Osnovni pojmovi u vezi obrade lima odvajanjem

1. OBRADA DELOVA OD
LIMA ODVAJANJEM

3. Obrada delova od lima
Postupci obrade izradaka od lima mogu da se podele u dve grupe:
-na postupke oblikovanja odvajanjem (odsecanje, probijanje i prosecanje) i
-na oblikovanje plastičnim deformisanjem (savijanje i izvlačenje).
Svi ovi postupci imaju brojne prednosti: velika proizvodnost, visok stepen
iskorišćenja materijala, jednostavnost rada na mašinama i mogućnost korišćenja
priučenih radnika i dr.
Polazni materijal je lim u obliku tabli, traka lima, kotura ili su komadi lima već
iskrojeni. Oblikovanje se vrši u odgovarajućim alatima na presama, a odsecanje
se vrši na makazama.
Ovi postupci se primenjuju u serijskoj i velikoserijskoj proizvodnji u mnogim
granama metaloprerađivačke industrije: automobilska, elektronska, industrija bele
tehnike....

4. Obrada delova od lima odvajanjem
Oblikovanje izradaka od lima odvajanjem izvodi se tako što
se jedan deo materijala odvaja od drugog smicanjem po
otvorenoj ili zatvorenoj konturi.
U zavisnosti od oblika i položaja konture po kojoj se izvodi
odvajanje materijala razlikuju se: odsecanje, probijanje,
prosecanje, delimično prosecanje, rasecanje, opsecanje i dr.
Odsecanjem se jedan deo lima odvaja od drugog dela po otvorenoj ili
zatvorenoj konturi. Ovom obradom se seku table lima na pripremke koji idu na
dalju obradu, a ređe se seku šipke i profili.
Odsecanje se vrši na mašinskim makazama, pomoću
noževa koji mogu biti: pravi paralelni, pravi nagnuti i
kružni.
1-držač, 2-nosač donjeg noža
3-gornji nož, 4-graničnik

6. Probijanjem se izvodi odvajanje materijala po zatvorenoj konturi pri
formiranju unutrašnjeg izgleda delova od lima.
Prosecanjem se izvodi odvajanje materijala po zatvorenoj konturi pri
formiranju spoljašnjeg izgleda delova od lima.

7. Delimičnim prosecanjem se vrši odvajanje materijala po otvorenoj konturi
bez odstranjivanja odvojenog dela.
Rasecanjem se razdvaja neki prethodno oblikovani predmet od lima na dva ili
više delova.
Opsecanjem se odvaja neravni kraj materijala ili se uklanja suvišni materijal i
na taj način formira pravilna, konačna spoljašnja kontura dela.

8. Alati za obradu odvajanjem
Alati se sastoje od dva podsklopa: gornjeg i donjeg. Gornji se vezuje za
pritiskivač prese(pokretan je), a donji za radni sto (nepokretan). Centralno
mesto imaju radni (izvršni) elementi: prosekači i matrice. Sve je podređeno
pravilnom funkcionisanju sklopa prosekač−matrica: krutost, vođenje,
centriranje, način povezivanja elemenata itd.
Alati za obradu odvajanjem mogu biti:
- prosti – za izvođenje samo jedne operacije, i
- kombinovani – za istovremeno izvođenje dve i više operacija.
Prema načinu vođenja gornjeg dela alata razlikuju se:
- alati bez vođenja – otvoreni alati, i
- alati sa vođenjem – zatvoreni alati.
Alati bez vođenja koriste se za izradu delova prostijeg oblika, manje
tačnosti i pri maloserijskoj proizvodnji
Zatvoreni alati mogu biti:
- sa pločom za vođenje,
- sa stubnim vođenjem i
- sa kombinovanim vođenjem.
Konstrukcija alata i način vođenja biraju se prema veličini i složenosti
dela.
Prese na kojima se vrše obrade odvajanjem mogu biti mehaničke i
hidraulične.

13.  Na koji način se mogu obrađivati delovi od lima?
 Koje su prednosti ovog načina obrade?
 U kom obliku se koristi lim pri ovim obradama?
 Koje vrste obrade odvajanjem postoje?
 Šta je odsecanje?
 Šta je probijanje?
 Šta je prosecanje?
 Šta je delimično prosecanje?
 Šta je rasecanje?
 Šta je opsecanje?
 Kakvi mogu biti alati za obradu odvajanjem?
 Na kojim mašinama se vrši obrada odvajanjem?