1. ШЕСТИ РАЗРЕД
 Садржај:
 Графика
 Рачунарска графика
 Скенер
 Фото-Апарат
 Проналажење и преузимање слика са интернета
 Гимп
 Инскејп
 Анимација
 ОБРАДА ТЕКСТА:
 Уређивање текста
 Подешавање изгледа прозора
 Снимање и отварање докумената
 Унос и коригвање текста
 Предмет пре снимања
Напред

2.  Интернет
 Хипертекст и претраживање
 Претраживање на интернету
 Безбедност код рачунара
 Сервиси на интернету
 ВИДЕО
 ЗВУК
 Звучни таласи
 Стварање гласа
 Подела гласова
 Подела сугласника
 Подела самогласника
 Карактеристике
 Осећај звука
 Шта је то тон?
 Висина тона
 Слушно поље
 Јачина сигнала
 Ниво звука
 Гласност
Напред

3. Графика је посебна грана ликовне уметности.То је уметничка техника која, осим
у случају цртања тушем и уљем, не настаје директно потезом на површини као
цртеж, него цртежом који се урезује у неку плочу-матрицу.
Графика би се могла поделити на:
Уметничку и
Штампарску графику.
Графика у ликовној
уметности.
Напред

4. Рачунарска графика је поље визуелног рачунарства у којем се помоћу
рачунара ствара слика. Може бити дводимензионална или тродимензионална.
Рачунарска графика се може поделити у неколико области.
Напред

5. Употреба графике
Графика најчешће служи за указивање читаоцу и гледаоцу на неку одређену
информацију.Такође се користи у допуњавању текста, користи се у многим
уџбеницима, новинама и часописима. Графика помаже у учењу предмета као
што су географија, природне науке и математика за илустровање теорија и
појмова.Најчешће је заступљена у пословању и економији за финансијске
дијаграме и табеле којима се приказује цена и количина неког производа.У
рачунарству се графика користи ради боље комуникације са корисником
програма. Користи се за додавање специјалних ефеката, као и за потпуно
стварање филма помоћу рачунара.
Напред

6. Елементи графике
Линија
Облик
Величина
Простор
Боја
Линија се дефинише као ознака са дужином и правцем
настала кретањем тачке по површини.Може варирати у
дужини, ширини, правцу, закривљености и боји. Може
бити дводимензионална и тродимензионална.
Облик настаје када се стварне или наговештене линије
сусрећу да би заокружиле простор.Промена боје или
сенке може дефинисати облик.Облици могу бити
геометријскик (квадрат, троугао) и органски
(неправилне контуре).
Променама у величинама објекта, линија и облика
постижу се различити ефекти.
Простор је празна или отворена област између, око,
изнад, испод или унутар објеката. Позитиван
простор је испуњен обликом или формом.Негативан
простор окружује облик или форму.
Боја је опажена природа површине. Боја има три
димензије: NUE (друга реч за боју), VALUE
(вредност), INTENSITY(нјена светлост или тама).
Напред

7. За приказивање боја на монитору користи се више начина:
RBG – све боје се добијају као мешавина црвене, зелене и плаве
CMYK - све боје се добијају као мешавина основних штампарских боја и црне.
Мешање боја Кутија за избор боје
Напред

8. Принципи графике
Баланс је осећај визуелне једнакости у
облику, форми, вредности и боји.
Објекат, вредности, боје, текстуре ,
облици , форме итд. Могу се користити у
креирању баланса у композицији.
Контраст је упоредни положај
сопростављених елемената.
Наглашеност се користи да би се истакли
одређени делови како би вам привукли
пажњу. Центар интересоваља је место
које прво привлачи ваше око.
Баланс
Контраст
Наглашеност
Напред

9. Текстура
Вредност
Текстура је начин на који површина делује
(стварна текстура) или како може
изгледати(наговештена текстура). Тукстуре се
описују речју као што је груба, свиленкаста
или прескаста.
Вредност је колико тамно или светло нешто
изгледа. Промене вредности боје остварују се
додавањем црне или беле.
Напред

10. Пропорција описује величину, место
или количину једне ствари упоређене са
другом.
Узорак се креира понављањем
елемената (линије), облика или боје
Градација величине и правца
производи линеарну перспективу.
Градација боје од топле до хладне и
тона од тамног до светлог производи
ваздушасту перспективу.
Композиција је комбиновање
различитих елемената за
формирање целине.
Пропорција
Узорак
Градација
Композиција
Начин добијања слике
Напред

