1. Интернет
Subtitle

2. Шта је интернет?
• Интернет је светски систем умрежених рачунарских мрежа који
је трансформисао начин на који функционишу комуникациони
системи. Почеци интернета се вежу за стварање АРПАНЕТ-а,
1969. године, мреже рачунара под контролом Министарства
одбране САД. Данас, интернет повезује милијарде рачунара
широм света на један нехијерархијски начин. Интернет је
производ споја медија, рачунара и телекомуникација. Међутим,
интернет није само производ технолошког напретка, него
такође друштвених и политичких процеса, укључујући научну
заједницу, политику и војску. Интернет се врло брзо проширио
на свет трговине и пословања. Ипак, било је потребно скоро 30
година да се интернет наметне као технолошка иновација која
константно трансформише друштво и економију.

3. • Појам интернет значи мрежа унутар мреже, или
интернаконекција између више рачунара. Структурно
постоје мале мреже које се међусобно везују, и тиме
чине ову структуру. Интернет се све више назива
глобалном мрежом информација (велика
интернационална-глобална база података). Број
рачунара на интернету се тренутно процењује на око
2.000.000.000. Количина информација коју ти сервери
поседују је огромна, и тешко је проценити и приказати
реално колика је она заиста.

4. Визуални
приказ
интерната

5. АРПАНЕТ
• Прва рачунарска мрежа на свету чије се функционисање базирало
на комутацији пакета података. АРПАНЕТ је уједно и
претеча интернета. АРПАНЕТ је развијена у периоду 1977-1979 од
стране агенције АРПА (U.S. Department of Defense Advanced
Research Projects Agency ). АРПА је касније је преименована у
ДАРПА.
• АРПАНЕТ се састојала од малих рачунара под именом Интерфаце
Мессаге Процессорс (ИМП). Рачунари су складиштили и
преусмеравали пакете података, и били међусобно
повезани модемима који су комуницирали међусобно бит-
серијском везом брзином од 50 килобита/секунди.
• Прва мрежа имала је конфигурацију од 4 рачунара који су се
налазили у следећим уневерзететским рачунарским центрима у
САД:
• Калифорнијски универзитет, Лос Анђелес - УЦЛА
• Станфорд истраживачки центар - СРИ
• Калифорнијски универзитет, Санта Барбара
• Универзитет Јута
• Прва АРПАНЕТ веза успостављена је 29. октобра 1969 између ИМП-
а на УЦЛА и СРИ. Децембра 1969. сва четири рачунара била су
међусобно повезана.
Advanced
Research
Projects
Agency
Network

6. Историја интернета
• Већ од првих дана па све до данас, интернет је прославио много
„рођендана“, али који је прави тешко ће се сложити и најбољи
познаваоци историје информатике. Неки тврде како је то 1961. кад је
др. Леонард Клајнрок на универзитету MIT први пут објавио рад
о packet-swiching технологији. Неки наводе 1969. годину као годину
рођења интернета јер је тада Министарство одбране САД-а
одабрало Advanced Research Project Agency Network, познатију
као АРПАНЕТ, за истраживање и развој комуникација и командне
мреже која ће преживети нуклеарни напад. Седамдесете године
донеле су неколико веома важних открића која су обележила развој
интернета каквог данас знамо, а потом се догодило и одвајање
АРПАНЕТ-а из војног експеримента у јавни истраживачки пројект.
Вероватно је најважнији тренутак био 1983. кад је тадашња мрежа
прешла са NCP-а (Network Control Protocol) на TCP/IP (Transmission
Control Protocol / Internet Protocol), што је значило прелазак на
технологију каква се и данас користи.

