1. Organizacija podataka

2. Organizacija podataka
 Jedna
od glavnih funkcija operativnog sistema
jeste upravljanje spoljašnjim jedinicama i rad
sa podacima koji se nalaze na njima. Usled
toga podaci moraju biti organizovani na
određeni način. Logička organizacija podataka
podrazumeva njihovo smeštanje po
direktorijumima. Fizička organizacija razmatra
čuvanje podataka na fizičkim jedinicama
memorije (prvenstveno spoljašnjim
jedinicama).

3. Organizacija podataka
 Osnovni
pojmovi kojima se koristimo su:
 datoteka (fajl, eng. File)
 direktorijum (katalog, folder, eng. Folder)
 adresa
 prečica (eng. Shortcut) – ovaj pojam se
vezuje za samo radno okruženje i ne
predstavlja niti logičku niti fizičku
organizaciju podataka

4. Datoteka
 Datoteka
ili fajl predstavlja osnovni nosilac
podataka. Veoma je teško definisati pojam
fajla, ali jedna od uobičajenih definicija glasi:
“Fajl predstavlja najmanju logičku celinu”.
Pod najmanjom logičkom celinom ovde se
podrazumeva šta je to što bi moglo da se
predstavi u formatu datoteke a da je
razumljivo korisniku. Datoteka može biti tekst
(par reči, nekoliko strana do celih knjiga),
slika, zvučni zapis, video zapis…

5. Datoteka
 Svaka
datoteka mora da ima svoje ime. Ime određuje
korisnik prilikom kreiranja same datoteke ili je već
određena od strane drugog korisnika. Maksimalni
broj znakova koji je moguće koristiti prilikom
imenovanja datoteke je 256. Potrebno je voditi računa
o tome koji znaci nisu dozvoljeni u imenima. U ovaj
skup spadaju sledeći znaci: ” * : / ? < > | ?.
(uključujući i tačku).

6. Datoteka
 Nakon
imena datoteke sledi tačka iza koje ide
ekstenzija. Ekstenzija je obično predstavljena za 3
slova i označava tip datoteke – određuje koju vrstu
podataka sadrži datoteka. U grafičkom radnom
okruženju tip datoteke je pored ekstenzije i vizuelno
definisan izgledom ikone. Ovo su samo neki od
primera ikona sa odgovarajućim ekstenzijama i šta
one predstavljaju.

7. Datoteka

8. Datoteka
 Nad
datotekama su definisani i takozvani meta podaci
(meta data) koji se automatski kreiraju (kada je
datoteka kreirana, kada je menjana, kada joj je
pristupljeno, ko je kreirao datoteku…). U grafičom
radnom okruženju ovi podaci se mogu videti kada se
pozove pomoćni meni (desni klik na ikonu fajla) a
zatim izabere stavka „Properties”.

9. Direktorijum
 Direktorijum
(fascikla, katalog, folder eng. Folder)
koncept koji se koristi za organizaciju podataka na
računaru. Osmišljen je tako da se unutar
direktorijuma mogu „smestiti” datoteke i drugi
direktorijum. Često se definiše kao skup logički
povezanih podataka.

10. Direktorijum
 Svaki
direktorijuma mora da ima svoje ime a sam
direktorijum nema veličinu. U grafičkom okruženju
operativnog sistema Windows direktorijum je
predstavljen ikonicom fascike (fascikla – eng.
Folder). Kod Linux-olikih operativnih sistema
direktorijum je u suštini datoteka koja sadrži spisak
svih datoteka i drugih direktorijuma koji predstavljaju
njegov sadržaj.

