Turizam i ugostiteljstvo

1. ТУРИЗАМ И
УГОСТИТЕЉСТВО
Професор: Слађана Божић Ученик: Матеја
Стефановић

2. САДРЖАЈ
 Појам туризма
 Дефиниција туризма
 Туристички мотиви
 Историја развоја туризма
 Епоха туризам привилегованих класа
-Стара Грчка,Римска држава,Перид феудализма,хуманизма и
ренесансе,угоститељски објекти
 Епоха савременог туризма
 Историја туризма у Србији
 Туристичка понуда Србије –Кластери
 Закључак
 Литература

3. ПОЈАМ ТУРИЗМА
 Туризам је услужни систем делатности које се
прожимају у циљу задовољења потреба туриста :
 саобраћај
 угоститељство
 трговина на мало
 путничке (туристичке) агенције,
 занатство и
 Комуналне делатности
 Туриста је лице које путује на 24 часа ван свог сталног
боравка ради задовољења туристичких потреба

4. ДЕФИНИЦИЈА ТУРИЗМА
 Постоје четири групе дефиниција:
 Номиналистичке: „Туризам, дакле, значи путовање у сврху забаве,
одмора, здравља, уживања у природи, из радозналости да се виде нови
крајеви и људи, из спорта итд...”
 Привредне: „Туризам се може дефинисати као део националне економије
који снадбева туристе који посећују локалитете изван свог сталног места
боравка где живе и раде.”
 Статистичке: „Обухватају прецизне евиденције о броју туриста и број
њиховог ноћења“
 Универзалне: „Туризам је скуп односа и појава насталих приликом
путовања и боравка странаца у неком месту, уколико тај боравак не значи
стално настањивање и није везан за стицање зараде.”
Дефиниција WTO (1991)
„ Укупне активности људи, које су усмерене на путовања
и боравак у крајевима који нису њихова главна или
стална боравишта, већ путују због одмора, посла или
другог разлога.“

5.  ПРИМЕТНО ЈЕ ДА СЕ У СВИМ
НАВЕДЕНИМ ДЕФИНИЦИЈАМА, ТУРИЗАМ
СЕ АНАЛИЗИРА ИЛИ ИЗ УГЛА
ПОТРОШЊЕ ИЛИ КРЕТАЊА ТЕ ЈЕ ЗНАЧИ
ОН СКУП ЕКОНОМСКИХ ТРАНСАКЦИЈА И
ФИЗИЧКИХ ПРОМЕНА БОРАВИШТА.
 Угоститељство је услужна привредна
делатност чија је основна мисија задовољење за
смештајем, исхраном и пићем корисника услуга.
 Основни циљ угоститељства је хармонизација
свих односа између угоститељских предузећа
(објеката) и корисника угоститељских услуга.

6. ТУРИСТИЧКИ МОТИВИ
 Главни туристички мотив предствља одмор
и рекреација изван уобичајене средине
 Међу остале мотиве спадају:
 Здравље
 Култура
 Спорт
 Забава
 Мотиви се кроз време мењају

7. Туризам се дели на:
 који представља кретање наших грађана ка изабраним
дестинацијама и
који представља долазак странаца у посету разним
локалитетима
 Према узрасту дели се на:
 дечији
 омладински и
 туризам лица трећег доба

8. ИСТОРИЈА РАЗВОЈА ТУРИЗМА
Праисторија – време првих кретања у потрази за храном
1. ЕПОХА ПРИВИЛЕГОВАНИХ КЛАСА-ПРЕДФАЗА, од „прапочетка“ до 1841
 Робовласништво
 Феудлизам
 Капитализам први период 19века
1. ЕПОХА САВРЕМЕНОГ ТУРИЗМА И ФАЗЕ:
 Почетна фаза, од 1841-1914.
 Развојна фаза, од 1914.-1945.
 Висока фаза, од 1945. до данас.
Подела на временске целине заснива се на разликама између:
1. Мотива путовања
2. Развијености саобраћајних средстава и
3. Броја учесника у путовањима

