Кредитование малого бизнеса начинает оживать, но банки повысили требования к заемщикам. Даже одобренные заявки, бывает, урезаются. А инструменты господдержки МСБ пока не блещут эффективностью
Strategies and techniques for negotiations with banksVladimir Popov
Presentation re CFO strategies and techniques for bank negotiations took place on the conference organized by CFO Russia (http://www.cfo-russia.ru) and CFO Club (http://www.cfo-club.ru/) on 29th January 2016 in Moscow.
Презентация о роли финансового директора и его переговорных навыков в переговорах с банками на конференции «Битва за эффективность: как финансовому руководителю упрочить позиции компании и добиться личного прогресса», организованной порталом CFO-Russia.ru и Клубом финансовых директоров 29 января 2016 г.
Кредитование малого бизнеса начинает оживать, но банки повысили требования к заемщикам. Даже одобренные заявки, бывает, урезаются. А инструменты господдержки МСБ пока не блещут эффективностью
Strategies and techniques for negotiations with banksVladimir Popov
Presentation re CFO strategies and techniques for bank negotiations took place on the conference organized by CFO Russia (http://www.cfo-russia.ru) and CFO Club (http://www.cfo-club.ru/) on 29th January 2016 in Moscow.
Презентация о роли финансового директора и его переговорных навыков в переговорах с банками на конференции «Битва за эффективность: как финансовому руководителю упрочить позиции компании и добиться личного прогресса», организованной порталом CFO-Russia.ru и Клубом финансовых директоров 29 января 2016 г.
2. Маъруза режаси
1. Фоиз ставкаларининг турлари
2. Тижорат банки фоизларининг даражасига
таъсир этувчи омиллар
3. 1. Фоиз ставкаларининг турлари
1. Қатъий белгиланган фоиз ставкалари
Ушбу фоиз ставкалари шартноманинг бутун даври
мобайнида ўзгармайди.
Тижорат банкларининг мижозлари ҳар доим қатъий
белгиланган ставкаларда кредит олишдан
манфаатдор бўлади.
4. 1. Фоиз ставкаларининг турлари
2. Сузувчи фоиз ставкалари
Сузувчи фоиз ставкалари ссуда
капиталлари бозоридаги талаб ва таклифга
қараб ўзгариб туради.
Тижорат банклари ҳар доим сузувчи
ставкада кредит беришдан манфаатдор
бўлади. Чунки, кредит сузувчи ставкада
берилса, кредитнинг бозор баҳосини
ўзгаришидан қатъий назар, тижорат банки
оладиган даромад, яъни спрэд ёки маржа
миқдори ўзгармасдан қолади.
5. 1. Фоиз ставкаларининг турлари
3. Номинал фоиз ставкаси
Номинал фоиз ставкаси инфляция даражаси ҳисобга
олинмаган ҳолда фоиз ставкасидир.
4. Реал фоиз ставкаси
Реал фоиз ставкаси қуйидаги формула орқали
аниқланади:
r = i + e
Бу ерда:
r – реал фоиз ставкаси;
i – номинал фоиз ставкаси
e – инфляция даражаси.
6. 1. Фоиз ставкаларининг турлари
5. Оддий фоизлар
Оддий фоизлар, одатда, қисқа муддатли кредитлашда кенг
қўлланилади. Бунда фоиз шартномада келишилган муддатда
(ҳар ойда ёки чоракда) кредиторга тўлаб берилади.
Оддий фоизларда тўловларнинг умумий суммаси қуйидаги формула
орқали аниқланади:
S = P (1 + ni)
Бу ерда:
S – тўловларнинг умумий суммаси;
P – дастлабки қарз суммаси;
n – ссудаларнинг йиллар бўйича давомийлиги ёки ссудалардан
фойдаланишнинг кунларда ифодаланган даври;
i – фоиз ставкаси.
7. 1. Фоиз ставкаларининг турлари
6. Мураккаб фоизлар
Мураккаб фоизларда фоиз суммаси битимнинг муддати
тугагунга қадар кредиторга тўлаб берилмайди, балки
асосий қарз суммасига қўшилиб боради.
Мураккаб фоизлар қуйидаги формула орқали аниқланади:
S= P(1+i)n (1+i2)n2x….x (1+ik)nk
Бу ерда:
S – k йил ўтгандан кейинги қарз суммаси;
P – берилган ссуданинг ҳажми;
ik – фоиз ставкаси;
n – ссуданинг мазкур ставкалар қўлланилган йиллар
бўйича давомийлиги.
