SlideShare a Scribd company logo

IT9-L4.pptx

P9: Internet

1 of 6
9.4. Адресирање рачунара на Интернету
9.4.1. Систем IP адреса
Адресирање рачунара и осталих мрежних уређаја који могу да се адресирају
обавља се помоћу IP адреса. IP адреса је структура података која служи за
јединствено идентификовање рачунара у мрежи.
Вредност IP адресе је јединствени идентификатор и два система не могу
имати исту IP адресу. Неки системи, међутим, имају више од једне ИП
адресе.
Код IPv4 протокола то је бројчана вредност дужине 4 бајта (32 бита) која је
додељена сваком адресибилном систему на Интернету.
У пракси IP адресе су најчешће записане у нотацији у којој је сваки бајт
представљен у децималном бројном систему, у опсегу бројава од 0 до 255.
Између бајтова се налазе тачке. Тако, на пример, адреса сервера на коме се
налази презентација Педагошког факултета Универзитета у Нишу је
160.99.2.106.
Интернет је мрежа која је састављена од великог броја мрежа. То је и разлог
због кога се и свака IP адреса састоји од два дела: мрежног, који
идентификује мрежу у којој се рачунар налази и тзв. хост дела, који
идентификује сам рачунар унутар мреже.
9.4. Адресирање рачунара на Интернету
9.4.1. Систем IP адреса
IP мрежна адреса добија се логичком операцијом И (AND) између 32-битне IP
адресе и вредности тзв. мрежне маске (subnet mask). Маска садржи логичку
вредност 1 за сваки бит који чини мрежни део и вредност 0 за сваки бит хост
дела. Сви рачунари у истој локалној мрежи треба да имају исту мрежну маску.
Мрежна маска се записује у истој нотацији као IP адреса (нпр. 255.255.255.0).
Да би се олакшала администрација мрежа, скуп свих IP адреса подељен је на
класе: А, Б и Ц. У пракси постоје и класе Д и Е, али се користе само за посебно
и експериментално адресирање.
Мреже класе А, код којих је највиши бит постављен на 0, обухватају опсег
адреса од 1.0.0.0 до 126.0.0.0. Ово су јако велике мреже и додељују се само
огромним компанијама јер у себи могу да садрже преко 16 милиона рачунара.
Мреже класе Б, код којих два највиша бита имају вредност 01, садрже адресе из
опсега 128.0.0.0 до 191.254.0.0 и корисницима стављају на располагање око
65000 адреса.
Мреже класе Ц имају навише битове постављене на вредност 110 и омогућавају
254 рачунара у овој мрежи.
Адреса протокола верзије 6 се пише као осам четвороцифрених
хексадецималних бројева (8 пута по 16 битова) одвојених двотачкама. Један низ
нула по адреси може да се изостави, па је 1080::800:0:417A исто што и
1080:0:0:0:0:800:0:417A.
9.4. Адресирање рачунара на Интернету
9.4.2. Доменски сервера имена (DNS)
Систем адресирања помоћу IP адреса је, у великој мери, непогодан за
употребу, првенствено због изгледа адреса које су тешке за памћење. Пошто
их је тешко памтити и задржати прегледност над већим бројем оваквих адреса,
уведен је систем који веже IP адресу једног рачунара за једно симболичко име.
Тако је непрактичност начина адресирања помоћу IP адреса превазиђена
увођењем доменског сервера имена (DNS – Domain NameServer), који својом
хијерархијском конструкцијом обезбеђује да се нумеричке адресе замене
логичним и разумљивим именима.
Систем имена домена - DNS (Domain name system) чува и повезује велики број
информација са именима домена и преводи имена домена у IP адресе. Могуће
је нпр. рачунару са адресом 151.162.173.84 доделити име „Racunar 1“ и за све
послове користити само то име. Ако се овај рачунар пребаци у другу мрежу
(subnet), не мора да се памти његова нова IP адреса јер његово име остаје
непромењено. DNS представља дистрибуирану базу података у којој су
уписана сва имена и одговарајуће IP адресе појединих рачунара, као и
функције које омогућавају превођење IP адреса у имена домена и обрнуто.
9.4. Адресирање рачунара на Интернету
9.4.2. Доменски сервера имена (DNS)
Систем имена домена чине хијерархијски повезани DNS сервери. Ову
хијерархију можемо да посматрамо као дијаграм типа стабло. За сваки од
домена мора да постоји декларисан један или више надлежних DNS сервера
који су задужени за чување и давање информација о наведеном домену. Један
DNS сервер може бити задужен и за већи број потпуно независних домена. У
корену стабла постоје специјални DNS сервери који се зову рут (root) сервери и
они су задужени за домене на највишем нивоу (top level domains), тј. домене на
самом корену стабла.
9.4. Адресирање рачунара на Интернету
9.4.2. Доменски сервера имена (DNS)
Простор доменских имена је стабло за чији сваки чвор постоји запис у DNS-у
надлежном за ту зону. У надлежном DNS серверу могуће је за одређену зону
декларисати подзоне путем декларисања одговарајућих DNS подсервера.
Назив домена (domain name) се састоји од два или више делова раздвојених
тачкама. Тако, на пример, код домена ni.ac.rs прва ознака са десне стране (.rs)
означава домен највишег нивоа. Свака следећа ознака од тачке до тачке,
посматрано са десна на лево, представља поддомен претходног нивоа (.ac, .ni).
П9: 6/50
9.4. Адресирање рачунара на Интернету
9.4.2. Доменски сервера имена (DNS)
На врху хијерархије се налази корени (root) домен који се
означава тачком. У пракси се та тачка изоставља и не мора да
се користи.
На следећем по важности нивоу налазе се домени највишег
нивоа (top level, TLD) и из њих се може одредити којој
организацији, држави или географском простору тај домен
припада.
Испод или изнад ових домена не може се налазити неки други
домен из ове категорије. Постоје три категорије ових домена:
национални домени који су везани за земље (.rs - Србија, .ru -
Русија и сл), генерички домени који се користе за одређену
класу организација (.com -комерцијални, .org - непрофитне
организације, .net - мрежни, .mil – војни, .edu –образовне
организације и сл) и инфраструктурни домен - једини у овој
групи је .arpa домен.
Домен другог нивоа (second level domain, SLD) је следећи испод
домена највишег нивоа и представља име које нека
организација може да користи на Интернету, или двословну или
трословну ознаку генеричког домена која се дефинише уколико
се користи национални домен највишег нивоа.
Поддомен (subdomain) је следећи слој који се налази испод
претходно поменутих домена.

