtevniji, on podrazumeva da se stalno istražuju i
preispituju i individualna dobra i zajedničko dobro, ali, zauzvrat, obezbeđuje
slobodu i napredak.

18. Sloboda
• Moderno odustajanje od transcendentne Ideje Dobra, za mnoge je značilo i
objavu da je sve relativno i da odgovor na pitanje “Šta je dobro” više ne može
biti dat, da je sve jednako dobro ili loše.
• Ali, to nije bila pouka modernosti. Moderna pouka je da se transcendetno
Dobro ne može znati, ali da nam je stalno dostupno da se opredeljujemo
između ovog ili onog postupka u svakodnevnom iskustvu. Ocena tih
postupaka sadržaj je pojma dobra.

19. Kurs “Osnovni oblici mišljenja”
kif.filozofijainfo.com