2. Рачунари се повезују у
рачунарске мреже са циљем:
 Заједничког коришћења хардвера
 Заједничког коришћења података у
датотекама
 Размене података међу корисницима
 Комуникације међу корисницима
 Заједничког рада корисника на неким
пословима
 Сваки рачунар(или други уређај)
прикључен у мрежу назива се чвор

3. Подела рачунарских мрежа
 Рачунарске мреже могу се поделити на
различите начине, у зависности од тога да ли
се посматра:
-површина коју покрива мрежа
-начин повезивања рачунара у мрежи
(топологија)
-начин комуникације рачунара у мрежи
(логичка организација)
-однос међу чворовима у мрежи
 Према површини на којој се налазе рачунари у
мрежи, мреже могу бити:
-локалне рачунарске мреже-LAN(Local Area
Network)
-глобалне рачунарске мреже-WAN(Wide Area
Network)

5.  Локалне рачунарске мреже
 Глобалне рачунарске мреже
 Мреже типа клијент/сервер
 Равноправна мрежа (peer-
to-peer)

6. Локалне рачунарске мреже
 Локална рачунарска мрежа је
мрежа која је ограничена на једну
зграду, или групу зграда. У њој су
рачунари обично повезани
кабловима. Локална рачунарска
мрежа може да се састоји од два-
три рачунара у једној просторији,
али може да има и неколико
стотина рачунара распоређених у
више зграда

8. Глобалне рачунарске мреже
 Глобалне рачунарске мреже-WAN
(Wide Area Network), повезују
рачунаре који су географски
раздвојени. Некада су у подели
постојале и градске рачунарске
мреже – MAN (Metropolitian Area
Network)

10. Мреже типа клијент/сервер
 Ове мреже имају две врсте чворова: клијенте
(client) и сервере (server). Клијент је рачунар
који користи ресурсе мреже. Сервер је
рачунар који има ресурсе које ставља на
располагање клијентима. Тако се, на пример,
рачунар на који су прикључени један или више
штампача које корисници прикључени на
мрежу могу да користе за штампање назива
принт сервер, рачунар на чијим дисковима
ускладиштене датотеке са подацима који се
стављају на располагање корисницима назива
се фајл сервер, рачунар са модемима преко
којих се приступа мрежи модем сербер, итд.

12. Равноправна мрежа
(peer-to-peer)
 Код ових мрежа, као што им и име каже,
равноправни су сви чворови (рачунари). Сваки
рачунар може да функционише и као клиент и
као сервер. То значи да сваки рачунар у овој
мрежи може да користи ресурсе других
рачунара, као и да користи своје ресурсе
заједно са другим рачунарима. Међутим, ова
мрежа може и да се конфигурише тако да неки
рачунари само деле своје ресурсе са другим
рачунарима док други само користе ресурсе
других рачунара. Ипак, чак и у оваквој
ситуацији мрежа остаје равноправна јер се
сваки рачунар у мрежи администрира
индивидуално.

14. Топологија рачунарских мрежа
 Топологија мреже настаје геометријиским
уређењем веза и чворова који чине мрежу.
Веза(линија,канал) представља
комуникациони пут између два чвора. Чвор се
у топологији дефинише као крајња тачка неке
гране мреже или као заједнички прикључак на
две гране у мрежи или на више њих. Хардвер и
софтвер сваког чвора одређени су функцијама
и учешћем тог чвора у мрежи.
Чворови комуницирају међусобно на основу
одређених физичких и логичких веза.
Физичку везу чине неки од поменутих
комуникационих медијума (најчешће кабл).
Логичка веза значи да два чвора могу да
комуницирају без обзира да ли међу њима
постоји физичка веза.

15. Према топологији рачунарска мрежа
може имати:
-звездасту топологију
-прстенасту топологију
-топологију магистрале
-хибридну топологију

17. Звездаста топологија
У топологији звезде постоји
централни чвор на који су
повезани све други чворови.
Предност звездасте топологије је
што је лако додати нове чворове у
мрежу, као и то што искључивање
из мреже неког чвора због квара
не утиче на рад осталих чворова.
Недостатак је што у случају квара
на централном чвору читава мрежа
не функционише.

18. Прстенаста топологија
У топологији прстена сваки чвор је повезан са
два суседна чвора тако да везе чине кружну
конфигурацију. Послата порука путује од чвора
до чвора у прстену. Сваки чвор мора да буде
способан да препозна своју властиту адресу и
прими поруку. Поред тога, сваки чвор мора да
има могућност и да проследи поруку која је
намењена неком другом чвору. Поруке,
најчешће, иду само у једном смеру, да се
избегне њихов судар. Недостаци су: тешко
додавање нових чворова, квар на неком чвору,
активној компоненти или било који други
прекид конфигурације прстена увек доводи до
прекида рада целе мреже.

19. Топологија магистрале
Код топологије магистрале сви чворови су
везани појединачно на магистралу преко
које се успоставља комуникација међу
њима. Предност ове мреже је што је
лако додавати или уклањати чворове из
ње, као и то што, ако било који чвор на
мрежи престане са радом то нема
утицаја на остале чворове и рад
целокупне мреже. Мрежа престаје са
радом једино у случају да дође до
прекида на магистрали или активним
компонентама магисрале.

20. Хибридна топологија
Хибридна топологија је не специфична и њен
облик може у великој мери да варира од једне
конфигурације до друге. Код ове топологије,
осим веза карактеристичних за друге
топологије, постоје и додатне везе међу неким
чворовима. Додатне везе су обично
детерминисане економским разлозима. Са
техничке стране, данас се код нас, локалним
мрежама најчешће користи комбинација
топологије магистрале и звездасте топологије.
При томе се чворови који су директно везани
на магистралу користе као звездишта на која
се везују други чворови према топологији
звезде.