Kako su ljudi zamisljali Zemlju u proslosti, dokazi o obliku Zemlje i njene dimenzije

1. ДИМЕНЗИЈЕ И ОБЛИК ЗЕМЉЕ
Изглед и облик Земље су питања која су одувек интересовала
људе
Постојала су разна схватања облика Земље у прошлости.
Различите цивилизације су тумачиле облик Земље на свој начин.

2. Први доказ о лоптастом облику Земље
Још су стари грци, Анаксимандар, Херодот, Аристотел, Ератостен и други имали
схватање да Земља има лоптаст облик.
Први прави доказ за то је пружио Фернандо Магелан на свом путовању од 1519-1522.
године. Он је путујући у правцу запада опловио Земљу и вратио се у почетну тачку,
тачније вратио се један његов брод јер је он сам погинуо у борби са домородцима на
Филипинима.

3. Данашњи докази о лоптастом облику Земље су необориви
Кликни на видео

4. И поред тога има још увек људи који верују да је
Земља равна плоча
Око 3% људи и даље верује да је
Земља равна плоча, а да су снимци
из сателита фотомонтажа.
Они припадају удружењу “Flat Earth
Society” које лоптаст облик Земље
сматрају теоријом Насе.
Прочитајте нешто више о
равноземљашима у следећем чланку
кликом на линк
Теорија завере

5. Који је прави облик Земље?
Земља нема правилан
лоптаст облик. Због
окретања око своје осе
на екватору је мало
испупчена, а на
половима спљоштена
Земљa je на половима
спљоштена за 21,5km, а на
екватору испупчена.
Испупченост Земље на екватору
у односу на кружницу је 14km.
Због тога је земља названа
ЕЛИПСОИДОМ

6. ГЕОИД
Елипсоидан облик Земље је уочио још Исак Њутн у 17. веку, као последицу ротације Земље
и деловања центрифугалне силе. Међутим површина елипсоида је заталасана због
Земљине нехомогене површине и утицаја гравитације па је такво тело названо ГЕОИД.

8. Димензије Земље
Површина Земље је 510 милиона километара
квадратних
Средњи полупречник Земље је 6370
километара
Поларни полупречник 6357 километара
Екваторски полупречник 6378 километара
Поларни обим 40 007 километара
Екваторски обим 40 075 километара
Због великих димензија Земље, а малих разлика у поларном и екваторском пречнику,
приликом географских проучавања Земља се посматра као лопта.

9. Правилна смена појасева и зона због
лоптастог облика Земље
северни хладни
јужни хладни
северни умерени
јужни умерени
жарки

10. Како је Ератостен израчунао обим Земље још у 3. веку пре нове ере?
Ератостен је приметио да 22. јуна у подне сунчеви зраци обасјавају дно бунара. Затим је
увидео да у Александрији тог истог дана сунчеви зраци у подне, у односу на побијени штап
праве сенку и одредио да падају под углом од 7⁰12’. Израчунавши да је то 1/50 део круга и
знајући раздаљину од Александрије до Сиене (Асуан) лако је израчунао колика је
раздаљина једног степена.
Наиме, раздаљина између Александрије и Сијене је 5 000 стадија (један стадиј 158 метара), а
за један степен би била приближно 700 стадија. Тада би обим Земље имао 252 000 стадија
или 39 816km. Погрешио је за 193km.