Indikatori kvaliteta

1. 1
INDIKATORI KVALITETA
1. Uvod
Indikatori su neophodan instrument za praćenje i ocenu stanja na univerzitetima, kao i za
formulisanje pravaca razvoja obrazovnog sistema na svim nivoima. Sa razvojem društva, upotreba
indikatora za praćenje i ocenu stanja u raznim oblastima postaje sve značajnija. Osnovni cilj
indikatora jeste da se na objektivan način donose zaključci o kvalitetu i na osnovu njih priprema plan
rada za naredni period. Kada su dobro odabrani, indikatori omogućuju da se izbegne subjektivnost u
donošenju bitnih odluka za razvoj institucije. Iz tih razloga je važno da indikatori budu odabrani i
definisani na dobar način kako se pomenuta subjektivnost ne bi reflektovala kroz njih. Kvalitetne
indikatore može da obezbedi jedino timski rad nastavnog osoblja, studenata, administrativnog
osoblja, predstavnika ministarstava kao i drugih relevatnih činilaca.
Srbija je prošla prvu fazu primene novog sistema visokog obrazovanja zasnovanog na
Bolonjskom procesu. Međutim, napuštanje starog sistema i prihvatanje novog sistema nisu u celosti
završeni. Može se reći da je sada pravo vreme za definisanje indikatora. Zakon o visokom
obrazovanju iz 2005. definisao je obavezu visokoobrazovnih institucija da razvijaju sistem kvaliteta.
Standardi za akreditaciju delom su razradili neke postupke i pokazatelje kvaliteta, dok su
visokoobrazovne institucije, najčešće potpuno samostalno, razrađivale procedure i indikatore za
proveru kvaliteta. Svakako najčešće korišćeni indikator jesu rezultati studentskih anketa. Da li, i u
kojoj meri, studentske ankete predstavljaju odgovarajući instrument, pitanje je o kojem je potrebno
otvoriti širu raspravu.
Iako je većina institucija razvila sopstveni sistem kvaliteta, najveći nedostatak predstavlja
nemogućnost adekvatnog poređenja između institucija, kao i donošenje zaključaka o celokupnom
stanju visokog obrazovanja. Zbog toga je uvođenje i razvijanje indikatora veoma važno. Očekuje se
da dobro definisani indikatori budu efikasno sredstvo za analizu stanja, kako na nivou pojedinačnog
studijskog programa, tako i na nivou institucija u celini.
Određivanje indikatora koji bi bili podjednako prihvatljivi za sve, predstavlja veoma težak
zadatak. Iz tih razloga je možda bolje ostaviti slobodu svim fakultetima ili studijskim programima da
definišu dopunske ili proširene indikatore.
1.1. Definicija indikatora
Pojam indikatora ili pokazatelja je intuitivno jasan. Međutim formalna definicija nije toliko
jednostavna. Poslednjih dvadeset godina intenzivno se razvijaju pokazatelji za mnoge oblasti ljudske
delatnosti za razne namene i različitim povodima. To je svakako razlog što ne postoji jedinstveni
način da se definiše pojam indikatora. U obrazovanju, a pre svega u visokom obrazovanju, postoji
značajan broj radova, priručnika, konferencija, okruglih stolova itd. koji su posvećeni problematici
definisanja i primene indikatora.

2. 2
Indikatori su empirijski podaci kvalitativne i kvantitativne prirode. Ovi podaci postaju
pokazatelji performansi ukoliko izražavaju zamišljene ciljeve učesnika u nekom procesu. To im daje
kontekstualni i vremenski značaj (Dochy,1990).
Definisanjem indikatora odrađen je samo početni deo praćenja kvaliteta na univerzitetima.
Svaka visokoškolska jedinica treba da na odgovarajući način odredi skup indikatora i definiše
postupke prikupljanja neophodnih podataka. Pored toga, potrebno je odrediti referentne vrednosti
(,,benchmarks") u cilju primene dobijenih rezultata na planiranje aktivnosti u narednom periodu.
Referentne vrednosti treba da budu dobro odmerene kako bi dobijeni rezultati bili korisni za
donošenje odluka koje se mogu odnositi na dopune, izmene, zatvaranje ili otvaranje studijskih
programa, pravce naučnoistraživačkog rada, pronalaženje partnera u privredi, donošenje
kratkoročnih i dugoročnih planova rada, itd.
Primer [izvor: Indikatori za praćenje stanja u obrazovanju i vaspitanju, Nacionalni prosvetni savet,
2011]: Evropska unija godinama radi na razvoju odgovarajućih indikatora, svesna da je obrazovanje
temelj ekonomskog razvoja i podizanja standarda. Do sada je kroz izvestan broj publikacija definisan
skup od 20 standardizovanih ključnih indikatora. Među njima je i indikator Diplomirani u visokom
obrazovanju. Zemlje EU definisale su referentne vrednosti za 5 standardnih indikatora, a kao primer
novodimo po jednu referentnu vrednost za obe godine:
Referentna vrednost za 2010: povećenje od najmanje 15% u broju onih koji završavaju visoko
obrazovanje u tri domena (matematika, prirodne nauke i tehnologija) uz istovremeno smanjivanje
rodnih razlika u pogledu ostvarivanja ovog indikatora.
Referentna vrednost za 2020: udeo odraslih, starosti 30‐34 godina, koji su završili visoko
obrazovanje treba da iznosi najmanje 40%
Prilikom definisanja indikatora treba u što većoj meri koristiti iskustvo zemalja Evropske
unije i regiona kao putokaz za određivanje optimalnog skupa indikatora. Naravno, nijednog trenutka
ne treba izgubiti iz vida da jedan deo indikatora mora biti specifičan za našu zemlju, radi stvaranja
što preciznije slike o stanju studijskog programa, ustanove ili celokupnog visokoškolskog
obrazovanja.
1.2. Značaj indikatora
Bez definisanih indikatora i pouzdanih podataka svaka ocena o stanju visokog obrazovanja, u
celini ili nekom svom delu, predstavljala bi samo utisak ili uverenje zasnovano na subjektivnim
stavovima pojedinaca i ne bi mogla služiti za planiranje i razvoj visokog obrazovanja, odnosno
visokoobrazovne institucije, studijskih programa, istraživanja i drugih bitnih aktivnosti koji se
realizuju na katedrama, departmanima , laboratorijama, fakultetima, odnosno, univerzitetima.
Indikatori se odabiraju za različite svrhe. Oni upravljačkim strukturama moraju pružiti
relevantne informacije u vezi sa različitim aspektima strateškog planiranja, kako bi se mere
prilagodile internim ciljevima, kao i zahtevima koje društvo stavlja pred instituciju visokog
obrazovanja. Realnost će najpre krenuti u željenom pravcu ukoliko se reprodukcija strateških ciljeva i
njihovih pokazatelja realizuje na različitim nivoima institucije. Najviše upravljačke strukture bi zato
trebalo da teže ka uspostavljanju istih ili sličnih pokazatelja na makro i mikro nivoima. Univerzitetski

3. 3
nivo, nivo fakulteta, departmana (odseka) i katedri moraju delovati objedinjeno u ostvarivanju ovih
ciljeva.
U studiji Tavenasa (Tavenas, 2003) razmatran je značaj indikatora na svim nivoima. U
nastavku prenosimo neke od navedenih zaključaka.
Definisanje i primena pokazatelja performansi u visokom obrazovanju susreću se s brojnim
teškoćama, bez obzira na nivo istraživanja ‐ institucionalni, regionalni, nacionalni ili međunarodni – ili
bez obzira na njihovu krajnju namenu.
• Statistički pokazatelji bilo koje univerzitetske aktivnosti moraju se posmatrati pre kao
elementi koji pružaju podršku određenom sudu, nego kao objektivna činjenica.
• Pokazatelji se moraju koristiti u komplementarnim klasterima kako bi dali vrlo preciznu i
celovitu sliku o posmatranoj aktivnosti.
• Bilo bi poželjno da se pokazatelji bave uočljivim karakteristikama određene institucije ili
sektorom univerziteta, te da istima omoguće da prate i nadziru svoje strateške orijentacije.
Indikatori moraju da ispune opšte uslove za empirijska istraživanja i zbog toga treba da
pokažu visok stepen validnosti, pouzdanosti i uporedivosti
1.3. Primena indikatora
Praćenje stanje u visokom obrazovanju, kao i njegov razvoj na državnom nivou, treba, da se
zasnivaju, između ostalog, na vrednostima skupa indikatora koje će definisati Nacionalni savet za
visoko obrazovanju u saradnji sa Ministarstvom prosvete i nauke, Republičkim zavodom za statistiku,
Komisijom za akreditaciju i proveru kvaliteta, KONUS‐om i drugim relevantnim telima. Skup ovih
indikatora treba da je dovoljno opšti i usklađen sa standardnim indikatorima koji se koriste u
Evropskoj uniji.
Sa druge strane, svaka viskoškolska ustanova treba da ima skup indikatora za koji je na
osnovu sveobuhvatne analize ustanovljeno da će biti najkorisiniji za praćenje i planiranje rada
institucije. Ovako definisani indikatori treba da budu osnova za pisanje izveštaja o samovrednovanju
ustanove. Visokoškolske ustanove mogu u skup indikatora da uključe i indikatore neophodne za
rangiranje institucije ili studijskog programa, a koji definišu odgovarajuće institucije i na taj način
procenjuju svoj kvalitet u odnosu na međunarodne standarde. Naravno, postoji značajan broj
indikatora koji se mogu koristiti i za postupak samovrednovanja i za postupak rangiranja. U ovom
tekstu akcenat je stavljen na indikatore koji, pre svega, treba da budu uključeni u postupak
samovrednovanja i donošenja kratkoročnog i dugoročnog plana rada ustanove.
U [7] i [8] prikazan je deo rezultata projekta U-Multirank: a multi-dimensional global university
ranking: the feasibility study koji je realizova u periodu od juna 2009. do juna 2011. Cilj projekata je
definisanje indikatora relevantnih za rangiranje univerziteta podeljenih u 6 grupa. Pilot rangiranje je
obuhvatilo preko 130 univerziteta.
Primena indikatora u postupku samovrednovanja neophodna je za svaku visokoškolsku
ustanovu u Srbiji. Prvi ciklus akreditacije je završen. Predviđeno je da se naredni postupak
akreditacije zasniva pre svega na izveštajima o samovrednovanju koje su ustanove u obavezi da
realizuju najmanje jednom u tri godine. Dobar i na realnim podacima formiran izveštaj o

