Termomineralne vode Srbije - Saša Stojanović

Termomineralne vode Srbije - Saša Stojanović

• 2.
  Као последица вулканскеактивности и интезивног раседања старих копнених маса у време набирања веначних планина на подручју Србије јављају се многобројни извори топле и минералне воде.
• 3.
  Површинске воде понирањему дубину растварају минералне материје, а у зависности од дубине које досежу, могу се мање или више загрејати. Загрејане и обогаћене минералним састојцима, ове подземне воде се под притиском појављују на површини. Осим топих(термалних) и минералних извора, на територији Србије се веома често јављају термоминерални извори.
• 4.
  Термални и минералниизвори се налазе широм Србије, а највише их је на простору Српско-македноске масе(Нишка, Бујановачка, Рибарска...) и јужног обода Панонског басена(Вишњичка, Бања Ковиљача...). Поред ових, већи број минералних извора појављује се и у Панонској низији(Новосадска, Врдничка...), а последица су специфичних тектонских услова.
• 5.
  Лековита својства термоминералнихвода позната су од давнина и многе изворе топле и минералне воде користили су, и као бање уредили, још Римљани. Највећи значај оних извора огледа се управу у њиховом уређењу и стварању бања као центара, не само здравственог већ и туризма уопште.
• 6.
  Од око 200термалних и минералних извора у Србији, тек четвртина је уређена и позната као бања. Ниво какав имају неке познате европске бање, по степену урбанизације и функционалности, досегло их је свега десетак(Врњачка, Нишка, Сокобања...). Осим тога, воде многих извора се флаширају, па имају и комерцијалан значај.
• 7.
  Минералне воде сетопле(термалне) ако им је температура преко 20°C, а ако је нижа, оне су хладне. Минералним водама се сматрају оне које садрже више од једног грама растворених минерала у једном литру. То су углавном бикарбонати, сулфати, хлор, натријум, магнезијум, калцијум, јод, бром, гвожђе, гасови, радиоактивни елеметни и др.
• 8.
  Најтоплије изворе минералневоде, не само у Србији, већ у целој Европи има Врањска бања. Десетак извора има температуру већу од 90°C. Најтоплији је извор са 96°C, док на појединим местима вода избија у виду прегрејане паре, с температуром од 111°C. Осим Врањске бање, веома топлу воду имају и извори у Јошаничкој бањи(78,5°C) и Сијаринској бањи(72°C). У Сијаринској бањи постоје два гејзира топле воде јединствена у Европи, од којих један избацује воду до 8м у висину. Топлу воду имају и извори у Луковској(69°C) и Куршумлиској(63°C).
• 9.
  Она се налазиу источном подножју Копаоника и са 700м надморске висине је највиша бања Србије. Осим висине и топле воде, по издашности се убраја у најбогатије изворе у нашој земљи. На великој надморској висини налазе се и Звоначка бања(630м) код Пирота и Пролом бања(630м) код Куршумлије. На надморској висини између 500 и 600 метара налазе се још и бање:Јошаничка, Рибарска, Пећка, Богутовачка, Новопазарска... Све ове бање су због надморске висине истовремено и климатска лечилишта.
• 10.
  Језера
• 11.
  Језера Језера су удубљењана копну испуњена водом која се привидно не креће. Језера делимо на: природна и вестачка.
• 12.
  Природна језера Према начинупостанка басена природних језера у Србији су еолског, речног, ледничког и урвинског порекла.
• 13.
  Језера еолског порекла Највеће језеро у Србији је Палићко језеро, које је еолског(дефлационог) порекла.Настало је радом ветра као и Лудошко и Крваво језеро. Палићко језеро Лудошко језеро Крваво језеро
• 14.
  Језера речног порекла У напуштеним меандрима река испуњена водом могу се формирати речна језера.  Најпознатија језера овог типа су Обедска бара(у сливу реке Саве) и Русанда(у сливу реке Тисе). Обедска бара Русанда
• 15.
  Језера ледничког порекла У високопланинским пределима Србије постоји већи број ледничких језера, која се простиру изнад 1800 m надморске висине.  Највише ледничких језера има на југу Србије.
• 16.
  Ледничка језера наШар планини  На Шар планини има чак 12 језера (Јажиначко, Ливадичко и Шутманско језеро су највећа језера Шар планине). Јажиначко језеро Ливадичко језеро Шутманско језеро
• 17.
  Ледничка језера наПроклетијама  На Проклетијама има 5 језера од тога најпознатија су Велико Ђеравичко, Травно језеро и Језеро без дна. Велико Ђеравичко језеро Пресушено Травно језеро Језеро без дна
• 18.
  Језера урвинског порекла Клизањем земљишта настају удубљења у која се слива вода и ствара урвинска језера.Тако је 1963 године влажна стеновита маса склизнула и преградила долину Височице.Тада је почело да се ствара језеро узводно од ове земљане бране.  Много старије али по начину постанка исто је Облачинско језеро код Прокупља. Облачинско језеро
• 19.
  Вештачка језера  УСрбији има неупоредиво више вештачких него природних језера.Она су изграђена у периоду после Другог светског рата.  Ради решавања водопривредних проблема, човек је преграђивањем речних долина створи вештачка језера.  Вештачка језера у Србији могу се сврстати у следеће групе:  -језера за производњу електричне енергије  -језера за водоснабдевање насеља  -језера за водоснабдевање индустрије  -језера за наводњавање обрадивих површина  -језера за привредни риболов (рибњаци).  -језера за туризам и рекреацију
• 20.
  Подела вештачких језера Према положају, вештачких језера Србије могу се поделити на: Дринска језера, Моравска језера и Ђердапско језеро.  Највеће језеро србије је Ђердапско језеро.Површина се креће од 170 до 253 km².Намењено је за производњу електричне енергије и несметано одвијање пловидбе. Ђердапско језеро
• 21.
  Дринска језера  Усливу Дрине постоји неколико језера намењених за производњу електричне енергије, а то су Перућачко језеро, код Бајине Баште, и низводно од њега Зворничко језеро (највеће од ових).Овој групи припадају и Златарско на Увци и Потпећко на Лиму. Зворничко језеро Перућачко језеро Златарско језеро Потпећко језеро
• 22.
  Моравска језера  Највећејезеро у сливу Мораве је Власинско које је уједно и највише вештачо језеро Србије (1213m).  Овој групи Припадају и Газиводе на Ибру, Батлавско језеро у сливу Лаба као и Међувршје и Овчарско-кабларско језеро на Западној Морави.  Шумадијске акумулације – Гружанско и Грошничко језеро најмање су за водоснабдевање насеља. Власинско језеро Језеро Газиводе Међувршије Грошничко Гружанско
• 23.
  Спортско-рекреативна језера  Вештачкајезера могу настати и вађењем шљунка из алувиалних равни река.  Најпознатија језера овог типа су Белоцркванска језера и Рготско језеро код Зајечара.  Функција ових језера је углавном спортско- рекреативна. Белоцркванско језеро Рготско језеро
• 24.
  Аутори: Милош Михајлија Никола Јовановић