GS-120-125-Antropogena kulturna dobra i njihova zaštita u Srbiji. Антропогена културна добра и њихова заштита у Србији.

1. Антропогена културна
добра и њихова заштита у
Србији
ПРИПРЕМИО: Драган Николић, дипл.географ 1 od 31.

2. Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису
активни/доступни.
Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему.
Хвала на разумевању.
ОБАВЕШТЕЊЕ:
2

3. КУЛТУРА представља:
- СОЦИЈАЛНИ ИДЕНТИТЕТ народа и
- НАСЛЕЂЕ које сведочи о његовој историји и степену
развоја.
КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ или БАШТИНА је скуп ресурса
наслеђених из прошлости с којима се људи идентификују и
који имају изузетну вредност, коју треба чувати и преносити
на млађе генерације.
Антропогена културна добра и њихова заштита
3

4. КУЛТУРНУ БАШТИНУ чине:
1) МАТЕРИЈАЛНО и НЕМАТЕРИЈАЛНО културно
наслеђе, које обухвата различита КУЛТУРНА ДОБРА.
2) ПРИРОДНА баштина се налази у њиховом непосредном
окружењу.
Антропогена културна добра и њихова заштита
4

5. Антропогена културна добра и њихова заштита
http://www.heritage.gov.rs/cirilica/Download/Svetska__bastina__Srbija__World__heritage__Serbia__book.pdf
Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису активни/доступни.
Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему. Хвала на разумевању. 5

6. Антропогена културна добра и њихова заштита
https://nasledje.gov.rs/index.cfm?jezik=Serbian_CIR
Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису активни/доступни.
Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему. Хвала на разумевању. 6

7. Антропогена културна добра и њихова заштита
https://kultura.rs/
Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису активни/доступни.
Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему. Хвала на разумевању. 7

8. КУЛТУРНА ДОБРА представљају:
СТВАРИ и ТВОРЕВИНЕ, МАТЕРИЈАЛНЕ и
ДУХОВНЕ културе од ОПШТЕГ интереса на
ЛОКАЛНОМ, НАЦИОНАЛНОМ и ГЛОБАЛНОМ
нивоу.
Антропогена културна добра и њихова заштита
8

9. ИЗВОР: Географија Србије,
уџбеник за стручне школе.
АУТОРИ: Милка Бубало-
Живковић, Бојан Ђечан,
Даринка Максимовић.
ИЗДАВАЧ: Завод за
уџбенике, Београд
Антропогена културна добра и њихова заштита
9

10. 1) МАТЕРИЈАЛНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ обухвата:
САКРАЛНЕ и ПРОФАНЕ грађевине,
СПОМЕНИКЕ и МАТЕРИЈАЛНА УМЕТНИЧКА дела (
слике, скулптуре).
2) НЕМАТЕРИЈАЛНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ
обухвата неопипљива културна добра:
А) ЈЕЗИК,
Б) ОБИЧАЈЕ,
В) ТРАДИЦИЈУ,
Г) МУЗИКУ,
Д) СТАРЕ ЗАНАТЕ,
итд...
Антропогена културна добра и њихова заштита
10

11. КУЛТУРНО ДОБРО представљају СТВАРИ и ТРОВЕРИНЕ
МАТЕРИЈАЛНЕ и ДУХОВНЕ културе од ОПШТЕГ интереса које
уживају посебну заштиту утврђену законом.
КУЛТУРНА ДОБРА утичу на обогаћивање и оплемењивање
човекове личности и доприносе његовом духовном уздизању и имају
карактеристике:
а) СПОМЕНИЧКА својства - уметничка и естетска,
б) КУЛТУРНИ и ИСТОРИЈСКИ значај,
в) својства АТРАКТИВНОСТИ, г) ПРЕПОЗНАТЉИВОСТИ,
д) СПЕКТАКУЛАРНОСТИ или друге културне карактеристике и
уређеност и прирпемљеност за туристичку презентацију.
Антропогена културна добра и њихова заштита
11

12. У зависности од својих ФИЗИЧКИХ, УМЕТНИЧКИХ,
КУЛТУРНИХ и ИСТОРИЈСКИХ својстава КУЛТУРНА ДОБРА
се дела на:
- Н Е П О К Р Е Т Н А.
- П О К Р Е Т Н А.
Сва КУЛТУРНА ДОБРА у оквиру ових категорија се могу
класификовати и као:
1) КУЛТУРНА ДОБРА уписана у ЛИСТУ СВЕТСКЕ
КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ.
2) КУЛТУРНА ДОБРА од ИЗУЗЕТНОГ ЗНАЧАЈА.
3) КУЛТУРНА ДОБРА од ВЕЛИКОГ ЗНАЧАЈА.
4) ОСТАЛА КУЛТУРНА ДОБРА.
Антропогена културна добра и њихова заштита
12

