Download to read offline
Strategija održivog razvoja
- 1. 14. PREDAVANJE STRATEGIJE ODRŽIVOGRAZVOJA Dr Anđela Mikić Predmet: EKOLOŠKI MARKETING
- 2. Održivi razvoj izaštita životne sredine • U problematici održivog razvoja, vezano za zaštitu životne sredine, značajno mesto zauzimaju teme vezane za otpad i upravljanje otpadom. • Neodgovarajuće upravljanje otpadom (uključujući i opasni otpad), jedan je od najvećih problema zaštite životne sredine u brojnim državama. • Dosadašnje nedovoljno rešavanje ovih problema dovelo je do kritične situacije u brojnim područjima. 2
- 3. Pojam otpada • Otpadje svaki materijal, proizvod ili predmet koji posle svog korišćenja (kraja životnog ciklusa) postaje suvišan i neupotrebljiv i koji vlasnik odbacuje, namerava ili mora da odbaci. • Vrste otpada su: – komunalni otpad (otpad iz domaćinstva); – komercijalni otpad; – industrijski otpad. • U zavisnosti od opasnih karakteristika koje utiču na zdravlje ljudi i životnu sredinu, otpad može biti: neopasan, inertan i opasan. 3
- 4. Pojam upravljanja otpadom •Upravljanje otpadom obuhvata sakupljanje, transport, obradu (ili odlaganje), upravljanje i praćenje otpadnih materijala. • Termin se obično odnosi na proizvode nastale ljudskom aktivnošću, a proces se obično preduzima da bi se smanjio njihov uticaj na zdravlje ljudi, životnu sredinu ili estetiku. • Svi materijali otpadaka, bilo da su čvrsti, tečni, gasoviti ili radioaktivni, spadaju u nadležnosti upravljanja otpadom. 2
- 5. Tri R strategijeupravljanja otpadom • Pravo “zeleno” delovanje organizacija zahteva da se praktikuju tri R strategije upravljanja otpadom: 1. Smanjena upotreba (Reducing); 2. Ponovno korišćenje (Reusing); 3. Recikliranje otpada (Recycling). 5
- 6. Smanjena upotreba (Reducing) •Smanjena upotreba (Reducing) - podrazumeva smanjenje količine i toksičnosti otpada. Odnosi se na sledeće stavke: • smanjenje upotrebe nepotrebne ambalaže, kesa i drugih proizvoda za jednokratnu upotrebu (nalaženje konkurentnih alternativa, uvođenje povratne ambalaže u trgovini, ugostiteljstvu, itd); • smanjenje bacanja hrane (razmena, doniranje u humanitarne svrhe, korišćenje za ishranu životinja); 6
- 7. Smanjena upotreba (Reducing) •smanjenje nastanka kabastog i tekstilnog otpada (organizovana razmena nameštaja, odeće i obuće, organizovanje sistema za iznajmljivanje predmeta koji se ređe koriste); • održivo upravljanje zelenim baštenskim otpadom i drugim biorazgradivim otpadom (korišćenje za ishranu životinja ili u druge svrhe, kompostiranje na mestu nastanka). • Izvor: Crnjaković, Ž.: “Climathon 2019 Subotica — hakaton posvećen upravljanju otpadom”, 09.10.2019, https://startit.rs/climathon-2019-subotica- hakaton-posvecen-upravljanju-otpada/ 7
- 8. Smanjena upotreba (Reducing) •Smanjenje upotrebe se, pre svega, odnosi na smanjenje upotrebe plastičnih proizvoda koji čine znatan procenat otpada iz današnjih domaćinstava (npr. kese, čaše, flaše, pribor za jelo, itd). • Značajan može biti prestanak korišćenja plastičnih predmeta za jednokratnu upotrebu - proizvedeni su od fosilnih goriva, samo mali broj se može reciklirati, izlučuju toksine u hranu i piće koji tako ulaze u lanac ishrane, zagađuju životnu sredinu, itd. • Vreme koje je potrebno da se predmeti izrađeni od plastike razlože u prirodi različito je, a znatna većina - nas same može nadživeti i po nekoliko decenija, pa i vekova. • Npr. plastičnoj slamčici treba u proseku 200 godina da se razloži u vodi; flaši i priboru za jelo izrađenom od plastike i do više stotina godina. 8