11. Начин добијања слике
Изглед слике зависи од особина рачунара, монитора, графичке картице, оперативног система
и претраживбача који ће се користити за њен приказ.
Изглед зависи и од начина на који је слика добијена.
На графичким уређајима слике се донијају на два начина:
• Растерски и
• Векторски.
•Отуд постоје две врсте графике: Растерска и Векторска графика.
Растерским начином слика се разлаже на квадратиће (пикселе) за које се меморише
интензитет остветљења и боја. Број пиксела по квадратном инчу представња резолуцију
слике. Што је овај број већи, резолуција је финија.Стандардне резолуције које могу
приказати графичка картица или монитор су 640x480, 800x600, 1024x768, 1152x864,
1280x1024, 1600x1200 и 2048x1536…
Векторским начином слика се описује у меморији низом математичких формула помоћу
којих се добијају елементи који је сачињавају (тачке, праве, криве, површи..).При увеличању
ових слика не губи се квалитет приказа зато што при свакој измени слике рачунар поново
израчунава боју свих мегапиксела.
Напред

12. Типови графичких датотека
С обзиром на начин како се слике и остали графички елементи меморишу у рачунарау постоје
различити типови графичких датотека. Четири најчешћа типа су:
VMR (Windows Bitmap) – Матични формат виндовса (windows-a)
TIFF (Tagged Image File Format) – чести у струци
GIF (Graphics Intercange Format) – ове датотеке могу имати највише 256 боја
JPEG (Joint Photographic Experts Group)- превлађујући формат за фотографије.
Сви графички програми могу прочитати било који од ових формата, укључујући и мноштво
других, специјализованих и много ређе коришћених.
Поступак сажимања назива се оптимизација графике.Оптимизацијом се смањује величина
датотеке уз што мање губљење квалитета слике.
Величина датотеке,односно слике може се смањити:
1.компресијом(коришћењем алгоритма који омогућавају да се што мање информација
прикаже иста ствар).Такве су ЈПЕГ
2.Смањивањем димензија слике(нпр.,слике које користимо на веб страницама мање су и
лошијег квалитета од слика које користимо за штампу)
3.Смањивањем резолуције слике(однос између квалитета слике и њене резолуције је обпнуто
пропорционалан.Стога је,нпр.,ако је резолуција монитора 72дпи,непотребно је да се памте
слике са већом резолуцијом ако ће се само на њему приказивати)
4.Смањивањем броја боја у слици(број боја се смањује,нпр.,форматима ГИФ и ПНГ до нивоа
на коме не губи много на јасноћи
Напред

13. Скенер
Скенер је улазни уређај који анализира неку физичку слику као што су фотографија,
текст, рукопис или неки предмет, а затим претвара у дигиталну слику.Најчешће се
спаја са рачунаром преко USB(Universal Serial Bus Port) порта.Пре него што га
прикопчате, као и за сваки други нови уређај, свакако прочитајте упутства о
коришћењу.Скенер је потребно поставити на чврсту и равну површину. Обезбедите да
радн аповршина скенера буде чиста јер ће у противном мрље и огреботине бити
приказане на скенираном документу.
Напред

14. Поступак скенирања
Поступак скенирања се састоји од следећих корака.
1.Покрените софтвер који сте добили са скенером или, ако га немате, потражите га и
инсталирајте.
2.Када се отвори прозор апликације, одаберите шта радите. (слика 1)
Line Art (Scan Document)- користите за скенирање текста који није исписан у боји,
Scan Picture-користите за скенирање слика
А затим потражите опцију pre-scan или preview.
3.На радној површини ће се појавити слика документа који се скенира. На приказној слици
потребно је изабрати оно што желите да скенирате.Део који желите да скенирате бира се
алатом за селектовање.
Ако се скенира цела радна површина није потребно радити pre-scan тј. preview.
4.Затим се бирају поставке скенирања.
Напред