11. Stablo podataka
 Kao
posledica mogućnosti smeštanja direktorijuma
(poddirektorijum) unutar drugog direktorijuma javlja
se struktura koja se zove stablo podataka i ima strogo
definisanu hierarhisku strukturu. Izgled takvog
„stabla” može se videti na sledećoj slici:

12. Stablo podataka

13. Stablo podataka
 Kao
što je već rečeno, svaki direktorijum može
sadržati poddirektorijume i/ili datoteke. Primer –
direktorijum I godina ima poddirektorijume I-1, I-2,
I-3 i I-4 i datoteke Razredne starešine.doc i Predmetni
nastavnici.doc. Svi direktorijumi su raspoređeni po
nivoima. Na nultom nivou nalazi se koreni
direktorijum koji je označen obrnutom kosom crtom
(eng. backslash – ).

14. Stablo podataka
 Ovo
je osnovni direktorijum u organizacijonoj
strukturi stabla i od njega polaze svi ostali
direktorijumi. Iz ovog direktorijuma se vidi
kompletan sadržaj prvog nivoa. Sadržaj
drugog nivoa je vidljiv samo delimično i samo
onaj deo koji je vezan za trenutno aktivni
direktorijum. Npr. ukoliko je trenutno aktivan
direktorijum Osnovna škola prvog nivoa,
direktorijumi drugog nivoa I godina do IV
godina neće biti vidljivi.

15. Stablo podataka
 Unutar
istog direktorijuma NE MOGU postojati dva
direktorijuma sa istim imenom.
 Unutar istog direktorijuma NE MOGU postojati dve
datoteke sa istim imenom i ekstenzijom. Može se
desiti situacija da postoje dve datoteke sa istim
imenom ali različitom eskstenzijom (npr. unutar
direktorijuma I godina moguće je kreirati datoteku
Predmetni nastavnici.txt).

16. Stablo podataka
 Kao
što se vidi na prethodnoj slici postoje dve
datoteke sa istim imenom (Predmetni nastavnici.doc)
ali se nalaze u različitim direktorijumima (I godina i
I-3). Ove dve datoteke mogu i ne moraju da budu
istog sadržaja.

17. Stablo podataka
 Dakle,
datoteka nije samo određena svojim imenom i
ekstenzijom već i direktorijumom u kojem se nalazi.
Puno „ime” datoteke naziva se ADRESA. Adresa se
dobija tako što se navede naziv uređaja (spoljašnja
jedninica memorije) na kome je datoteka sačuvana.
Nazivi ovih jedinica označeni su slovima abecede:

18. Stablo podataka
 A:
i V:- oznake za disketne jedinice (ova vrsta
uređaja je veoma retka)
 C: – oznaka diska (hard disk), pored ove oznake,
ukoliko je disk podeljen na više logičkih celina
(particije) mogu se naći i oznake D: E: …
 oznake za CD/DVD uređaje zavise od broja particija
na disku (obično je označena sa E:)
 oznake za fleš memorije zavisi od USB priključka na
koji je priključena i od broja datih uređaja koji su
priključeni.

19. Stablo podataka
 Nakon
naziva uređaja sledi oznaka za koreni
direktorijum ( ) iza koga sledi naziv direktorijuma sa
prvog nivoa, direktorijuma sa drugog nivoa
razdvojenih obrnutom kosom crtom ( ) i tako sve
dok se ne dođe do direktorijuma u kome je datoteka.
Zatim se navodi i ime same datoteke sa ekstenzijom.
Za primer sa slike možemo napisati sledeće adrese:

20. Stablo podataka
 C:gimnazijapetnaestaI
godinaPredmetni
nastavnici.doc
 C:gimnazijapetnaestaI godinaI3Predmetni nastavnici.doc
 Dakle, datoteka je JEDNOZNAČNO
određena svojom adresom!!! NE MOGU
postojati dve datoteke sa istom adresom!!!

21. Prečica
 Prečica
(eng. shortcut) predstavlja ikonu koja sadrži
isključivo adresu datoteke ili direktorijuma.
Dvostrukim klikom na ikonu prečicu pokrenuće se
prozor direktorijuma ili datoteke koja je sačuvana u
prečici.