- 9. Ponovno korišćenje (Reusing) •Ponovno korišćenje (Reusing) - podrazumeva ponovnu upotrebu proizvoda za istu ili drugu namenu. • Materijal može ponovo da se upotrebi u njegovom izvornom obliku ili da se prosledi onome ko ga može ponovo upotrebiti. • Navedeno se odnosi na akcije koje imaju za cilj da podsete uključene aktere da proizvodi mogu imati drugi život, na promovisanje popravki ili ponovnu upotrebu proizvoda umesto kupovine novih i na podsticanje doniranja proizvoda koji više nisu potrebni. • Npr. jednokratnim pelenama za bebe potrebno je više stotina godina kako bi se razgradile. • Zbog toga se kao alternativa mogu koristiti pamučne pelene koje traju godinama, ukoliko se pravilno održavaju i zamenjuju na stotine jednokratnih. 9
- 10. Recikliranje otpada (Recycling) •Recikliranje otpada ili reciklaža (Recycling) je proces sakupljanja i tretiranja otpada kako bi se ponovo upotrebio kao sirovi materijal u pravljenju istih ili sličnih proizvoda. • Reciklaža podrazumeva proces sakupljanja otpada koji je moguće reciklirati (plastika, aluminijum, staklo, papir, metal, itd), zatim separaciju reciklabilnog od ostalih vrsta otpada i sortiranje u podgrupe. 10
- 11. Značaj reciklaže • Recikliranjepredstavlja jednu od najbitnijih (i najlakših) aktivnosti koje možemo preuzeti na sebe, ako želimo da smanjimo zagađivanje naše planete i pročistimo svoju okolinu, koja je svakim danom sve zagađenija. • Ovim postupkom, doprinosi se: – čuvanju i obnavljanju prirodnih resursa, – uštedi energije, – zaštiti okoline, – smanjenju potreba za deponijama. 11
- 12. Značaj reciklaže • Postojegrađanske inicijative poput udruženja “Čep za hendiker” i “Čepom do osmeha”, koje prikupljaju čepove i prodaju ih kompanijama koje se bave reciklažom tvrde plastike, a dobijeni novac ulažu u kupovinu ortopedskih pomagala koja su namenjena osobama sa invaliditetom. • Ovim i sličnim akcijama svoj doprinos mogu da daju svi građani. 12
- 13. Zanimljivosti o reciklaži •Reciklažom jedne tone starih limenki dobija se 0,9 tona novih limenki i štedi se 95 odsto energije; • Reciklažom samo jedne plastične boce sačuva se onoliko energije koliko jedna sijalica od 60 W potroši za 6 sati neprekidnog rada; • Skoro 88% energije se uštedi kada se plastika pravi od upotrebljene plastike, nego kada se pravi od prirodnih sirovina nafte i gasa; • Približno 60% otpada može da se reciklira; • Reciklažom polovine svetske proizvodnje papira sačuvalo bi se 800.000 kvadratnih metara šuma; 13
- 14. Zanimljivosti o reciklaži •Najveći procenat reciklaže u svetu ima Japan, gde se reciklira 95% sekundarnih sirovina, dok evropski prosek u toj oblasti iznosi 55 %. U Srbiji je taj procenat veoma nizak - 6%; • Najveći uvoznik PET ambalaže je Kina, čiji proizvodi, od plastičnih igračaka do garderobe, uglavnom su napravljeni od sekundarnih sirovina; • Prosečna četvoročlana porodica baci 40 kg plastike godišnje; • Pre 20. veka najrecikliraniji materijal bile su životinjske kosti. Korišćene su za izradu lepka, dugmića, papira, želatina u proizvodnji hrane, itd; 14
