Naučno takmičenje Heroji budućnosti

1. HEROJI BUDUĆNOSTI
prof. hemije Zvezdana Pašajlić, Irena Balaban, Milica Nikolić, Jelena Kovačević,
Nikola Aleksić i Pavle Brajović
Beograd, maj 2015.
MLADI, A ZELENI

3. Pokrenite i pogledajte kratki film „Ravnoteža“, kreiran u okviru projekta
„Zeleni paket“.
Može li se reći da postoji ČOVEK PRIRODA ?
Koja je bi bila najvažnija poruka ovog filma?

4.  Čovek je kao deo prirode u stalnoj interakciji sa njom i njegove
aktivnosti mogu uticati na poremećaj prirodne ravnoteže.
 Neke poremećaje priroda može neutralizovati, ali su problem one
aktivnosti koje rezultiraju trajnom promenom ravnoteže nekog
sistema.
 To prouzrokuje dodatne poremećaje ravnoteže u prirodi, jer su
ekosistemi međusobno povezani pa se poremećaj u jednom
ekosistemu može odraziti u mreži ekosistema, a možda čak i u
globalnom sistemu.
 Ovakvu situaciju dodatno komplikuje to što su mnogi resursi, bez
kojih ne možemo, neobnovljivi.

5. ODRŽIVI RAZVOJ
 Održivi razvoj podrazumeva takav razvoj društva koji raspoloživim
resursima zadovoljava ljudske potrebe, ne ugrožavajući prirodne
sisteme i životnu sredinu, čime se osigurava dugoročno postojanje
ljudskog društva i njegovog okruženja. Koncept održivog razvoja
predstavlja novu strategiju i filozofiju društvenog razvoja.
 Održivi razvoj se najčešće dovodi u vezu sa zaštitom životne sredine,
odnosno nastojanjem da se zabrinutost za opstanak živog sveta na
planeti Zemlji poveže sa očuvanjem prirodnih resursa i brojnim
ekološkim izazovima koji stoje pred svakim društvom, državom i
čovečanstvom u celini.
 U slobodnom prevodu, to predstavlja da sve što uzmemo od prirode, na
neki način joj vratimo, kroz normalno funkcionisanje i eksploataciju
zelene mase.

6. Aktuelnosti samog pojma doprinosi ugroženost životne sredine,
koja se ogleda u ekološkim izazovima i problemima kao što su:
globalno zagrevanje, smanjivanje ozonskog omotača, „efekat
staklene bašte“, nestanak šuma, pretvaranje plodnog zemljišta u
pustinje, pojava kiselih kiša, izumiranje životinjskih i biljnih vrsta.
Svest koja je trenutno zastupljena kod ljudi koji nisu upoznati sa
održivim razvojom, ne vide ispred sebe da zemlja umire, i da neki da
li prirodno ili veštački stvoren zeleni deo, predstavlja kap koja može
da prevagne u korist Zemlje, a i nas samih.
Mali park, ili ti gradski džep predstavlja takođe sa svojih pola
kvadrata zelene površine iskru lepote u ružnom i hladnom betonu.

8. Uzmi samo onoliko koliko ti je potrebno
pošto ako uzmeš više, manje ćes imati
kasnije.

9. Definicije održivog razvoja
Ne postoji jedinstvena i opšteprihvaćena definicija pojma održivog razvoja.
Najčešće se navodi definicija održivog razvoja koju je 1987. godine dala
Svetska komisija za okruženje i razvoj pri Ujedinjenim nacijama (tzv. Bruntland
komisija) u svom izveštaju pod nazivom „Naša zajednička budućnost“.
Definicija glasi:
„Održivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjice, ne dovodeći u
pitanje sposobnost budućih generacija da zadovolje vlastite potrebe.“
Održivi razvoj podrazumeva ravnotežu između potrošnje resursa i
sposobnosti obnavljanja prirodnih sistema.
Jedna sveobuhvatna definicija održivog razvoja glasi: „održivi razvoj
predstavlja integralni ekonomski, tehnološki, socijalni i kulturni razvoj, usklađen
sa potrebama zaštite i unapređenja životne sredine, koji omogućava sadašnjim
i budućim generacijama zadovoljavanje njihovih potreba i poboljšanje kvaliteta
života“

10. Komponente održivog razvoja
Ideja održivog razvoja se temelji na tri podjednako važne i
međusobno povezane komponente:
društvo (socijalna komponenta)
privreda (ekonomska komponenta)
životna sredina (ekološka komponenta)

11.  Ekonomska komponenta održivog razvoja obuhvata kontradiktorne
procese – potrošnja pokreće privredu, ali istovremeno može ugroziti
životnu sredinu. U tom smislu se i nametnuo kao izazov za državnike i
privrednike, izbor tehnologija i projekata koji će sa jedne strane doneti
dobit za društvo, ali će u najmanjoj mogućoj meri šteti životnoj sredini.
Moderna društva koja brinu o svojim građanima i životnoj sredini
usmeravaju svoj razvoj ne samo prema ekonomskom rastu i bruto
društvenom proizvodu, već i indeksu humanog razvoja.
 Društvo teži zadovoljenju osnovnih potreba svojih članova, međutim
određene društvene grupe i pojedinci teže zadovoljenju svojih specifičnih
potreba. Zbog toga vrše pritisak na vladajuće strukture. Tako dolazi do
promene koje ako su u skladu sa vrednostima kao što su jednakost i
ravnopravnost, dovede do razvoja društva, za razliku od onih promena
koje poštuju samo potrebe određene društvene grupe.