4. 4
samovrednovanju je na taj način postaje suštinski važan za svaku ustanovu. Komisija za akreditaciju i
proveru kvaliteta usvojila je Opšta uputsva za pripremu izveštaja o samovrednovanju visokoškolske
ustanove, [5] u kojima se navodi 14 standarda koji treba da budu obuhvaćeni izveštajem o
samovrednovanju. Ispunjenost 9 definisanih standarda može se na objektivni način proceniti
primenom indikatora. Ti standardi su:
Standard 4: Kvalitet studijskog programa
Standard 5: Kvalitet nastavnog procesa
Standard 6: Kvalitet naučnoistraživačkog, umetničkog i stručnog rada
Standard 7: Kvalitet nastavnika i saradnika
Standard 8: Kvalitet studenata
Standard 9: Kvalitet udžbenika, literature, bibliotečkih i informatičkih resursa
Standard 10: Kvalitet upravljanja visokoškolskom ustanovom i kvalitet nenastavne
podrške
Standard 11: Kvalitet prostora i opreme
Standard 12: Finansiranje
Visokoškolske ustanove u svojim aktima definišu oblasti obezebeđivanja kvaliteta. Kao
primer navodimo skup oblasti kvaliteta koji su definsani na Univerzitetu u Novom Sadu, 2011:
• studijski programi
• nastava
• istraživanja
• saradnja
• udžbenici i literatura
• vrednovanje studenata
• resursi
• nenastavna podrška
• uslovi studiranja
• proces upravljanja
• kultura kvaliteta.
Ovaj skup je nešto širi od onog koji je definisan pre tri godine.
Osnovna razlika se ogleda u uvođenju saradnje kao jedne od oblasti kvaliteta. Naime,
svedoci smo da saradnja sa domaćim i inostranim institucijama, kao i sa neakademskim ustanovama,
predstavlja jedan od glavnih ciljeva svakog fakulteta, odnosno univerziteta. Ova saradnja je
neophodna ne samo za kvalitetan nastavni proces, već i za naučna istraživanja i transfer znanja.
Druga razlika jeste definisanje oblasti uslovi studiranja koja obuhvata uslove za život
studenata izvan nastavnih aktivnosti. Polazeći od želje da svaki student doživi svoj fakultet, odnosno
univerzitet, kao drugu kuću, te imajući u vidu da je to značajan faktor za povećanje uspešnosti
studiranja, smatramo da bi bilo poželjno izdvojiti navedenu oblast.
Svaka od navedenih oblasti je široka i zahteva definisanje odgovarajućih podoblasti. Sa
druge strane, neke podoblasti mogu biti zajedničke za više oblasti. Kao primer navodimo kvalitet
nastavnog kadra koju možemo razmatrati u oblasti nastave, istraživanja ili saradnje.

5. 5
Za svaku od navedenih oblasti kvaliteta potrebno je definisati odgovarajući skup indikatora
koji će na objektivan način meriti stanje kvaliteta i koji će poslužiti za donošenje plana rada.
1.4. Kako odabrati odgovarajuće indikatore
Ne postoji jedinstveni postupak koji bi definisao kako, koliko i na koji način odabrati skup
indikatora. S obzirom na potrebu da svaki pokazatelj bude u vezi sa ciljem ili namerom, te s obzirom
na šarolikost učesnika i perspektiva koje srećemo u institucionalnim okvirima, ne iznenađuje to što
pojedini podaci za neke učesnike u procesu predstavljaju samo puku statistiku.
Da li indikatori zaista mere ono što treba da mere? Ovo vodi do drugih važnih aspekata u
vezi sa pokazateljima:
1. U koju svrhu (svrhe) i iz koje perspective su odabrani pokazatelji?
2. Kako i putem kog procesa se odabiraju pokazatelji?
3. Kako oceniti reprezentativnost i validnost pokazatelja?
4. Jesu li pokazatelji pouzdani u smislu da ista vrednost ukazuje na isto stanje stvari?
5. Šta su uzroci povećavanja i smanjivanja izlaznih vrednosti pokazatelja? U kojoj meri je to
rezultat prethodno primenjenih mera?
Ključna pitanja jesu reprezentativnost i validnost. U kojoj meri pokazatelj meri ono što treba
da meri? Za primenu indikatora potrebne su sve vrste statistike, ali je teško donositi zaključke o
kvalitetu na osnovu kvantiteta. Zato se mora uložiti napor da se uoče operativni signali koji sadrže
različite kvalitativne aspekte posmatranog problema.
Primer (Falk, 2010): Švedska nacionalna agencija za više obrazovanje planira da uključi reviziju
završnih radova za sticanje zvanja. Ovo svakako predstavlja novi korak u cilju neposrednijeg merenja
kvaliteta ishoda učenja, a svi se slažu sa činjenicom da završni radovi, koji kombinuju kvalitativne i
kvantitativne ishode, predstavljaju moćne pokazatelje performansi i kvaliteta.
U Tavenasovoj studiji (Tavenas, 2003) zaključeno je da analiza indikatora na bilo kom nivou
(institucionalnom, regionalnom ili nacionalnom) mora zato u potpunosti uzeti u obzir informacije u
vezi sa različitošću akademskih disciplina u smislu njihove prirode i relativne zastupljenosti.
• sve što se može meriti ne mora nužno da predstavlja dobar ,,pokazatelj performansi”;
• sve ono što treba meriti nije uvek lako izmeriti;
• kvalitet univerzitetskih aktivnosti bolje je meriti dugoročno, u smislu praćenja karijera onih
koji su diplomirali ili posledica koje istraživanje ostavlja na razvoj društva; za razliku od toga,
raspoloživi pokazatelji se generalno uzimaju iz kratkoročne perspektive;
• kada se jedna kompleksna aktivnost sumira na osnovu nekoliko jednostavnih statističkih
pokazatelja, dolazi do gubitka određene količine informacija; to može dovesti do iskrivljene
slike o toj aktivnosti;
• postoji ljudska težnja da se podleže značaju podataka, kao i slici koju oni prenose; iskustvo
pokazuje da jednom objavljeni, ,,pokazatelji performansi” nastavljaju da žive svoj vlastiti
život.

6. 6
• konačno, kao što je 1986. naglašeno od strane Saveta za finansiranje britanskih
univerziteta: ,,Korišćenje pokazatelja performansi jeste pomoćno sredstvo za donošenje valjanih
sudova, a ne zamena za njih. Brojevi neće i nikada nisu govorili sami za sebe. Nije dovoljno samo
nadzirati; uvek je neophodno i tumačenje.”
Pri primeni indikatora posebno treba obratiti pažnju na neodgovarajući, pristrasan,
subjektivan način upotrebe. Definicija indikatora, izvori podataka, prikupljanje i obrada podataka
treba da budu ustrojeni na takav način da maksimalno spreče bilo koju vrstu manipulacija
zaintersovanih strana.
1.5. Stanje indikatora za praćenje obrazovanja u Srbiji
Naša zemlja do sada nije pristupila sistemskom definisanju indikatora u oblasti visokog
obrazovanja. Prvi pravi iskorak u definisanju indikatora za praćenje stanja u obrazovanju učinio je
Nacionalni prosvetni savet Republike Srbije koji je 2011. godine doneo Indikatore za praćenje stanja
u obrazovanju i vaspitanju, [3], kako bi ispunio svoju zakonsku obavezu vezanu za praćenje i
analiziranja stanja obrazovanja i njegovu usaglašenost sa evropskim principima, kao i za utvrđivanje
pravaca razvoja i učestvovanja u izradi strategije razvoja obrazovanja i drugo. Ovaj dokument
sistematično uvodi, odnosno definiše, najvažnije indikatore.
Indikatori za praćenje stanja u obrazovanju i vaspitanju su neophodni, jer omogućavaju da se
sagledaju dobre i loše strane različitih segmenata obrazovnog sistema, kao i da se stanje obrazovanja
i vaspitanja u Srbiji uporedi sa stanjem u drugim zemljama.
Dokument [3] daje sveobuhvatni prilaz u definisanju skupa indikatora, polazeći od činjenice
da obrazovni sistem treba posmatrati kao celinu koja obuhvata i formalno i neformalno obrazovanje
u ekonomskom i društvenom kontekstu. Predložen je skup od 86 indikatora raspoređenih u pet širih
kategorija: društveno‐ekonomski kontekst (4 indikatora); obuhvat, napredovanje i završavanje (42
indikatora); kvalitet obrazovnih postignuća (12 indikatora); obrazovni proces (16 indikatora);
obrazovni resursi (12 indikatora). U cilju sveobuhvatnog pristupa dokument definiše i deo indikatora
vezanih za visoko obrazovanje. Nazive indikatora koji se odnose na visoko obrazovanje navodimo u
originalu (za dodatne inormacije o indikatorima ‐ definiciju, razlaganje, svrhu i izvor, upućujemo
čitaoce na [3]):
indikatori iz kategorije društveno‐ekonomski kontekst:
stopa zaposlenosti mladih;
prosečna dužina traženja posla mladih;
prosečna zarada zaposlenih mladih;
indikatori iz kategorije obuhvat, napredovanje i završavanje:
stopa nastavljanja obrazovanja nakon srednjeg obrazovanja ‐ opšteobrazovni
program;
stopa nastavljanja obrazovanja nakon srednjeg obrazovanja ‐ četvorogodišnji stručni
srednjoškolski program;
obuhvat mladih visokim obrazovanjem ‐ trogodišnji strukovni programi;
obuhvat mladih visokim obrazovanjem ‐ trogodišnji akademski programi;
obuhvat mladih visokim obrazovanjem ‐ četvorogodišnji programi;