8. 1. Фоиз ставкаларининг турлари
7. Дисконт ставкаси
Тижорат банки тижорат векселларини ёки товар
ҳужжатларини ўзининг дисконт ставкаси бўйича сотиб
олади. Бунда дисконт баҳосини ҳисоблашда қуйидаги
формуладан фойдаланилади:
P = S (1 – ni)
Бу ерда:
P – битим суммаси;
S – векселнинг номинал қиймати;
n – векселнинг муддатигача қолган кунлар сонининг
вақтинчалик базага нисбати;
i – дисконт ставкаси.
9. 2. Тижорат банки фоизларининг даражасига таъсир
этувчи омиллар
Тижорат банклари фоизларининг
даражасига таъсир этувчи
омилларни ички ва ташқи
омилларга бўлиш мумкин.
10. ТАШҚИ ОМИЛЛАР
1. Мамлакатда макроиқтисодий вазиятнинг ўзгариши
Одатда, макроиқтисодий вазиятнинг ёмонлашиши инфляциянинг
кучайишига, тижорат банклари активлари сифатининг
ёмонлашишига олиб келади. Бундай шароитда кредитларнинг
фоиз ставкалари кўтарилади. Бироқ, ушбу ҳолатга тескари
бўлган ҳолат ҳам юз бериши мумкин. Масалан, 2008 йилда юз
берган жаҳон молиявий-иқтисодий инқирози таъсирида тараққий
этган давлатларда миллий иқтисодиёт рецессия ҳолатига тушиб
қолди, тижорат банклари активларининг сифати кескин
ёмонлашди. Аммо Марказий банклар томонидан “арзон пуллар”
сиёсатининг амалга оширилиши натижасида депозитлар ва
кредитларнинг фоиз ставкаларини пасайиши юз берди.
11. ТАШҚИ ОМИЛЛАР
2. Марказий банкнинг монетар сиёсатини ўзгариши
Марказий банк томонидан рестрикцион монетар сиёсатни
амалга оширилиши (қайта молиялаш ва мажбурий захира
ставкаларининг оширилиши, инфляциянинг ўсиш
суръатларини қаттиқ назорат қилиниши ва ҳ.к.) тижорат
банклари депозитлари ва кредитлари фоиз ставкаларининг
ошишига олиб келади.
Аксинча, Марказий банк томонидан экспансионистик монетар
сиёсатнинг амалга оширилиши тижорат банклари
депозитлари ва кредитлари фоиз ставкаларининг
пасайишига олиб келади.
12. ТАШҚИ ОМИЛЛАР
3. Давлатнинг солиқ сиёсатининг ўзгариши
Давлат томонидан қимматли қоғозлардан олинадиган
даромадларга нисбатан солиқ имтиёзларининг қўлланилиши
қимматли қоғозларнинг бозор баҳосини ошишига олиб келади.
Бу эса, тижорат банклари кредитларининг баҳосини пасайишига
сабаб бўлиши мумкин.
Аксинча, солиқ ставкаларининг оширилиши, солиққа тортиладиган
базанинг кенгайтирилиши айрим корхоналарнинг молиявий
барқарорлигига салбий таъсир кўрсатиши, қимматли
қоғозларнинг инвестицион жозибадорлигининг пасайишига,
тижорат банкларининг кредитларига бўлган талабнинг
камайишига олиб келиши мумкин.
13. ТАШҚИ ОМИЛЛАР
4. Инфляцион кутишлар
Тижорат банклари инфляциянинг келгусида ўсишини кутаётган
бўлсалар, у ҳолда, кредитларнинг номинал фоиз ставкасини
оширадилар.
Инфляция даражасининг ошиши тижорат банклари томонидан
берилган кредитларнинг реал қийматини пасайишига олиб келади.
Ушбу йўқотилган қийматнинг ўрнини қоплаш учун тижорат банклари
кредитларининг фоиз ставкаларини оширишга мажбур бўлади.
5. Қимматли қоғозлар бозорининг ривожланганлик даражаси
Давлат ва корпоратив қимматли қоғозлар бозори банклар томонидан
юридик ва жисмоний шахсларни кредитлаш амалиётига нисбатан
муқобил ҳисобланади. Шу сабабли, қимматли қоғозлар бозорининг
ривожланганлик даражаси банклар хизматлари баҳоларининг
шаклланишида муҳим ўрин тутади.
14. ИЧКИ ОМИЛЛАР
Банклар фоизларининг даражасига таъсир қилувчи
ички омилларга қуйидагилар киради:
– банкнинг депозит сиёсатини такомиллашганлиги;
– банкнинг кредит портфелини бошқариш
амалиётининг ҳолати;
– тижорат банкининг қимматли қоғозлар
портфелини бошқариш амалиётининг ҳолати;
– банкда риск-менежмент тизимининг
ривожланганлиги.