15. Color- користите за фотографије и текст који је у боји, наравно само уколико га зелите
користити у боји
Grayscale- користите да би се применила палета свих тонова сиве боје између црне и
беле.
Black & White- користите за једнобојне цртеже
5.Сада преоста избор квалитетза скенирања, мери се у dpi-има (dots per inch). Та мера
означава колико има тачака по једном квадратном инчу. Што је тај број већи, биће већа
датотека приликом чувања. Ако ће се скенирани материјал користитиза интернет или на
монитору рачунара, довољно је одабрати 72-dpi. За штампање треба одабрати бар
300-dpi. Најбољи однос квалитета и величине записа добија се експериментисањем
сатим поставкама.
6. Кликнути на Scan опцију.
7.На монитору се после извесног времена појављује скенирани документ.Ако нисте
задовољни квалитетом, обришите га опцијом Delete, измените поставке скенирања и
покушајте поново.
Veћина софтвера за скенирање аутоматски снима скенирани документ.Ако је потребно
ручно сачувати документ, користи се уобичајена команда File/Save As ...Овом командом
се може изабрати један од формата (jpeg, gif, tiff, png, bmp..).
Напред

16. Фотоапарат
Фотографија је грана уметности у којој фотограф помоћу
фотоапарата зауставља тренутак реалног
живота.Фотографија обухвата само исечак и тренутак
бескрајног простора и времена, зауствља слику живота и
стварности који су у непрекидном кретању и трајно се
мењају.
Фотоапарате са филмом готово потпуно су потиснули из
употребе дигитални фотоапарати.Уместо на
фотоосетљиви филм, дифитални фотоапарат слику
хвата и приказује на ткз. CCD монитору.Монитор је
састављен од великог броја фотоосетљивих ћелија,које
дигитилизирају елементе слике, тј. светлосне величине
претварају у скуп података о положају, нијанси боје и степену осветљености
појединих микроскопских тачкица које чине слику (ткз. Pixel).Тако добијени
подаци уписују се у меморију.
Напред

17. не троше филм
• апарати на стандардне батерије обично могу користити и пуњиве аку-
батерије, а специјалне батерије су увијек пуњиве.
• снимак се одмах види (није потребно развијање) и по потреби може се
поновити
• нема опасности да се снимак огребе или прекрије точкицама прашине (СЛР
изведбе уграђују мјере за уклањање прашине са ЦЦД ћелија)
• на меморијску картицу се могу снимати стотине, а не десетци снимака
• меморијска картица се након похране снимка на рачунало или оптички диск
брише и користи поново
• цијена дигиталног снимка је занемарива, па можемо снимити масу снимака
и изабрати најуспјелије
• снимци се могу прегледавати у великом формату (на ПЦ-у или ТВ-екрану)
без услуга фотографа
• снимци се могу ретушитати, модифицирати, монтирати и др. на рачуналу
неуспоредиво ефикасније него у класичној технологији
уз издатак за фото-принтер можемо сами испринтати фотографије и на папиру
(истина по приближно истој цијени као код фотографа)
• дигитални апарати и камере омогућују бројне опције које класични немају,
као: "серијско" снимање по неколико (1-3, па и више) снимака у секунди,
снимање видео секвенци фотоапаратом, неколико врста "претапања" из кадра
у кадар код камкордера и др, снимање у потпуном мраку без видљиве расвјете
итд.
Предности дигиталних камера
Напред

18. Специфичности и недостаци дигиталних камера
дигитални апарати требају извор енергије (батерије). Пуњиве батерије (тзв.
"акубатерије") великог капацитета често нису стандардне изведбе.
• и пуњиве батерије имају свој вијек (с временом, тј. за двије, три године губе
капацитет), а знају бити релативно скупе. Пожељно је да су стандардне изведбе, јер не
знате до када ће произвођач подржавати продају специјалних изведби (у интересу му је
да баците апарат и купите нови).
• за аутоматско уоштравање и поставу елемената снимања потребно је неко (иако не
дугачко) вријеме. Окидач "касни", односно дигитални фотоапарати су помало "троми"
при окидању), иако се с развитком технологије то кашњење смањује.
• за похрану фотографија на магнетску картицу потребан је дио секунде, које код
примјене ТИФ формата, па и других формата у високој резолуцији, а посебно код
спремања видео секвенци, може онеспособити апарат за снимање новог снимка и кроз
неколико десетака секунди. У неким ситуацијама и мало кашњење може узроковати
пропуштање прилике за снимак (спортски снимци и сл.). Боље апарате одликује мање
кашњење окидача и краће спремање снимка, омогућено технологијом Бурст моде. И
овај је недостатак мање изражен код новијих модела, тј. кашњење се смањује с
развитком технологије.
• дигиталне фотографије код великих повећања показују рубне неправилности на
оштрим границама и појаву нежељених орнамената на иначе мирним, једнобојним
површинама (тзв. "шум" слике), особито код меморијски мање захтевног ЈПГ формата.
Напред

