EG-101-104-Neravnomeran regionalni razvoj Srbije. 101-104. стр. Неравномеран регионални развој Србије: проблем неразвијених подручја.

1. Неравномеран регионални
развој Србије:
проблем неразвијених подручја

2. Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису
активни/доступни.
Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему.
Хвала на разумевању.
ОБАВЕШТЕЊЕ:

3. Србија се убраја у земље са највећим регионалним
разликама у Европи, и то је проблем са којим се наша
земља суочава деценијама.
Примењивани су различити модели регионализације у
мери државне политике да би се ови проблеми решили,
али се јаз између развијених и неразвијених подручја још
више продубљивао.

4. Србија је према државном уређенју централизована , са
две аутономне покрајине:
Аутономна Покрајина Војводина , налази се на северу
државе и обухвата површину од 21 506 км² са 1 931 809
становника.
Аутономна Покрајина Косово и Метохија, са
површином од 10 910 км ²

5. Административно, Србија је подељена на 29
управних округа, који обухватју одређени број
општина и градова.
Међутим, надлежности управних округа су веома
ограничене и функцију локалне самоуправе углавном
обављају општине и градови.

6. Приликом процеса придруживања Европској
унији, остварене су промене у регионализацији
националне територије.
Према методологији Европске уније, успостављена
је подела државне територије на статистичке
регионе.

7. ИЗВОР: Економска географија, уџбеник за 2.разред економске школе.
АУТОР: Емилија Манић. ИЗДАВАЧ: DATASTATUS

8. ИЗВОР:
Економска
географија,
уџбеник за
2.разред
економске
школе.
АУТОР:
Емилија
Манић.
ИЗДАВАЧ:
DATASTATUS

9. Главни критеријум био је број становника али су
у обзир узети још и:
1) Геополитичка позиција
2) Природни потенцијал
3) Постојећа територијлна организација
4) Културно историјско наслеђе

10. Иако је статистичка регионализација предвиђена
за статитичко праћење, у будућности може постати
основ за децентрализацију наше земље, којом би
се евнтуално смањиле регионалне разлике.
Децентрализација је процес преношења дела
надлежности са централних на регионалне или
локалне органе управљања.

11. На основу кључних параметра економског и
социјалног развоја по статистичким регионима,
закључујемо да се Београдски регион издваја као
једини развијени регион у Србији.
Након Београдског региона је регион Војводине,
који је развијенији од региона у централној
Србији и региона Косова и Метохије.

12. Република Србија је по степену развијености
подељена на : развијене , недовољно развијене и
девастирана подручја.
Девастирана подручја у Србији су области чији је
степен развијености испод 50% републичког
просека.
Показитељи развијености: БДП, демографске
промене, стопа незапослености, степен образовања
и финансијска средства.

13. ИЗВОР: Економска географија, уџбеник за 2.разред економске школе.
АУТОР: Емилија Манић. ИЗДАВАЧ: DATASTATUS

14. Регионалне разлике представљају једно од најважнијих
развојних питања, које је у Србији додатно наглашено.
Најважнији разлог регионалне разлике је чињеница да у
најугроженијим регионима нема довољно “људског
потенцијала”.
Непостојање “људског капитала” у девастираним подручјима
доводи до ситуације да финансијски токови опет одлазе тамо
где је највећа концентрација људских и других ресурса – у
развијена подручја.
На овај начин затвара се “зачарани круг неразвијености”.

15. Постоји могућност да неки од линкова у презентацији нису
активни/доступни.
Тему презентације је могуће додатно истражити и проширити и
тиме час можете учинити бољим и интересантнијим за присутне:
- кроз додатно ангажовање и унапред припрему присутних,
- кроз ученичке радове (истраживања, семинарски радови, ...),
- организацију угледних или иновативних часова,
- позивом експерата,
- ...
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ:

16. ХВАЛА НА ПАЖЊИ
ПИТАЊА
ДА ПОНОВИМО
ЗАДАТАК ЗА ДОМАЋИ