Skip to main content
Основни еколошки појмови и
дисциплине
Шта је екологија?
ЕКОЛОГИЈА
ЖИВОТНА
СРЕДИНА
ОДНОСИ ИЗМЕЂУ
ЖИВЕ И НЕЖИВЕ
ПРИРОДЕ
ОДНОСИ ИЗМЕЂУ
ЖИВИХ БИЋА
ПРИЛАГОЂЕНОСТ
ЖИВИХ БИЋА
Појам “екологија”први је увео
немачки биолог Ернeст Хекел
1866. године.
Име науке потиче од грчких речи
oikos – дом, домаћинство и logos –
наука.
Многи сматрају да је Чарлс
Дарвин утемељивач екологије као
науке.
Чарлс Дарвин
Ернст Хекел
• У свом познатом делу “Порекло врста” из
1859. године, Дарвин укључује појам борбе
за опстанак, који обухвата сплет узајамних
односа између живих бића и између живих
бића и околне животне средине.
• Екологија је и мултидисциплинарна наука
која повезује:
– Биологију
– Географију
– Геологију
– Метеорологију
– Физику
– Хемију
У односу на жива бића која проучава,
екологија се може поделити на:
• Екологију микроорганизама
• Екологију гљива
• Екологију биљака
• Екологију животиња
• Екологију човека
У односу на животну средину
• Екологија копна
• Екологија мора
• Екологија слатких вода
У односу на ниво организације живих
бића
• Екологија заједница
• Екологија екосистема
• Популациона екологија
• Екологија врста
Према намени истраживања могу се
разликовати:
• Основна екологија
• Примењена екологија
1. Како се класификују жива бића?
2. Које су заједничке особине свих живих бића?
3. Како су грађена сва жива бића?
Сва жива бића имају ЗАЈЕДНИЧКЕ ОСОБИНЕ:
• Репродукцију – рађање, размножавање и умирање
• Метаболизам – разграђивање хранљивих материја
како би се обезбедила потребна енергија за све животне
процесе (укупан промет материје и енергије)
• Осетљивост – способност реаговања на различите
надражаје из спољашње средине
• Покретљивост – способност организама да се крећу на
различите начине
• Прилагодљивост – способност организама да се
прилагођавају условима који владају у спољашњој
средини
• Променљивост – као одговор на промене у
спољашњој средини жива бића се такође мењају током
времена
Хијерархијска организација живог света
• ПОПУЛАЦИЈА – скуп јединки исте врсте које
живе на истом простору и у исто време,
међусобно се укрштају и дају плодно
потомство.
• БИОЦЕНОЗА ИЛИ ЖИВОТНА ЗАЈЕДНИЦА –
(грчки bios – koinos – заједно).
• Све биљке, животиње, гљиве и бактерије
које су присутне заједно у истом станишту.
• СТАНИШТЕ ИЛИ БИОТОП – простор који се
састоји од неживе материје, исте оне која
улази у састав живих бића.
• Од неживе материје зависи какви ће бити
услови за живот у том станишту, а од тога
опет зависи који ће се организми ту
настанити.
• Биоценозе заједно са стаништем формирају
виши систем организације – ЕКОСИСТЕМ
• Слични екосистеми се међусобно повезују у
БИОМЕ.
• БИОМИ – велика пространства на Земљи
која имају карактеристичну климу и њој
сопствену вегетацију и животињски свет.
• Биогеографске целине које се простиру на
свим континентима у области где
преовладава слична клима.
• Сви биоми на свету чине БИОСФЕРУ –
највиши ниво јединства живог света и
неживе природе.
• Организам, односно јединка је највиши
ниво организације биолошког система, али
уједно представља елементарни еколошки
систем с обзиром на то да ступа у
интеракцију са својим окружењем.
• Еколошке системе чине јединке и сви виши
нивои организације живог света, од
популације па до биосфере.
• У еколошким системима се одвијају
процеси исхране живих бића, кружења
материје, трансформације и протока
енергије, саморегулације и развоја и
еволуције
Животна средина и животно станиште
• Насељени део Земљиног простора у којем
је могућ опстанак живих бића
ВАЗДУШНА СРЕДИНА
ЗЕМЉИШНА СРЕДИНА
ПОДЗЕМНА СРЕДИНА
• Опстанак једне врсте може зависити и од
водене и од копнене средине
Границе између копнене и
водене средине није оштра
Жаба користи
кисеоник из
ваздуха, а јаја
полаже у води
Крокодили користе кисеоник из ваздуха, храну
налазе у води, а јаја полажу на копну
Дабар се храни воденом вегетацијом као и копненим
биљкама. У води гради склоништа и у њој рађа младе
• Живот на Земљи заснива се на еколошким
законитостима које садашња људска
цивилизација због незнања и неодмереног
понашања нарушава.
• То доводи до истребљења многих живих
бића, а људску популацију на корак од
сопствене пропасти. 
• Да би се указало на важност екологије у
свакодневном животу и да би се усмерила
пажња јавности на еколошке проблеме
данашњице, направљен је ЕКОЛОШКИ
КАЛЕНДАР којим се обележавају важни
еколошки догађаји у нашој земљи.
Значајни датуми из области
екологије
ЈАНУАР
26 – Дан образовања о заштити животне средине
31 – Национални дан борбе против дувана
ФЕБРУАР
02 – Дан мочварних подручја
14 – Дан очувања енергије
18 – Дан биолошке контроле
МАРТ
05 – Дан енергетске ефикасности
14 – Дан река
18 – Светски дан рециклаже
21 – Дан заштите вода
23 – Дан метеорологије
АПРИЛ
07 – Дан здравља
20 – Дан заштите од буке
22 – Дан планете Земље
24 – Дан заштите животиња од експлоатисања над њима
30 – Дан Завода за заштиту природе Србије
МАЈ
06 – Дан еколога Србије
09 – Дан птица
10 – Дан одрживог развоја
15 – Дан акције за климу
22 – Дан заштите биодиверзитета
24 – Европски дан паркова
31 – Дан борбе против дувана
ЈУН
01 – Дан реке Саве
05 – Светски дан заштите животне средине
05 – Дан Националног парка Ђердап
08 – Дан океана
17 – Дан борбе против исушивања и поплава
29 – Дан Дунава
ЈУЛ
11 – Дан популације/становништва
АВГУСТ
12 – Дан слонова
СЕПТЕМБАР
03 – Светски дан заштите птица лешинара
16 – Дан заштите озонског омотача
22 – Европски дан без аутомобила
26 – Дан чистих планина
ОКТОБАР
04 – Дан заштите животиња
15 – Дан пешачења
16 – Дан здраве хране
НОВЕМАР
03 – Дан чистог ваздуха
04 – Светски дан климатских промена
20 – Дан детета
27 – Дан уздржавања од куповине
29 – Дан борбе против трговине крзном
ДЕЦЕМБАР
05 – Дан волонтера и Дан земљишта
11 – Дан планина
• Европска ноћ слепих мишева одржава се у августу
или септембру
• Дани европске баштине одржавају се у септембру
• Трећи викенд септембра посвећен акцији
“Очистимо свет”
• Првог викенда у октобру је Европски викенд
посматрања птица
• Дан станишта обележава се првог понедељка у
октобру
• Трећег викенда у октобру обележава се Викенд
храњења птица