19. Проналажење и скидање слика са интернета
Познато је свима како се користе претраживачи.
1.У претраживачу Google треба укуцати оно што желите да претражите (нпр. Косово)
2.Врло брзо се добија извештај о броју сајтова на којима је одредница пронађена и
попис тих сајтова.
3.Ако се кликне на дугме Images, уместо пописа сајтова, добија се галерија слика које
су поставњене на интернет за наведену одредницу.
4.Кликом на слику прелази се на сајт на којем се она налази.
5.Десним кликом на слику, отвара се мени у којем се избором команде Save Picture As..
слика може сачувати у жељеној форми.
6.Слика се може и командом Copy копирати у Оставу (Clipboard), а затим залепити у
одредишни програм командом Paste.
7.Да би се слика пронашла на некој спољашњој меморији, треба одабрати
Start/Search/For Files and Folders…
8.У прозору Search Results кликнути на Pictures, music, or video и потом чекирати
Pictures and Photos а затим кликнути на Use advanced search options , у поље Look in
поставити одговарајући уређај и кликнути на Search.
8.У кутији Search Results виде се расположиве слике.
Напред

20. ГИМПГИМП
 Гимп (од енгл. GIMP, GNU
Image Manipulation Program) је
слободна апликација за
обраду/стварање бит
мапираних слика, а има
подршку и за векторску
графику. Пројекат су 1995.
године започели Спенсер
Кимбап и Питер Матис а
тренутно га одржава група
добровољаца
Напред

21. INKSCAPE(ИНСКЕЈП)
 Инкскејп је векторско графички програм за цртање дистрибуиран
под ГНУ-овом општом јавном лиценцом. Доступан је у оперативним
системима Linux, FreeBSD, Mac Os X, Microsoft Windows. Исказани
циљ је да овај програм постане моћна графичка алатка у потпуности
у складу са стандардима XML, SVGи CSS. Ипак, Инкскејпова
имплементација стандарда SVG и CSS је још увек непотпуна.
Најуочљивији је недостатак подршке за анимацију и SVG фонтове.
 Инкскејп има вишејезичку подршку, чак и за компликована писма,
што је опција коју тренутно не подржава већина комерцијалних
апликација за векторску графику. Међу језицима на које је
локализован је и српски.
Напред

22. АНИМАЦИЈА
 Анимација (лат. animatio; превод оживљавање, оживљење, давање душе) је
поступак стварања илузије кретања цртежима, моделима или
беживотним стварима. Крајем 20.века компјутерска анимација
уздигла је ову уметност на нови ниво.
 Најпознатији метод презентовања анимације јесу покретне слике или
видео програм, иако поред ових постоје и друге методе. Овај вид
презентовања се често извршава камером и пројектором или на
екрану рачунара који се рапидно мењају слику у секвенци.
Анимација може да се направи са ручно цртаним цртежима,
компјутерски генерисаном сликама, или тродимензионалним
објектима (лутке или прављене фигуре) или комбинацијом ових
техника. Позиција сваког објекта у било којој слици се односи на
положај тог објекта на претходној и наредној слици, тако да се
објекти несметано крећу независно једна од друге. Уређаји за
приказивање приказују ове слике ове слике великом брзином,
најчешће са 24, 25 или 30 фрејмова по секунди.
Напред

23. УРЕЂИВАЊЕ ТЕКСТА
Тастатура на екрану:Тастатура на екрану:
Тастаура на екрану је само један од услужнихТастаура на екрану је само један од услужних
предмета који нам помажу да радимо напредмета који нам помажу да радимо на
рачунару.рачунару.
Напред

24. ПОДЕШАВАЊЕ ИЗГЛЕДА
ПРОЗОРА
 Уђите у windows explorel из
Тооls менија изаберите Folder
Option
 Кликните на View
 Подесите како желите да
изгледају прозори.
 Кликните на Apply to all
Folders, кликните на Yes,па
OK
Напред

