1. 9.4. Адресирање рачунара на Интернету
9.4.1. Систем IP адреса
Адресирање рачунара и осталих мрежних уређаја који могу да се адресирају
обавља се помоћу IP адреса. IP адреса је структура података која служи за
јединствено идентификовање рачунара у мрежи.
Вредност IP адресе је јединствени идентификатор и два система не могу
имати исту IP адресу. Неки системи, међутим, имају више од једне ИП
адресе.
Код IPv4 протокола то је бројчана вредност дужине 4 бајта (32 бита) која је
додељена сваком адресибилном систему на Интернету.
У пракси IP адресе су најчешће записане у нотацији у којој је сваки бајт
представљен у децималном бројном систему, у опсегу бројава од 0 до 255.
Између бајтова се налазе тачке. Тако, на пример, адреса сервера на коме се
налази презентација Педагошког факултета Универзитета у Нишу је
160.99.2.106.
Интернет је мрежа која је састављена од великог броја мрежа. То је и разлог
због кога се и свака IP адреса састоји од два дела: мрежног, који
идентификује мрежу у којој се рачунар налази и тзв. хост дела, који
идентификује сам рачунар унутар мреже.
2. 9.4. Адресирање рачунара на Интернету
9.4.1. Систем IP адреса
IP мрежна адреса добија се логичком операцијом И (AND) између 32-битне IP
адресе и вредности тзв. мрежне маске (subnet mask). Маска садржи логичку
вредност 1 за сваки бит који чини мрежни део и вредност 0 за сваки бит хост
дела. Сви рачунари у истој локалној мрежи треба да имају исту мрежну маску.
Мрежна маска се записује у истој нотацији као IP адреса (нпр. 255.255.255.0).
Да би се олакшала администрација мрежа, скуп свих IP адреса подељен је на
класе: А, Б и Ц. У пракси постоје и класе Д и Е, али се користе само за посебно
и експериментално адресирање.
Мреже класе А, код којих је највиши бит постављен на 0, обухватају опсег
адреса од 1.0.0.0 до 126.0.0.0. Ово су јако велике мреже и додељују се само
огромним компанијама јер у себи могу да садрже преко 16 милиона рачунара.
Мреже класе Б, код којих два највиша бита имају вредност 01, садрже адресе из
опсега 128.0.0.0 до 191.254.0.0 и корисницима стављају на располагање око
65000 адреса.
Мреже класе Ц имају навише битове постављене на вредност 110 и омогућавају
254 рачунара у овој мрежи.
Адреса протокола верзије 6 се пише као осам четвороцифрених
хексадецималних бројева (8 пута по 16 битова) одвојених двотачкама. Један низ
нула по адреси може да се изостави, па је 1080::800:0:417A исто што и
1080:0:0:0:0:800:0:417A.
3. 9.4. Адресирање рачунара на Интернету
9.4.2. Доменски сервера имена (DNS)
Систем адресирања помоћу IP адреса је, у великој мери, непогодан за
употребу, првенствено због изгледа адреса које су тешке за памћење. Пошто
их је тешко памтити и задржати прегледност над већим бројем оваквих адреса,
уведен је систем који веже IP адресу једног рачунара за једно симболичко име.
Тако је непрактичност начина адресирања помоћу IP адреса превазиђена
увођењем доменског сервера имена (DNS – Domain NameServer), који својом
хијерархијском конструкцијом обезбеђује да се нумеричке адресе замене
логичним и разумљивим именима.
Систем имена домена - DNS (Domain name system) чува и повезује велики број
информација са именима домена и преводи имена домена у IP адресе. Могуће
је нпр. рачунару са адресом 151.162.173.84 доделити име „Racunar 1“ и за све
послове користити само то име. Ако се овај рачунар пребаци у другу мрежу
(subnet), не мора да се памти његова нова IP адреса јер његово име остаје
непромењено. DNS представља дистрибуирану базу података у којој су
уписана сва имена и одговарајуће IP адресе појединих рачунара, као и
функције које омогућавају превођење IP адреса у имена домена и обрнуто.
4. 9.4. Адресирање рачунара на Интернету
9.4.2. Доменски сервера имена (DNS)
Систем имена домена чине хијерархијски повезани DNS сервери. Ову
хијерархију можемо да посматрамо као дијаграм типа стабло. За сваки од
домена мора да постоји декларисан један или више надлежних DNS сервера
који су задужени за чување и давање информација о наведеном домену. Један
DNS сервер може бити задужен и за већи број потпуно независних домена. У
корену стабла постоје специјални DNS сервери који се зову рут (root) сервери и
они су задужени за домене на највишем нивоу (top level domains), тј. домене на
самом корену стабла.
5. 9.4. Адресирање рачунара на Интернету
9.4.2. Доменски сервера имена (DNS)
Простор доменских имена је стабло за чији сваки чвор постоји запис у DNS-у
надлежном за ту зону. У надлежном DNS серверу могуће је за одређену зону
декларисати подзоне путем декларисања одговарајућих DNS подсервера.
Назив домена (domain name) се састоји од два или више делова раздвојених
тачкама. Тако, на пример, код домена ni.ac.rs прва ознака са десне стране (.rs)
означава домен највишег нивоа. Свака следећа ознака од тачке до тачке,
посматрано са десна на лево, представља поддомен претходног нивоа (.ac, .ni).
6. П9: 6/50
9.4. Адресирање рачунара на Интернету
9.4.2. Доменски сервера имена (DNS)
На врху хијерархије се налази корени (root) домен који се
означава тачком. У пракси се та тачка изоставља и не мора да
се користи.
На следећем по важности нивоу налазе се домени највишег
нивоа (top level, TLD) и из њих се може одредити којој
организацији, држави или географском простору тај домен
припада.
Испод или изнад ових домена не може се налазити неки други
домен из ове категорије. Постоје три категорије ових домена:
национални домени који су везани за земље (.rs - Србија, .ru -
Русија и сл), генерички домени који се користе за одређену
класу организација (.com -комерцијални, .org - непрофитне
организације, .net - мрежни, .mil – војни, .edu –образовне
организације и сл) и инфраструктурни домен - једини у овој
групи је .arpa домен.
Домен другог нивоа (second level domain, SLD) је следећи испод
домена највишег нивоа и представља име које нека
организација може да користи на Интернету, или двословну или
трословну ознаку генеричког домена која се дефинише уколико
се користи национални домен највишег нивоа.
Поддомен (subdomain) је следећи слој који се налази испод
претходно поменутих домена.