9. ЕПОХА ТУРИЗМА
ПРИВИЛЕГОВАНИХ КЛАСА
Сумерска цивилизација
 Људи су се од давнина кретали у потрази за храном или
здравом земљом
 У плодној Месопорамији Сумери се заустављају и почињу да
праве градове
 Подстицај интензивнијем кретању ка другим градовима су
допринели откриће новца, проналазак точка и појава клинастог
писма
 Први поплочани путеви настају у Месопотамији око 2.050 године
п.н.е. (Спасић, 2009) - брже путовање-
 Прво путовање са неким одликама туристичког кретања извела у
Египту краљица Хатшепсут, владарка територије Пунта (верује
се да је то данашња Сомалија, у Африци), око 1490. год. п.н.е. У
једном храму у Луксору, постоји зидни рељеф који дочарава ово
туристичко путовање (Бакић и Николић, 2008).

10.  Кретања који личе на туристичка су чинили
припадници привилегованих класа:
1. Робовласници
2. Феудалци
3. Капиталисти
 пљачка и присвајање резултате туђег рада су били
основа која је обезбеђивала вишак слободног
времена и новчаних средстава потребних за
путовања

11. Archaeological Site Photographs: Mesopotamia: Uruk -- 2014 The Oriental Institute of The University of
Chicago
Сумер, Пут свиле

12. АНТИЧКИ ПЕРИОД РАЗВОЈА ТУРИЗМА
 У Египту, Вавилону, Асирији,Феникији, Персији, Кини,
Индији и Мексику су постојале појаве сличне
туристичким кретањима.
 Мотиви путовања:
Трговина, успостављање мира и религиозни разлози
 Појављују се и први угоститељски објекти:
Караван-сараји, преноћишта за ходочаснике уз
храмове, гостионице и крчме.
 Корисници услуга смештаја, хране и пића су били
трговци из Кине и Индије на чувеном „Путу свиле“
 Мотиви кретања античке Грчке су спортско-рекративни ,
религиозни и здравствено-рекреативни

13. СТАРА ГРЧКА
 Сви Грци су били робовласници
 Мотиви путовања су различити: рекреација,спорт,забава и
образовање које се добијало у школама мислилаца
 Олимпијске игре су установљене 884 год.пне
 Организација игара подразумевала је и угоститељсе услуге смештаја и
исхране такмичара и богатих робовласника
 Посебни угоститељски објекти:
1. Ксенодохије:грађевина за примање гостију са двориштем и тремом.У
Сирији их је већ у VI веку било огромних и са хановима су претече
хотелијерству
2. Винарије и крчме

14.  Створена је снажна правна регулатива ради заштите
путника
 Постојали су строги закони против израбљивања
странаца, крађе путника нехигијене, неморалних
приредби и прописи у вези мењања новца
 Странци су били посебно заштићени јер се сматрало
да их штити Зевс што је допринело развоју
гостопримства
 Религијски и спортски туризам - Делфи и питијске
игре
Пребивалиште пророчице Сибиле.

15. РИМСКА ДРЖАВА
Ископине из Помпеје показују да је пре две хиљаде
година било много угоститељских објеката
 Римске легије осим рата граде и путеве - брже
кретање
 Први угоститељски објекти никли су дуж путева и у
њима се могло само преноћити.
 Касније су дограђиване просторије у којима су се
пружале услуге хране и пића

16. Мотиви путовања:
 Забава -циркус ’’Mаксимус’’
трке коња и гладиаторске игре
Колосеум-гладиаторске игре
 Одмор и рекреација (терме,виле за одмор)

17.  Летњиковац за одмор, уживање и лечење и
привремено боравиште римских царева и високих
државних службеника
 У 4. веку Медијана мења намену и постаје
летњиковац и луксузно предграђе Наиса, у близини
термалних извора Нишке Бање.
 Медијана-Ниш