25. СНИМАЊЕ И ОТВАРАЊЕ
ДОКУМЕНТА
 Начин снимање докумената:
 File - SaveAs – Снима докуменг са избором локације где
желимоснимити документi и тада променимо име
документа.
 File - Save – Допунњава промене у документу на истој
локацији пошто је већ претходно једним снимљен
документ.
 Снимање различитих врста докумената подразумева
снимање докумената који је већједном снимлњен по свакој
ппромениna документу представља нову верзију фајла.
 Наћин отварања документа: File-Open можемо одабрати
меморијску локацију са које желимо да отворимо постојећи
документ.
 Стартање WORD апликације klik на икону
апликације/START WORD - APPLICATION ICON/,
поступак
 стање. Додата и једна тачка или размак на односу на
претходно стање представља промену коју можемо да
снимимо као нови документ.
 Појам документа- представља било коју промену у односу
на почетно Појам екстенѕије документа- Екстензију
документапредставља наставак иза тачке која раздваја
имеод екстензије фајла. Најчешће екстензије текстуалних
докумената су:. doc, .docx, .txt, .rtf...
 1.Кликни на икону пречице
 2.Отвара се прозор
апликације WORD
 3.WORD дугме
у Task baru ce se pojaviti
 4.KRAJ
Напред

26. УНОС И КОРИГОВАЊЕ
ТЕКСТА
Прво треба да одаберемо језик којим
се се писати.
Затим изаберемо изглед и величину
слова.
-У нови ред се може прећи
притиском на тастер ENTER
-Погрешно унето слоово брише се
притискомна тастер BACK SPACE
-Унети текст снима се из менија
FILE и после га сачувамо
притиском на тастер SAVE.Тада се
документ снима и даје му се име.
-Документ се отвара из менија FILE
притиском на опцију OPEN.
-Ако хоћемо одштампати документ
из менија FILE отварамо опцију
PRINT
Напред

27. ПРЕДМЕТ ПРЕ СНИМАЊА
 Увек је добро погелдати документ пре
штампања како би се на време отклониле
евентуалне грешке у прелому.Прегледом се
најпре може гарантовати да ли постоје
празнине у тексту или између страна.
 Најлакши начин да се прегледа текст је да
са траке са алатима изаберемо .Као
резултат јавља се:
Напред

28. ИНТЕРНЕТ

29. Интернет је глобална межа која се
.користи у свету Данас се живот не
.може замислити без интернета
Напред

30. ХИПЕРТЕКСТ И ПРЕТРАЖИВАЊЕ
Израз хипертекст(hypertext) први је користио Тед
Нелсон.Под овим изразом подразумевају се текстови
међусобно повезани помоћу специјалних веза.Ове везе
омогућавају скок са једног дела текста на други.Свака
плаво означена реч омогућава читаоцу приступ
жељеној информацији и свако према својим
интересовањима одређује појам на који ће скочити.то
се постиже тако,поновимо,што су поједине речи
означене везама(Link) која омогућава жељени скок.
Важно Оно што је важно ѕа хипертекст су:Хипервеза,
веб место-почетна страна

31. ХИПЕРВЕЗА(ХИПЕРЛИНК)
Важно је знати да у www-у веза не означава само
појмове у оквиру једне датотеке или једног рачунара, већ
се односе на везе са великим бројем датотека које се
налазе на рачунарима широм света. Таква веза се
назива хипервеза или хиперлинк. Постоје посебни
програми који омогућавају кретање кроз документа која
се налазе на ВЕБ-у, а то су Web трагачи (browser), који
омогућавају комуницирање са серверима.

32. ВЕБ МЕСТО(Web site) И ПОЧЕТНА СТРАНА
(Home page)
Web место је скуп или колекција Web страна које су
написане у специјалном језику за њихову
израду.Странице су међусобно повезане и са другим
Web местима.