7. 7
obuhvat mladih visokim obrazovanjem ‐ master programi (jednogodišnji ili
dvogodišnji);
obuhvat mladih visokim obrazovanjem ‐ specijalistički programi (jednogodišnji ili
dvogodišnji);
obuhvat mladih visokim obrazovanjem ‐ doktorske studije;
procenat studenata u područjima ,,prirodne nauke, matematika i informatika" i
,,tehnika, proizvodnja i građevinarstvo";
procenat studenata koji je ostvario 60 ESPB tokom prethodne akademske godine;
procenat osoba starosti 30‐34 godine koji su završili najmanje ISCED 5 nivo
obrazovanja;
procenat osoba starosti 30‐34 godine koji su završili najmanje ISCED 5 nivo
obrazovanja u područjima ,,prirodne nauke, matematika i informatika" i ,,tehnika,
proizvodnja i građevinarstvo";
učešće osoba 25‐64 godina starosti u celoživotnom obrazovanju;
indikatori iz kategorije obrazovni proces:
mobilnost studenata;
razmena studenata sa drugim univerzitetima;
mobilnost nastavnika;
razmena nastavnika sa drugim univerzitetima;
indikatori iz kategorije obrazovni resursi:
procenat BDP koji se investira u obrazovanje;
proporcija potrošnje na obrazovanje iz javnih i privatnih izvora;
broj nastavnika zaposlenih sa punim radnim vremenom (FTE);
broj učenika (studenata) prema broju nastavnika (FTE);
prosečna plata nastavnika (izražena u PPS) u odnosu na prosečnu platu u javnom
sektoru;
Ne postoje prikupljeni (objedinjeni) podaci o korišćenju indikatora na univerzitetima. U Srbiji
su najveći državni univerziteti neintegrisani. Oblast kvaliteta bi svakako trebalo da bude jedna od
prvih integrišućih funkcija na univerzitetima. Na većini univerziteta fakulteti su samostalno razvili
svoje postupke za samovrednovanje, definisali deo indikatora, razradili procedure, itd.
Objedinjavanje na nivou univerziteta i donošenje celovitog sistema kvaliteta koji bi bio primenjen na
svim fakultetima koji su u sastavu univerziteta veoma sporo napreduje. Iz tih razloga potrebno je
uložiti dodatni napor i primenom iskustava iz regiona i Evrope, uz uvažavanje specifičnosti našeg
visokog obrazovanja, razviti sistem kvaliteta na svakom univerzitetu. Polazeći od toga da je Srbija
mala zemlja, u interesu razvoja visokog obrazovanja jeste da indikatori na svim univerzitetima budu
većim delom usklađeni.
Postepeno uvođenje indikatora i stalno preispitivanje i razvoj njihove primene treba da bude
jedan od osnovnih zadataka univerziteta. Samo na osnovu relevantnih pokazatelja univerziteti mogu
doneti realan kratkoročni i dugoročni plan rada i razvoja. Finansijko stanje na državnim
univerzitetima je jedan od ograničavajućih faktora u kvalitetnom radu u oblasti obrazovanja.
Nepostojanje osoblja koje se, pre svega, bavi pitanjima kvaliteta, onemogućuje konstanan razvoj u
oblasti kvaliteta. Bez obzira što neki univerziteti i fakulteti imaju usvojene dokumente i indikatore
kvaliteta, pitanje je koliko se primenjuju u praksi, jer pored vremena zahtevaju i znatna finasijska
ulaganja. Sa druge strane, postavlja se pitanje kako se koriste prikupljeni podaci i na koji način

8. 8
ustanove koriste rezultate analiza u donošenju kratkoročnih i dugoročnih odluka. Da li izveštaji iz
oblasti kvaliteta postoje zato što su zakonska obaveza ili se koriste na pravi način u cilju podizanja
kvaliteta ustanove, kako u nastavnom procesu, tako u istraživanju i saradnji sa privredom? Pored
toga što visokoškolske ustanove najčešće nemaju osoblje koje se svakodnevno bavi kvalitetom, veliki
problem u definisanju i koriščenju indikatora predstavlja nedostatak informacione podrške. Većina
ustanova nema adekvatan informacioni sistem, pa je prikupljanje potrebnih podataka veoma
otežano.

9. 9
2. Predlog indikatora
U postupku određivanja skupa korisnih i prihvatljivih indikatora u prvi plan je izbilo nekoliko
ključnih pitanja:
1. Koje indikatore uključiti?
2. Kako odrediti značaj pojedinačnog indikatora?
3. Koji je minimalan (neophodan) broj indikatora, a koji je poželjan (optimalan) broj indikatora?
4. Koliko indikatori koji se koriste u visokom obrazovanju treba da budu pogodni za
međunarodno poređenje?
Jedan od osnovnih zadataka koji treba da bude realizovan na svakom univerzitetu jeste i
definisanje indikatora i davanje odgovora na prethodna pitanja.
Na prethodna četiri pitanja ne postoji jedinstven odgovor. Svaka visokoškolska ustanova
izbor indikatora treba da prilagodi svojim strateškim ciljevima, kao i mogućnostima da zaista primeni
rezultate dobijene na osnovu indikatora. Svakako bi bilo poželjno voditi računa da se indikatori
razvijaju i u saradnji sa drugim
institucijama. Jedan od mogućih
modela je formiranje skupa
indikatora koji će biti zajednički za
sve univerzitete i koje bi Ministarstvo
prosvete i nauke, Nacionalni savet za
visoko obrazovanje i druga tela koja
se bave politikom visokog
obrazovanja mogla da koriste za
procenu stanja u visokom
obrazovanju u zemlji. Svaki
univerzitet bi nadogradio tako
definisan skup indikatora, definišući
indikatore koje smatraju merodavnim za rad univerziteta. Jedan od mogućih pravaca za dopunu
indikatora jesu međunarodna saradnja, naučno‐istraživački projekti, saradnja sa privredom, itd.
Fakulteti kao sastavni delovi univerziteta trebalo bi da prošire skup indikatora onim indikatorima koji
bi bili specifični za pojedini fakultet. Na fakultetskom nivou trebalo bi definisati indikatore koji su
specifični za svako nastavno‐naučno polje ili oblast. Najniži nivo definisanja indikatora bio bi studijski
program. Studijski program je svakako najvažniji segment u visokom obrazovanju. To proizilazi iz
činjenice da postupak akreditacije mora da prođe svaki studijski program, zatim fakultet, pa
univerzitet. U okviru studijskog programa indikatori moraju biti vezani za specifičnosti programa. Ne
može se unapred odrediti koliko indikatora treba definisati na svakom nivou (ministarstvo‐
univerzitet‐fakultet‐studijski program). Možda je jedno od mogućih rešenja (20%‐30%‐20%‐30%), na
slici. Kako treba razumeti ove brojeve? Ukoliko bi Nacionalni savet definisao skup indikatora
potrebnih za praćenje visokog obrazovanja koji sadrži npr. 20 indikatora, univerzitet bi trebalo da
definiše dodatnih 30 indikatora, fakulteti svojih 20 indikatora, a studijski programi još 30 indikatora.

10. 10
Prilikom definisanja indikatora na bilo kom nivou treba pored precizne definicije i opisa
indikatora, obavezno navesti svrhu i cilj indikatora, izvore podataka ili instrument koji će se koristiti,
kao i način primene indikatora. Primena indikatora veoma zavisi od širenja kulture kvaliteta među
svim učesnicima u visokom obrazovanju, počevši od osoblja na visokoškolskim institucijama, preko
studenata, do svih partnera koji učestvuju u realizaciji pojedinih aktivnosti na instituciji.
Pre postupka definisanja indikatora bilo bi poželjno realno sagledati mogućnost njegove
primene koja pre svega zavisi od dostupnosti podataka ili mogućnosti prikupljanja činjenica. Vrlo
često dostupnost podataka zavisi od razvijenosti informacionog sistema na ustanovama, ali i od
motivisanosti zaposlenih i studenata da se uključe u postupke vrednovanja.
U dosadašnjem radu ustanove su najčešće koristile ankete ili upitnike, zatim podatke
studentske službe (statistika ispitnih rokova), podatke o naučno‐istraživačkoj produkciji, a u manjoj
meri statistiku Zavoda za tržište rada, statistiku biblioteka, itd.
2.1. Skup indikatora kvaliteta
Student u centru učenja predstavlja temelj uspešne reforme visokog obrazovanja i potreban
uslov za stvaranje kvalitetnih stručnjaka. Iz tih razloga je neophodno praćenje kvaliteta studenata,
njihove motivisanosti i mogućnosti za učenje, kao i nastavnog procesa koji treba da doprinese
kvalitetnom obrazovanju studenata. Prilikom vrednovanja studenata, razlikuju se četiri kategorije
studenata: student koji ulazi u sistem visokobrazovnog sistema (novi student), student koji se nalazi
u nastavnom procesu (student), student koji je završio studije (svršeni student) i student koji je iz
nekih razlog privremeno ili trajno napustio studije na studijskom programu (bivši student). Na ovaj
način možemo definisati uspešnog i neuspešnog studenta (slika 2.1)
dinamika uspešnog studenta
dinamika neuspešnog studenta
Slika 2.1
Već smo napomenuli da neki indikatori moraju biti definisani lokalno, tj. ne mogu biti
međunarodno uporedivi. Kao primer navodimo indikatore koji se odnose na ocenu kvaliteta
kandidata koji konkurišu za upis na studijski program. Srbija je zemlja u kojoj još uvek ne postoji
zajednička matura za sve četvrogodišnje škole. U planu je reforma srednjoškolskog obrazovanja.
Univerziteti su svakako najviše zainteresovani za reformu gimnazija iz kojih pretežno dolaze budući
studenti. Sigurno je da će i u narednih par godina fakulteti sami procenjivati kvalitet kandidata
prilikom upisa. Većina studijskih programa osnovnih studija uzima uspeh iz prethodnog školovanja i
uspeh na prijemnom ispitu kao pokazatelj (indikator) kvaliteta kandidata. Da li i u kojoj meri su ovi
novi student student svršeni student
novi student student bivši student

