Evropska_unija Европска_унија

1. ПРИПРЕМИО: Драган Николић,проф.географије
Е В Р О П С К А
У Н И Ј А

2. Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису
активни/доступни.
Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему.
Хвала на разумевању.
ОБАВЕШТЕЊЕ:

3. Застава Европске уније
Савет Европе је 1955. заставу са 12
златних звезда, које су у кругу
поређане на плавој подлози, изабрао
за свој званични симбол.
Савет Европе је 1983. предложио
Европском парламенту да поменуту
заставу усвоји као своју званичну и
Европски парламент је то и учинио.
Шефови држава и владе земаља
чланица Европских заједница 1985. су
прихватили овај симбол и 1. јануара
1986. све институције ЕЗ су почеле да
га користе.

4. Химна Европске уније
Европска химна, адаптирана тема из
четвртог става Симфоније бр. 9
Лудвига ван Бетовена (Ода радости),
усвојена је од стране Савета Европе
1972. године и користи се у Европској
унији од 1986.
Бетовенова музика је инспирисана
песмом Фридриха Шилера, чији текст
је такође део симфоније.
Радост искра све лепоте,
Кћери из Елизија!
Опојна ти моћ красоте,
Узвишена мисија.
Твоје снове вежу нити,
Што растави мода зла.
Сви ће људи браћа бити,
Крило твоје спајат' зна.

5. Химна Европске уније
Страница Бетовеновог оригиналног рукописа
ИЗВОР:

6. Овај део презентације може бити побољшан:
-додатним материјалом из више извора,
-додатним истраживањима,
-домаћим и школским ученичким радовима.
-израдом квизова
-на други начин у зависности од ураста и креативности ученика
-иновативним приступом предметног наставника/професора.
-и на крају, не дозволите да вас ограничава програм рада или
уџбеник.

7. Идеје о стварању уједињење Европе као
основе за успостављање мира јављају се још у
XVI веку у плановима за светски мир Хенрија
IV, као
и у Кантовим списима о успостављању
трајног мира.

8. Паневропски покрет основан 1923. године је
развио идеју о Европској федерацији, која
подразумева стварање уједињене Европе на
демократским основама, а не ратом и
освајањима.

9. На седници Лиге народа 1929. године
предложено је формирање федерације
европских држава, а конкретан пројекат је
представљен у Бријановом меморандуму
1931. године.

10. Успон нацизма прекинуо је даљи развој
идеје о уједињеној Европи, да би 1941.
године у Манифесту из Вентотенеа,
Алтијеро Спинели развио идеју о Европи
без националних граница.

11. Идеје о стварању уједињене Европе су
конкретизоване у документу француског министра
спољних послова Роберта Шумана, познатом као
Шуманова декларација из 1950. године.

12. Овом декларацијом је предвиђено стварање
функционалне интеграције са заједничком,
наднационалном производњом угља и челика
између:
Француске и
Немачке,
која је отворена за приступање и других
држава Европе.

13. У декларацији су наведена четири основна
начела на којима почивају циљеви који
треба да се остваре:

14. 1) Ривалство између Француске и Немачке треба да
нестане.
2) Подухват формирања наднационалне производње
угља и челика је изузетно важан за ове две земље,
али је отворен за све европске народе који деле
исте циљеве. Производња угља и челика ће бити
стављена под контролу заједничког органа Високе
власти.

15. 3) Спајањем економских интереса држава
чланица подићи ће се животни стандард
становништва.
4) Одлуке Високe власти су обавезујуће за све
државе чланице.

16. Основни циљеви Шуманове декларације су били:
1) да се помоћу заједничке производње угља и
челика омогући повратак Немачке у међународну
заједницу,
2) обнови тешка индустрија у Европи и
3) омогући снажан привредни развој.

17. У Декларацији је наведено да:
„обједињавање производње угља и челика
треба одмах да обезбеди успостављање
заједничких основа економског развоја
као првог корака ка уједињавању тржишта
и развоју производње“.

18. Шумановом декларацијом је предвиђено
оснивање Врховног органа власти задуженог
за француско-немачку производњу угља и
челика „у оквиру отворене организације којој
могу да се придруже све европске државе“.

19. Након договора Француске и Западне
Немачке, организацији су се придружиле
Италија, Холандија, Белгија и Луксембург,
тако да је 1951.године шест (6) држава
закључило у ПАРИЗУ:
Уговор о оснивању Европске заједнице
за угаљ и челик (Париски уговор).

