Računarstvo i informatika

2. је структура података која служи за
јединствено идентификовање
рачунара у мрежи.
Сваки рачунар на интернету има
свој јединствен број

4.  .

6. Како је Интернет мрежа
састављена од мрежа, свака IP
адреса састоји се од два дела:
мрежног (који идентификује
мрежу у коју је рачунар
повезан) и
тзв. хост дела (који
идентификује сам рачунар
унутар мреже).

7. Постоје три врсте IP адреса:
unicast – одређује тачно један
рачунар
broadcast – одређује целу локалну
мрежу
multicast – одређује групу
рачунара

8. Непрактичност овог
адресирања за људе
превазиђена је увођењем
доменског сервера имена (енг.
DNS – Domain Name Server),
који својом хијерархијском
конструкцијом обезбеђује да
се нумеричке адресе замене
логичним и разумљивим
именима.

9. Domain name system (DNS) је систем
који чува и повезује велики број
информација са именима домена и
преводи имена домена у IP адресе.
Пошто их је тешко памтити и
задржати прегледност над нпр. 100 и
више оваквих адреса, уведен је
систем који веже IP адресу једног
рачунара за једно име. Могуће је нпр.
рачунару са адресом 156.210.11.78
доделити име MOJRACUNAR и за све
послове користити само то име.

10. DNS је у основи једна
дистрибуирана база података у
којој су уписана сва имена и
одговарајуће IP адресе
појединих рачунара и скуп
функција које омогућавају
превођење IP адреса у имена
домена и обрнуто.

11. Веб локације имају
„препознатљиву“ адресу која се
зове Uniform Resource Locator
(URL) и IP адресу. Људи
користе URL-ове да би
пронашли веб локације, а
рачунари за то користе IP
адресе. DNS преводи URL-ове
у IP адресе (и обрнуто).

12. Назив домена (domain name) се
састоји од два или више делова
раздвојених тачкама. Узмимо за
пример домен:
en.wikipedia.org
Прва ознака са десне стране
представља топ-левел домен
(.org).
Свака наредна ознака
представља под-домен топ-
левел домена (wikipedia, en).