Rada sa datotekama - 6.razred

1. Рад са
датотекама

2. Велики број података које рачунар обрађује
чувају се за даљу употребу на неком од носилаца
информација. Један од њих је хард диск
рачунара.

3. Пошто се подаци сачувани на диску рачунара тешко
преносе на други рачунар, развијени су преносни
медији за чување података:
- дискета
- CD и DVD дискови
- USB (флеш меморије)
- меморијске картице
- екстерни хард диск.

4. Рачунар може имати једну или више дискетних јединица, један или више
дискова, CD и DVD уређаја. У наредбама оперативног система или
приликом позивања на њих у програмима, ове јединице имају симболичка
имена, која се састоје од једног великог слова енглеске латинице (А-Z) иза
ког су две тачке. Уобичајена су следећа имена:
А: , B: - дискетне јединице
C: - системски диск
D: , F: , Z: - партиције системског диска, остали дискови, преносни
дискови, CD и DVD уређаји
Системски диск је диск рачунара на коме се налази оперативни систем и
увек је означен са C:.
Партиције диска су делови диска који се физички налазе на истом диску
али их рачунар посматра као различите дискове. Пошто савремени
рачунари не поседују дискетне јединице, ознаке А: и B: се више не
користе.

5. Појам датотеке
Кориснички програми се користе за креирање
различитих докумената - текстови, табеле, цртежи...
Да би та документа могла касније да се користе,
потребно их је сачувати на неки од медија за чување
података. У већини случајева, то је диск рачунара.
Копија документа (или података) снимљена на неки
спољни носилац информација (диск, CD/DVD, USB)
назива се датотека (енг. file).

6. Име датотеке
Приликом снимања на диск, корисник додељује име под којим ће
се документ сачувати и састоји се из два дела међусобно
раздвојена тачком: имена и наставка.
Име - састоји се из слова и бројева, и могу имати и до 255 знакова, с
тим што се у њима не смеју користити следећи знаци:
?, *, <, >, /, , :, ", | .
Уколико се неки од знакова употреби Windows ће вас обавестити о
томе и тражити да дате друго име.
Наставак - састоји се од низа најчешће три знака и означава тип
података у датотеци, односно програм из којег је документ настао.
Уколио датотеке имају исто име, али различите наставке, сматрају се
различитим датотекама (пример: test.docx и test.txt).

7. Појам фасцикле
Због лакшег претраживања датотека на рачунару,
спољашње меморије се деле на мање целине у које
се смештају датотеке са сродним информацијама
(датотеке са сликама, текстовима, музиком итд.) и
називају се фасцикле (омотнице, каталози,
директоријуми, енг. Folder, Directory).
Имена фасциклама додељује корисник
и при томе важе иста правила као и
при постављању имена датотеке.

8. Организација података на диску
Прва фасцикла која се формира
зове се основна фасцикла или корен.
У оквиру једне фасцикле може се
наћи друга фасцикла и она се назива
подфасцикла (енг. subdirectory)
дате фасцикле, што значи да
организација фасцикла има
разгранату структуру у виду дрвета
са гранама (енг. Тrее).

10. Програм за рад са фасциклама и датотекама
Програм за рад са фасциклама и датотекам
покреће се двоструким кликом на једну од
иконица:
Computer (Рачунар)
Windows explorer
Documents (Документи)

11. Двоструким кликом на иконицу Computer добија се прозор:

12. Двоструким кликом на иконицу Windows Explorer добија се
прозор

13. Креирање нове фасцикле
Нову фасциклу можемо креирати на више начина. Један
од њих је следећи:
- означимо фасциклу у којој желимо креирати нову
фасциклу
- десним тастером миша кликнемо на празни део главног
дела прозора
- из помоћног менија одаберемо ставку New
- одаберемо подставку Folder
- упишемо име фасцикле и притиснемо Enter

14. Промена имена објекта
Већ постојећој фасцикли можемо променити име на
следећи начин:
- означимо објекат коме желимо променити име
- десним тастером миша кликнемо на означени
објекат
- из помоћног менија одаберемо ставку Rename
- упишемо ново име објекта и
- притиснемо Enter

15. Kопирање објекта
Kопирање објеката из једне фасцикле у другу може се
извести на више начина. Један од њих је следећи:
- означимо објекат који желимо да копирамо
- десним тастером миша кликнемо на означени објекат
- из помоћног менија одаберемо ставку Copy
- отворимо фасциклу у коју желимо да копирамо
- десним тастером миша кликнемо на празни део прозора
садржаја фасцикле
- из помоћног менија одаберемо ставку Paste
- копирани објекат се појављује у садржају означане
фасцикле

16. Премештање објекта се врши на горе описан начин, с
тим што се уместо наредбе Copy из помоћног менија
бира наредба Cut.
При копирању објекта изворни објекат остаје на месту
где се налазио. У случају премештања објекта, изворни
објекат се брише и остаје само његова копија на месту
где је премештен.

17. Брисање објекта
Брисање објекта се врши, такође на више начина. Један
од њих је да означимо објекат и притиснемо тастер
Delete на тастатури.
Други је следећи:
означимо објекат који желимо да обришемо десним
тастером миша кликнемо на означени објекатиз
помоћног менија одаберемо ставку Delete потврдимо
брисање објекта кликом на Yes дугме у новоотвореном
дијалог прозору.