18. ФЕУДАЛИЗАМ
 Распад Римске државе 476. па све до почетка 16 века
сматра се за печетак и период феудализма у коме
долази до опадања активностиу вези путовања
 Материјални стандард повлашћене класе је опадао
ради распада робовласничких држава на мање
територије и стварања несигурности
 Религија је била основна идеолошка сила друштва.
Мученичка идеологија је забрањивала активности тела и
духа те су замрла путовања мотивисана здравственим и
рекреативним разлозима
 Одобравана су само ходочашћа уз молитву до црквених
центара (Рим, Јерусалим, Мека)
 Припадници феудалне класе су своја туристичка
путовања сводили на границе феуда где су
организовали витешке турнире, ловне активности и
друга такмичења.

19. ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА
 У 16 веку буржуаском револуцијом је дошло до слома
феудализма. Ствара се грађанска класа и долази до
економског и културног напретка
 Буржуаска класа у 17 и 18 веку у складу са својом економском
моћи почиње наглашено да путује нарочито из Енглеске у
Европу
 Путовало се коњима и кочијама са пратњом или без ње.Осим
посете Паризу, Ђенови,Милану, Фиренци и Риму била су веома
популарни обиласци античких археолошких налазишта.
 Боравак и исхрана повлашћене класе је организован по
дворовима, богатим кућама и црквама
 У доба РОМАНТИЗМА ова путовања се настављају у 18 и 19
веку али мотиви се мењају и све је доминантнији „Поратак
природи“ на којем су инсистирали Жан Жак Русо, Гете,
Шатобријан и Стендал

20. УГОСТИТЕЉСКИ ОБЈЕКТИ
• Први угоститељски објекти, који су једино пружали
услугу точења пића, су ницали на раскрсницама већих
путева где су постојале постаје за промену коња и где
се прикупљала пошта
 Није прошло много времена а уз пиће се могла добити и
храна па и смештај. Путовање кочијама је веома
допринело изградњи тих угоститељских објеката јер се
повећавао број путника –корисника услуга ( 8 путника у
дилижанси)
 Ти објекти се проналаском парне локомотиве и
железнице премештају уз пругу
 Изградња путева и проналазак мотора са унутрашњим
сагоревањем и аутомобила у 19 веку је био следећи
подстицај развоју туристичких путовања

21. ЕПОХА САВРЕМЕНОГ ТУРИЗМА
 Почиње од средине XIX века. Масу туриста чине
они који који сопственим радом стварају слободно
време и новчана средства за путовања
 ТРИ ФАЗЕ:
 ПОЧЕТНА (1841-1914.) привилеговане класе
 РАЗВОЈНА (1914-1945. godine) и
 ВИСОКА (од 1945. до данашњих дана).

22. ПОЧЕТНА ФАЗА
 1841. год. Томас Кук (Thomas Cook)
организује прво групно путовање железницом
 1845. год. Кук оснива прву туристичку
агенцију
 1851. год. Кук организује путовање у Лондон
на светску изложбу
 1869. год. прво путовање ван Европе у Египат
 1871. год. Прво путовање око света

23. РАЗВОЈНА ФАЗА
 Фактори који су утицали на развој туризма
 Развој железничке инфраструктуре
 Изградња угоститељских капацитета,
 Подизање стандарда у организацији путовања,
 Развој технике и технологије нарочито у саобраћају

24. ВИСОКА ФАЗА
 - је фаза у којој се интензивније развијају:
 Друштвене туристичке организације
 А пропагандни механизам је комплекснији
 Из предходног излагања доносимо закључак да постоје
два периода у развоју туризма као друштвено-економске
појаве:
1. Епоха туризма привилегованих класа и
2. Епоха савременог туризма.

25. ИСТОРИЈА ТУРИЗМА У СРБИЈИ
 Путовања су била веома значајна и доступна ретким и
одабраним људима. Једно од најстаријих и најважнијих
путовања које је забележено је путовање Ћирила и
Методија средином IX века.
 Период владавине Немањића био је карактеристичан по
освајањима и ширењу државе. Односно, доминирала су
путовања због војних похода, али и због трговине са
другим земљама, као и верска путовања - одласци на
ходочашћа,у манастире и цркве
 У периоду турске владавине, путовања су била
усмерена, поред освајања, на трговину и најчешће су се
одвијала у караванима.