20. 1951.године шест (6) држава закључило у ПАРИЗУ - Уговор о оснивању
Европске заједнице за угаљ и челик (Париски уговор).

21. 9. мај 1950. - Роберт Шуман, француски министар
иностарних послова предлаже уједињавање француске и
немачке индустрије угља и челика под заједничку власт. Тај
дан се узима као Дан Европе
18. aприл 1951. Шест европских држава - Западна Немачка,
Француска, Италија, Белгија, Холандија и Луксембург
потписују Париски споразум којим је основана:
Европска заједница за угаљ и челик.

22. 25. март 1957. - Француска,
Западна Немачка, Италија,
Холандија, Белгија и Луксембург су
потписанле Римски уговор
о оснивању: Европске економске
заједнице (ЕЕЗ)

23. 25. март 1957. - Француска, Западна Немачка, Италија, Холандија, Белгија и
Луксембург су потписанле Римски уговор
о оснивању: Европске економске заједнице (ЕЕЗ)
Церемонија потписивања споразума у Палати Конзерватора, на Капитолском брду, Рим
ИЗВОР: https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Rimski_ugovor_(1957)

24. 1. јануар 1958. - Римски уговор ступио
на снагу. Конституисана Комисија и
изабран први председник Валтер
Халштејн.
19. март 1958. - одржана прва седница
Европског парламента. Први
председик Роберт Шуман.

25. 30. Јул 1961. - Примена заједничке аграрне политике
8. април 1965. - потписан Споразум о удруживању органа
ЕЕЗ-а, Европске заједнице за угаљ и челик те ЕУРОАТОМ-
а. Уговор је ступио на снагу 1967. године од потписа
уговора у употреби је назив: Европске заједнице за
означавање споменутих три заједнице.
Јули 1968. - Шест земаља чланица укидају међусобне
трговачке баријере и усвајају заједничку царинску тарифну
политику за робу која стиже изван ЕУ.

26. 1.јануар 1973. - прво проширење: у Заједницу
приступају Велика Британија, Данска и
Ирска
јануар 1981. - друго проширење, заједници
приступа Грчка
јануар1986. - треће проширење: Шпанија и
Португал приступају Заједници.

27. Јануар 1987. -На снагу ступа
Јединствени европски акт који
промовише пројекат Европа 92.
ЈЕА представља значајну допуну
оснивачких аката ЕУ у виду амандмана,
а већ у преамбули документа се истиче
основни циљ, стварање Европске Уније.

28. 7. фебруар 1992. - потписан је
Уговор о Европској унији у
Мастрихту (Холандија), који је
ступио на снагу 1993.).

29. 7. фебруар 1992. - потписан је Уговор о Европској унији у
Мастрихту (Холандија), који је ступио на снагу 1993.).
Административно здање у Мастрихту у којем је потписан уговор
ИЗВОР: https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Mastriski_ugovor

30. Јануар 1994. - Оснивање Европског
монетарног института (ЕМИ) као
претходника Европске централне
банке али са далеко мање
компетенција него што ће имати
Централна банка.

31. Европска централна банка је фактички наследник Европског
монетарног института (ЕМИ)
Седиште: Франкфурт ( Немачка)
Основана: 1. јун 1998. год

32. Јануар 1995. приступају ЕУ
(четврто проширење):
Аустрија, Шведска и
Финска.

33. Шенгенски споразум
Шенгенски уговор је споразум когa
је 14. јуна 1985. потписало пет
европских држава (Белгија,
Француска, Немачка, Луксембург и
Холандија).
Споразум је потписан на броду
„Принцеза Мари-Астрид“ на реци
Мозел, поред Шенгена, малог места
у Луксембургу на граници
Француске и Немачке.

34. 25. Март 1995. - На снагу ступа
Шенгенски споразум:
- о отвореним границама,
- укидају се граничне контроле између
земаља које су потписале споразум и
-повећава се сарадња између полиције и
судова.

35. 17. јун 1997. - потписан Амстердамски уговор. Ступио
на снагу 1999. године.
25. Март 1998. - Европска Комисија формално
препоручује 11 земаља за улазак у ЕМУ и учествовње
у стварању Еура. То су: Немачка, Француска, Аустрија,
Белгија, Финска, Ирска, Италија, Луксембург,
Холандија, Португалија и Шпанија.

36. јануар 1999. - почела трећа етапа Уговора о
Економској и монетарној унији.
11. децембар 2000. - потписан Уговор из Нице
јануар 2001. Грчка постаје дванаести члан
еврозоне.
јануар 2002. увођење еура у 12 држава у
тзв. еуро-зоне.