7. Интернет нас повезује са људима са
свих стране света

8. Протоколи
• Протоколи су стандарди који омогућавају комуникацију рачунара путем мреже, а 1983.
године мање од 1000 рачунара је било спојено са АРПАНЕТ користећи релативно
примитивни Нетворк Контрол Протокол, који је упркос многим ограничењима, био
употребљив у малим мрежама, и није био довољно флексибилан за ширу употребу. Како се
АРПАНЕТ експоненцијално повећавао, видело се како је потребан општији приступ
комуникационом протоколу како би могли бити удовољени све већи захтеви и стварана све
компликованија мрежа рачунара.
• Винтон Церф који је са Робертом Каном створио TCP/IP протокол, једном је рекао:
• Створили смо протокол који ће се користити и у великом мрежама с великом бројем
рачунара, протокол који ће носити интернет будућности, што је значило да мора бити
флексибилан како би различите мреже могле функционисати у заједничком окружењу.
• Наиме већ је тада било јасно како ће интернет бити велика мрежа састављена од великог
броја мањих мрежа. Али тада је прелаз на TCP/IP био контроверзан: неки делови
информатичке заједнице желели су прихватање других стандарда, а највише се
помињао Open System Interconection Protocol. АРПАНЕТ је пре службеног прелаза на TCP/IP
у неколико наврата искључио NCP пренос података како би уверио „неверне томе“ да се
NCP може искључити по жељи.
• Винтон Церф и Роберт Кан почели су рад на новом протоколу пуно пре 1983. године, тачно
10 година раније јавила се идеја о новом протоколу, а следећих година су се развијали и
усавршавали детаљи протокола који ће променити историју. Имплементација TCP/IP-а у
тадашње време и оперативне системе трајала је скоро 5 година, док је на АРПАНЕТ било
спојено око 400 рачунара. Ситуацију је поједноставио детаљ што су многи рачунари
користили Packet Radio и Packet Satellite које су већ неколико година радиле са TCP/IP
протоколом.

9. Светска мрежа
• Светска мрежа (енгл. World Wide Web, W3, WWW) или
једноставно веб је систем међусобно
повезаних, хипертекстуалних докумената који се налазе
на интернету. Уз помоћ интернет прегледача, корисници могу да
гледају веб странице које обично садрже текст, слике, звучни и
видео-запис. Веб су створили Енглез Тим Бернерс-Ли и
Белгијанац Роберт Кајо, 1990. године, радећи у CERN-у у Женеви.
Овај појам се често погрешно користи као синоним за интернет,
а заправо означава само једну од услуга које омогућава
интернет.
• Саставни делови веба су сервер, клијент, HTML, URL и HTTP.

10. HTTP
• HTTP (енгл. HyperText Transfer Protocol) је мрежни протокол који припада слоју апликације
ОСИ референтног модела, представља главни и најчешћи метод преноса информација на
вебу. Основна намена овог протокола је испоручивање HTML докумената, тј. веб страница.
HTTP је само један од интернет протокола. Развој и стандардизацију HTTP протокола
надгледају W3C и Internet Engineering Task Force.
• HTTP је протокол за комуникацију између сервера и клијента, који функционише по
принципу захтев/одговор. HTTP клијент, који је најчешће веб прегледач, иницира пренос
података након што успостави TCP/IP везу с удаљеним веб сервером на одређеном порту.
• Сервер константно ослушкује захтеве на одређеном мрежном комуникацијском порту
(типично порт 80), чекајући да се клијент повеже и пошаље свој захтев. Захтев се састоји од
основне HTTP команде (чија је синтакса прописана стандардом и која се састоји од назива
команде, имена траженог документа и верзије подржаног HTTP-а) и заглавља које се
састоји од одређеног броја редова текста који поближе одређују аспекте захтева.
• Захтев клијента се обрађује на серверу и, у зависности од исправности захтева и
могућности задовољавања истог, клијенту се шаље одговарајући одговор. Одговор се
састоји од извештаја о статусу захтева (који се састоји од троцифреног кода и кратког
дескриптивног текста статуса, нпр. 200 ОК) и од конкретног одговора, уколико је захтев
могуће задовољити. Одговор се састоји од заглавља, које је исте синтаксе као и заглавље
захтева и даје основне податке о природи одговора, и од евентуалног конкретног садржаја
који се тражио у захтеву. У зависности од верзије HTTP протокола као и од заглавља
захтева, веза се може након тога прекинути, а може се иста веза искористити за слање
новог захтева, ради уштеде времена.

12. URL
• Веб адреса се односи на http или https URL шему, тј. на сложен исказ низова
карактера које се користи за лоцирање неког ресурса на интернету. Веб
адреса се често наводи као синоним за URI или URL. URL поред тога што
указује на локацију обезбеђује примарне механизме приступа ресурсу.
• URI (енгл. Uniform Resource Identifier)
• URL (енгл. Uniform Resource Locator)
• URN (енгл. Uniform Resource Name)

13. HTML
• HTML (енгл. HyperText Markup Language,
језик за означавање хипертекста) је описни
језик специјално намењен опису веб
страница. Помоћу њега се једноставно могу
одвојити елементи као што су наслови,
параграфи, цитати и слично. Поред тога, у
HTML стандард су уграђени елементи који
детаљније описују сам документ као што су
кратак опис документа, кључне речи,
подаци о аутору и слично. Ови подаци су
општепознати као мета подаци и јасно су
одвојени од садржаја документа.
• Актуелна верзија стандарда је HTML 4.01, а
сам стандард одржава Конзорцијум за Веб
(W3C, World Wide Web Consortium).