More Related Content

Similar to IT9-L4.pptx

Pptp na tcp ip mrezama informatika
Pptp na tcp ip mrezama   informatikaPptp na tcp ip mrezama   informatika
Pptp na tcp ip mrezama informatikamicamic
 
Vrste i topologije računarskih mreža
Vrste  i topologije računarskih mrežaVrste  i topologije računarskih mreža
Vrste i topologije računarskih mrežaDragan Spiridonov
 
L155 - Računarstvo i informatika - Računarske mreže - Milan Ljubisavljević - ...
L155 - Računarstvo i informatika - Računarske mreže - Milan Ljubisavljević - ...L155 - Računarstvo i informatika - Računarske mreže - Milan Ljubisavljević - ...
L155 - Računarstvo i informatika - Računarske mreže - Milan Ljubisavljević - ...NašaŠkola.Net
 
Servisi interneta
Servisi internetaServisi interneta
Servisi internetaNikola015
 
Osnove internet Adrijana Jevtic
Osnove internet Adrijana JevticOsnove internet Adrijana Jevtic
Osnove internet Adrijana JevticDejan Pejčić
 
Увод у рачунарске мреже
Увод у рачунарске мрежеУвод у рачунарске мреже
Увод у рачунарске мрежеMilena Milutinović
 