11. 11
indikatori dobar pokazatelj kvaliteta budućih studenata? Sa druge strane, relativno mali broj master
studijskih programa koristi prijemni ispit kao merilo kvaliteta potencijalnih studenata nego se, pre
svega u rangiranju kandidata, oslanja na prosek postignut u toku osnovnih studija, kao i na vreme
trajanja osnovnih studija. Isti zaključak važi i za doktorske studije gde je zakonski uveden i potreban
uslov koji zahteva najmanje prosečnu ocenu 8. U srednjoj školi i na svim nivoima studija prosečna
ocena je naizgled jednostavan pokazatelj, ali prilikom implementacije se otvaraju dodatna pitanja i
problemi. Prosečna ocena može biti prosta tj. da predstavlja aritmetički sredinu svih ocena u toku
školovanja ili studija, ali može biti i težinska, u smislu da se pojedinim predmetima ili oblastima daje
veći značaj. Šta znači prosečna ocena studenta koji upisuje doktorske studije? Da li se osnovne i
master studije tretiraju ravnopravno? Da li je dovoljno posmatrati samo prosečnu ocenu sa master
studija?
Pored rezultata prijemnog ispita mogu se definisati i dodatni indikatori bitni za ocenu
studenata koji započinju školovanje. Neke od njih navodimo u nastavku. Za svaki predloženi
indikator dato je:
• opis indikatora;
• svrha indikatora;
• izvor podataka (podaci): kako ili od koga se dobijaju potrebni podaci ili gde je izvor podataka;
• primenjivost indikatora: koliko je za visokoškolske ustanove u Srbiji složeno pribavljanje i obrada
podataka, te da visokoškolske ustanove u Srbiji obezbede i obrade relevatne podatke, te
primena indikatora; indikatore smo po ovom obeležju podelili u četiri kategorije: jednostavna,
relativno jednostavna, relativno složena, složena primena;
• nivo primene: određuje na kom nivou bi indikator mogao biti uključen (na nivou studijskog
programa, nivou fakulteta, nivou univerziteta ili nivou ministarstva).
Slede mogući indikatora koji se odnose na nove studente.
indikator 1: uspeh studenta iz prethodnog školovanja
opis: prosečna ocena u toku prethodnog školovanja i/ili vrsta prethodno
završenog obrazovanja
svrha: meri kvalitet kandidata koji konkurišu za upis na studijski program
podaci: dostupni u bazama studentskih službi na fakuletetima ili univerzitetima
primenjivost: jednostavna
nivo primene: studijski program
indikator 2: prijemni ispit za upis studijskog programa
opis: broj osvojenih poena na prijemnom ispitu
svrha: meri kvalitet kandidata koji konkurišu za upis na studijski program
podaci: dostupni u bazama studentskih službi na fakuletetima ili univerzitetima
primenjivost: jednostavna
nivo primene: studijski program

12. 12
indikator 3: studenti iz oblasti (regiona) unutar Srbije
opis: procenat novoupisanih studenata na studijski program iz oblasti (regiona)
unutar Srbije kojem pripada univerzitet
svrha: pokazuje nivo koliko je fakultet/univerzitet oslonjen samo na region kojem
pripada
podaci: mesto u kojem student ima stalno mesto prebivališta
primenjivost: relativno jednostavna
nivo primene: studijski program; zbirno na nivou fakulteta/univerziteta
indikator 4: studenti iz Srbije
opis: procenat novoupisanih studenata iz Srbije na studijski program
svrha: pokazuje nivo koliko je fakultet/univerzitet prepoznat u celoj zemlji
podaci: zemlja u kojoj student ima stalno mesto prebivališta
primenjivost: relativno jednostavna;
nivo primene: studijski program; zbirno na nivou fakulteta/univerziteta
indikator 5: studenti iz regiona
opis: procenat novoupisanih studenata iz regiona (bivših republika)
svrha: meri međunarodnu prepoznatljivost univerziteta (studijskog programa)
podaci: zemlja u kojoj student ima stalno mesto prebivališta
primenjivost: relativno jednostavna
nivo primene: studijski program; zbirno na nivou fakulteta /univerziteta
indikator 6: studenti iz inostranstva
opis: procenat novoupisanih studenata iz stranih zemalja
svrha: meri međunarodnu prepoznatljivost univerziteta (studijskog programa)
podaci: zemlja u kojoj student ima stalno mesto prebivališta
primenjivost: relativno jednostavna
nivo primene: studijski program; zbirno na nivou fakulteta/univerziteta/ministarstva
indikator 7: motivisanost studenata za izbor programa
opis: procena motivisanosti studenata za studije
svrha: unapređivanje nastavnog procesa i prilagođavanje očekivanjima studenata
podaci: prikupljaju se putem anketa (primer na slici 2.2)
primenjivost: relativno složena
nivo primene: studijski program
indikator 8: starosna dob novoupisanih studenata
opis: procenat studenata u odnosu na ukupan broj upisanih studenata na
osnovnim studijama/master studijama/doktorskim studijama u različitim
starosnim dobima (ispod 20; 20‐23; 24‐30; preko 30)

13. 13
svrha: prećenje uključivanja različitih starosnih populacija u visoko obrazovanje
podaci: starost novoupisanih studenata (studentska služba)
primenjivost: jednostavna
nivo primene: fakultet/univerzitet/ministarstvo
Šta vam je bila ideja‐vodilja, odnosno razlog za izbor studijskog programa?
a. Lako se završava.
b. Mogućnost prelaska sa studijskog programa na drugi studijski program.
c. Slaba konkurencija pri upisu.
d. Upisao‐la sam u drugom izbornom krugu, kao poslednji izbor.
e. Veće su šanse za posao.
f. Velike su šanse da budem na budžetu, tj. da ne snosim troškove studiranja.
g. Želja roditelja ili porodična tradicija.
h. Velika ljubav prema oblasti koju sam izabrao‐la.
i. Mogućnosti za međunarodnu razmenu (boravak u inostranstvu u toku studija).
j. Mogućnost naučno‐istraživačkog rada.
k. Prijatelji koji upisuju isti studijski program.
l. Prepoznatljivost fakulteta i nastavnika na studijskom programu
m. Nijedan od ponuđenih odgovora.
Molimo vas da izdvojite dva odgovora po značaju:
prvi razlog: drugi razlog:
Slika 2.2
U nastavku navodimo skup mogućih indikatora koji pokrivaju kvalitet studenata, svršenih
studenata, istraživača, akademskog osoblja, uslova za studiranje i istraživanje itd., ali ovog puta bez
dodatnog objašnjenja kao što je urađeno za predložene indikatore koji se odnose na novoupisane
studente.
indikator 9: uspešnost nakon prve godine studiranja
opis: procenat studenata koji su osvojili 60 ESPB u odnosu na broj upisanih
studenata
svrha: praćenje rada studenata koji ulaze u visokoobrazovni sistem
podaci: evidencija studentske službe
primenjivost: jednostavna
nivo primene: studijski program/fakultet/univerzitet/ministarstvo

14. 14
indikator 10: redovnost studiranja
opis: procenat studenata koji su u prethodnoj školskoj godini osvojili 60 ESPB i
procenat studenata koji su kumulativno svake školske godine osvajali 60
ESPB
svrha: određivanje studentske populacije koja redovno ispunjava svoje obaveze
podaci: evidencija studentske službe
primenjivost: relativno jednostavna
nivo primene: studijski program/fakultet/univerzitet/ministarstvo
indikator 11: broj diplomiranih studenata
opis: ukupan broj diplomiranih studenta u toku školske godine (po oblastima)
svrha: praćenje uspešnosti studiranja i kvalitat nastave
podaci: evidencija studentske službe
primenjivost: jednostavna
nivo primene: studijski program/fakultet/univerzitet/ministarstvo
indikator 12: procenat diplomiranih studenta 1
opis: procenat studenata koji su diplomirali u periodu do n godina, gde je n
predviđena dužina studija u odnosu na ukupan broj diplomiranih (po
oblastima)
svrha: praćenje uspešnosti studiranja (najbolji studenti) i kvaliteta nastave
podaci: evidencija studentske službe
primenjivost: jednostavna
nivo primene: studijski program/fakultet/univerzitet
indikator 13 : procenat diplomiranih studenta 2
opis: procenat studenata koji su diplomirali u periodu do n+1 godina, gde je n
predviđena dužina studija u odnosu na ukupan broj diplomiranih (po
oblastima)
svrha: praćenje uspešnosti studiranja (dobri studenti) i kvaliteta nastave
podaci: evidencija studentske službe
primenjivost: jednostavna
nivo primene: studijski program/fakultet/univerzitet
indikator 14: procenat diplomiranih studenta 3
opis: procenat studentana koji su diplomirali u periodu do 2n godina, gde je n
predviđena dužina studija u odnosu na ukupan broj diplomiranih
svrha: praćenje uspešnosti studiranja (prosečni studenti) i kvaliteta nastave