12. Ključni datumi
1972. - Štokholmska konferencija o čovekovoj okolini
1983. – Komisija UN za okolinu i razvoj (Brundtlandina komisija)
1992. – Konferencija UN o okolini i razvoju u Riju de Janeiru
2002. – Svetski samit o održivom razvoju - “Rio + 10” -
Johannesburg
Ključni dokumenti
1987. – Brundtlandina komisija
► izveštaj “Naša zajednička budućnost” ► održivi razvoj
1992. – Konferencija UN o okolišu i razvoju u Riju de Janeiru
► Agenda 21, Deklaracija iz Rija, Okvirna konvencija o promeni
klime, Konvencija o biološkoj raznolikosti
2002. – Svetski samit u Johannesburgu

13. AGENDA 21 I PRINCIPI ODRŽIVOG RAZVOJA
 Agenda 21 (21 označava 21. vek) je plan akcija u vezi sa održivim
razvojem koji je donet na konferenciji u Rio de Žaneiru 1992. godine i
smatra se najvećim dometom ove konferencije. Teme ove agende su
siromaštvo, zaštita atmosfere, šuma, vodenih resursa, kao i zaštita divljih
i domaćih životinja.
 Samit u Johanesburgu (Рио + 10), 2002. kao najvažnije principe
promovisao je:
 Ekonomski, ekoliški i socijalni problemi su satavni deo koncepta održivog
razvoja.
 Obrazovanje za održivi razvoj treba da bude interdisciplinarno i da počiva
na svestranom i globalnom pristupu.
 Nastavnici treba da podstiču kritičko mišljenje učenika i studenata kako
bi razvili njihovu viziju održivog razvoja.
 Održivi razvoj treba da bude uključen u sve obrazovne programe na svim
nivoima.
 Obrazovanje treba da osposobi ljude da se bore za pozitivne promene u
životnoj sredini.

14. Rio de Janeiro,Brazil 20. – 22.jun, 2012.
Rio+20 – ciljevi održivog razvoja:
Iskoreniti ekstremnu glad i siromaštvo
Ostvariti univerzalno osnovno obrazovanje
Promovisati rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena
Smanjiti smrtnost dece
Poboljšati zdravlje majki
Borba protiv HIV / AIDS-a, malarije i drugih bolesti
Obezbediti održivost životne sredine
Razviti globalno partnerstvo za razvoj

15. Živeti održivo

16. ZELENI KROVOVI
Zeleni krovovi predstavljaju delimično ili potpuno prekrivene krovne
građevine vegetacijom koja se nalazi iznad vodonepropusnog sloja
membrana.
Zelene površine su postale jedan od osnovnih elemenata urbane
sredine, a u gradovima one su jedini prostor sa manje-više
rekonstruisanom ali očuvanomprirodom i predstavljaju jedno od
najvažnijih veza gradskog čoveka sa njom.
Relativno savremena ideja pejzažnog uredjenja jeste i ozelenjavanje
krovova. Krovovi često pripadaju najnapuštenijim i najmanje korišćenim
delovima objekata i stoga zasnivanje zelene površine na njima dobija
još više na značaju.
Krovni vrtovi-nezaobilazan i važan elemenat arhitekture, ali
prvenstveno park gde ga nije moguće imati.

17.  Ozelenjavanje krovova može omogućiti uštedu celoj zajednici tako što
može smanjiti potrebe za zdravstvenim servisima. Zelene površine
redukuju štetne materije koje negativno utiču na ozonski omotač, i
direktno na zdravlje ljudi, a naročito disajnih organa. Isto tako, zelene
površine pozitivno utiču na povećanje kreativnosti i produktivnosti radne
snage zahvaljujući mogućnosti pasivnog doživjaja prirode i vegetacije.
 Zeleni krovovi služe i kao zastita od buke, koja ima iritirajuće dejstvo na
čoveka. Postepeno moze dovesti do smanjenja koncentracije, zamora,
ubrzanog pulsa, pa čak i do povišenog pritiska. Biljke i supstrat mogu biti
upotrebljeni da izoluju zvuk. Zvučni talasi, koje proizvode stolarske
mašine i saobraćaj, mogu biti apsorbovani ili odbijeni. Supstrat blokira
niže, dok biljke blokiraju više zvučne frekvencije.