26.  Током 1846. године у Србији,
која је још увек била под Турцима,
Јосиф Панчић је организовао
прва путовања, не само за
научнике и ботаничаре, већ и за своје
ученике. Он је био организатор путовања,
а пре свега планинарења по Србији.
Прво групно путовање које је трајало
четрдесет Ј. Панчић
дана организовао је 1856. године и то у једном
правцу преко Уба, Ваљева, Ужица,
Златибора, Студенице, Јастребца и Крушевца.
 Иако је Панчић имао у плану да оваква путовања чешће
организује, то му нису дозвољавали тадашњи закони, према
којима је ученицима дозвољен „излет“ једном у три године.

27.  Лов је био популаран међу припадницима «плаве крви». Ловни
туризам, поред верског туризма може се сматрати једним од
првих облика туризма у нашој земљи.
 Простори данашње Србије били су изузетно популарни и
привлачни за лов, па су угледни грађани и њихови гости, попут
познатих краљева и царева тог времена долазили на просторе
данашње Србије. Зачеци ловног туризма се налазе у најдаљој
прошлости, о чему говоре и подаци у Часопису Ловац (1897):
„Јануара 13., 1864., Кнез Михајло
је са 30 ловаца ловио у Топчидеру
и у селу Жаркову. Убили су 43 зеца,
1 лисицу и 1 пса, јер су мислили да
је вук. Шале се и у шали причају да
је Сковасо, талијански конзул, пуцао
на мртва зеца.“ (стр. 10).

28.  Ратови, као неекономски фактор, од давнина су
имали негативан утицаја на живот људи и општи
развој земље а самим тим и на туризам.
 Ропство, сиромаштво, заразне болести,
неписменост и разорена земља лоше су се
одражавали на путовања људи у сврху одмора и
разоноде.
 1914. у тадашњој Србији се доноси први Закон о
бањама. Популарна бањска места тог времена била
су Врњачка, Аранђеловачка, Матарушка, Рибарска,
Врањска, Нишка, Соко бања и Бања Ковиљача
 По завршетку Другог светског рата, највише
средстава уложено у развој инфраструктуре на
обалама Јадранског мора, а посебно градова на
хрватској обали.

29. САОБРАЋАЈ У СРБИЈИ
 Први воз из Београда кренуо је 4. септембра 1884.
године
 Дуго путовање- четрнаест сати воз стигао у Ниш (Бање и
туризам у Југославији, 1931).
 Почетком XX века граде се и први озбиљнији хотели у
целој земљи, ресторани, кафане.
 Временом се у Србији граде и путеви, и на тај начин се
стварају предуслови и за увоз аутомобила у земљу.

30.  После Другог светског рата:
1. интензивно побољшање имовног стања људи:
2. опоравак земље од рата
3. изградње путева, угоститељских и смештајних објеката
 у Србији су се валоризовале бање и планине, а неколико
година касније и градови Нови Сад и Београд.
 Од 1948. до данас домаћи туризам је бележио многе успоне
и падове.
 У периоду од 1953. до 1961. год у СФРЈ:
1. одређени попусти за домаће туристе,
2. пружала се подршка развоју смештајних капацитета, а
посебно радничких одмаралишта.

