2. Прва техничка школа
2
САДРЖАЈ
Цариград......................................................................................................... 31
Име града.....................................................................................................................................31.1
Истприја.......................................................................................................... 42
Друштвп.......................................................................................................... 53
Архитектура.................................................................................................... 64
Култура и уметнпст ........................................................................................ 75
Пад Цариграда (1453) .................................................................................... 86
Прилике у Византији и на Балканскпм пплупстрву...................................... 97
Мехмедпв дплазак на власт и припреме ................................................... 108
Блпкада Бпсфпра.......................................................................................... 119
Цариградски бедеми ................................................................................... 1210
Дплазак ппјачаоа, састав гарнизпна и расппред пдбране ....................... 1311
Пад града...................................................................................................... 1412
Пљачкаое и разараое града....................................................................... 1513
Ппследице пада Цариграда 1453................................................................ 1614
Преглед ппдатака и прпцена снага, ппгинулих и зарпбљених тпкпм15
ппсаде................................................................................................................. 17
Литератира ................................................................................................... 1816
3. Прва техничка школа
3
Цариград1
ариград је град смештен у Босфорском мореузу (заливу Златни рог),
некадашња је престоница трију великих царстава - римског (330—395),
византијског (395—1453) и отоманског (1453—1923). Након оснивања
модерне републике Турске, Константинопољ или Цариград, а данашњи
Истанбул, највећи је град у данашњој Турској , који се простире на два
континента, Европу и Азију. Град је и данас седиште Васељенске
патријаршије, која је духовни центар Православне цркве.
Име града1.1
Најстарије име за овај град, оно које су му доделили грчки колонисти из
Мегаре јесте Византион. Једно кратко време у 3. веку, град је носио
име Августа Антонина које му је дао цар Септимије Север у част
свога сина.
Кад је Константин Велики град учинио источном престоницом
царства, град се називао Други Рим. Од 5. века користи се и назив
Нови Рим .
Уместо назива Нови Рим ускоро се чешће почео користити назив
Константинопољ или Константинополис што значи „Константинов
град“. Осим овог назива, у Византији се често град ословљавао као
„Краљица градова у колоквијалном говору обично се користио
само назив „Град“
У исламском свету град је био познат под називима– рап. -Након
освајања Цариграда 1453. године, ово је било званично име у
османском турском језику, те се користило до пада царства 1923.
године. У персијском и арапском језику такође су се пре
користили и називи као Rūmiyet al-kubra или Taht-i Rūm и сл.
Ц
4. Прва техничка школа
4
Историја2
Константин Велики је на темељима ранијег града Византион,
настала је Византијска престоница Нови Рим, убрзо назван
Константинов град Константинопољ, који је инаугурисан 11. маја
330. године. По својој величини, грандиозности и богатству,
Константинопољ (Цариград) је требало да представља ривала
Вечном граду - Риму. Као нови центар царске власти Константинов
град ће то убрзо постати, али ће престоница у правом смислу речи
постати у време Констанција II.
Константинопољ је остао престоница Источног римског царства
или Византијског царства, све до његовог пада 1453. Године.
цариград слика 1
цариград слика 2
5. Прва техничка школа
5
Друштво3
Повољан положај града између Европе и Азије био је веома важан за развој трговине
и културе. Због важног стратешког положаја, Цариград је контролисао путеве између
Азије и Европе, као и пролаз из Средоземног мора у Црно море. Константинопољ је
био развијен, богат град, грандиозна престоница са великом хиљадугодишњом
традицијом. Придавала се велика пажња култури, уметности и образовању у
Византији, самим тим и Константинопољу као престоници Царевине. Град је у
сваком погледу, друштвеном, економском, образовном, научном погледу, у
уметности, духовности, био модерна и непревазиђена престоница света.
Византијско царство је било царство састављено од многих народа, па је самим тим и
Константинопољ био вишенационална средина, прави напредни велеград, у коме су
становали житељи многих нација, али је заједнички било то, да су житељи
престонице углавном били правосалавне вероисповести.
»Књига “Notitia urbis Constantinopolitanae” из 5. века представила је списак грађевина
састављен отприлике сто година после оснивања Цариграда. Престоница је имала
322 улице, 8 јавних и 153 приватних купатила, 5 житница, 8 аквадукта и цистерни, 14
цркава, 14 палата и 4,388 кућа величине вредне помена. Ако се узме да је свака кућа
имала 25 становника, добија се број од 109.700 становника. То је безначајан број у
односу на број слугу и робова који су живели у тим кућама. Обично се процењује да је
тада Цариград имао између 500 и 600 хиљада становника.
