Predavanje iz tehnologije materijala

1. ПОЈАМ, ПРИМЕНА И ПОДЕЛА

2. ПРИМЕНА МАЗИВА
Мазива су материјали чија је основна улога да :
 Смање трење и хабање између покретних, односно
покретних и непокретних делова техничких ( машинских)
система.
 Механизам којим се ова улога остварује зове се подмазивање.
Мазива могу да се користе и као:
 расхладно средство (смањењем трења и струјањем)
 заштита од корозије (изоловањем од агресивних материја)
Као и да учествују у:
 заптивању,
 преносу снаге код хидрауличних система,
 пригушењу удара и вибрација.

3. КАРАКТЕРИСТИКЕ МАЗИВА
 Важније карактеристике мазива су:
 вискозност
 мазивост
 пенетрација
 специфична тежина
 отпорност на старење
 састав (боја, пепео, вода)
 тачка капања
 тачка паљења
 Вискозност је својство течних, полутечних и получврстих материјала да
пружају отпор течењу. Вискозност је мера унутрашњег трења.
 Мазивост је способност мазива да добро пријања уз металну или другу
површину тако да се са њом хемијски не спаја.
 Пенетрација даје податке о тврдоћи масти. То је дубина до које игла или
стандардни конус може да продре у маст у одрађеним условима
испитивања

4. ПОДЕЛА МАЗИВА
 Према агрегатном стању:
 Гасовита мазива
 Течна мазива
 Полутечна мазива
 Чврста мазива
 Према пореклу сировина:
 Биљна мазива
 Животињска мазива
 Минерална мазива
 Компаундирана мазива
 Синтетичка мазива
 Према функцији:
 Конструкциона мазива (посматрају се као елемент конструкције машина)
 Технолошка мазива (примењују се при обради метала резањем и
деформисањем)

5. ГАСОВИТА МАЗИВА
 Примењују се претежно при подмазивању клизних лежаја
(аеродинамички и аеростатички лежаји) Најчешћа гасовита мазива су:
ваздух, азот, хелијум
 Предност гасовитих мазива је у томе што:
 Поседују високу хемијску и термичку стабилност
 Не мењају агрегатно стање у широком температурном интервалу
 Имају мали коефицијент трења
 Погодна су за велике брзине
 Чистоћа уређаја у којима се користе је изузетна и др
 Недостаци гасовитих мазива :
 мала моћ ношења
 сложеност конструкције у којој се гас примењује као мазиво
 захтев за високом тачношћу израде делова
 остљивост на нечистоће

6. ТЕЧНА МАЗИВА
Течна мазива- уља представљају највише и најшире
коришћену групу мазива и чине преко 90% свих
мазива у употреби.
Уља за подмазивање састоје се од базног уља и
различитих додатака које називамо адитиви
Постоје:
 Биљна базна уља
 Минерална базна уља
 Синтетичка базна уља и течности
 Компаундирана уља

7. ТЕЧНА МАЗИВА
 Биљна уља ретко се користе, али служе као додаци компаунд уљима
 Минерална уља добивају се прерадом нафте а могу бити:
 дестилати (уља за даљу прераду)
 рафинати (прочишћена минерална уља)
 концентрати (вискозна уља)
 специјална уља (моторна, турбине, хидраулична, хипоидна)
 Синтетичка базна уља се производе хемијском
синтезом из различитих компоненета, различитим
технолошким поступцима. Користе се у ваздухоплвној,
ракетној и нуклеарној техници
 Компаунд уља садрже до 10% биљних уља или животињских масти
за подмазивање лежајева који долазе у додир са водом (парне
локомотиве, бродске парне машине…)

8. ПОЛУТЕЧНА МАЗИВА
 Масти су чврсте или получврсте смесе метaлних сапуна и минералних
уља која се користе за подмазивање површина која се тару а на којима се не
задржава течно мазиво.
 Разликујемо следеће врсте масти:
 Калцијумове масти: за подмазивање клизних површина с радним
температурама до -80°C
 Натријумове масти: за површине с повишеном температуром и
површинама које долазе у додир са водом. Радна температура 120°C
 Литијумове масти: користе се за радне температуре од -50 до150°C –
универзалне масти
 Алуминијске масти: за мање оптерећене лежајеве ако су дуже у додиру са
водом мења јој се структура
 Баријумове масти: За оптерећене лежајеве. Максимална радна
температура 180°C
 Синтетичке масти: добивају се мешањем синтетичког уља с металним
сапуном. Радна температура од -55 до 300°C (авионска, ракетна,
нуклеарна техника )

9. ЧВРСТА МАЗИВА
Чврста мазива користе се за подмазивање уређаја и делова
изложених високом притиску и повишеним температурама.
Најчешће коришћена чврста мазива су:
 Материје ламеларне структуре (графит и МоS2 )
 Меки метали (калај, олово, индијум, сребро злато)
 Полимерни материјали (ПТФЕ-тефлон и полиацетали)
 Керамички материјали (алуминијум – триоксид, цирконијум
– оксид, волфрам – карбид, силицијум - карбид)
Графит се самеље и помеша с неким уљем или машћу,
стабилан је до 400°C
Молибдендисулфат (МоS2) : концентрат са 5% МоS2 у облику
уља или пасте додаје се у количини 50-100g/l .Има мањи
коефицијент трења.