Geometrija u tekstilu i modi

2. Geometrijski motivi se
javljaju kao prvi
dekorativni motivi još u
praistorijskom periodu.
U početku se njima
dekorisala grnčarija, a
kasnije i odeća i nakit.
Ovi motivi često nose i
određeno simboličko
značenje.

3. Korišćenje geometrijskih ornamenata će
se nastaviti kroz istoriju.
Njihov izgled i kolorit će se menjati u
skladu sa trenutno preovlađujućim stilom,
a zanimljivo je da se gotovo identični
motivi pojavljuju u svim vrstama
dekorativnih umetnosti.
Egipat
Grčka

4. Vizantija
Rusija

5. Geometrijski motivi se sreću u svim kulturama
i svim krajevima sveta.
Afrika

6. Maorski tekstil
Japanski motivi

7. Peruanski tekstil
Indijanske torbe i obuća

8. U dizajniranju tekstila geometrija često biva
“nevidljiva”: ona je u načinu postavljanja i ponavljanja
osnovnih motiva koji, pri tom, ne moraju biti
geometrijski.
U evropskom tekstilu će geometrija ostati uglavnom
ovako “nevidljiva” u periodu od XVI do XX veka.
“Bahram Gur i indijska princeza” -persijska
ilustracija iz XVI veka (detalj)
Šema po kojoj se ponavljaju motivi prikazani na
detalju ilustracije.

9. Šeme ponavljanja motiva pomoću simetrije:

10. Procvat geometrijskih
motiva u umetnosti javlja
se posle Prvog svetskog
rata, sa umetničkim
pravcima kubizma,
suprematizma i orfizma.
U tekstilu i dekorativnim
umetnostima je sklonost
prema geometrizaciji
posebno uočljiva u
radovima pripadnika škole
Bauhaus.
Od tada, pa do danas, ovi
motivi su u manjoj ili većoj
meri prisutni u dizajnu
tekstila.
Gunta Štolcl, nacrti za
tkanine.

13. Geometrija je nezaobilazna i u izradi pačvorka,
ali i takozvanih “žabica”.

14. I u odevanju se geometrija javlja na više načina:
- Površinska – korišćenjem tkanina sa geometrijskim motivima ili spajanjem komada
tkanina različitih boja (ili tekstura) geometrijskih oblika;
- Unutrašnja – sadržana je u konstrukciji kroja;
- 3D – postiže se krojem, a ogleda se u formi odeće.

15. Ovi načini se mogu pratiti kroz istoriju. Geometrija je uvek prisutna, manje ili više
uočljiva.

16. I u odevanju geometrija postaje uočljivija tokom XX veka.

17. Sonja Delone, slikarka i dizajneka tekstila i
odeće, najbolji je primer za primenu
geometrije u dezenu i formi u periodu između
dva svetska rata.

21. Pedesetih godina geometrija je zastupljenija u formi odeće, nego u dezenu.

22. Geometrija u modi ponovo dolazi u prvi plan tokom ‘60-ih i početkom ‘70-ih godina XX
veka. Karden, Kurež i Garnrajh stvaraju odeću inspirisanu svemirom i svemirskim
letovima, Sen Loran radi kolekciju inspirisanu Mondrijanovim slikama, a Puči stvara
svoje tkanine i odeću psihodeličnih boja i dezena.

25. U poslednjim decenijama japanski modni dizajneri prednjače u korišćenju geometrije,
uvodeći potpuno novi pristup u dizajnu odeće, služeći se često principima tradicionalne
origami tehnike.

27. Isej Mijake je 2010. pokrenuo
svoju kolekciju “132 5”
inspirisanu origamijem.
Zanimljivo je da su odevni
premeti prvo dizajnirani
korišćenjem softverskog
programa, čiji je autor Džun
Mitani, savremeni guru
origamija. Naziv kolekcije je
simboličan: “1” se odnosi na
jedan komad tkanine od koga
se pravi svaki odevni predmet,
“3” ukazuje na
trodimenzionalni oblik, “2”
označava da se može složiti u
dvodimenzionalni objekt,
prazan prostor između brojeva
2 i 5 simboliše vreme koje
protekne od slaganja forme,
do trenuta kada je neko
obuče, a “5” označava koncept
višestrukih permutacija.

31. Ičiro Suzuki je japanski kreator mlađe generacije,
čije su kolekcije muške odeće takođe inspirisane
geometrijom.

34. Ni evropski dizajneri ne zaostaju u ovom novom pristupu geometriji u odevanju.
Geret Pju

35. Sruli Reht

36. Aleksandra Veršuren
Iris Van Herpen

37. Ali i pored sve češćeg bavljenja trodimenzionalnim formama, nije zaboravljena ni
površinska geometrija:

40. Aleksander Vang
Geret Pju

41. Marina Skrinjik Ćorić
april, 2013.