Хиподром у Цариграду је био грандиозан , врло посећен , био је центар друштвеног и
спортског живота у престоници, и био је на далеко, чувен. Настао је крајем III века за
владавине Септимија Севера (193—211) по узору на Circus Maximus у Риму, да би свој
коначан облик добио под Константином Великим 330. године.
Византијски календар је био календар који се званично употребљао у Византијском
царству, од 988 и владавине Василија II, до пада царства 1453. Коришћен је у
земљама под византијским утицајем, као што је Србија.
6. Прва техничка школа
6
Архитектура4
рхитектура Цариграда представља врхунац градитељства и уметности у
Византијском градитељству, сматра се да је настала почетком 5.века. Велики,
немерљив је утицај имао Цариградски-визнтијски стил и уметност
градитељства на религијске-црквене објекате али и на дворове, бедеме, утврђења,
хиподром и сл. Тај утицај се проширио на далеко.
Најзначајнији споменици ране
византијске архитектуре и уметности се
налазе у Цариграду - Константинопољу
(Цариградска Велика црква), и широм
Византијског царства. Поред великог ,
немерљивог утицаја на стилове
многобројних Црква и манастира,
византијски стил грађевинарства је
оставио велики печат и на дворове, куле,
бедеме, утврђења, и нарочито на
прелепе палате у Цариграду и шире.
Неке од познатих грађевина су и Дворац
Константина Порфирогенита Палеолога,
Дворац Влахерна (Влахерна) ,
Цариградски бедеми, па Кула Галата
(Велики Бастион), па Хиподром у
Цариграду.
Црква Аја Софија (Света Софија, Црква Свете Мудрости) је право ремек-дело
Византијске архитектуре. Аја Софију је подигао византијски император Јустинијан од
532. до 537. године. То је дело у то време двојице најпознатијих архитеката –
Антемијуса и Исидоруса. Пре ње на том месту биле су две мање цркве, које су
прогутали пожари.
Стубови су јој од највреднијег мермера из Мраморног мора, Никеје, Јужне Африке.
Четири огромна стуба носе Куполу пречника 32 метара на висини од 65 метара.
Унутрашњост куполе је огромна 70 Х 75 метара. На изградњи Цркве Аја Софије је
радило преко 10000 радника пет година (532-537).
А
цариград слика 3
7. Прва техничка школа
7
Култура и уметност5
Цариград има немерљив допринос и значај за хришћанску
духовност, културу и уметност, која се развијала хиљаду година у
Цариграду и Византији. Има велики утицај на светску културу ,
образовање , духовност и уметност,
уз то имао је и кључни утицај на
Словене на Балкану(Србија ,
Бугарска) и Русију.
Цариград(Константинопољ) је био
средиште науке и културе и
уметности , у њему су се развијале
књижевност, философија, правне,
теолошке и хуманистичке науке.
Цариградски Универзитет је био
непревазиђен, његовом развоју су
придавале пажњу све Византијске
династије , као и патријарси, тако да
је допринос Универзитета на
цивилизацију био немерљив и познат на далеко.
Велики је допринос Цариграда и у области Уметности. Утицај
уметничког Цариграда није био ограничен само на границе унутар
Византијског царства, већ много шире, на Словенске земље и
шире. Најбољи показатељи уметничких достигнућа су у црквеној
уметности, скулптурама, мозаицима и фрескаама, где се у почетку
осећао утицај Антике.
цариград слика 4
8. Прва техничка школа
8
Пад Цариграда (1453)6
Пад Цариграда је историјски догађај отоманског освајања Цариграда,
главног града Византије , који се одиграо у уторак, 29. маја 1453.
године[6]. Овај догађај је означио пад Византијског царства, иако су се
неке земље одржале још неколико година. Пад Цариграда имао је
далекосежне последице, јер су се Османлије коначно утврдили на
Балкану и више их ништа није могло спречити у њиховом походу на
Европу, који ће се окончати тек под Бечом 1683. године. Велики број
учених људи из Византије ће, после пада Цариграда и њеног слома,
побећи у западну Европу и допринети појави хуманизма и ренесансе у
европској култури.