15. 15
podaci: evidencija studentske službe
primenjivost: jednostavna
nivo primene: studijski program/fakultet/univerzitet
indikator 15 : procenat diplomiranih studenta
opis: procenat studenata koji su diplomirali u periodu dužem od 2n godina, gde
je n predviđena dužina studija u odnosu na ukupan broj diplomiranih
svrha: praćenje uspešnosti studiranja (ispodprosečni studenti) i kvaliteta nastave
podaci: evidencija studentske službe
primenjivost: jednostavna
nivo primene: studijski program/fakultet/univerzitet
indikator 16: prosečno trajanje studija
opis: prosečna dužina trajanja studija do sticanja diplome (po oblastima)
svrha: praćenje uspešnosti studiranja i kvaliteta nastave
podaci: evidencija studentske službe
primenjivost: jednostavna
nivo primene: studijski program/fakultet/univerzitet
indikator 17: studenti koji su boravili na drugoj instituciji u zemlji najmanje 1 semestar
opis: broj i procenat studenta u odnosu na broj studenata na studijskom
programu koji su boravili na drugoj instituciji u zemlji najmanje 1 semestar
u toku školske godine
svrha: praćenje otvorenosti prema domaćim institucijama
podaci: studentaska služba/rukovodilac studijskog programa/prodekan za nastavu
primenjivost: složena
nivo primene: studijski program/fakultet/univerzitet
indikator 18:
studenti koji su boravili na drugoj instituciji u inostranstvu najmanje 1
semestar
opis: broj i procenat studenata u odnosu na broj studenata na studijskom
programu koji su boravili na drugoj instituciji u inostranstvu najmanje 1
semestar u toku školske godine
svrha: praćenje međunarodnog rejtinga studijskog programa
podaci: kancelarija za međunarodnu saradnju/rukovodilac studijskog
programa/prodekan za nastavu ili međunarodnu saradnju
primenjivost: složena
nivo primene: studijski program/fakultet/univerzitet

16. 16
indikator 19 :
studenti sa drugih institucija koji su boravili na domaćoj instituciji
najmanje 1 semestar
opis: broj i procenat studenata u odnosu na broj studenata na studijskom
programu sa drugih visokoškolskih institucija koji su boravili na domaćoj
instituciji najmanje 1 semestar u toku školske godine
svrha: praćenje međunarodnog rejtinga studijskog programa
podaci: kancelarija za međunarodnu saradnju/rukovodilac studijskog
programa/prodekan za nastavu ili međunarodnu saradnju
primenjivost: složena
nivo primene: studijski program/fakultet/univerzitet
indikator 20: studenti koji su napustili studijski program nakon prve godine
opis: broj i procenat od ukupno upisanih studenata na studijski program koji su
napustili studijski program nakon prve školske godine
svrha: praćenje osipanja studenata
podaci: studentska služba
primenjivost: relativno složena
nivo primene: studijski program
indikator 21: studenti koji su napustili studijski program nakon druge i viših godina
opis: broj studenata koji su napustili studijski program nakon druge i viših
godina
svrha: praćenje osipanja studenata
podaci: studentska služba
primenjivost: relativno složena
nivo primene: studijski program
indikator 22: studenti povratnici
opis: broj studenata koji se nakon pauze od najmanje jedne školske godine
vratio na studijski program
svrha: praćenje osipanja studenata
podaci: studentska služba
primenjivost: relativno jednostavna
nivo primene: studijski program
indikator 23: zaposleni diplomirani studenti u prvoj godini nakon diplomiranja
opis: procenat studenta u odnosu na broj diplomiranih studenata koji su se
zaposlili u toku prve godine nakon diplomiranja
svrha: meri usklađenosti sa potrebama tržišta rada
podaci: nacionalna služba za zapošljavanje/diplomirani studenti
primenjivost: složena

17. 17
nivo primene: studijski program/univerzitet
indikator 24: interdisciplinarni programi
opis: broj studijskih programa koji obuhvataju najmanje dve naučne oblasti i
procenat u odnosu na ukupan broj studijskih programa na istom nivou
studija
svrha: praćenje interdisciplinarnosti
podaci: Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta/ univerzitet
primenjivost: jednostavna
nivo primene: univerzitet
indikator 25: naučna produkcija
opis: broj naučnih publikacija po naučno‐obrazovnim poljima/oblastima u toku
poslednje godine (deset poslednjih godina)
svrha: praćenje naučno‐istraživačkog rada na ustanovi
podaci: Kobson/istraživači
primenjivost: relativno jednostavna
nivo primene: fakultet/univerzitet/ministarstvo
PRIMER publikacija koje se vrednuju po poljima
indikator 26 : odnos broja publikacija i akademskog osoblja u stalnom radnom odnosu
opis: odnos ukupnog broja publikacija i broja stalno zaposlenih istraživača po
oblastima
svrha: meri produktivnost naučno‐istraživačkog rada po oblastima
podaci: Kobson/istraživači/fakulteti
primenjivost: relativno jednostavna
nivo primene: fakultet/univerzitet

18. 18
indikator 27 : publikacije sa koautorom iz Srbije
opis: broj i procenat publikacija u odnosu na sve publikacije na kojima je bar
jedan autor sa druge ustanove u Srbiji (po oblastima)
svrha: praćenje saradnje sa domaćim institucijama u naučno‐istraživačkom radu
podaci: Kobson/istraživači
primenjivost: relativno jednostavna
nivo primene: fakultet/univerzitet
indikator 28: publikacije sa koautorom iz inostranstva
opis: broj i procenat publikacija u odnosu na sve publikacije na kojima je bar
jedan autor sa institucije iz inostranstva (po oblastima)
svrha: praćenje međunarodne saradnje u naučno‐istraživačkom radu
podaci: Kobson/istraživači
primenjivost: relativno jednostavna
nivo primene: fakultet/univerzitet
indikator 29: citiranost istraživača i publikacija
opis: citiranost istraživača, odnosno publikacija po oblastima
svrha: praćenje kvaliteta naučno‐istraživačkog rada
podaci: baze podataka
primenjivost: složena
nivo primene: fakultet/univerzitet
indikator 30: interdisciplinarne publikacije
opis: broj i procenat interdisciplinarnih publikacija u odnosu na ukupan broj
publikacija
svrha: praćenje povezivanja istraživača iz različitih oblasti i praćenje savremenih
tokova u istraživanjima
podaci: Kobson/istraživači
primenjivost: složena
nivo primene: fakultet/univerzitet
indikator 31: međunarodne nagrade i stipendije
opis: broj međunarodnih nagrada i stipendija koje je osvojilo stalno zaposleno
akademsko osoblje na instituciji ; procenat u odnosu na ukupan broj stalno
zaposlenog akademskog osoblja
svrha: relativno veliki broj nagrada / stipendija može ukazati na kvalitet
istraživačke aktivnosti
podaci: akademsko osoblje
primenjivost: složena

19. 19
nivo primene: fakultet/univerzitet
indikator 32: kancelarija za međunarodnu saradnju
opis: broj osoba koji radi u kancelariji
svrha: dobro razvijena kancelarija može ukazati na međunarodnu orijentaciju
ustanove
podaci: fakultat/ustanova
primenjivost: jednostavna
nivo primene: fakultet/univerzitet
indikator 33: studenti koji su tražili priznavanje diplome
opis: broj studenata koji su tražili priznavanje inostranih diploma radi nastavka
školovanja na ustanovi po studijskim programima i oblastima
svrha: međunarodna prepoznatljivost studija
podaci: univerzitetske službe
primenjivost: relativno jednostavna
nivo primene: studijski program/univerzitet
indikator 34: studijski programi na stranom (engleskom) jeziku
opis: broj studijskih programa koji se realizuju na ustanovi na stranom jeziku i
procenat u odnosu na broj studijskih programa po nivoima studija i
naučno‐obrazovnim poljima
svrha: pokazuje posvećenost ustanove stranim studentima i pripremi studenata
za buduće međunarodne aktivnosti
podaci: službe fakulteta/univerziteta, Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta
primenjivost: jednostavna
nivo primene: fakultet/univerzitet
indikator 35: zajednički studijski programi
opis: broj zajedničkih studijskih programa koji se realizuju na ustanovi i procenat
u odnosu na broj studijskih programa po nivoima studija i naučno‐
obrazovnim poljima
svrha: uključivanje zajedničkih iskustava u nastavni proces i podizanje kvaliteta
studija
podaci: službe fakulteta/univerziteta, Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta
primenjivost: jednostavna
nivo primene: fakultet/univerzitet
indikator 36: akademsko osoblje u stalnom radnom odnosu
opis: procenat akademskog osoblja u stalnom radnom odnosu u odnosu na