- 15. Zanimljivosti o reciklaži •U Velikoj Britaniji upotrebi se 15 miliona plastičnih boca svakog dana; • U Srbiji se godišnje utroši 55.000 tona PET ambalaže, odnosno 1.210.000.000 PET boca; • Reciklažom jedne flaše od stakla uštedi se energija koja je dovoljna da sijalica od 100W svetli 4h; • Reciklažom predmeta od metala smanjuje se korišćenje ruda, njihova prerada i zagađenje prirode; • Jedan litar korišćenog motornog ulja zagadi čak 1.000.000 litara vode za piće; • Stiropor se biološki apsolutno nikada ne raspada. • Izvor: http://www.treehouse-serbia.org/publikacije/osnove- reciklaze/reduce-reuse-recycle/, pristupljeno 02.01.2020. 15
- 16. Strategije u ekološkommarketingu • Za preduzeća danas veliki izazov predstavlja potreba da se istovremeno postigne ekonomski razvoj i istovremeno sprovede zaštita životne sredine, kao što to zahteva održivi razvoj. • Navedeno je moguće ostvariti primenom sistema upravljanja totalnim kvalitetom (TQM), što ima za cilj povećanje kvaliteta uz smanjenje troškova. • Organizacije mogu uspešno da pristupe održivom razvoju i da primene održivi marketing korišćenjem četiri strategije, a to su: ponovna potrošnja, preusmeravanje potreba i želja potrošača, reorijentacija marketing miksa i reorganizacija organizacione delatnosti. 16
- 17. Ponovna potrošnja • Nadležniu organizacijama ne treba da razmišljaju samo o tome kakav uticaj njihovi proizvodi imaju na potrošače, već i o procesima pomoću kojih su ti proizvodi napravljeni i na kraju pomoću kojih će biti prodati. • Neophodno je voditi računa o smanjenju rizika u korišćenju proizvoda, resursima koji su potrebni da se proizvod proizvede, kao i o pristupu koji zagovara ponovnu potrošnju – mogućnost da se jedan isti proizvod ponovo koristi, tokom nekoliko ciklusa ili čak generacija. • Postoje proizvodi napravljeni od specijalne plastike, keramike ili retkih metala, koji imaju znatno manji uticaj na brzo iscrpljivanje prirodnih sirovina, kao što to, na primer, ima čelik. • Organizacije koje imaju u ponudi ovakve proizvode i koje njihovu vrednost mogu uspešno da iskomuniciraju potrošačima, mogu ostvariti konkurentsku prednost u odnosu na ostale proizvođače. 17
- 18. Preusmeravanje potreba iželja potrošača • Preusmeravanje potreba i želja potrošača u smeru ekoloških proizvoda, predstavlja cilj ekološkog marketinga. • Uloga marketing komuniciranja u ovom pogledu ima značajnu ulogu. • Istraživanje tržišta i studije o ponašanju potrošača mogu pomoći u formulisanju najpogodnije komunikacione strategije održivog marketinga. 18
- 19. Reorijentacija marketing miksa •Reorijentacija marketing miksa često predstavlja ključni element održivog marketinga. • Ključno je sprovesti analizu procene ekološkog uticaja na: proizvodnju, sadržaj, pakovanje, oglašavanje, distribuciju, korišćenje i odlaganje proizvoda. • Danas je česta upotreba ambalaže koja se može lako reciklirati. • Na mnogim proizvodima mogu se pronaći informacije o ekološki čistim proizvodima. • Aktivnosti preformulisanja svojih proizvoda, danas sprovode brojne organizacije. • Jedan od značajnih primera je uklanjanje štetnih sastojaka iz proizvoda (npr. fosfata iz deterdženta). • Repozicioniranje proizvoda kao ekoloških, “zelenih”, čistih, pruža priliku da potrošači steknu ekološki pozitivnu sliku o njima. 19
- 20. Reorganizacija organizacione delatnosti • Prihvatanjevizije održivog marketinga izražava se kroz strategije i akcione planove organizacije. • Navedeno često može da obuhvata reorganizaciju, restruktuiranje i redizajn mnogih procesa i sistema u preduzeću. • Značajnu ulogu u reorganizaciji organizacione delatnosti imaju i zaposleni. • Neophodno je da zaposleni prihvate novu filozofiju održivog razvoja. 20