33. ПРЕТРАЖИВАЊЕ НА ИНТЕРНЕТУ
 Претраживање на интернету врши се уз помоћ специјализованих
веб сајтова који за дефинисане кључне речи од стране корисника
понуде избор докумената са тим речима. Корисник бира које га
стране интересују и кликом миша их отвара. Сваки такав сајт за
претраживање има свој систем и начин претраге. Могућа подела
би била на: претраживаче, мултипретраживаче, тематске
директоријуме итд. Интернет претражујемо када желимо пронаћи
страницу са информацијама које нам требају. Неки пут не знамо
ни да ли постоје такве странице а једино што знамо је тема која нас
занима
Напред

34. БЕЗБЕДНОСТ КОД РАЧУНАРА
 Рачунарска безбедност је процес заштите рачунара и рачунарских
система од нежељене употребе, угрожавања система и уљеза. Под
угрожавањем се сматра вид употребе рачунара у циљу наношења
штете подацима, програмима или рачунарским процесима.
Недостаци у рачунарској безбедности се јављају због рањивости или
слабости рачунарског система, али чешће због људских фактора,
односно људске грешке у подешавању система. Агент који има
намеру да угрози неки рачунарски систем, било да се ради о особи,
догађају, или одређеним околностима, искориштава те слабости.
Рачунарска безбедност обухвата заштиту од недоступности
рачунарског система (такође: ускраћивање услуга, енгл.denial of service
- DoS), заштиту интегритета података и програма и повјерљивости и
приватности података и информација.
Напред

35. СЕРВИСИ НА ИНТЕРНЕТУ
 Јавни (веб,разговор путем интернета)
 Основни (имејл,телнет, фтп)
 Сигурносни (пгп, ссх, Керберос)
 Системски (Пинг)
 Сервиси за претраживање(Veronica, Netfind,
WAIS)
Напред

36. ВИДЕО

37. ИДЕТЕ НА СТАРТ
Напред

38. НАКОН СТАРТА НА search( )срч
Напред

39. ПОСЛЕ ТОГА ИЗАБЕРИТЕ
ЖЕЉЕНИ ВИДЕО
Напред

40. ПОЈАМ ЗВУКА
Дефиниције:
Звук, као физичка појава, јавља се кад дође до поремећаја
стационарног стања честица неке еластичне средине.
Те промене положаја честица, праћене одговарајућим
променама притиска, густине, итд називају се акустичке
осцилације.
По другој физиолошкој дефиницији, звук је све он што
чујемо, тј звук је осећај који се прима преко органа слуха,
изазван променама ваздушног притиска.
Напред

41. ЗВУЧНИ ТАЛАСИ
Промена притиска преноси са слоја на слој увек са
извесним закашњењем.
У стварности се слојеви ваздуха са већим и мањим
притиском не померају, него се њихово стање преноси
на даљину.
Размак између два узастопна максимума (или
минимума) представља таласну дужину (л).
Број оваквих периодичних промена на једном месту
у јединици времена даје фреквенцију звука (ф)
Реципрочна вредност фреквенције представља трајање
периоде (Т)
Напред

42. Вели чина ових промена, на пример промена притиска,
мерило је интензитета звука.
Средња вредност притиска остаје непромењена и то је
стални атмосферски или статички притисак (Пс).
За интензитет звука меродаван је сам тзв. акустички
или звучни притисак (П), а то је променљива
компонента укупног притиска (Пт = Пс + П).
Напред

43. СТВАРАЊЕ ГЛАСА
За говор је у првом реду потребан респираторни
систем односно систем за дисање, али ту су још и
укључени:
Специфични контролни центри за говор у кори
великог мозга,
Респираторни центри можданог дебла,
Структуре за артикулацију и резонансу у усној и
носној дупљи.
Напред

44. ПОДЕЛА ГЛАСОВА
Самогласници (вокали)
Сугласници (консонанти)
Самогласници и сугласници заједно граде слогове
од којих је сачињен говор.
Трајање слогова зависи од брзине говора.
Код нормалног говора износи 1/5 секунде.
Већи део тог времена заузимају самогласници.
Самогласници носе енергију говора док
сугласници као бројнији носе једноставности
Напред

45. ПОДЕЛА СУГЛАСНИКА
Сугласници се могу поделити на;
Звучне када су гласнице затегнуте и отварањем-
затварањем производе ваздушне импулсе тестерастог
облика који побудјују вокални тракт.
Безвучни када гласнице мирују и нису затегнуте. Глас
се ствара покретима других говорних органа и
стварањем препрека слободном пролазу ваздушне
струје када се она не прекида.
Напред

46. ПОДЕЛА САМОГЛАСНИКА
Самогласници се могу поделити на:
Самогласници предњег реда (И, Е)
Самогласнике задњег реда (А, О, У)
Напред

