EG-92-96-Ekonomske delatnosti podela i osnovni ekonomsko-geografski pristupi. ЕГ-92-96-Економске делатности подела и основни економско-географски приступи.

2. Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису
активни/доступни.
Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему.
Хвала на разумевању.
ОБАВЕШТЕЊЕ:

3. Шта је економија?
Економија обухвата привреду и ванпривреду, представља
производњу, потрошњу и трговину добара и услуга да би задовољили
различите потребе људи.
Главна подела економије је:
1) ПРИВРЕДА
Примарни сектор
Секундарни сектор
Терцијарни сектор
2) ВАНПРИВРЕДА
Квартарни сектор

4. ИЗВОР: Економска
географија, уџбеник за
2.разред економске
школе.
АУТОР: Емилија
Манић.
ИЗДАВАЧ:
DATASTATUS

5. Према ОБУХВАТАЊУ, економија се дели на:
1. Локалну
2. Регионалну
3. Националну
4. Светску
У НАЈРАЗВИЈЕНИЈИМ земљама, преовладава терцијарни сектор (саобраћај,
трговина, туризам...)
У СРЕДЊЕ развијеним, земљама, преовладава секундарни
сектор(индустрија,грађевинарство,производно занатство...)
У НЕДОВОЉНО недовољно развијеним земљама, водећи је примарни сектор
(пољопривреда, шумарство, лов и риболов)

6. ИЗВОР: Економска географија, уџбеник за 2.разред економске школе.
АУТОР: Емилија Манић. ИЗДАВАЧ: DATASTATUS

7. Научни приступи у економско-географским изучавањима економије
Економска географија проучава економију становништва, њених
просторних средстава.
Постоје 2 економско географска приступа:
1) Територијални приступ
одређена територија анализира се кроз економске активности.
2) Гранско-територијални приступ
анализа појединих економских делатности на одређеном простору.
Као посебан приступ издваја се 3)производно територијални
приступ који изучава везе у производњи одређеног производа или
одређене делатности.

8. Фазе развоја економије у свету и у Србији
Развој образовања и науке позитивно је утицао на развој индустрије и
економије.
Пример: проналазак парне машине, парне локомотиве, пароброда,
струје, телефон...

9. ШИРЕЊЕ ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈЕ У СВЕТУ
Велика Британија сматра се колевком индустријске револуције.
Била је једна од најмоћнијих држава тог времена,због великих резерва
угља и руда.
У 19.веку Европске земље су доминирале у индустрији и економији.
Касније САД се развијају у технологији и привреди и преузимају
вођство у светској економији.

10. Прва индустријска револиција: проналазак парне
машине.
Друга индустријска револуција: технолошки напредак у
индустрији и производњи.
Трећа индустријска револуција: развој електронике,
информатике велика потрошња нуклеарног горива за
нуклеарне електране.

11. ИЗВОР: Економска географија, уџбеник за 2.разред економске школе.
АУТОР: Емилија Манић. ИЗДАВАЧ: DATASTATUS

12. Фазе развоја привреде у Србији

13. Фазе развоја привреде у Србији
Србија је до Другог светског рата важила за неразвијену земљу.
Послератни период Србија је искористила за обнову земље (тадашње
Југославије).
Њен економски раст био је један од нејвећих у свету.

14. Фазе развоја привреде у Србији
Око 70-их година 20-ог века Југославија се суочила са првом економском кризом.
1991-1995. је уследио ГРАЂАНСКИ РАТ на простору бивше Југославије.
1992. Заоштрењем односа између држава тадашње Југославије доводи до њеног
распада.
УН су 1992-1995. су тадашњој Југославији увеле САНКЦИЈЕ.
1993-1994. је уследила ХИПЕРИНФЛАЦИЈА.
1992-2003. Србија са Црном Гором формира државу: Савезну Републику
Југославију
2003-2006. Србија са Црном Гором формира Државну заједницу.
2006. се РАЗДРУЖУЈУ ове две републике.
1999. НАТО без одобрења УН и Савета безбедности, почео бонбардовање
Савезну Републику Југославију (заједница Србије и Црне Горе).
СВЕ ОВО ЈЕ УНАКАЗИЛО ЕКОНОМИЈУ СРБИЈЕ И ПРОУЗРОКОВАЛО ШТЕТУ
ВИШЕ ДЕСЕТИНА МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА.

15. Фазе развоја привреде у Србији
Самостална Србија почетком 21 века почиње економски да се
опоравља и да расте.
Такав период назива се ЕКОНОМСКА ТРАНЗИЦИЈА, а она
обухвата прелазак из ПЛАНСКЕ економије у ТРЖИШНИ модел
привређивања.

16. Постоји могућност да неки од линкова у презентацији нису
активни/доступни.
Тему презентације је могуће додатно истражити и проширити и
тиме час можете учинити бољим и интересантнијим за присутне:
- кроз додатно ангажовање и унапред припрему присутних,
- кроз ученичке радове (истраживања, семинарски радови, ...),
- организацију угледних или иновативних часова,
- позивом експерата,
- ...
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ:

17. ХВАЛА НА ПАЖЊИ
ПИТАЊА
ДА ПОНОВИМО
ЗАДАТАК ЗА ДОМАЋИ