1. Dobra laboratorijska praksa
Dr Vera Katić, redovni profesor

2. Dobra laboratorijska praksa
 Zašto?
 Laboratorijski radnici su izloženi hemikalijama
koje su:
 zapaljive,
 eksplozivne,

korozivne i kancerogene.
 Laboratorijski radnici su izloženi opasnostima
od mikroorganizama.

3. Dobra laboratorijska praksa
 Opasnost može da predstavlja i rad sa:
 Strujom visokog napona;
 UV zracima;
 Radioizotopima.

4. Dobra laboratorijska praksa
 Glavni putevi za ulazak infektivnih agenasa u
organizam su:
 Inhalacija;
 Ingestija;
 Rane na rukama;
 Oči.

5. Zaštita od mikrobioloških opasnosti
 Zaštita zaposlenih:
 U laboratoriji se mora nositi radni mantil.
 Posle upotrebe radni mantil se pre pranja
autoklavira.
 Tokom rada s patogenim mikroorganizmima nose
se rukavice za jednokratnu upotrebu, koje se
posle upotrebe autoklaviraju.
 U laboratoriji je zabranjeno da se: puši, pije, jede i
žvaće žvakaća guma.

6. Zaštita od mikrobioloških opasnosti
 Zaštita zaposlenih:
 Tokom rada ne stavlja se vrh olovke ili flomastera
u usta. Nalepnice za obeležavanje se ne vlaže
vrhom jezika.
 Postojeće povrede na rukama se moraju zaštititi
nepromočivim hanzaplastom.

7. Akcidenti i rasipanje materijala
 Prosute kulture mikroorganizama treba preliti
odgovarajućim dezinficijensom i ostaviti 10-
15 min pre pranja površine.
 Dezinfikovanu površinu treba vidno obeležiti.
 Slomljeno staklo treba sakupiti pincetom u posudu
i autoklavirati.

8. Akcidenti i rasipanje materijala
 Rizik od aerosola i spora iz vazduha.
 Kada može nastati aerosol?
 pri naglom izduvavanju sadržaja iz pipete;
 pri korišćenju eze;
 pri skidanju zatvarača sa epruvete.

9. Akcidenti i rasipanje materijala
 Rizik od aerosola i spora iz vazduha.
 Spore kulture plesni predstavljaju opasnost od
respiratornih infekcija ili alergijskih reakcija.
 Homogenizatori i mešalice ne mogu se koristiti za
rad sa kulturama mikroorganizama bez
odgovarajuće zaštite od aerosola.

10. Rad u laboratoriji
 Za rad u laboratoriji moraju se posedovati
odgovarajuća znanja i veštine.
 Inokulacione igle i eze moraju se sterilisati pre i
posle upotrebe.
 Epruvete s kulturama mikroorganizama moraju se
uvek držati u stalku za epruvete. Nikada se ne
stavljaju da leže na radnom stolu.

11. Rad u laboratoriji
 Petri šolje za broj bakterija u uzorku hrane zasejane
na “neškodljivoj” podlozi kao što je hranljivi agar i agar
s mlekom ne smatraju se neškodljivim samo zato što
je hrana pogodna za konzumiranje.
 Patogeni mikroorganizmi, kao što su Staphylococcus
vrste i Salmonella vrste, mogu da rastu na tim
podlogama.

12. Rad u laboratoriji
 Zabranjeno je pipetiranje ustima.
 Upotrebljene pipete se odlažu u posudu s
dezinficijensom.
 Mikroskopske pločice i pokrovne pločice,
pošto se razdvoje, odlažu se u posudu s
rastvorom denzinficijensa (moraju biti popuno
uronjene u dezinficijens).

13. Rad u laboratoriji
 Homogenizatori i mešalice se za rad s kulturom
mikroorganizama mogu koristiti samo u bezbednim
komorama.
 Komore s pozitivnim pritiskom se koriste samo za
ispitivanje sterilnosti.
 Za rad s kulturama patogenih mikroorganizama
moraju se koristiti ili potpuno zatvorene inokulacione
komore ili komore s negativnim pritiskom, koje imaju
odgovarajuće filtre za oslobađanje vazduha od
mikroorganizme na izlazu iz komore.

14. Rad s patogenim mikroorganizmima
 Više kategorija (nivoa) laboratorija.
 Laboratorija kategorije 2 se koristi na pr. za rad sa:
 Escherichia coli;
 Campylobacter;
 Staphylococcus aureus;
 Listeria monocytogenes;
 Većine Salmonella vrsta.
 S bakterijama mlečne kiseline ne može se raditi u
laboratoriji za patogene mikroorganizme.

15. Postupak pri napuštanju laboratorije
 Posle završenog rada u laboratoriji očisti se radni
prostor.
 Upotrebljeni pribor i kulture, koji više ne trebaju ne
ostavljaju se na radnom stolu, već se odlažu na način
predviđen za dekontaminaciju.
 Radna površina se prebriše rastvorom dezinficijensa.
 Ruke se dobro operu.