20. 20
ukupan broj akdemskog osoblja na studijskom programu/fakultetu
svrha: indikator može pokazati otvorenost studijskih programa, ali i neodrživost
studijskog programa
podaci: službe fakulteta
primenjivost: relativno jednostavna
nivo primene: studijski program/fakultet
indikator 37: odnos neakademsko/akademsko osoblje u stalnom radnom odnosu
opis: odnos broja neakademskog i akademskog osoblja po oblastima ili po
ustanovama
svrha: meri značaj neakademskog osoblja u cilju postizanja kvalitetnih uslova za
naučni i nastavni rad
podaci: službe fakulteta
primenjivost: jednostavna
nivo primene: fakultet
indikator 38 : odnos broj studenata/broj nastavnika
opis: odnos broja studenata i nastavnika po studijskom programu ili oblastima
ili ustanovama
svrha: veliki odnos može ukazivati na problem u relizaciji nastavnog procesa
podaci: fakulteti
primenjivost: relativno složena
nivo primene: studijski program/fakultet
indikator 39:
akademsko osoblje sa iskustvom u neakademskim institucijama u trajanju
od najmanje 5 godina
opis: broj i procenat akademskog osoblja u stalnom radnom odnosu koji imaju
radno iskustvo u trajanju od najmanje 5 godina u neakademskim
ustanovama
svrha: meri posvećenost ustanove saradnji sa privredom
podaci: akademsko osoblje
primenjivost: relativno jednostavna
nivo primene: studijski program/fakultet/univerzitet
indikator 40 : akademsko osoblje u stalnom radnom odnosu sa doktoratom
opis: broj i procenat akademskog osoblja u stalnom radnom odnosu sa
doktoratom
svrha: kvalitet akdemskog osoblja meren kroz stečeno obrazovanje
podaci: službe fakulteta/akademsko osoblje
primenjivost: jednostavna
nivo primene: studijski program/fakultet

21. 21
indikator 41:
akademsko osoblje sa doktoratom na drugoj domaćoj ili inostranoj
ustanovi
opis: broj i procenat akademskog osoblja koji su doktorsku disertaciju odbranili
na drugoj instituciji (inostranstvo/Srbija) u odnosu na ukupan broj
akademskog osoblja sa doktoratom
svrha: veći procenat treba da ukaže na kvalitetniji nastavnički i naučni kadar
podaci: akademsko osoblje
primenjivost: relativno jednostavna
nivo primene: fakultet/univerzitet
indikator 42:
akademsko osoblje koje je bilo anagažovano u nastavnom ili naučnom radu
u inostrantvu (u poslednjih 10 godina) u trajanju od najmanje 3 meseca
opis: broj i procenat akademskog osoblja sa iskustvom na drugim ustanovama
(po oblastima)
svrha: meri mobilnost nastavnog osoblja u stalnom radnom odnosu
podaci: akademsko osoblje
primenjivost: relativno jednostavna
nivo primene: fakultet/univerzitet
indikator 43 : predavanja za javnost
opis: broj (popularnih) predavanja namenjenih široj (stučnoj) javnosti
svrha: meri zainteresovanost ustanove za saradnju sa neakademskim ustanovama
podaci: akademsko osoblje
primenjivost: relativno složena
nivo primene: fakultet/univerzitet
indikator 44: kvalitet i kvalifikacije akademskog osoblja u stalnom radnom odnosu
opis: na osnovu minimalnih kriterijuma za izbor u zvanje i rezultata akademskog
osoblja u poslednjih 5 godina distribucija nastavničkih zvanja na ustanovi
svrha: sagledavanje kvaliteta akademskog osoblja u poslednjih pet godina po
oblastima
podaci: akademsko osoblje
primenjivost: složena
nivo primene: fakultet/univerzitet
napomena: specifičan indikator za univerzitete u Srbiji
indikator 45: satisfakcija studenata: konačna procena studijskog programa
opis: diplomirani studenti daju procenu studijskog programa odmah nakon
diplomiranja i 5 godina nakon diplomiranja

22. 22
svrha: meri zadovoljstvo svršenih studenata i kvalitet studijskog programa
podaci: svršeni studenti (ankete)
primenjivost: relativno složena
nivo primene: studijski program
indikator 46: satisfakcija studenata: ocena nastavnog procesa
opis: procena studenata o kvalitetu nastave i nastavnog osoblja
svrha: meri kvalitet nastavnog procesa
podaci: studenti (ankete)
primenjivost: složena
nivo primene: studijski program
indikator 47: satisfakcija studenata: uslovi
opis: procena studenata o kvalitetu prostora i opreme (biblioteke, laboratorije,
učionice, informaciona podrška) za izvođenje nastave
svrha: meri kvalitet prostora i opreme
podaci: studenti (ankete)
primenjivost: složena
nivo primene: studijski program
indikator 48 : biblioteke i čitaonice
opis: broj bibliotečkih jedinica za potrebe studijskog programa i istraživanja
svrha: meri kvalitet nastavne i naučne literature
podaci: biblioteke na ustanovi
primenjivost: relativno složena
nivo primene: studijski program/fakultet
indikator 49: računarski centar
opis: broj računara za studente i za istraživače; broj i vrste softvera;
svrha: meri dostupnost informacionih tehnologija studentima i istraživačima
podaci: računski centri na ustanovama
primenjivost: relativno jednostavna
nivo primene: fakultet
indikator 50: naučno‐istraživački projekti
opis: broj projekata i broj istraživača uključenih u nacionalne i međunarodne
naučno‐istraživačke projekte
svrha: meri kvalitet angažovanosti akademskog osoblja u istraživanjima
podaci: prodekani za nauku/ istraživači

23. 23
primenjivost: relativno jednostavna
nivo primene: fakultet/univerzitet
indikator 51: univerzitetsko‐industrijska istraživanja
opis: broj i vrsta istraživanja u saradnji sa privredom po oblastima
svrha: meri orjentaciju ustanove na transfer znanja
podaci: prodekani za saradnju/istraživači
primenjivost: složena
nivo primene: fakultet/univerzitet
indikator 52: završni radovi u saradnji sa privredom
opis: broj završnih radova na svim nivoima studija čija je tema inicirana od
strane privrede ili neke druge delatnosti izvan visokog obrazovanja
svrha: meri usklađenost studijskog programa sa potrebama društva
podaci: mentori/rukovodioci studijskog programa
primenjivost: složena
nivo primene: studijski programi
indikator 53: studentska praksa
opis: procenat studenata na studijskom programu koji su realizovali praksu u
ustanovi u trajanju od najmanje jednog meseca
svrha: meri orjentaciju studijskog programa ka stručnim i praktičnim znanjima
podaci: rukovodilac studijskog programa/studentske organizacije
primenjivost: složena
nivo primene: studijski program

24. 24
3. Preporuke
U prethodnom delu naveden je samo deo indikatora koji može biti korišćen u različite svrhe,
počevši od praćenja kvaliteta, donošenja planova, pisanja izveštaja za samovrednovanje, do
rangiranja visokoškolskih ustanova.
Svakako, predloženi indikatori ne pokrivaju sve važne oblasti u radu visokoškolskih ustanova.
Nedostaju indikatori vezani za celoživotno učenje koje bi trebalo da postane jedna od bitnih
aktivnosti fakulteta, odnosno univerziteta. Doktorske studije, takođe, bi trebalo pokriti novim
indikatorima koji bi na objektivan način prikazali kvalitet na ovom nivou studija. Indikatori koji mere
kvalitet finansiranja nisu uvršćeni u spisak ponuđenih indikatora. Jedan od razloga je i
neintegrisanost najvećih univerziteta. Međutim, svaka visokoškolska ustanove morala bi u skup
pokazatelja kvaliteta da uključi i pokazatelje vezane za finasiranje kao što su: procenat ukupnih
prihoda ostvaren kroz nastavni proces; procenat ukupnih prihoda ostvaren kroz naučno‐istraživački
rad; procenat ukupnih prihoda ostvaren kroz saradnju sa privredom; inverstiranje u opremu itd.
Visokoškolske ustanove treba da definišu skup indikatora za različite svrhe vodeći računa o
dostupnosti podataka, raspoloživom vremenu, i, svakako, raspoloživim materijalnim i finansijskim
sredstvima. Cena sprovođenja sveobuhvatne analize može biti veoma visoka jer obuhvata
prikupljanje i obradu podataka. Iz tih razloga izbor reprezentativnog uzorka za pojedina istraživanja
predstavlja prihvatljivo rešenje. Takođe bi bilo poželjno uključiti stručnjake za obradu podataka,
kako bi se iz istraživanja izvuklo što više korisnih informacija.
Ustanove mogu definisati klastere indikatora prema nameni, pa tako mogu definisati klaster
indikatora koji meri kvalitet istraživanja i transfer znanja, klaster indikatora za uslove studiranja i
rada, klaster indikatora za ocenu kvaliteta nastavnog osoblja, klaster za meru kvaliteta nastave i
učenje, ili klaster indikatora za ocenu međunarodnog angažovanja, itd. Naravno, postoje indikatori
koji mogu biti korišćeni za različite namene i u različitim oblastima kvaliteta.
Skup i klastere indikatora treba podvrgnuti čestom preispitivanju i na taj način uvoditi nove,
te eleminisati one indikatore koji nisu poslužili svrsi.