31. ПОСЕБНИ ОБЛИЦИ ТУРИЗМА
 Авантуристички туризам
 Бањски туризам : обухвата бање,
(термоминерални извори,
племенити гасови,
климатски елементи, вегетација)
 Верски туризам : путовања на сакрална места се сматрају
најстаријим обликом туризма.
 Здравствени туризам: везан је за здравље и односи се на
превенцију, рехабилитацију и лечење различитих обољења,
помоћу природних фактора, као што су термална, морска
вода, песак,
 Ловни туризам
 Пословни туризам: укључује сва путовања чија је сврха
повезана с путовањима запослених или пословним
интересима.
 Сеоски туризам: боравак у аутентичним сеоским срединама

32. ВЕРСКИ-РЕЛИГИЈСКИ ТУРИЗАМ
 Религија је организовани систем веровања, прописаних
церемонија и обичаја уз обожавања једног или већег
броја богова
 Осим осам главних религија (хришћанство,
будизам,ислам,јудаизам,хиндуизам,шинто,даоизам и
конфучијанизам) у свету постоји огроман број веровања,
култова, митова
 Најбројније религије су хришћанство(2,1 млрд) и ислам
(1,3млрд)

33.  Најстарији вид туризма је верски туризам
 Религијски туризам је мотивисан на посету религијским
местима а циљ му је јачање вере
 Од милијарду туристичких путовања годишње, свако
пето је поклоничко

 Обележавању 17 векова Миланског едикта велики број
туриста je посетио Ниш, родно место цара Константина,
који је, заједно са Лицинијем, донео Милански едикт.
 Србија страним туристима нуди да обиђу
средњевековнe манастирe

34. ХОДОЧАШЋЕ У ПРАВОСЛАВЉУ
 За православне вернике централно место
ходочашћа је Јерусалим.
 Посетивши „Свети гроб“ у недељи пред
Ускрс,верник добија додатак презимену „Хаџи“
 Православни верници посећују и Хиландар на
Атосу (Света гора)

 У X веку, забележене су од стране Хелмолда,
хришћанског свештеника, посете са балканских
простора паганској Светој гори на рту Аркона на
Балтичком мору. Плаћање за услуге се вршило у

35. ТУРИЗАМ У СРБИЈИ
Тек крајем 19 века стварају се битни
друштвени услови за развој туризма код
нас:
 Стварање грађанске класе,
 Индустријализација земље
 Слободно време, (викенди и годишњи одмори)
 Виши животни стандард становништва
 Продирање европске моде и обичаја,

36. ТУРИСТИЧКА ПОНУДА СРБИЈЕ
 Србија има добре предиспозиције за развој туризма али не и
довољна улагања
 Да би неко одредиште имало туристички значај мора имати добре
саобраћајне везе,смештајни простор,занимљиве историјске
споменике или легенде и митове као и могућност забавног живота
Најпривлачнији туристички одредишта:
 Бање – здравствени мотив
 Градски центри-Београд и
Нови Сад- културно-забавни
 Национални паркови
 Планине и ретке руралне
организоване средине за
прихват туриста

37. КЛАСТЕРИ
На основу природних и културно-историјских знаменитости са
туристичког аспекта Р Србија је подељена на четири кластера:
1. ВОЈВОДИНА,
2. БЕОГРАД,
3. ЗАПАДНА СРБИЈА
4. ИСТОЧНА СРБИЈА
Туристички кластер представља удруживање правних и
приватних лица које има за сврху остваривање заједничког
интереса.Сарадњом се остварује већа конкурентност
туристичке понуде у одређеној целини (подручју) али и јача
регионални и национални идентитет чиме се гради
интернационални углед

38. КЛАСТЕР ИСТОЧНА СРБИЈА -
ДЕСТИНАЦИЈЕ
 Крупањско врело је крашко врело и налази се у источној
Србији, у подножју планине Бељанице.
 Из њега настаје Крупајска река
 Температура воде је од 9-11 степени

39.  Посета Крупајском врелу треба да се споји са посетом
манастиру Манасија који је подигао српски деспот Стефан
Лазаревић (од 1407. dдо 1418.)
 Недалеко од Деспотовца налази и Раваница, задужбина кнеза
Лазара
 На путу до раванице налази се Сењски рудник који је настарији
активни рудник мрког угља као и најстарије рударско насеље у
Србији
 Поседује Музеј угљарства, a 1983. проглашен је за споменик
културе од велике важности за Србију
 Манастир Манасија Mанастир Раваница