Због свега овога се пад Цариграда често сматра догађајем који је
означио крај средњег века. У завршним борбама током опсаде живот је
изгубио и последњи византијски цар, Константин Драгаш.
цариград слика 6
цариград слика 5
9. Прва техничка школа
9
Прилике у Византији и на7
Балканском полуострву
Византијско царство средином 15. века практично није постојало[9].
Састојало се од Цариграда са најближом околином, у ком је живео цар, и
Морејске деспотовине, којом су управљала царева браћа, деспоти Тома
(1428—1460) и Димитрије II (1449—1460). Поред тога, на обалама Црног
мора, још од доба IV крсташког похода и пада Цариграда 1204. године,
постојала је независна држава која се звала Трапезунтско царство која
је почивала на византијским традицијама.
Српска деспотовина је у то доба већ била дубоко захваћена унутрашњим
сукобима и није била способна ни да организује сопствену одбрану, а
камоли да пружи помоћ царству на издаху, што се показало само
неколико година касније, када су Османлије без борбе ушле у
Смедеревски Град чиме се завршило постојање државе Србије. Осим
тога, Српска деспотовина је у то доба била отомански вазал и као таква,
у обавези да султану у случају рата шаље помоћне одреде. Тако је у
опсади Царграда учествовало око 150 коњаника и један број војника из
Новог Брда који су били искусни у копању тунела.
цариград слика 6
10. Прва техничка школа
10
Мехмедов долазак на власт8
и припреме
Мехмед II (1451—1481) постаје султан Османског
царства 1451. године и многи у Европи су га тада
проценили као незрелог и неспосопног младића
који неће бити у стању да покрене било какву
офанзиву против хришћана. Томе у прилог ишли
су и први потези младог султана који је показао
попустљивост према хришћанским владарима из
свог окружења, вративши деспоту Ђурђу (1427—
1456) неколико утврда[5]. Међутим, он, према
речима византијског историчара и савременика
дешавања Дуке, „бива дан и ноћ опседнут
мишљу о освајању Цариграда“. Томе у прилог
иде и чињеница да је врло брзо по преузимању
власти потписао и обновио мировне уговоре са
краљевином Мађарском и Млетачком
републиком чиме је, барем привремено, осигурао
њихово немешање у сукоб са Византијом.
Сам Константин је покушао да изврши притисак
на новог султана помињањем да му није
исплаћена свота предвиђена за издржавање
отоманског принца и јединог потенцијалног Мехмедовог конкурента Орхана (унука
султана Сулејмана (1402—1411)) који је живео у Цариграду под царевом
заштитом. Иако је званично захтев био чисто финансијске природе, он је заправо
новом султану слао јасну поруку да би у случају офанзивне политике према
Византији, он могао да пусти Орхана из града и изазове грађански рат у
Отоманској империји. Исти покушај је са успехом извео Константинов отац
Манојло II (1391—1425), али Константин није био те среће. Мехмедов министар
Халил паша, који је важио за мирољубивог и толерантног према хришћанима, је
по пријему посланства у Бруси начисто побеснео и викао на посланике због
њихове дрскости, процењујући да ће овакав захтев испровоцирати самог султана
на окончавање мирољубиве политике и покретање рата против Византије. Сам
Мехмед је примио посланство доста хладно и поручио им да ће царев захтев
размотрити када се врати у своју престоницу Хадријанопољ.
цариград слика 7
11. Прва техничка школа
11
Блокада Босфора9
Одмах по ступању на престо, Мехмед је током зиме 1451. године отпочео са
ангажовањем градитеља за нову тврђаву, Румелијски хисар, којом би у
потпуности контролисао Босфор. Градња је почела у суботу 15. априла 1452.
године након победе над побуњеним емиром од Карамање, Ибрахимом, а
радове, који су окончани у августу исте године, надгледао је султан Мехмед
лично. За потребе градње, Османлије су порушиле неколико цркава и
грађевина на том месту што је у јуну довело до протеста локалног
становништва, али су их отомански војници опколили и масакрирали,
решивши на тај начин проблем[13]. Константин је покушао да дипломатским
посланствима спречи подизање тврђаве, али у томе није имао успеха. Прво
посланство султан није ни примио, на шта је цар одговорио затварањем
свих Османлија које су се налазиле у Цариграду, након чега их је ослободио
и послао ново посланство које опет ништа није постигло. Његов последњи
покушај из јуна исте године да добије чврста уверења да градња нове
тврђаве није уперена против Византије, окончала се султановим
заробљавањем, а потом и погубљењем византијских изасланика, што је
фактички представљало објаву рата.