18.  Pored svega navedenog, moramo se složiti i da izgleda lepše
nego da nema ničega

19. Projektni zadatak
Projekat koji smo mi rešili da odradimo, uz konsultaciju sa
predmetnim nastavnikom i uz akviziciju mnogobrojne literature,
predstavićemo deo školskog dvorišta. U daljem tekstu će biti
predstavljeno sadašnje stanje i stanje kako mi mislimo da bi najbolje
bilo funkcionalno i održivo. Većina stvari koje se sad nalaze na
terenu, nemaju namenu zaštite učenika naše škole. Po planu
orijentisali smo se isključivo na aerozagadjenje koje je prisutno iz
radionice koja se nalazi u krugu školskog dvorišta i saobraćaja.
Sadnjom specifičnih vrsta, postigli smo da nas priroda sačuva od
nas samih. Krunu našeg rada predstavlja zeleni krov koji se našao u
projektu.

20.  Kroz opsežnu fotodokumentaciju, prikazaćemo Vam naš
zajednički rad na zadatu temu.
 U priloženom ćemo takodje prikazati odradjen kompozicioni plan,
pa posle toga trodimenzionalni prikaz koji je radjen iz delova
zbog veličine samog projekta. Takodje postoji i spisak vrsta koji
je planiran na samom terenu, a najbitnije je i trenutno stanje koje
ćemo da Vam prikažemo prvo.

21. U ovih par slika, prikazećemo Vam trenutno
stanje na samom terenu.

22. Zašto smo se opredelili za zelenilo???
1.STRUKA
- idemo u Tehničku školu „Drvo art“, smer Tehničar za pejzažnu
arhitekturu i
- želja nam je da upišemo Šumarski fakultet
2.POLOŽAJ ŠKOLE
-škola se nalazi u ulici Cara Dušana
-velika frekvencija saobraćaja, pored automobila tu su i vozila GSP
(2, 5, 9/l, 26, 74,79), stvara se velika buka i velika količina izduvnih
gasova
3.OSTVARIVO
- mogućnost realizacije ovog projekta je veoma velika, i samim tim
ovaj projekat dobija na značaju.
Proces planiranja i rad na istom

23. Postupak rada
1. Korak – Merenje
Pomoću metra smo izmerili dužinu i širinu dvorišta

24. 2. Korak – Kompozicioni plan
To je plan kako smo mi zamisli na najbolji način da odradimo posao
na zadatu temu.

25. Kompozicioni plan

26. U samom planu smo koristili vrste koje su otporne na
aerozagadjenje i sprečavanje buke.
Neke od vrsta su:
1. Fraxinus excelsior
2. Cydonia japonica
3. Acer palmatum
4. Thuja columna

27. 5. Spiraea japonica
6. Tradescantia
zebrina
7. Rhus typhina
8. Wisteria sinensis

28. 3. Korak - Trodimenzionalni crtež
predstavlja lakše sagledavanje oku
koje nije upućeno u čitanje planova i
projekata. Samim tim i nama
olakšava pristup mogućim greškama
u planu i projektu.

34. Zaključak
„Evolucija vodi čoveka ka uništenju. Možemo se prepustiti toj struji i
shvatiti u nekom trenutku da idemo ka katastrofi koju ne mozemo da
izbegnemo. Sa druge strane možemo i nešto uraditi. To je put
neagresivnog otpora kad god je to moguće. Sistem globalne
destrukcije obiluje greškama i one moraju biti ispravljene kako bi se
usporila negativna evolucija.“
Fridrich Stowaser arhitekata
Ukoliko uzmemo njegove reči i projekte Marte Schwarz, možemo da
kombinujemo minimalistički prilaz ali ipak dovoljan da bude zeleno oko nas
kao što smo prethodno spomenuli gradske džepove.
Friedrich Stowaser

35. We got to make a change...
It's time for us as a people to start making some changes.
Let's change the way we eat, let's change the way we live
and let's change the way we treat each other.
You see the old way wasn't working so it's on us to do
what we got to do, to survive.
Tupac Amaru Shakur, 1992

36. Literatura
1. http://www.ekokuce.com/arhitektura/principi/zeleni-krovovi-1-deo-
istorijat-zelenih-krovova
2. http://www.gradjevinarstvo.rs/tekstovi/739/820/zeleni-krovovi---za
%C5%A1to-i-kako-ozeleneti-krovove-u-urbanim-sredinama
3. http://www.freewebs.com/odrzivirazvoj/
4. http://www.terras.org.rs/index.php?
sadrzaj=terras/projekti/nesortirano/vesti%202005/mart-05-
recla21
5. Anastasijević, N. (2011): Podizanje i negovanje zelenih površina,
Beograd
6. Ocokoljić, M. (2008): Dekorativna dendrologija, Beograd
7. Cvejić, J. : Planiranje i projektovanje zelenih površina (skripta),
Beograd
8. Film Ravnoteža Zeleni paket preuzet sa
http://www.zavodzaskolstvo.gov.me/rub...