25. 25
4. Primer 1: biblioteke
U ovom delu navodimo primer procene kvaliteta rada biblioteka na Prirodno‐matematičkom
fakultetu u Novom Sadu. Analiza je rađena u februaru 2008. godine. U analizi su korišćeni podaci
prikupljeni putem ankete za studente i zaposlene istraživače i podaci dobijeni iz baze podataka koje
poseduju biblioteke. Prirodno‐matematički fakultet u Novom Sadu čini pet departmana (Departman
za biologiju i ekologiju, Departman za fiziku, Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo,
Departaman za hemiju i Departman za matematiku i informatiku). Svaki departman ima svoju
biblioteku. Važno je napomenuti da je informacioni sistem vezan za rad biblioteka veoma razvijen na
ovom fakultetu što je omogućilo relativno lako prikupljanje podataka.
U anketi je učestvovalo 1575 studenata svih studijskih programa i svih godina studija što je
približno trećina svih studenata koji studiraju na fakultetu.
Slika 4.1: deo ankete koji se odnosi na evaluaciju rada biblioteka
Svako pitanje je detaljno obrađeno u izveštaju. Rezultati su dati zbirno za fakultet, kao i
pojedinačno za svaki departman. Iz izveštaja je izdvojen deo koji se odnosi na 2. pitanje iz upitnika.
Rezultati su dati u na slici 4.2 (zbirno za ceo fakultet) i na slici 4.3 (po departmanima).

26. 26
Bibliotečki fond je dovoljno bogat, savremen
i primeren potrebama studenata
slažem se u potpunosti 152 10,00%
delimično se slažem 638 41,97%
ne slažem se 207 13,62%
ne mogu da procenim 523 34,41%
Slika 4.2: distribucija odgovora na 2. pitanje iz upitnika (zbirno za ceo fakultet)
Bibliotečki fond je dovoljno bogat, savremen i primeren potrebama
studenata
DMI DF DBE DH DGTH
slažem se u potpunosti 7,72% 9,57% 8,62% 20,65% 4,38%
delimično se slažem 36,58% 48,70% 34,14% 47,46% 57,37%
ne slažem se 10,07% 19,13% 15,34% 11,96% 13,15%
ne mogu da procenim 45,64% 22,61% 41,90% 19,93% 25,10%
Slika 4.3: distribucija odgovora na 2. pitanje iz upitnika (po departmanima)

27. 27
ZAKLJUČAK: Na osnovu dobijenih rezultata uočava se da izuzetno velik broj studenata, čak
34,41%, ne može da proceni kvalitet bibliotečkog fonda, dok se samo 10% studenata u potpunosti
složilo da je fond dobar i savremen. Posebno često su studenti Departmana za matematiku i
informatiku izabrali odgovor da ne mogu da procene kvalitet fonda (čak 45,6%), dok su
najzadovoljniji studenti na Departmanu za hemiju gde se 68,1% studenata izjasnilo da su veoma ili
delimično zadovoljni kvalitetom bibliotečkog fonda. Na osnovu prethodne analize Departman za
matematiku i informatiku trebalo bi da uradi dodatnu analizu ili da u većoj meri uputi studenta na
korišćenje biblioteke.
Drugi indikator koji je korišćen u proceni kvaliteta biblioteka je statistika o nabavljenoj
literaturi u poslednjih pet godina, tj. u periodu od 2002. do 2006. Rezultati su prikazani na slici 4.4.
BIBLIOTEKE
godina DBE DF DH DGTH DMI ukupno
2002 252 99 91 223 292 957
2003 80 168 66 211 372 897
2004 133 176 113 171 605 1198
2005 149 196 186 164 409 1104
2006 268 136 258 279 1714 2655
Slika 4.4: nabavka bibliotečkih jedinica (bez završnih radova i stručnih i naučnih radova) u periodu
2002‐2006.
ZAKLJUČAK: Prelaskom na novi način studiranja uslovljen Zakonom o visokom obrazovanju
PMF je obezbedio nabavku većeg broja knjiga za potrebe studijskih programa što se može zaključiti
na osnovu značajno veće nabavke literature 2006. godine.
Prirodno‐matematički fakultet izuzetnu važnost daje naučno‐istraživačkom radu. Iz tih
razloga je kao posebno važna kategorija izabrana nabavka stručnih i naučnih časopisa. Posmatrana
su četiri pokazatelja:

28. 28
• nabavka časopisa u papirnoj formi koja se relizuje kroz biblioteke (rezultati su dati na slici
4.5)
• korišćenje elektronskih baza časopisa dostupnih preko Kobsona (podaci su dobijeni putem
ankete u kojoj je učestvovalo 197 istraživača; rezultati su dati na slici 4.6)
• zadovoljstvo istraživača fondom biblioteke (podaci su dobijeni putem ankete u kojoj je
učestvovalo 197 istraživača; rezultati su dati na slici 4.7)
• zadovoljstvo istraživača dostupnim časopisima u elektronskim bazama (podaci su dobijeni
putem ankete u kojoj je učestvovalo 197 istraživača; rezultati su dati na slici 4.8)
Slika 4.5: Nabavka stručnih i naučnih časopisa u periodu 2002‐2006.
ZAKLJUČAK: Nabavka časopisa u štampanoj verziji u periodu 2004‐2006. doživela je blagi
pad najverovatnije jer je omogućen pristup velikom broju časopisa kroz elektronske baze svim
nastavnicima, saradnicima i studentima.
Koristi elektronsku bazu časopisa
DF DBE DMI DGTH DH
da 100,00% 95,12% 96,36% 86,36% 100,00%
ne 0,00% 4,88% 3,64% 13,64% 0,00%
Slika 4.6: Korišćenje elektronskih baza časopisa

29. 29
ZAKLJUČAK: Elektronske baze časopisa koriste gotovo svi istraživači na fakultetu. Može se
reći da su istraživači veoma motivisani za ovakav pristup naučnim rezultatima.
Opremljenost biblioteke za vasu oblast istrazivanja
DF DBE DMI DGTH DH
odlična 0,00% 0,00% 3,57% 2,56% 2,44%
zadovoljavajuća 22,73% 30,95% 42,86% 46,15% 39,02%
nedovoljna 59,09% 42,86% 42,86% 41,03% 51,22%
loša 18,18% 26,19% 10,71% 10,26% 7,32%
Slika 4.7: procena istraživača o opremljenosti biblioteke za pojedinačne oblasti istraživanja
ZAKLJUČAK: Dobijeni rezultati su neočekivano loši jer je samo 2,44% istraživača opremljenost
ocenilo kao odličnu, a čak 51,22% kao nedovoljnu. S obzirom na relativno velik broj nabavljenih
naslova u poslednjih nekoliko godina trebalo bi uraditi dodatnu analizu kako bi nabavka išla u pravcu
potreba istraživača.
Broj dostupnih časopisa za vašu oblast istraživanja
DF DBE DMI DGTH DH
odličan 8,70% 4,76% 20,00% 5,13% 12,20%
zadovljavajući 78,26% 54,76% 67,27% 53,85% 58,54%
nedovoljan 13,04% 38,10% 12,73% 33,33% 29,27%
loš 0,00% 2,38% 0,00% 7,69% 0,00%

30. 30
Slika 4.8: procena istraživača o dostupnosti časopisa putem elektronskih baza
ZAKLJUČAK: Za razliku od opremljenosti biblioteka, istraživači su znatno pozitivnije ocenili
dostupnost naučnih časopisa. Na nivou fakulteta je preko 70% istraživača ocenilo dostupnost kao
odličnu ili zadovoljavajuću.
Kao poslednji primer iz izveštaja o oceni biblioteke navodimo statistiku o broju izdavanja
koja su realizovana u bibliotekama departmana. Rezultati su dati na slici 4.9.
BIBLIOTEKE
godina DBE DF DH DGTH DMI ukupno
2002 1638 2912 2280 5525 2912 15267
2003 1993 3125 1971 5385 3125 15599
2004 2726 3376 2235 5133 3376 16846
2005 3057 3871 2563 4360 3871 17722
2006 3187 3782 3217 4417 3782 18385
Slika 4.9: Broj pozajmnica iz biblioteka

31. 31
ZAKLJUČAK: U periodu 2002‐2006. primetan je blagi pozitivan trend u korišćenju
bibliotetičkog fonda. Dobijeni trend pokazuje opravdanost ulaganja u bibliotetički fond bez obzira na
dostupnost velike količine materijala na internetu.