OSI референтни модел (слојеви модела и њихова улога)
OSI  референтни модел (слојеви модела и њихова улога)OSI  референтни модел (слојеви модела и њихова улога)
OSI референтни модел (слојеви модела и њихова улога)Jelena Aleksic
 

Similar to IT9-L4.pptx (20)

Ip šema adresiranja
Ip šema adresiranjaIp šema adresiranja
Ip šema adresiranja
 
IPv4 adresiranje
IPv4 adresiranjeIPv4 adresiranje
IPv4 adresiranje
 
Projekat,AI
Projekat,AIProjekat,AI
Projekat,AI
 
Internet
InternetInternet
Internet
 
Pptp na tcp ip mrezama informatika
Pptp na tcp ip mrezama   informatikaPptp na tcp ip mrezama   informatika
Pptp na tcp ip mrezama informatika
 
DNS систем и безбедност
DNS систем и безбедностDNS систем и безбедност
DNS систем и безбедност
 
Vrste i topologije računarskih mreža
Vrste  i topologije računarskih mrežaVrste  i topologije računarskih mreža
Vrste i topologije računarskih mreža
 
L155 - Računarstvo i informatika - Računarske mreže - Milan Ljubisavljević - ...
L155 - Računarstvo i informatika - Računarske mreže - Milan Ljubisavljević - ...L155 - Računarstvo i informatika - Računarske mreže - Milan Ljubisavljević - ...
L155 - Računarstvo i informatika - Računarske mreže - Milan Ljubisavljević - ...
 
2 racunarske mreze
2 racunarske mreze2 racunarske mreze
2 racunarske mreze
 
Internet protokoli
Internet protokoliInternet protokoli
Internet protokoli
 
Internet
Internet Internet
Internet
 
Servisi interneta
Servisi internetaServisi interneta
Servisi interneta
 
IT9-L3.pptx
IT9-L3.pptxIT9-L3.pptx
IT9-L3.pptx
 
Osnove internet Adrijana Jevtic
Osnove internet Adrijana JevticOsnove internet Adrijana Jevtic
Osnove internet Adrijana Jevtic
 
Увод у рачунарске мреже
Увод у рачунарске мрежеУвод у рачунарске мреже
Увод у рачунарске мреже
 
Internet prvi čas
Internet prvi časInternet prvi čas
Internet prvi čas
 
OSI референтни модел (слојеви модела и њихова улога)
OSI  референтни модел (слојеви модела и њихова улога)OSI  референтни модел (слојеви модела и њихова улога)
OSI референтни модел (слојеви модела и њихова улога)
 
Migration to 9i
Migration to 9iMigration to 9i
Migration to 9i
 
Web Servisi
Web ServisiWeb Servisi
Web Servisi
 
Decouple Goals
Decouple GoalsDecouple Goals
Decouple Goals
 

More from AleksandarSpasic5 (20)

OIR3-L3.pptx
OIR3-L3.pptxOIR3-L3.pptx
OIR3-L3.pptx
 
OIR3-L2.pptx
OIR3-L2.pptxOIR3-L2.pptx
OIR3-L2.pptx
 
OIR3-L1.pptx
OIR3-L1.pptxOIR3-L1.pptx
OIR3-L1.pptx
 
OIR2-L3.pptx
OIR2-L3.pptxOIR2-L3.pptx
OIR2-L3.pptx
 
OIR2-L2.pptx
OIR2-L2.pptxOIR2-L2.pptx
OIR2-L2.pptx
 
OIR2-L1.pptx
OIR2-L1.pptxOIR2-L1.pptx
OIR2-L1.pptx
 
OIR-V1.pptx
OIR-V1.pptxOIR-V1.pptx
OIR-V1.pptx
 
OIR-P0.pptx
OIR-P0.pptxOIR-P0.pptx
OIR-P0.pptx
 
OIR1-L4.pptx
OIR1-L4.pptxOIR1-L4.pptx
OIR1-L4.pptx
 
OIR1-L3.pptx
OIR1-L3.pptxOIR1-L3.pptx
OIR1-L3.pptx
 
OIR1-L2.pptx
OIR1-L2.pptxOIR1-L2.pptx
OIR1-L2.pptx
 
OIR1-L1.pptx
OIR1-L1.pptxOIR1-L1.pptx
OIR1-L1.pptx
 
Interfejsni obrasci - Opsti-6-Ostali.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-6-Ostali.pdfInterfejsni obrasci - Opsti-6-Ostali.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-6-Ostali.pdf
 
