ученички рад, Маја Милојевић 8/2

1. БИЉНИ И
ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ
СРБИЈЕ

2. Хоризонтална распрострањеност вегетације
 Биљни свет у Србији подељен је на два дела:
• степска област-Бачка и Банат;
• шумска зона-Срем, Централна Србија, КиМ.

3. Биљни свет Србије
 Подељен је на панонску и планинску област. У панонској области некада су преовладавале бујне шуме врбе које су
искрчене да би се добила површина за гајење култивисаних биљака. Бујне шуме задржале су се само око реке и то су
храстове шуме. У Мачви и Шумадији распрострањех је храст сладун и цер. Поред река се саде брзорастуће тополе за
индустрију целулозе. На пешчарама су се развиле шуме багрема. Данас је Панонска низија житница Србије.

4. Култивисане биљке-панонска област
 Панонаска област је житница Србије. У њој нема већих површина под шумама тако да је она културна степа. Ту се
углавном гаје житарице(пшеница, јечам, зоб, кукуруз, сунцокрет).

5. Храст сладун-планинска област
 Сладун је врста високог листопадниг дрвета из рода храстова. У Србији улази у састав климатогене заједнице
храстовог појаса, односно шума салдуна и цера. Ова заједница покрива велике површине наше земље. Расте углавном
на дубљим и доста сувим земљиштима око 1000 метара надморске висине. Развија широку, прилично густу округласту
крошњу и расте до 30 метара у висину.

6. Ендемске врсте биљака
 Су биљке које се јављају само на одређеном подручју и нигде више изван тог места.
 Области ендемских врста у Србији су Тара, Шар-планина, Копаоник, Ђердап, Фрушка гора, а то су уједно и
национални паркови Србије.
 На Тари расте Панчићева оморика.
 На Копаонику расте Рунолист.
 На Грушкој гори расте Гороцвет.
 На Шар-планини расте Муника(четинарско дрво).
 На Ђердапу расте Ђердапсака лала.

7. Вертикалне биљне зоне
 С порастом надморске висине постепено се смењују биљне зоне или појасеви.
 Редослед вертикалних биљних зона:
1) Врбе, тополе, јове;
2) Храстове шуме;
3) Букове шуме;
4) Мешовите шуме;
5) Четинари;
6) Планински пашњаци.

8. Животињски свет Србије
 Дели се на панонску и планинску област. Панонска област се одликује степским животињама. То су вук, лисица,
муфлон, дивња мачка, јелен, срна, зец. Од птица су заступљени фазани, патке, гуске, грлице. Панонске реке су богате
рибом(шаран, сом, кечига). Планинска област је знатно богатија животињама од панонске. На планинама има
медеведа, дивокоза, вукова, лисица, јелена ,срна, дивњих свиња, тетреба, фазана, јаребица, соколова, орлова,
јастребова... Планинске реке су богате рибама(пастрмка, мрена, смуђ).

9. Шаран-панонска област
 Шаран живи у мирним и топлијим водама и може да достигне дужину од једног метра и масу и преко 20 kg. Има
издужено, обло тело и крупну главу на којој су уста окружена са четири израштаја у виду бркова. Шаран обично бира
канале, језера, па и мирније реке, па га стога у Дунаву ређе налазимо. Мрести се од априла до маја, када избацује од
200000 до 700000 јајашаца која се развију за 8 дана.

10. Дивокоза-планинска област
 Дивокоза је животиња планинске области Србије. Она припада реду папкара. Мужјаци су тешки од 45 до 60
килограма, а женке су нешто мање и теже од 25 до 45 килограма. Дивокоза је у храни изузетно скромна животиња.
Храни се планинским травама и младим лишћем грмоликих биљака, зими пупољцима, сувим власима траве, купинама
и малинама, које након храњења прежива. Природни непријатељ им је вук, а за младе опасност може представљати и
орао. Дивокозе могу живети до 20 година.

11. Ендемске врсте животиња
 Су животиње које се јављају само на одређеном подручју и нигде више изван тог места.
 Области ендемских врста у Србији су Тара, Шар-планина, Копаоник, Ђердап, Фрушка гора, а то су уједно и
национални паркови Србије.
 На Тари живи Панчићев скакавац.
 На Копаонику живи птица Прдавац.
 На Грушкој гори живи птица Вивак.
 На Шар-планини живи Куна златица.
 На Ђердапу живи рис.

12. Ловне површине
 Ловишта наше земље су позната по богатству дивљих животиња и птица. Она омогућавају развој лова, који има
привредни значај због ловног туризма. Историјски развој организованог ловства у Србији почиње крајем 19. века. У то
време, и касније, настају мога удружења ловаца. Она се баве унапређивањем ловства, заштитом и размножавањем
дивљачи и уништавањем пољопривредних штеточина. Од тада до данас, број ловаца у Србији повећан је око 40 пута.
 Целокупна територија Србије, изузев насеља, представља ловну површину. Под ловиштем се подразумева заокружена
природна целина богата дивљим животињама и птицама. У њима се највише лове зечеви, дивље свиње, срне и јелени
,а од птица фазани и јаребице.

13. Занимљивост
 Територија Србије је аутохтоно станиште за приближно 3200 различитих врста биљака и 600 биљних заједница. У
односу на површину територије, према бројности биљних врста Србија се налази на осмом месту у Европи.

14. Радила:
Маја Милојевић 8/2