32. 32
5. Primer 2: kvalitet nastave
U ovom delu biće predstavljen deo rezultata iz rada [4] u kojem je razmatran jedan aspekt
kvaliteta univerzitetske nastave u oblasti studija matematike, primenjene matematike i informatike,
a kojji, u određenoj meri, zavisi od kvaliteta nastave u srednjoj školi. Osnovno obeležje koje je
razmatrano jeste predznanje studenata za slušanje predmeta na studijskim programima, koje u
značajnoj meri utiče na kvalitet nastave. Sprovedeno istraživanje je pokazalo da postoji značajan
prostor za podizanje kvaliteta predznanja, pre svega na početnoj godini studija.
Poznato je da, za razliku od osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja, visoko obrazovanje
funkcioniše po znatno drugačijim pravilima. Svakako jedna od najvažnijih razlika jeste potpuna
autonomija univerziteta, odnosno fakulteta, u formiranju studijskih programa. Sa jedne strane to
omogućuje stvaranje pozitivne konkurencije među fakultetima, ali sa druge strane može dovesti i do
nekih poteškoća u realizaciji ukoliko se studijski program formira bez adekvatnih konsultacija. Da li
su sadržaji na prvoj godini studija usklađeni sa znanjem koje studenti donose iz srednjih škola, da li
su na višim godinama sadržaji predmeta u dovoljnoj meri oslonjeni na znanja koja su studenti stekli
iz već odslušanih predmeta ili položenih ispita, da li studenti ,,osete” primenjivost znanja koje treba
da steknu, itd. Preduslov za uspešno sticanje znanja svakako čini i dobra motivacija, koja se može
postići na različite načine. Jedna od mogućnosti je zanimljivost sadržaja iz ugla studenata, a ne
nastavnika koji izvode nastavu.
Sa druge strane, studenti dolaze sa već formiranim stavovima vezanim za način učenja,
provere znanja i ocenjivanja. Iz tih razloga je visoko obrazovanje gotovo nemoguće posmatrati
odvojeno od osnovnog i srednjeg obrazovanja. U pogledu reformi, visoko obrazovanje trenutno
prednjači zahvaljujući prihvatanju Bolonjske deklaracije.
U cilju prikupljanja podataka, izvršeno je anketiranje iz 96 realizovanih predmeta na
Departmanu za matematiku i informatiku, Prirodno‐matematičkog fakulteta, Univerziteta u Novom
Sadu, u toku školske 2007‐2008. godine i prikupljeno je ukupno 1254 anketa o oceni premeta,
nastavnika i saradnika. U nastavku ćemo dati kratku analizu rezultata dobijenih iz dela Upitnika za
evaluaciju nastavnog procesa (po predmetima) koji su popunjavali studenti, a koji je sastavni deo u
postupku samovrednovanja na osnovu Pravilnika o samovrednovanju studija, pedagoškog rada
nastavnika i uslova rada. Upitnik se sastoji od 9 pitanja, a to su:
1. Opšta ocena kursa (ocena od 5 do 10)
2. Predzanje koje sam imao/la je bilo dovoljno za praćenje nastave (slažem se u potpunosti;
delimično se slažem; ne slažem se; ne mogu da procenim)
3. Materija je dobro struktuirana i izložena na razumljiv način (slažem se u potpunosti;
delimično se slažem; ne slažem se; ne mogu da procenim)
4. Nastavni sadržaji su zanimljivi (slažem se u potpunosti; delimično se slažem; ne slažem se; ne
mogu da procenim)
5. Nastavni sadržaji su savremeni (slažem se u potpunosti; delimično se slažem; ne slažem se;
ne mogu da procenim)
6. Nastavni sadržaji su primenjivi u praksi (slažem se u potpunosti; delimično se slažem; ne
slažem se; ne mogu da procenim)
7. Literatura je dostupna u formi (udžbenika; zbirke; skripte; stranih izdanja; elektronskog
materijala dostupnog na Web sajtu)

33. 33
8. Dostupna literatura je adekvatna za savlađivanje gradiva (slažem se u potpunosti; delimično
se slažem; ne slažem se; ne mogu da procenim)
9. Očekujem da ću dobiti ocenu (ocena od 5 do 10)
Studenti su, nakon 11‐12 radnih nedelja, popunjavali upitnike na času predavanja iz
predmeta koji ocenjuju. Iz tih razloga isključena je subjektivnost studenta koja bi mogla biti rezultat
prethodnog polaganja ispita.
Pitanje od izuzetne važnosti za kvalitet studijskog programa jeste procena studenata o
predznanju za praćenje predmeta. Rezultati prikazani u tabeli 5.1 i na slici 5.1, ukazuju na činjenicu
da postoji veliki prostor za podizanje kvaliteta nastave, budući da je manje od pola ispitanika
(41,15%) odgovorilo da smatra da je predzanje koje su imali u potpunosti dovoljno za praćenje
nastave iz predmeta. Na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da postoji značajna
heterogenost između grupa studenata koje slušaju pojedinačni predmet, što od nastavnika u
pripremi i izvođenju nastave iziskuje značajne napore.
mišljenje broj studen. procenat
bez 104 3,98%
ne slaže se 400 15,30%
delimično 1035 39,58%
potpuno 1076 41,15%
Tabela 5.1. Slika 5.1.
Veoma je važno uočiti odgovore studenata na različitim godinama studija. Rezultati su
prikazani u tabeli 5.2 i na slici 5.2. Procenat studenata koji svoje znanje procenjuju kao nedovoljno
rapidno opada sa porastom godine studija. Na prvoj godini je blizu četvrtine odgovora (22,96%)
glasilo da predznanje nije dovoljno, a samo 32,71% se složilo da predznanje u potpunosti
zadovoljava. Sa druge strane, na završnoj, 4. godini studija, broj odgovora da je znanje nedovoljno
opalo je na 5,41%, dok je procenat odgovora da je predznanje u potpunosti dovoljno, premašio
polovinu i iznosi 54,46%. Ovakva distribucija odgovora omogućava sledeće zaključke:
• svršeni srednjoškolci nemaju dovoljno predznanja za kvalitetno praćenje nastave na
studijama ili, pak, sadržaji premeta na 1. godini studija nisu usklađeni sa predznanjem koje
studenti donose iz srednje škole; takođe, jedan od bitnih faktora je izuzetna heterogenost
srednjih škola koje su studenti prve godine završili.
• kurikulumi studijskih programa dobro su koncipirani po sadržaju, jer procenat studenata
koji su svoje predzanje procenili kao potpuno ili delimično dovoljno, raste kroz godine
studija, i na završnoj godini dostiže 89,09%.
1.godina 2.godina 3.godina 4.godina

34. 34
potpuno 32,71% 41,36% 50,00% 54,65%
delimično 41,58% 40,10% 36,78% 35,44%
ne slažem se 22,96% 13,62% 8,68% 5,41%
bez 2,76% 4,92% 4,55% 4,50%
Tabela 5.2: Procentualni prikaz odgovora studenata po godinama studija
Slika 5.2: Da li je predznanje za slušanje predmeta dovoljno?
Prosečna ocena svih 96 predmeta je 8,5 sa standardnim odstupanjem 1,2. Raspodela ocena
prikazana je u tabeli 5.3 i na slici 3. Ovako visoka ocena, kao i činjenica da je svega 1,36% studenata
dalo najslabiju ocenu, a čak 54,32% ocenu 9 ili 10, može nametnuti zaključak da su predmeti dobro
koncipirani i da su njihovi sadržaji zadovoljavajući. Međutim, u zaključivanju treba biti veoma
oprezan. Važno je imati u vidu da opšta ocena kursa uključuje sve karakteristike nastave i da studenti
ne raspolažu niti iskustvom niti znanjem o tome koje sve segmente treba da posmatraju i na koji
način da formiraju ocenu kursa. Zbog toga bi se ova ocena mogla dovesti u pitanje, tj. mogla bi se
smatrati samo subjektivnim stavom studenata, jer je prilikom određivanja ocene svako koristio
sopstvene kriterijume. Drugi razlog za ovako visoku ocenu može se naći u visokoj korelaciji sa
ocenom koju student očekuju.
ocena broj studen. procenat
5 33 1,36%
6 131 5,38%
7 301 12,37%
8 647 26,58%
9 764 31,39%
10 558 22,93%

35. 35
Tabela 5.3. Slika 5.3.
Raspodela ocena koju studenti očekuju iz predmeta (tabela 5.4, slika 5.4) ukazuje na još
jednu specifičnost vezanu za studente na našim univerzitetima. Prosečna ocena koju studenti
očekuju iznosi 8,4, sa standardnim odstupanjem 1,27. Svakako treba uočiti da čak 48,51% očekivanih
ocena jesu 9 ili 10. Ovo se svakako ne može uklopiti u preporuke da raspodele ocena treba da se
povinuju normalnoj raspodeli, što znači da podjednak broj studenata očekuje ocenu 6 ili 10.
Međutim, u razmatranom istraživanju taj odnos iznosi 25,36% prema 8,78%, u korist ocene 10.
Činjenica da više od četvrtine studenata očekuje ocenu 10 ukazuje na to da je potrebno preispitati
postupke ocenjivanja i u osnovnim i srednjim školama, kao i na univerzitetima.
ocena
broj
studen.
procenat
5 13 0,52%
6 218 8,78%
7 349 14,05%
8 699 28,14%
9 575 23,15%
10 630 25,36%
Tabela 5.4. Slika 5.4.

36. 36
6. literatura
[1] Dochy, F., Segers, M., Wijen, W., 1990: Selecting Performance Indicators. A proposal as a
result of research, in Goedegebuure, L., Maassen, P. & Westerheijden, D. (Eds.) Peer Review
and Performance Indicators (Utrecht: Lemma. B.V., pp. 135‐153)
[2] Falk, J., 2009: Indicators we live by? On the quantity‐quality dilemma, (in Creativity and
diversity: Challenges for quality assurance beyond 2010, 4th European Quality Assurance
Forum, Denmark)
[3] Indikatori za praćenje stanja u obrazovanju i vaspitanju, Nacionalni prosvetni savet, Beograd,
2011. (http://www.nps.gov.rs/dokumenta/)
[4] Lužanin, Z. (2009): Jedan pogled na kvalitet univerzitetske nastave, Pedagoška stvarnost, vol.
55, br. 9‐10, str. 944‐954
[5] Opšta uputsva za pripremu izveštaja o samovrednovanju visokoškolske ustanove, Komisija za
akreditaciju i proveru kvaliteta, decembar, 2010
http://www.kapk.org/index.php?option=com_content&task=view&id=44&Itemid=53
[6] Tavenas, F., 2003: Quality assurance: A reference system for indicators and evaluation
procedures, EUA
[7] U‐Multirank, Interim Progress Report, Design Phase of the Project 'Design and Testing the
Feasibility of a Multi‐dimensional Global University Ranking', CHEPA‐ Network, January,
2010, (www.u‐multirank.eu/UMR_IR_0110.pdf)
[8] U‐Multirank, Interim Progress Report : Preparation of the pilot phase, CHEPA‐ Network,
November, 2010, http://www.u‐multirank.eu/project/U‐
Multirank%20Interim%20Report%202.pdf