цариград слика 8
12. Прва техничка школа
12
Цариградски бедеми10
Цариградски бедеми су представљали сложени систем бедема који је
опасивао престоницу Византије како са копнене стране у дужини од 5.63 km,
тако и са морске стране у
дужини од 13.49 km стварајући
затворени утврђену целину која
се сматра једним од најбољих
фортификационих система на
свету. Његов најјачи део,
представљају тзв. Двоструки
бедеми Теодосија II (408—450)
који су подигнути још V веку
нове ере.
Двоструки бедеми Теодосија II
сачињава четири нивоа
одбране:
1. дубоки шанац испуњен водом
2. ниски бедем тј. грудобраном висине око 2 метра, иза кога следи
празан простор ширине око 18.3 метара који се назива Паратехион
3. спољашњи бедем висине 8.3 метра ојачан кулама, иза кога следи
празан простор ширине између 15 и 19.2 метра метара који се назива
Периболос
4. унутрашњи бедем висине 9.2 метра ојачан кулама
Влахернски бедем је једнострук и само делимично заштићен шанцем са
водом у делу близу Златног рога. Међутим његова снага је лежала у
дебљини и јачини бедема које отоманска артиљерија током двомесечне
опсаде није успела да пробије.
На двоструким бедемима Теодосија II су се налазиле две врсте капија:
Мермерна плоча са натписом о поправци дела бедема о трошку
деспота Ђурђа 1448. године
цивилне, испред којих су се налазили мостови преко шанца и
кроз које се улазило и излазило из града
војне, испред којих није било мостова преко шанца и које су
водиле у Периболос, а користила их је војска током опсада
цариград слика 9
13. Прва техничка школа
13
Долазак појачања, састав11
гарнизона и распоред
одбране
Одбрана града подељена је на неколико делова. На копненим бедемима су
били[23]:
1. Ђовани Ђустинијани и Драгаш, са најбољим борцима, област око Романове
капије (V војна капија)[24].
2. Браћа Бокијарди, ђеновљански заповедници, око Керкопорте и дворца
Константина Порфирогенита Палеолога.
3. Гиљермо Миното (млетачки конзул), са својим борцима, четврт
Влахерна[24].
4. Лука Нотарас и Алексије Дисипатос, са резервом близу бедема, четврт
Петра[24].
5. Маурицио Катанео, ђеновљански заповедник, око цивилне Романове капије,
јужно од Драгаша и Ђустинијанија.
6. Теофил Палеолог, са Византинцима, између капија Регијос и Пеге.
7. Филип Контарини, млетачки заповедник, област око II војне капије.
8. Манојло са Ђеновљанима, северно од Златне капије и Пентапиргона тј. код
Орлове капије.
9. Димитрије Кантакузин, византијски заповедник, област јужно од
Пентапиргона око Мермерна куле.
Дуж морског бедема на Мермерном мору налазили су се:
1. Јакобо Котарини, млетачки заповедник, област око Студијског манастира.
2. Грчки (православни) монаси, област код споја некадашњег Константиновог
бедема и морског.
3. Орхан са својим људима, код Теодосијеве луке.
4. Пере Ђулија, каталонски заповедник, област око луке и дворца Букелеон.
5. Кардинал Исидор из Кијева (папски легат), област око рта Сераглио.
14. Прва техничка школа
14
Пад града12
Разбијање одбране града на копненим бедемима представљало је и крај
организованог отпора, али су ту и тамо остале групе које су пружале отпор.
Тако су кипарски морнари и војници, који су били задужени за три куле и
бедеме међу њима у близини улаза у Златни рог, пружали жесток отпор
Османлијама не дајући знаке да желе да се предају, па им је на крају било
дозвољено да под оружјем, на својим бродовима безбедно напусте
Цариград.
У неким деловима града који су били опасани засебним бедемима, локалне
власти су преговорима са отоманским капетанима договориле предају тих
четврти под условом да њихово становништво и цркве буду поштеђене
пљачкања, силовања и убијања. На тај начин су поштеђени становници:
Фанара (у ком и дан данас живи неколико хиљада Грка и поред свих
турских покушаја да их протерају)
Петриона, уз обалу Златног рога
Псаматије, уз обалу Мраморног мора
Истог дана када је заузет Цариград, отоманске снаге су заузеле и
ђеновљанску колонију Перу, иако је она званично била неутрална.