37. 1.мај 2004. - у Европску унију улази
10 нових држава чланица:
Кипар, Чешка, Естонија,
Мађарска, Литванија, Летонија,
Малта, Пољска, Словачка и
Словенија.

38. 1. јануар 2007. - пето проширење: у ЕУ су
ушле и Румунија.
Словенија је увела јединствену европску
валуту - евро као средство плаћања.
Службени језици ЕУ су постали и:
бугарски, румунски и ирски.

39. 2013. - у ЕУ је ушла Хрватска је постала
28.чланица ЕУ.
2016. Уједињено Краљевство је након
референдума иступило из ЕУ “БРЕГЗИТ”.
Данас ЕУ има 27 чланица.

40. Овај део презентације може бити побољшан:
-додатним материјалом из више извора,
-додатним истраживањима,
-домаћим и школским ученичким радовима.
-израдом квизова
-на други начин у зависности од ураста и креативности ученика
-иновативним приступом предметног наставника/професора.
-и на крају, не дозволите да вас ограничава програм рада или
уџбеник.

41. Институције
ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
извор: https://vojvodinahouse.eu/src/eu-kutak/18/institucije-eu

42. Европски парламент

43. након осмих по реду одржаних
избора 25.-27. маја 2014, ЕП има
751 посланика.
Председник Европског парламента
је Мартин Шулц (S&D, СР
Немачка).
Европски парламент

44. Европски парламент
Основне 3 улоге Европског парламента:
1)Доношење закона у Европској унији, заједно
са Саветом ЕУ;
2)Надзор над радом других ЕУ институција,
посебно Европске комисије;
3)Усвајање ЕУ буџета, заједно са Саветом ЕУ.
Седиште: Брисел, Стразбур, Луксембург.
Више на: http://www.europarl.europa.eu

45. Европски парламент
https://www.europarl.europa.eu/portal/en

46. Европски савет

47. Европски савет
Европски савет одређује опште политичке циљеве ЕУ, доноси смернице
за развој, усаглашава интересе и ставове држава (кључна питања од
интереса за спољну, безбедносну и унутрашњу политику ЕУ). Европски
савет је тело ЕУ, односно састанак представника држава чланица (тзв.
Самит ЕУ). Европски савет се састаје два пута годишње, а по потреби се
може састати још највише два пута.
Иако је веома утицајан у одређивању политичких смерница Уније,
Европски савет не доноси законе.
Седиште: Брисел
Више на: https://www.consilium.europa.eu/en/european-council/

48. Савет министара

49. Савет министара
Савет Европске уније или Савет министара ЕУ је
тело ЕУ које заједно са Европским парламентом има
законодавну власт. Чине га по један министар из сваке
државе чланице, у зависности од области која се
налази на дневном реду Савета ЕУ (инострани
послови, унутрашњи послови, финансије,
телекомуникације, образовање и сл.).
Седиште: Брисел
Више на: http://www.consilium.europa.eu/

50. Савет министара
Основни задаци Савета Европске уније:
Спроводи законодавне активности заједно са Европским парламентом;
Координира економском политиком земаља чланица;
Закључује међународне договоре са једном или више држава или
међународних организација у име Европске уније;
Усваја и руководи буџетом ЕУ;
Развија заједничку спољну и безбедносну политику;
Координира активности земаља чланица и усваја мерила у полицијској и
правосудној сарадњи у криминалним стварима.
Седиште: Брисел
Више на: http://www.consilium.europa.eu/

51. Европска Комисија

52. Европска комисија је најважнија извршна институција ЕУ.
Комисија има право предлагања нацрта регулативе и
представљања Европском парламенту и Савету ЕУ,
припрема одлуке Савета ЕУ и спроводи их по усвајању,
надзире примену одлука и других прописа на територији
држава чланица ЕУ. Такође, обезбеђује спровођење
оснивачких уговора и остваривање интереса ЕУ.
Комисија има 27 чланова, по једног држављанина сваке
државе чланице који су независни у свом раду.
Европска Комисија

53. Европска комисија је подељена у неколико одсека и служби, међу које
спадају: саобраћај; енергетика; конкуренција; пољопривреда и рурални
развој; информатичко друштво; унутрашње тржиште; пореска политика и
царинска унија; истраживање и иновације; економска и монетарна
питања; хуманитарна помоћ; проширење и европска политика суседства;
међународна сарадња и развој; трговина; заштита здравља и потрошача;
регионална политика; образовање и култура; буџет; правосуђе;
унутрашњи послови; запошљавање и социјална питања.
Седиште: Луксембург (Комисија има представништва у свакој земљи ЕУ
и широм света)
Стратегија Европа 2020 је документ Европске комисије који одређује
правце развоја Европске уније до краја 2020. године.
Више на: http://ec.europa.eu/
Европска Комисија