Interfejsni obrasci - Opsti-5-Drustveni.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-5-Drustveni.pdfInterfejsni obrasci - Opsti-5-Drustveni.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-5-Drustveni.pdf
 
Interfejsni obrasci - Opsti-4-Korisnik.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-4-Korisnik.pdfInterfejsni obrasci - Opsti-4-Korisnik.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-4-Korisnik.pdf
 
Interfejsni obrasci - Opsti-3-Podaci.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-3-Podaci.pdfInterfejsni obrasci - Opsti-3-Podaci.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-3-Podaci.pdf
 
Interfejsni obrasci - Opsti-2-Navigacija.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-2-Navigacija.pdfInterfejsni obrasci - Opsti-2-Navigacija.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-2-Navigacija.pdf
 
Interfejsni obrasci - Opsti-1-Unos--.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-1-Unos--.pdfInterfejsni obrasci - Opsti-1-Unos--.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-1-Unos--.pdf
 
IT12-L1.pptx
IT12-L1.pptxIT12-L1.pptx
IT12-L1.pptx
 
IT12-L2.pptx
IT12-L2.pptxIT12-L2.pptx
IT12-L2.pptx
 

IT9-L4.pptx

  • 1. 9.4. Адресирање рачунара на Интернету 9.4.1. Систем IP адреса Адресирање рачунара и осталих мрежних уређаја који могу да се адресирају обавља се помоћу IP адреса. IP адреса је структура података која служи за јединствено идентификовање рачунара у мрежи. Вредност IP адресе је јединствени идентификатор и два система не могу имати исту IP адресу. Неки системи, међутим, имају више од једне ИП адресе. Код IPv4 протокола то је бројчана вредност дужине 4 бајта (32 бита) која је додељена сваком адресибилном систему на Интернету. У пракси IP адресе су најчешће записане у нотацији у којој је сваки бајт представљен у децималном бројном систему, у опсегу бројава од 0 до 255. Између бајтова се налазе тачке. Тако, на пример, адреса сервера на коме се налази презентација Педагошког факултета Универзитета у Нишу је 160.99.2.106. Интернет је мрежа која је састављена од великог броја мрежа. То је и разлог због кога се и свака IP адреса састоји од два дела: мрежног, који идентификује мрежу у којој се рачунар налази и тзв. хост дела, који идентификује сам рачунар унутар мреже.
  • 2. 9.4. Адресирање рачунара на Интернету 9.4.1. Систем IP адреса IP мрежна адреса добија се логичком операцијом И (AND) између 32-битне IP адресе и вредности тзв. мрежне маске (subnet mask). Маска садржи логичку вредност 1 за сваки бит који чини мрежни део и вредност 0 за сваки бит хост дела. Сви рачунари у истој локалној мрежи треба да имају исту мрежну маску. Мрежна маска се записује у истој нотацији као IP адреса (нпр. 255.255.255.0). Да би се олакшала администрација мрежа, скуп свих IP адреса подељен је на класе: А, Б и Ц. У пракси постоје и класе Д и Е, али се користе само за посебно и експериментално адресирање. Мреже класе А, код којих је највиши бит постављен на 0, обухватају опсег адреса од 1.0.0.0 до 126.0.0.0. Ово су јако велике мреже и додељују се само огромним компанијама јер у себи могу да садрже преко 16 милиона рачунара. Мреже класе Б, код којих два највиша бита имају вредност 01, садрже адресе из опсега 128.0.0.0 до 191.254.0.0 и корисницима стављају на располагање око 65000 адреса. Мреже класе Ц имају навише битове постављене на вредност 110 и омогућавају 254 рачунара у овој мрежи. Адреса протокола верзије 6 се пише као осам четвороцифрених хексадецималних бројева (8 пута по 16 битова) одвојених двотачкама. Један низ нула по адреси може да се изостави, па је 1080::800:0:417A исто што и 1080:0:0:0:0:800:0:417A.