13. У оквиру програма “ПАМЋЕЊЕ СВЕТА” у Светски регистар
културне документационе баштине из Србије су уписани:
- Архив Николе Тесле (2003).
- Мирослављево јеванђеље (2005).
Србија се залаже да на ову листу буду:
- Југословенска кинотека.
У ЛИСТУ НЕМАТЕРИЈАЛНОГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА
ЧОВЕЋАНСТВА је уврштена (уписана):
- СРПСКА КРСНА СЛАВА (2014.)
Антропогена културна добра и њихова заштита
https://nikolateslamuseum.org/arhiva-ostavstina/
http://www.narodnimuzej.rs/dogadjaji/miroslavljevo-jevandjelje-12-18/
http://www.kinoteka.org.rs/
http://www.spc.rs/sr/o_krsnoj_slavi_0
https://www.loc.gov/item/2021667510
13

14. ИЗВОР: Географија Србије, уџбеник за стручне школе.
АУТОРИ: Милка Бубало-Живковић, Бојан Ђечан, Даринка Максимовић.
ИЗДАВАЧ: Завод за уџбенике, Београд
Антропогена културна добра и њихова заштита
14

15. ИЗВОР: Географија Србије, уџбеник за стручне школе.
АУТОРИ: Милка Бубало-Живковић, Бојан Ђечан,
Даринка Максимовић.
ИЗДАВАЧ: Завод за уџбенике, Београд
Антропогена културна добра и њихова заштита
15

16. У СТАРИЈЕМ каменом добу, становништво се бавило ловом и
сакупљачком делатношћу, живели су у пећинама, а најпознатији
археолошки налази из тог периода познате су пећине: Градац код
Крагујевца, Рисовача код Аранђеловца и Злотска пећина код Бора.
У СРЕДЊЕМ каменом добу (мезолит) се развијала култура
Лепенског вира на подручју Србије у Ђердапској клисури на десној
обали реке Дунав у периоду од 6.500 до 5.500 година пре наше ере.
Антропогена културна добра и њихова заштита
https://www.srbija.travel/vidi-srbiju/kultura/arheoloska-nalazista/lepenski-vir
16

17. МЛАЂЕ камено доба је период у коме на простору Србије настају
СТАРЧЕВАЧКА и ВИНЧАНСКА култура.
Старчево код Панчева.
ВИНЧА је насеље (истоимено село) 14 Км југоисточно од Београда,
на десној обали реке Дунав, које се развило током МЛАЂЕГ
НЕОЛИТ 5.500-3.200 година пре наше ере.
ВИНЧА је постала велики: привредни, културни и верски центар
средње и југоисточне Европе.
Антропогена културна добра и њихова заштита
https://www.srbija.travel/vidi-srbiju/kultura/arheoloska-nalazista/vinca
17

18. Око другог миленијума пре нове ере на нашим просторима су
живеле три велике групе народа Илири, Трачани и Јелини.
У IV пре нове ере на овом простору су продирали Келти, који су
оставили трагове у Подунављу, али и јужније према Западној
Морави.
Келтско племе Скордисци су основали Београд ( Сингидунум).
Антропогена културна добра и њихова заштита
18

19. Од IV пре наше ере до I века наше ере продиру Римљани, који су романизовали
Илире. На нашим просторима Римљани су саградили бројна утврђења дуж
северне границе (Лимеса), која је углавном пратила ток Дунава. Међу највећим
утврђењима су Сирмијум (Сремска Митровица) и Виминацијум (Костолац) и
Сингидунум (Београд).
Римљани су оставили значајни траг на овим просторима трасирањем путева Via
militaris - војнички пут који је ишао од Сирмијума преко Костолца према Наисусу
(Ниш) и Туреса ( Пирот) и даље ка истоку.
Антропогена културна добра и њихова заштита
Појтингерова табла, Римска путна карта света, Табула Понтингеријана (лат.
Tabula Peutingeriana) у виду свитка дужине 6,83 метара и ширине 34 центиметара.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Tabula Peutingeriana
19

20. Via militaris
Антропогена културна добра и њихова заштита
https://sr.wikipedia.org/wiki/TABULA_PEUTINGERIANA 20

21. СИРМИЈУМ је због стратешког значаја проглашен за једну од 4
римске престонице. Настао је поред реке Саве, на подручју
данашњег града Сремска Митровица. Основан је у I веку пре нове
ере.
У њему је рођено 6 римских императора и био је седиште раног
хришћанства. Уништен је продором варвара у IV веку нове ере.
Антропогена културна добра и њихова заштита
http://www.carskapalata.rs/sirmium.html
https://www.serbia.travel/vidi-srbiju/kultura/arheoloska-nalazista/sirmijum
21