54. Европски суд правде
Суд правде ЕУ (енг. Court of Justice of the European Union)
Суд правде ЕУ обезбеђује поштовање права приликом примене и
тумачења Уговора и аката које доносе остале институције ЕУ, поступа у
споровима између земаља чланица, институција ЕУ и појединаца. Суд
правде чине 27 судија и 9 општих правобранилаца, који помажу
судијама у раду. Из сваке државе чланице долази по један судија.
Састав Суда правде ЕУ чине:
Општи суд: бави се споровима између појединаца/компанија и институција ЕУ/држава
чланица.
Службенички суд: бави се споровима између институција/њених службеника.
Седиште: Луксембург
Више на: http://curia.europa.eu/jcms/jcms/j_6/

55. Централна европска банка (енг. European Central Bank)
Европска централна банка је независно тело које одређује и
спроводи монетарну политику еврозоне, води рачуна о
стабилности јединствене валуте и сигурност и стабилности цена
за грађане држава чланица еврозоне, управља операцијама
међународне размене и омогућује рад платних система.
Седиште: Франкфурт
Више на: http://www.ecb.europa.eu/

56. Рачуноводствени суд (енг. European Court of Auditors)
Европски ревизорски суд води рачуна о законитом и
доследном управљању буџетом ЕУ. Састављен је од 27
чланова, по један члан из сваке државе чланице, које
именује Савет ЕУ уз консултовање Европског парламента.
Седиште: Луксембург
Више на: http://www.eca.europa.eu/Pages/Splash.aspx

57. Европски економски и социјални комитет (енг. European
Economic and Social Committee)
Европски економски и социјални комитет је саветодавно тело
које заступа ставове и интересе цивилног друштва у
Европској комисији, Савету ЕУ и Европском парламенту по
питањима економске и социјалне политике. Европски
економски и социјални комитет даје мишљења о питањима
из свог делокруга послова.
Седиште: Брисел
Више на: http://www.eesc.europa.eu/?i=portal.en.home

58. Комитет региона ЕУ (енг. European Committee of the Regions)
Комитет региона се бави питањима регионалног и локалног
идентитета унутар ЕУ. Састављен је од представника
регионалних и локалних власти. Европска комисија, Савет ЕУ
и Европски парламент консултују Комитет региона поводом
аката која се односе на локална и регионална питања
(политика запошљавања, животна средина, образовање,
здравство и сл.)
Седиште: Брисел
Више на: https://cor.europa.eu/en

59. Европска инвестициона банка (енг. European Investment Bank)
Европска инвестициона банка је финансијска институција Европске
уније чији су власници 27 земаља чланица. Ова банка даје кредите по
повољним каматним стопама и финансира инвестиционе пројекте који
доприносе равномерном развоју Уније, пословању малих и средњих
предузећа, технолошком развоју у областима истраживања, иновација,
заштите животне средине и енергије у ЕУ и у суседним земљама.
Седиште: Луксембург
Више на: http://www.eib.europa.eu/index.htm?lang=en&

60. Европски инвестициони фонд (енг. European Investment Fund)
Европски инвестициони фонд помаже малим и средњим
предузећима омогућавајући им приступ финансијама. Европски
инвестициони фонд не инвестира директно у фирме, већ послује
кроз сарадњу са банкама и финансијским посредницима. Активан је у
свим државама чланицама, кандидатима, потенцијалним
кандидатима и потписницама ЕФТА споразума (Исланду,
Лихтенштајну, Норвешкој и Швајцарској).
Седиште: Луксембург
Више на: http://www.eif.org/

61. Европски омбудсман (енг. European Ombudsman)
Европског омбудсмана именује Европски парламент на
период од пет година. Он испитује жалбе грађана ЕУ,
предузећа и организација. Сви појединци или ентитети који
живе у Унији могу се жалити Европском омбудсману уколико
сматрају да су њихова права угрожена од стране институције
ЕУ или неког њеног тела.
Седиште: Стразбур
Више на:
http://www.ombudsman.europa.eu/home/en/default.htm

62. Европски надзорник за заштиту података (енг. European
Data Protection Supervisor)
Ова инсититуција је настала 2001. године. Европски
надзорник за заштиту података се брине о заштити и
приватности података физичких лица када ЕУ или њене
институције обрађују личне податке становника ЕУ.
Седиште: Брисел
Више на: https://secure.edps.europa.eu/EDPSWEB/edps/lang/en/EDPS

63. Овај део презентације може бити побољшан:
-додатним материјалом из више извора,
-додатним истраживањима,
-домаћим и школским ученичким радовима.
-израдом квизова
-на други начин у зависности од ураста и креативности ученика
-иновативним приступом предметног наставника/професора.
-и на крају, не дозволите да вас ограничава програм рада или
уџбеник.