Пометња коју је у редовима отоманске флоте створио продор копнене војске
у град, односно чињеница да ће остати ускраћени за плен, омогућила је
једном броју становника да се дочепа хришћанских лађи (до којих су многи
стигли и пливањем) и да на њима побегне на Запад. Међу њима био је и
Ђустинијани, који је преминуо пар дана касније од ране задобијене у
одбрани града на Хиосу, који је у то доба био колонија Ђеновљанске
републике.
15. Прва техничка школа
15
Пљачкање и разарање13
града
Сходно обећањима, Мехмед II дозволио је својим војницима
пљачкање Цариграда. Иако им је
обећао три дана и три ноћи за
пљачкање, наредио је прекид
након само 24 часа пошто је
прошао градом и видео његову
величину. Издајући наредбу о
прекиду пљачкања, убијања и
поробљавања, рекао је:
Викицитати „Какав смо Град
предали пљачкању и разарању.“
Међутим, његова одлука је касно
стигла, јер је добар део
становништва већ био побијен, силован или поробљен, а већи део
града и његове светиње уништене, Крв је улицама текла у
потоцима о чему сведочи и турски назив за цркву Богородице
Монголске Кан Килисе односно Крвава црква због велике
количине крви која је текла крај ње[5].
Заробљени Лука Нотарас је одбио да преда Мехмеду своје синове
зарад његовог задовољавања, након чега је овај запретио да ће их
све (и њега и синове) побити. Лука је на то затражио да прво пред
њим погубе његове синове, па тек онда њега, да би био сигуран да
они неће служити Османлијама, што му је Мехмед дозволио,
погубивши га одмах након његових синова.
цариград слика 10
16. Прва техничка школа
16
Последице пада14
Цариграда 1453
Иако се Мехмед II сматрао наследником
Римског царства, пад Цариграда 1453.
године и нестанак Византије (Источног
римског царства) представља његов коначни
слом. Уторак, дан када је пао Цариград, је за
Грке и дан данас несрећан дан[28][29][30],
поготово што је скоро пет векова касније у
уторак сломљена идеја о Великој Грчкој у
грчко-турском рату.
Иван III Васиљевич Велики
Грчко становништво које је било поштеђено
османлијске пљачке током историје постало
је познато под називом Фанариоти, према
једној од четврти које су се предале и због
тога биле поштеђене после пада Цариграда
(Фанар), иако су они себе називали (и
називају) Ромејима[31]. Током векова
Фанариоти су заузимали високе положаје у
Османском царству. Неки Грци их и дан
данас сматрају издајницима. Данас их у Истанбулу има једва неколико
хиљада[32], иако их је почетком века било око 300 хиљада .
Нећака цара Константина, Зоја (Софија) Палеолог, се 1472. удала за московског
кнеза Ивана III Великог, и са собом је у Кремљ донела византијску културу,
обичаје и церемонијал. Захваљујући њој, Москва је постала позната као Трећи
Рим, а за владавине њеног мужа Ивана III, Московска кнежевина је утростручила
своје територије и постала Русија
цариград слика 11
17. Прва техничка школа
17
Преглед података и15
процена снага, погинулих и
заробљених током опсаде
Савременици отоманске опсаде Цариграда дају различите процене укупног броја
отоманских снага које су у њој учествовале и те процене се крећу у распону од
80.000 (колико наводе отомански извори) до преко 400.000 (колико наводе неки од
хришћанских извора). Бабингер сматра да је Отоманска империја у том тренутку
(услед укупног броја становника) могла да мобилише највише 80.000 регуларних
војника, док Острогорски процењује да их је било двадесетоструко више него
бранилаца[9] односно око 140.000.
Хришћански савременици наводе следеће бројке:
Аутор Број трупа
Николо Барбаро 160.000
Ђакомо Теталди 200.000 и 60.000 пратилаца впјске
Георгије Сфранцес 262.000
Леонардо са Хиоса 300.000 (пд тпга 15.000 јаничара)
Критовул са Имброса 300.000 без пратилаца впјске
Лаоник Халкондил 400.000
Дука Прекп 400.000
