3. Да би се добио један молекул
фруктозе, циклус се понови
6 пута
При сваком понављању
циклуса угради се по један С
атом у органско једињење, а
затим се изврши његова
редукција
4.
5. КАЛВИНОВ ЦИКЛУС СЕ
ОДВИЈА У ТРИ ФАЗЕ:
I. ФИКСАЦИЈА
УГЉЕНИКА
II. РЕДУКЦИЈА
III. РЕГЕНЕРАЦИЈА
8. 1. CO2 који улази кроз
стоме везује се за
рибулозу 1,5-бифосфат
(RuBP) у реакцији
карбоксилације коју
катализира ензим
RuBP-карбоксилаза
(Rubisco)
9. 2. Добијено једињење је
нестабилно, има 6
угљеникових атома и брзо
се разлаже на два
молекула 3-
фосфоглицеринске
киселине (са 3 С атома).
Ово је уједно први
продукт фотосинтезе.
13. 4. 1,3-фосфоглицеринска
киселина се редукује (од
киселинске групе -СООН
постаје алдехидна –СНОН)
уз помоћ NADPH (из светле
фазе) и настаје
глицералдехид-3-фосфат
(G3P) који се конвертује у
дихидроксиацетон-фосфат
14. 5. Спајањем ове две триозе
добија се шећер са 6 С
атома, фруктоза 1,6-
бифосфат
17. 6. У даљем току циклуса
дешава се процес конверзије
шећера у коме се делови
угљеничног ланца са 6 С
атома комбинују са триозама
и дају шећере са 4, 5 и 7 С
атома. Овај процес
обезбеђује регенерацију
рибулоза-фосфата
18. 7. Један молекул фруктозе
1,6-бифосфата излази из
циклуса и даље се
конвертује у глукозу која
кондензацијом даје скроб
19. 8. Уз учешће још једног
молекула АТР-а рибулоза-
фосфат се фосфорилује и
настаје рибулоза 1,5-
бифосфат (RuBP) која је
спремна да прими још
један молекул СО2
20. Остали шећери настали у
Калвиновом циклусу
(еритроза, седохептулоза,
пентозе) имају улогу као
почетни продукти синтезе
сложених органских
једињења
21. Секундарни продукти
фотосинтезе су: скроб,
сахароза, липиди, органске
киселине, амино-киселине
Они настају у хлоропластима
или цитоплазми ћелија
мезофила листа одакле се
транспортују у друге делове
биљке
23. Шећери који настају
фотосинтезом у листу се
транспортују у друге
делове биљке, навише у
пупољке и наниже кроз
стабло у корен и друге
подземне органе (кртоле,
ризоме, луковице).
24. Из листа се угљени
хидрати транспортују
углавном у виду сахарозе
која се из ћелија листа
најпре активним
транспортом уз утрошак
ATP-а убаци у ситасте цеви
које улазе у састав флоема
(проводних снопића).
25. Ситастим цевима шећери се
транспортују кроз стабло до
корена пасивним путем јер
постоји концентрацијски
градијент за шећере између
листа и подземних органа.
Наиме, у листу је конц. шећера
висока, а у подземним органима
она је ниска те постоји
концентрацијски градијент и
шећери се пасивно транспортују