Prezenatacija "I filozofija je nauka". U prezentaciji se objašnjava šta je predmet i metoda filozofije i po čemu je slična nauci, a po čemu se od nje razlikuje. Autor prezentacije je Vladimir Milutinović, sajt kif.filozofijainfo.com.

1. I filozofija je nauka

2. Da bi nešto bilo nauka
•
-
treba da ima:
svoj predmet istraživanja
svoju metodu
neke objektivne rezultate.

3. Predmet filozofije
• Šta je predmet filozofije objasnićemo
preko jedne metafore.
• Pogledajmo jedan brod...

4. Izgled i pravac broda
• Pitanjima: “Od čega je brod napravljen?”, “Kakav mu je
oblik?”, “Koje sile deluju na njega?”, bave se
matematika, fizika, hemija itd.
• Filozofija se bavi drugačijim pitanjima: “Kuda brod ide?”
“Kuda bi brod trebalo da ide?”

5. Frensis Bekon, Novi organon
Jedna čuvena filozofska knjiga ima jedrenjak
na svojim koricama.

6. Metoda filozofije
• Kada kažemo “kuda brod ide” mislimo na sve one izbore
koje možemo napraviti u životu i mišljenju, izbore koji
nisu odmah prepoznatljivi.
• Zbog toga su metode filozofije refleksija i
argumentacija.
• U filozofiji se vraćamo na neku svoju misao, da bi utvrdili
da li je njen “pravac” dobar.

7. Refleksija
• Refleksija u fizici i u fillozofiji

8. Rezultati
• Ako upotrebimo metodu filozofije, vremenom
uočavamo da o mišljenju i ljudima znamo više, a
o tome kuda treba da idemo bolje.
• Filozofija, kao i nauka, polazi od toga da postoji
jedna istina o njenom predmetu. Razgovorom i
argumentacijom hoćemo da joj se približimo.
(Ako hoćemo da negde stignemo ili da nešto uradimo, nije svejedno
kojim ćemo putem ići.)

9. Primer
• Ako hoćemo da odemo iz Evrope u Ameriku,
treba da idemo na zapad.
(Doduše, Kristifor Kolumbo, na slici, išao je na zapad iako je hteo da
stigne u Indiju.)

10. Ali, u odnosu na druge nauke
postoje i razlike...
• Druge nauke opisuju predmete koji se
uvek kreću na isti način.
• Na primer, Galilejeva tela koja slobodno
padaju.

11. Filozofija
...opisuje ljude koja se mogu kretati na uvek
drugačiji način i u raznim pravcima.

12. Cilj filozofije
• Dobro je što postoji ta raznovrsnost pravaca. Cilj
je da se ti pravci upoznaju i da se o njima
razmišlja...
kako se ne bismo sudarali...

13. ILI
• Ili zalutali... ili se našli u ćorsokaku...

14. Sloboda
• To se može reći i ovako: dok druge nauke
opisuju tela koja su vezana zakonima,
• Filozofija se bavi ljudima kao slobodnim
bićima koja mogu da biraju svoj put.

15. Takva bića su i naučnici
• Pošto su naučnici koji stvaraju nauku
takođe slobodna bića, oni biraju neke
bazične pravce kretanja.
Zbog toga i oni koriste i imaju neku filozofiju.

16. U svakoj nauci ima filozofije
• To znači da u svakoj nauci filozofija ima svoj deo.
• Naučnik bira svoje ciljeve i svoja osnovna uverenja.
• Na primer, bira da li će misliti da je sve jednoznačno
određeno, kao što je mislio Anštajn...

17. Determinizam ili slučajnost
• Ili da nije, kao što misle kvantni fizičari, na
primer, Nils Bor.

18. Nauka i sloboda
• Svaki naučnik, dakle, ima puno slobode, jer je nauka
poduhvat u kome svi znaju da mnoge stvari ne znaju,
odnosno, da ne postoje konačne ili apsolutne istine.
• Sloboda je od najveće koristi za nauku.

19. Da rezimiramo:
Filozofija je, dakle, nauka, zato što:
- kao i nauka, polazi od pretpostavke da je istina jedna i
ima svoj predmet i metodu.
- ima svoju specifičnost (njen predmet je čovek koji je
slobodan)
Osim toga,
- filozofija je deo svake nauke, jer su svi naučnici
slobodna bića.

20. Filozofija je kao bicikl
Sredstvo putem koga se možemo kretati
brže u dobro izabranom pravcu.

21. Ali,
• i sredstvo pomoću koga možemo ispitivati
nove, lude ideje!

22. Hvala na saradnji!
• Kratka istorija filozofije nalazi se na
www.filozofijainfo.com