  • 3. 9.4. Адресирање рачунара на Интернету 9.4.2. Доменски сервера имена (DNS) Систем адресирања помоћу IP адреса је, у великој мери, непогодан за употребу, првенствено због изгледа адреса које су тешке за памћење. Пошто их је тешко памтити и задржати прегледност над већим бројем оваквих адреса, уведен је систем који веже IP адресу једног рачунара за једно симболичко име. Тако је непрактичност начина адресирања помоћу IP адреса превазиђена увођењем доменског сервера имена (DNS – Domain NameServer), који својом хијерархијском конструкцијом обезбеђује да се нумеричке адресе замене логичним и разумљивим именима. Систем имена домена - DNS (Domain name system) чува и повезује велики број информација са именима домена и преводи имена домена у IP адресе. Могуће је нпр. рачунару са адресом 151.162.173.84 доделити име „Racunar 1“ и за све послове користити само то име. Ако се овај рачунар пребаци у другу мрежу (subnet), не мора да се памти његова нова IP адреса јер његово име остаје непромењено. DNS представља дистрибуирану базу података у којој су уписана сва имена и одговарајуће IP адресе појединих рачунара, као и функције које омогућавају превођење IP адреса у имена домена и обрнуто.
  • 4. 9.4. Адресирање рачунара на Интернету 9.4.2. Доменски сервера имена (DNS) Систем имена домена чине хијерархијски повезани DNS сервери. Ову хијерархију можемо да посматрамо као дијаграм типа стабло. За сваки од домена мора да постоји декларисан један или више надлежних DNS сервера који су задужени за чување и давање информација о наведеном домену. Један DNS сервер може бити задужен и за већи број потпуно независних домена. У корену стабла постоје специјални DNS сервери који се зову рут (root) сервери и они су задужени за домене на највишем нивоу (top level domains), тј. домене на самом корену стабла.
  • 5. 9.4. Адресирање рачунара на Интернету 9.4.2. Доменски сервера имена (DNS) Простор доменских имена је стабло за чији сваки чвор постоји запис у DNS-у надлежном за ту зону. У надлежном DNS серверу могуће је за одређену зону декларисати подзоне путем декларисања одговарајућих DNS подсервера. Назив домена (domain name) се састоји од два или више делова раздвојених тачкама. Тако, на пример, код домена ni.ac.rs прва ознака са десне стране (.rs) означава домен највишег нивоа. Свака следећа ознака од тачке до тачке, посматрано са десна на лево, представља поддомен претходног нивоа (.ac, .ni).
  • 6. П9: 6/50 9.4. Адресирање рачунара на Интернету 9.4.2. Доменски сервера имена (DNS) На врху хијерархије се налази корени (root) домен који се означава тачком. У пракси се та тачка изоставља и не мора да се користи. На следећем по важности нивоу налазе се домени највишег нивоа (top level, TLD) и из њих се може одредити којој организацији, држави или географском простору тај домен припада. Испод или изнад ових домена не може се налазити неки други домен из ове категорије. Постоје три категорије ових домена: национални домени који су везани за земље (.rs - Србија, .ru - Русија и сл), генерички домени који се користе за одређену класу организација (.com -комерцијални, .org - непрофитне организације, .net - мрежни, .mil – војни, .edu –образовне организације и сл) и инфраструктурни домен - једини у овој групи је .arpa домен. Домен другог нивоа (second level domain, SLD) је следећи испод домена највишег нивоа и представља име које нека организација може да користи на Интернету, или двословну или трословну ознаку генеричког домена која се дефинише уколико се користи национални домен највишег нивоа. Поддомен (subdomain) је следећи слој који се налази испод претходно поменутих домена.