22. ВИМИНАЦИЈУМ је настао на ушћу реке Млаве у Дунав у
близини данашњег Косточца, недалеко од града Пожаревца.
Био је један од значајних римских градова, војних логора и
административни центар од I до IV века нове ере.
Хуни су га пустошили више пута.
Антропогена културна добра и њихова заштита
http://viminacium.org.rs/arheoloski-park/#
22

23. ФЕЛИКС РОМУЛИЈАНА је античка царска палата у
Гамзиграду, недалеко од данашњег града Зајечара. Изградио га је
Гај Валерије Максимилијан у III веку нове ере на месту највећег
војног логора. Делимично је уништен након провале Гота и Хуна,
а обновљен за време цара Јустинијана.
Комплекс Гамзиград - Ромулијана је 2007.године уписан на
ЛИСТИ светске културне баштине под окруљем УНЕСКО.
Поред наведених, на простору Србије, велики значај за античку
културу и уметност имају ЦАРСКЕ ПАЛАТЕ:
МЕДИЈАНА (Брзи Брод, код Ниша) https://narodnimuzejnis.rs/medijana
ЈУСТИНИЈАНА ПРИМА (Царичин град, код Лебана)
Антропогена културна добра и њихова заштита
https://muzejleskovac.rs/caricin-grad/
23

24. ИЗВОР: Географија Србије, уџбеник за стручне школе.
АУТОРИ: Милка Бубало-Живковић, Бојан Ђечан, Даринка Максимовић. ИЗДАВАЧ: Завод за уџбенике, Београд
Антропогена културна добра и њихова заштита
24

25. Антропогена културна добра и њихова заштита
Посебну вредност у Србији имају СРЕДЊОВЕКОВНИ СРПСКИ
МАНАСТИРИ:
Манастир Студеница
Манастир Жича
Манастир Милешева
Манастир Сопочани
Пећка патријаршија
Манастир Манасија
Манастир Љубостиња
и други
https://www.serbia.travel/sr/vidi-srbiju/kultura/srednjovekovni-manastiri
25

26. Антропогена културна добра и њихова заштита
Манастир Студеница је изграђен 1190.године и налази се у долини
истоимене реке. Задужбина и гробница је Стефана Немање
(родоначелника лозе Немањића). Средишње место комплекса је
Богородичина црква, која се убраја у најважније споменике РАШКЕ
ГРАДИТЕЉСКЕ школе, а фреске у њој осликане 1208-1209.године у
ремек дело СРПСКОГ СРЕДЊОВЕКОВНОГ СЛИКАРСТВА.
У комплексу је и Краљева црква, задужбина краља Милутина из
1314.године.
1986.године је законом заштићена као ПРВОРАЗРЕДНИ споменик и
уписана је на УНЕСКО-ву Листу светске културне баштине.
СРЕДЊОВЕКОВНИ СРПСКИ МАНАСТИРИ:
https://manastirstudenica.rs/manastir/
26

27. Антропогена културна добра и њихова заштита
Манастир Жича у селу Крушевици у близини данашњег града
Краљева је подигао Стефан Првовенчани као своју задужбину у 13 веку у
којој се крунисао као први српски краљ 1217.године.
СРЕДЊОВЕКОВНИ СРПСКИ МАНАСТИРИ:
http://zica.org.rs/
27

28. Антропогена културна добра и њихова заштита
Изузетну вредност имају и СРЕДЊОВЕКОВНИ ГРАДОВИ и
УТВРЂЕЊА:
Београдска тврђава.
Нишка тврђава.
Рас.
Смедеревска тврђава.
Голубачка тврђава.
Петровараднинска тврђава.
и многе друге.
28

29. Антропогена културна добра и њихова заштита
Заштита КУЛТУРНИХ ДОБАРА је условљена ЗАКОНСКИМ и
ПЛАНСКИМ актима и успостављеним системом управљања и заштитом
наслеђа.
ИНТЕГРАЛА ЗАШТИТА подразумева заштиту непокретних културних
добара заједно са окружењем у оквиру којег се налази и чини јединствену
целину.
Важна улога у заштити културног наслеђа је учешће државе и друштва,
локалне самоуправе, стручне заједнице, јавности и примена позитивних
искустава релевантних међународних институција и организација.
29

30. Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису
активни/доступни.
Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему.
Хвала на разумевању.
Тему презентације је могуће додатно истражити и проширити и тиме час
можете учинити бољим и интересантнијим за присутне:
- кроз додатно ангажовање и унапред припрему присутних,
- кроз ученичке радове (истраживања, семинарски радови, ...),
- организацију угледних или иновативних часова,
- позивом експерата,
- ...
ОБАВЕШТЕЊЕ:
30

31. ХВАЛА НА ПАЖЊИ
ЗАДАТАК ЗА ДОМАЋИ.
ПИТАЊА.
ДА ПОНОВИМО.
31