64. РЕГИОНАЛНИ
ПРОБЛЕМИ
ЕУ

65. ЕУ је једно од
најбогатијих
подручја у свету.

66. Регионалне разлике:
1) Степен економског развоја,
2) Културне, религијске и језичке
разлике.

67. Регионална политика ЕУ се заснива на:
1) Солидарности: подразумева
уједначавање регионалних разлика.

68. Регионална политика ЕУ се заснива на:
2) Кохезија, подразумева помоћ
богатијих чланица осталим
чланицама ЕУ.

69. Циљ регионалне политике ЕУ је:
да смањи разлике у степену
развијености и равномерно распореди
економско и друштвено богатство.

70. Принцип СУБСИДИЈАРНОСТИ
значи децентрализацију и
преношење власти и надлежности на
регионалне и локалне власти.

71. Формирање ЕВРОРЕГИОНА
jе један од начина решавања
регионалних проблема.

72. ЕВРОПСКО УЈЕДИЊЕЊЕ ПО
МОДЕЛУ концентричних кругова

73. Пријем нових држава у ЕУ
је дефинисан 1993. год.
тзв. “Копенхагенским
условима”, који подразумевају
?

74. Пријем нових држава је дефинисан 1993.
год. Тзв “Копенхагенским условима”:
1. ПОЛИТИЧКИ КРИТЕРИЈУМИ,
2.ЕКОНОМСКИ КРИТЕРИЈУМИ,
3. КРИТЕРИЈУМИ за преузимања обавеза
које проистичу из чланства ЕУ

75. Овај део презентације може бити побољшан:
-додатним материјалом из више извора,
-додатним истраживањима,
-домаћим и школским ученичким радовима.
-израдом квизова
-на други начин у зависности од ураста и креативности ученика
-иновативним приступом предметног наставника/професора.
-и на крају, не дозволите да вас ограничава програм рада или
уџбеник.

76. Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису активни/доступни.
Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему. Хвала на разумевању.
ОСТАЛИ ИЗВОРИ
И КОРИСНИ ЛИНКОВИ

77. Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису активни/доступни.
Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему. Хвала на разумевању.
КОРИСНИ ЛИНКОВИ
https://european-union.europa.eu/index_en
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Evropska_unija

78. https://europa.rs/
Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису активни/доступни.
Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему. Хвала на разумевању.
КОРИСНИ ЛИНКОВИ
https://www.youtube.com/user/EUICBG/videos
https://europa.rs/video-galerija/

79. Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису активни/доступни.
Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему. Хвала на разумевању.
КОРИСНИ ЛИНКОВИ
https://www.mei.gov.rs/srp/srbija-i-
eu/ukratko-o-eu/najvazniji-pojmovi-o-eu/ https://www.euzatebe.rs/

80. Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису активни/доступни.
Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему. Хвала на разумевању.
КОРИСНИ ЛИНКОВИ
http://www.parlament.gov.rs/upload/documents/seio/bukvar_%202009.pdf

81. Овај део презентације може бити побољшан:
-додатним материјалом из више извора,
-додатним истраживањима,
-домаћим и школским ученичким радовима.
-израдом квизова
-на други начин у зависности од ураста и креативности ученика
-иновативним приступом предметног наставника/професора.
-и на крају, не дозволите да вас ограничава програм рада или
уџбеник.

82. Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису
активни/доступни.
Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему.
Хвала на разумевању.
Тему презентације је могуће додатно истражити и проширити и тиме час
можете учинити бољим и интересантнијим за присутне:
- кроз додатно ангажовање и унапред припрему присутних,
- кроз ученичке радове (истраживања, семинарски радови, ...),
- организацију угледних или иновативних часова,
- позивом експерата,
- ...
ОБАВЕШТЕЊЕ:

83. ХВАЛА НА ПАЖЊИ
ЗАДАТАК ЗА ДОМАЋИ.
ПИТАЊА.
ДА ПОНОВИМО.