47. КАРАКТЕРИСТИКЕ
-17Најмању енергију коју региструје ухо је 10 В
Однос најмање (20 Хз) и највише фреквенције
(20000 Хз) које ухо може да региструје износи
1:1000. Код ока је то свега 1:2.
Однос најслабијег и најјачег звука износи 120 дБ,
док је за око 90 дБ.
Напред

48. ОСЕЋАЈ ЗВУКА
Основне карактеристике звука које ухо разликује су:
Јачина звука
Висина тона
Боја звука
Напред

49. ШТА ЈЕ ТО ТОН?
Назив "тон" односи се у музици на звук који
производе музички инструменти (укључујући и
глас) и који има на музичкој скали одређено место.
У акустици, то би били звуци који имају линијски
спектар, састављен од основног и виших
хармоника, а најнижи, тј основни хармоник је
меродаван за оцену висине тона.
Осећај боје звука везан је за постојање и величину
појединих хармоника музичког тона.
На основу различите боје ухо разликује музичке
тонове појединих инструмената, чак и онда када је
у питању иста висина тона. То значи да ухо осећа
промену на обвојнице линијског спектра сигнала
Напред

50. ВИСИНА ТОНА
Висина тона одређена је фреквенцијом звука.
Мања фреквенција даје осећај нижег тона, а већа
фреквенција вишег.
Експеримнте са осећајем висине тона показују да
ухо чује "логаритамски", тј да повећању висине
тона за исти интервал (по субјективној оцени)
одговара повећање фреквенције за исти
проценат, а не за исти апсолутни износ у
херцима.
Висина тона је сразмерна логаритмом
Фреквенције
висина тона ~ лог ф
Напред

51. СЛУШНО ПОЉЕ
Цео процес перцепције тонова одвија се у делу
звучног спектра који се крећеу границама од 16 -
20000Хз. Испод фреквенције од 16Хз и изнад 20000Хз
људско ухо више не чује звук.
Осетљивост нашег уха је мања за врло дубоке и за
веома високе тонове.
Највеша осетљивост уха постоји за средње и високе
тонове.
Осетљивост слуха током године опада тако да људи
од 35 година нечују тонове преко 15000Хз, а људи до
40 година чују тонове до 13000Хз
Изнад 20000Хз настаје подручје ултра-звука.
Испод ове учестаности настаје подручје инфра-звука
Напред

52. ЈАЧИНА СИГНАЛА
20 20 10 120
0
6
log logmaxP
P
dB= =
Горња граница одређена је појавом бола. Због тога се
ова граница назива границом бола. Она на 1000Хз
одговара притиску преко милион пута већем од
притиска на прагу чујности. Зна чи да динамички опсег
уха износи:
Напред

53. Напред

54. НИВО ЗВУКА
[ ]LdB
P
P
=20
0
log
Уколико би се као мерило јачине звука користио звучни
притисак, онда би се бројне вредности за појединечујне звуке
разликовале и за 106 пута.
Зато је уведен појам нивоа звука чија је јединица децибел.
Децибел није јединица којом се одрађује апсолутна вредност,
већ се њом даје логаритамски однос две величине.
У акустици постоји конвенција да се као нулти ниво узима
ниво који одговара прагу чујности на 1000Хз, па се онда ниво
за неки звук чији је притисак П, налази по формули:
Напред

55. ГЛАСНОСТ
Никако не можемо рећи да је нека звучна појава од 20
фона два пута гласнија од оне која има 10 фона, по што
ни тон од 20 дБ на 1000Хз није два пута гласнији од
истог тона од 10дБ.
Из ових разлога, јавила се потреба за 1 правом
физиолошком јединицом осећаја јачине звука, која би
квантитативно мерила његову гласност.
Гласност значи представља још један термин којим се
изражава субјективна јачина звука, а јединица гласности
је сон.
Звук који има 8 сона изгледа два пута јачи од звука који
има 4 сона
Напред

56. S =
−
2
40
10
Λ
Произвољно је одабрано да гласност од 1сон одговара
јачини од 40 фона. Однос између сона и фона према
интернационалној организацији за стандарде (ИСО) дат је
1чином:
где је с вредност у сонима, Л вредност у фонима, а
једначина ва `иу распону 20-120 фона
Напред

57. SONI
F ONI
100
10
1
0.1
0.01
0.001
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
JA ^ I NA ZVUKA
G
L
A
S
N
O
S
T