40.  У близини Крупаје налази се и чувена
Ресавска пећина

41.  На путу до Ресавске пећине води одвајање ка
највећем водопаду у Србији - Велики Бук
 Крупајско врело са околином представља заштићени
споменик природе од националног значаја на
простору од 9 хектара. Бројне су легенде и приче
везане за поједина места што хомољски крај чини
једним од најинтересантнијих и најлепших
туристичких дестинација у Србији

42.  Ђавоља Варош је природни феноменкоји се налази
на југу Србије, 27км од Куршумлије у средишту
планине Радан
 Чине је 202 земљане фигуре покривене каменим
капама. Фигуре су високе од 2 до 15м а широке од
пола до 3м
 Камене фигуре су настале деловањем ерозије на
растресито земљиште чврстог материјала.
 Разне боје потврђују да је ово подручје било
средиште вулканске активности

43.  У оквиру локалитета Ђавоља Варош налази се и
црква Свете Петке из 13 века и огинални саски
рудници
 Овај локалитет је под заштитом државе од 1959.,а
1995 је као споменик природе проглашен за
природно добро од изузетног значаја
 Црвено врело
Црвена вода (примесе руде гвожђа) Црква св. Петке

44.  На 2 км од природног споменика ЂАВОЉА ВАРОШ
налази се етно крчма „Два Амбара“
 Својим етно-специјалитетима и невероватном
природом,пружа туристима незабораван доживљај

45.  Пролом бања је смештена на падинама планине Радан (1409 m)
и Соколовице (1050 m) на висини од 550-668 m. Име је добила
по истоименом сеоцету
 Бања има више термоминералних извора ( темп.od 26 до
31,5°C), које припадају високо алкалним термама
 Умереноконтинентална климаи бујна вегетација стимулативно
делујуна оргнизам јачајући његову отпорност

46.  Бања има више термоминералних извора ( темп.od 26
до 31,5°C), које припадају високо алкалним термама
 Извор у центру бање

47. Угоститељски капацитет-хотел Радан

48. КЛАСТЕР ВОЈВОДИНА
 Егзит ( EXIT) је музички фестивал који се одржава
на Петроварадинској тврђави у Новом Саду, почевши
од 2оо1.
 Туризам има позитиван утицај на привреду Србије али и
негативан на кутуру земље

49.  Палићко језеро је значајан туристички
центар Војводине. Језеро је еолског
порекла и представља највеће језеро у
Србији настало природним путем. Део је
заштићеног подручја „Парк природе“

50. 58 хотела у граду Палић

51. БЕОГРАД ЈЕ ТУРИСТИЧКИ ЦЕНТАР
СРБИЈЕ
Може се обићи бродом, скутером, аутобусом или
пешке

52.  Шта обићи?
калемегдан
скадарлија
Кнез Михајлова

53.  Хотели

54. КЛАСТЕР БЕОГРАД
АДА ЦИГАНЛИЈА
-је савско полуострво покривено шумом.
На Ади је језеро са плажом дугом 7 км. Ада нуди разне активности:
вожњу педалина,кајака и кануа, једрење на дасци,скијање на води
и др. Постоје терени за фудбал,кошарку,одбојку,рукомет
голф,хокеј на трави.

55. СПОРТ И ЗАБАВА
 Позориште,сплавови,хиподром
стадиони

56. ЗАКЉУЧАК
 Србија има квалитетну и разноврсну основу за развој туризма,
што потврђују природни (термални извори, нетакнута природа,
културна баштина, међународно препозната заштићена
природна подручја и споменици, гастрономија) и антропогени
ресурси, добар географски положај, смештајни и други
капацитети који упућују на развој различитих облика
туризма.Туризам је моћна привредна грана коју Србија не
користи у потребној мери.Туризам Сербије је оборио све
рекорде у 2018. по броју ноћења,,боравку страних и домаћих
туриста

57. ЛИТЕРАТУРА
 «Историјски развој туризма на подручју Србије»
Живана Крејић , Слободан Черовић , Снежана
Милићевић
 Развој туризма» Др Гордана Јовановић, Др Вук Гарача